Prvi deo
Daleka prošlost
Zvezdani sistem Plejade, u centru sedam velikih plavo-belih zvezda, upravo se završio sastanak visokog veća dvanaestorice. Doneta je odluka da se naseli sunčev sistem. Šaljemo ih na planetu Zemlju, moraju da se spuste na četvrti nivo gustine a kada stignu spuštaju se na treći nivo. Svi dobrovoljci ulaze u brod, svako zauzima svoju kapsulu. Sa sobom nosim kamenčić sa svoje planete.
Kao maslačak nošen dahom vetra letim…
*
Bili smo laka meta Drako leptirima, njih su stvorili Sirianci sa Sirijusa A za to su koristili genetiku Lirana.
Prošlost
Rođena a već oseća da ne pripada ovde.
*
Iz sećanja mi je stigla vest, onako tiho se ušunjala u moju svest… Sve je u meni… Prošlost i budućnost… Ništavilo i smisao… Zaborav i sećanje… Sve se uvuklo u mene… I odzvanja tišina… Ponekad sa pauzom, za kaficu… Ponekad tako glasno, kao džinovski koraci, mog probuđenog sećanja… Gromoglasni stresovi, koji me bude iz mog zaborava… A onda sve opet ode, izvan mog vidokruga nestane…
Dok me zvuk tišine, koji lupa u ritmu mog srca, ne probudi… Ipak… Sve ostaje zarobljeno u meni…
*
Nešto uvek ostaje… I kada odemo različitim putevima… I kada iza nas ostanu samo tišine… Ostanu tragovi nezaborava… Ostanu mrvice sećanja… Ostane nešto… I ako pomisliš da si nestao… Nisi… Ostala su ona retka sećanja…
Sadašnjost
Pokušava da razume, zbunjena je ali pokušava da opstane… Zbog nje.
*
Život su greške koje pravimo i rane koje ostaju na nama. Život je ono što smo naučili iz tih ostataka svoje prošlosti na sebi. A svi smo prepuni rana… Nevidljivh rana na srcu i duši. I svi smo se kao školjke zatvorili. Svi mi, tako različiti a opet u željama i nadanjima tako slični.
Dobri ljudi u svemu traže dobrotu… Čak i kad je nema.
*
Ja čekam sebe, dok putujem svojim umom. Ne zanosim se da će me svi razumeti… Ja sam kao reka, tečem bez obzira na sve vas… Možete sumnjati u mene, možete me gledati popreko ali ja idem dalje… Ja tečem… Ja putujem svojim umom. Poletim, uzdahnem i uzmem dovoljno vazduha, da me ne možete potopiti… Udahnem i nastavljam dalje… Na sebe uvek mogu računati. U miru sa sobom… Očima slikam sve one predele kojima želim da putujem… Izmišljam nove boje, kojima ću obojiti svoja putovanja. Putujem svojim umom i tragam za svim onim što mi nedostaje.
*
Šaljem odjeke sebe i verujem da sve zavisi od mene. Ne može me niko zaustaviti da sanjam, jer ja verujem… Otvaram svoj prozor i čekam da sa neba padne zvezda za mene. Verujem da će mi nebo poslati ono što mi treba… Radujem se, jer nebo zna ko sam ja. Moj život se vrti oko mojih snova.
Opuštencija sa Zojom ! 
Оставите одговор