Ja nisam Pepeljuga!

Ženeeeeeeeeeee… Priznajte mi sad nešto, osetite li se ponekad i vi kao pepeljuga? Moderna Pepeljuga 21 veka?
Svi očekuju da ispunjavamo neke standarde i norme. Da ispinjavamo tuđa očekivanja i želje. Da budemo tihe, dobre, povučene i poslušne žene za našeg princa. I to je to… Tu bi se završilo sve. Naše želje i naše potrebe nisu važne. Samo naći princa i biti srećna, tiha, dobra i poslušna do kraja života. Mislim, ako oćete da živite srećno do kraja života morate biti takve. Morate da naučite da ćutite, trpite, ne očekujete ništa. Jer vi imate svog princa. Pa šta bi htele još? Da vam titra jajca? Da vas poštuje? Da su mu bitne vaše želje i vaše potrebe? Vi drage moje samo obucite kratke haljinice, nabodite se na štiklice, da vas prošeta i pokaže a onda nazad u svoj ćošak. Nastavite da budete dobre, tihe i poslušne. I nastavite da budete samo lepo lice, ukras koji fino ide uz vašeg jedva nađenog princa. Sad mi priznajte. Osećate li se ponekad tako?
U ovo moderno vreme se očekuje od žene da bude jaka tj. svemoguća. Da ustaje u pet, juri na posao, bude poslovna žena. Vraća se kući, kućne obaveze i bude savršena domaćica. A kada padne mrak i pogase se svetla da bude savršena ljubavnica. Bez vremena za nju samu, njene potrebe, bez da je neko pita kako si? To nije život, to je drage moje ropstvo. To je samo nametnuto da zadovoljimo tuđe standarde i potrebe. Jer sve što radimo, treba da radimo zato što mi to volimo, želimo i zato što to nas ispunjava i čini srećniima. Ja volim da kuvam. I to činim jer to mene opušta i usrećuje. Ja ne kuvam zato što to moram! Ja kuvam jer to mene čini zadovoljnom!
Danas su žene opterećene nametnutim stereotipima i tuđim projekcijama njih samih. Treba imati hrabrosti i biti ono što jesi. Ući u sebe i svoje biće i reći glasno svoje mišljenje i svoje želje. Otkriti i upoznati sebe bez ograničavanja koja nameće ovo savremeno društvo. I dalje muško društvo. I dalje društvo prinčeva koji traže savršeno poslušnu princezu a ne ženu. Moderni prinčevi nisu prinčevi. Oni su sebične sirovine koji samo ispunjavaju svoje potrebe i želje. Zato drage moje naučite da same napišete svoja pravila. Budite čupave, vrištite, ostavite princa bez ručka. Radite ono što vi želite, bar ponekad. Budite kreativne!
Možda vas neće pozvati na bal ali bićete slobodne! Slobodne da budete svoje. Da plačete kada vam se plače. Da vrištite kada vam se vrišti. Da se smejete kada vam se smeje. Sve to da činite, ne razmišljajući šta će drugi reći. Da jedete kada ste gladne, bez razmišljanja o debljini. Da kažete šta mislite. Da pratite svoja osećanja. Da budete svoje, bez opterećenja od osude okoline ili princa. Jer ako je princ pravi, vi ćete biti njemu prva i prava princeza a ne pepeljuga sakrivena iza skupe odeće i šminke. Vaš princ će voleti vas, onakve kakve jeste. Sa vašim borama i viškom kilograma. Voleće vas i čupave i u trenerci. Sa svim vašim manama i vrlinama. Voleće vas sa svim vašim željama i prohtevima. Voleće vas i poštovati baš takve kakve ste. Voleće vas jer ste dobar čovek i jer je on dobar čovek!
Da zaključim. Jedan od problema je što je danas najteže i najhrabrije biti dobar i pošten čovek! Čovek je za mene svako ko ima dušu i srce, bilo da je muškog ili ženskog pola. Ljudi više ne gledaju čoveka! Gledaju titulu, pol, materijalno stanje… Položaj, pol i debljina novčanika određuje kakvim tonom ćemo pričati sa nekim! Divimo se ljudima na osnovu pogrešnih stvari. Osmehujemo se i ljubazno pozdravljamo hladne, prazne, ohole, nadobudne jer su na položaju, jer su mudo bez muda… Jer su “NEKO” . Najteže je bit svoj, hrabar i pošten čovek. I to je sasvim dovoljno za sreću! Ne moramo biti ničije ni pepeljuge, ni princeze. Ne moramo imati princa. Dovoljno je samo da nađemo dobrog muškarca koji će biti čovek i koji će voleti nas samo kao ženu. Običnu ženu, obično ljudsko biće koje je svoje!
Neću da budem Pepeljuga!!!