Suze su blagoslov

Kad pogledam unazad mogu da kažem da me život nije štedeo. Svašta sam pregurala i izgurala. Udala sam se mlada sa 20 godina, iako smo se voleli razišli smo se iz nekih naših razlog.  On je posle toga otišao u manastir na Rodosu i zamonašio se. Ostali smo u kontaktu, čak mi je postao i duhovni otac. Njegovom bratu sam bila venčana kuma i sina mu krstila, ovo je bitno za priču koja sledi, da znate da smo ostali dobri. Posle nekih pet godina slučajno upoznam tipa koji mi se baš i nije svideo, na moru. U startu mi je bio odbojan ali eto, imao je neku žvaku i osvojio me, bili smo dve godine u vezi, kada sam ostala trudna.  Ja rešim da sebi rodim dete, i to mu kažem. nagovori on mene da živimo zajedno itd… Znate kako to ide, iako sam znala da neću sa njim ostariti pristanem zbog pritiska sa svih strana. Izguram sve to i rodim ćerku 1998. Neću da vam detaljišem, jer bi trajalo predugo i nije to tema. Ostavim ja njega i od ćerkinog petog meseca postanem samohrana majka. Taman sam počela da radim poče ono bombardovanje… Stres za stresom… Nižu se stresovi a ja propadam… Iz bolnice u bolnicu… Toliko sam jadna bila da sam izgubila dar plakanja. Suze više nisu izlazile iz mene, presušila sam… Sav bol i tuga su ostajali unutra, u meni… Nisam ih mogla izbaciti. Verujem da je puno vas to osetilo. Ravna linija… Živite zato što morate, živite jer imate biće za koje ste odgovorni. Ćutite… Nestalo je i osmeha i suza…  Moj bivši muž ( duhovni otac) je shvatio u kakvom sam stanju i pozvao me da dođemo na Rodos. Odlazimo moje dete i ja, i smešta nas on u manastir Skiadi. Divan manastir gde dolaze ljudi da nađu duhovni mir, da se odmore i tako… Tu je samo jedna monahinja i on. Lepo je, na vrhu brda, sa pogledom na more, predivan manastir. Crkva je sagrađena u 19-om veku, i kažu da je ikona Presvete Bogorodice čudotvorna. Smestimo se mi tu, svuda u krug su sobe za goste, velika zajednička kuhinja, divota. Par dana smo odmarale, uživale u suncu, miru, cvrkutu ptica, došli tu još neki ljudi , ima i dece, ali sve opet odiše mirom. Nedelja, napunila se cvrkva, došli ljudi sa svih strana na službu. Otac ( moj bivši muž) je bio cenjen i voljen tu. I tako traje služba, sve lepo, mir, spokoj… Završi se služba, priđem ja da celivam ikonu Presvete Bogorodice, prilazim ocu da uzmem blagoslov i počinjem iz čista mira da plačem. Plačem ko kiša. Govorim ocu kroz suze: „Oče, ne znam šta mi je, ja sam dobro ali plačem!“ I kaže on meni: „Plači suze su blagoslov, suze su božiji dar koji nema svako. A tebi je to dar i čudo Presvete Bogorodice.“ Ispkaha se ljudski i postadoh nova-stara ja. Vratio mi se dar plakanja.

E to vam htedoh reći, plačite, jer suze su blagoslov. Plačite jer srećni ste ako imate taj dar!

A ovo je manastir Skiadi:

20130430182658iera_moni_skiadiou1

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: