Drvo -PRIČE IZ MOJE GLAVE i sveta oko mene

Drvo
Tragala sam za istinom, hodala raznim stazama. Putevi me vodili gde su oni hteli. Često se vrtela u krug. Vraćala na početak i počinjala svoju potragu iznova. Iznova, i iznova… Dok jednog dana nisam sela i ugledala drvo. Sedela sam i sedela… Mislim da sam satima sedela i samo gledala u to drvo. Ono je za mene postalo magično. Dozivalo me svojom čarolijom i lepotom a ja sam samo sedela. Ono mi je slalo neku poruku, pokušavala sam da razumem, osetila sam da to još uvek ne mogu. Otišla sam ali znala sam da ću sutra opet doći tu i gledati svoje magično drvo.
Te noći sam sanjala, da sam ja drvo. Veliko drvo, sa jakim, razgranatim korenom. Padala je kiša i duvao je vetar, sve jače i jače… Počele su da mi se lome grane, kako sam krhka bila tad, no ja sam i dalje stajala hrabro i odlučno pred tom olujom. Ona je prošla a ja sam i dalje stajala i širila svoje grane. Kiša mi je pomogla da svetu podarim slatke plodove. Koliko samo slatkih plodova mogućnosti svuda oko mene. Bila sam neustrašiva. Ništa me nije moglo pomeriti, moji koreni su jaki, ja sam čvrsto stajala na zemlji, sa krošnjom koja je gledala visoko u plavo nebo. Bila sam zahvalna nebu za ovu oluju, ona mi je pokazala moju snagu, moje mogućnosti i dala mi je jedno novo životno iskustvo. Probudila sam se srećna, sa smislom i verom u čaroliju života.
Moje čarobno drvo me pozivalo sebi, požurila sam ka njemu. Njegovo lišće je pevalo pesmu samo za mene i dozivalo me. Sela sam dovoljno blizu da ga osećam i dovoljno daleko da ga mogu obuhvatiti pogledom. Moje magično drvo mi je slalo svoj šapat, pun mira i spokoja. Pročistilo je moje misli i očistilo moj um. Pokazalo da mogu naći smisao u bilo čemu. Gledala sam ga, stajalo je ponosno u svoj svojoj jednostavnosti i lepoti. Nije pokušavalo da postane neko drugo drvo. Jednostavno je bilo svoje. Bilo je srećno samo sa sobom. Jednostavno drvo, koje je odisalo hrabrošću i poverenjem a opet tako magično i čarobno. Raslo ka visinama i šaputalo mi da ne postoji granica za rast. Dostojanstveno i snažno drvo koje je živelo svoj život u harmoniji sa svetom oko sebe. Zadivljeno sam ga gledala. Ono je postalo moja učiteljica. Odjednom je drvetu pritrčala jedna mala devojčica i zagrlila ga. Grlila je drvo sa puno ljubavi i nešto mu šaputala. Dok je odlazila mahala mu je i rekla glasno:
“Vidimo se sutra, sada idem da uživam u igri!”
Bez razmišljanja, ja sam skočila i pritrčala drvetu. Jednostavno i iskreno kao mala devojčica, prišla sam i zagrlila ga. Iz mene su počele da izlaze reči:
“ Hvala ti moje čarobno drvo! Hvala, tako puno si me naučilo. Sve je jednostavno i čisto, samo ne treba puno da razmišljamo. Živeti jednostavnošću i poverenjem. Prigrliti život i biti u harmoniji sa sobom i svetom oko sebe. Naći ravnotežu između uzimanja i davanja. Primati ali i dati. Prigrliti život i pratiti svoje srce. Život je prekratak da bi smo ga propuštali. Ne treba se bojati ničega, osim svog straha. Tajna života je sreća sa samim sobom. Ne želim biti neko drugi i nije bitno šta drugi misle i žele. Moram ostati svoja, baš kao i ti, uprkos olujama, uprkos svemu, ja deliću svoje plodove osvom svetu. Hvala ti moje čarobno drvo! Dobila sam poruku života od tebe, dalo si mi jednostavnu istinu. Život je prekratak, samo svoje srce sada pratim, idem iznad svog uma. Moja maštanja, moje vizije i moja intuicija su sada moje vodilje.”
Osećajte, budite, živite… Uprkos svemu!