PLAVI KAMEN- Odlomak

Ležao je na postelji I gledao me onim svojim pogledom, zbog kog sam se osećala kao da samo ja postojim na ovom svetu. Pogled na njega je uzburkao sve u meni. Njegovi dodiri su u  budili osećaje koje nisam mogla opisati rečima. Njegovi poljupci su otvarali vrata jednog novog sveta, sveta magije ljubavi. Sa njim sam gubila kontrolu, zaboravljala na sve, vreme se zaustavljalo I niko nije postojao osim njega. Sa njim sve nestaje, samo ti trenuci večnosti postoje. Udahnula sam, dok sam se spuštala na postelju, I svu svoju ljubav  usmerila na njega. Postojali su smo samo nas  dvoje I  naši mirisi, dodiri, pogledi, uzdasi, ukusi. Stavio je dlan na moj vrat I polako ga spuštao, srce mi je lupalo kao nikada do sada. Stavila sam svoj dlan na njegove grudi I osetila da I njegovo srce udara u istom ritmu kao moje. Prislonila sam svoje usne na njegove, njegov jezik je dodirivao moj. Poljupcem kao da su se naše duše spojile I uronile jedna u drugu. Ruke su igrale neku svoju igru po našim telima. Milovao je nežno prstima moje dojke, dok sam ja upijala naše mirise I puštala uzdahe zadovoljstva. Svaki dodir je potresao naša tela, I stvarao energiju koja nas je obavijala I izazivala nove talase zadovoljstva. Krv je u meni gorela dok je on dodirivao moju ženskost. Želela sam ga u sebi, on je to osetio I nežno me svojim čvrstim udom dodirivao. Osećala sam kako gubim kontrolu, razum… Ceo svet je bio sada u nama, I ništa drugo nije bilo važno. Smisao I cilj života je bilo samo naše spajanje. Spajanje dve polovine u jedno. Sve je nestalo, samo taj osećaj večnosti, ta svetlost, ta božanska radost. Osećaj slobode I lakoće koji me podigao do najudaljenijih zvezda, do kraja kosmosa… Ništa nije važno, ništa ne postoji. Trenutak večnosti. Trenutak spajanja I sjednjivanja sa svim božanskim, sa rajem, sa samim sobom.  Sve vidljivo I nevidljivo, sve što se moglo osetiti, sva ljubav, svi životi, sve je bilo u tom vrhuncu našeg spajanja. Trenutak kada bi I plakala, I smejala se, I vrisnula, svi  ti osećaji su u tom trenutku živeli u meni.  Ispuštala sam krike zadovoljstva, kao da sam celom univerzumu želela da prenesem te stvarno nestvarne  osećaje, tu ljubav, to što je treslo naša tela, I na trenutak nas spojilo sa čitavim svetom. Ta radost, ta sloboda, taj mir koji je obuzeo obadvoje, spojio muškarca I ženu u ljubavi.

Polako su počeli da se pojavljuju obrisi sobe, vraćala sam se u stvaran svet. Telo mi se još uvek treslo, uhvatio je moju ruku I ja sam osetila  snagu njegove ljubavi u tom dodiru. Stavila sam glavu na njegove grudi a on me nežno obgrlio I poljubio u glavu. Želela sam da mu kažem kako se osećam ali nisam nalazila reči.  Podigla sam glavu ka njegovom licu I videla njegov pogled, znala sam da I on oseća isto.

Ovo je mogla da probudi samo čista I iskrena ljubav. Ove osećaje je mogla da oseti samo čista I iskrena duša.

Napolju je padala kiša.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: