Pišem

Pišem… Ostavljam svoje misli kao tragove na jedan život… Ja sam skitnica i lutalica i ostavljam svoje tragove u prašini života… Dunuće vetar i okrenuti novi list a moje misli će se raspršiti… Zato pišem…

Ako neko prošeta mojim sokakom, možda ugleda neki moj trag… Možda moji tragovi nekome i pomognu…

Jednostavno je… Samo treba razumeti… Jednostavno je značajno… Svi mi imamo neku ulogu u ovoj životnoj predstavi… Neko samo posmatra izdaleka a neko živi svoju predstavu…A svaka predstava ima svoj kraj… Pa i ova životna… Zato je treba živeti bolje…. Posle ostaje samo kajanje… Sve što želite, morate da uradite, ne razmišljajući o posledicama… Život je pun nevolja i problema, zapleta i raspleta… Prava predstava ali vam zato nije dosadno…

Ako imate neku želju, strast, ljubav, vaše srce će vas odvesti na pravi put… Samo živite svoju predstavu… Batalite stid i strah… Jer sve je na vama i u vama… I tu je neko ko je za vas sve i za koga ste vi sve… Tu je neko koga želite i ko želi vas za glavnu ulogu u predstavi života… Samo treba da verujete…

Sve ono što se krije u vašoj duši, vaše srce će pročitati… Nemojte kriti svoje emocije…Nemojte lagati o njima… Ne usporavajte rad svog srca…

Igrajte, plešite, pevajte, smejte se… Ostavljajte svoje tragove… Neka vaše srce i vaša ljubav nikada ne presuše… Život je lep… Ostavite svoj trag u osmehu, pogled, lepoj reči, dobrom delu… Ostavite svoj trag jer sve ima kraj pa i ova predstava… Zato ja pišem… Život je lep!