Idoli

Čitam neke komentare, ispod posta da je Đinđić bio izdajnik. Izjavio Sergej jel… I razmišljam da zaista nema razlike između onih koji su obožavali Miloševića, Đinđića, Šešelja, Vučića… Zašto bilo ko od njih misli da je bolji ako se ponašaju svi identično i vređaju svoje neistomišljenike, odriču se dece, seku vene? Zar vam je zaista svima potreban idol? Zar zaista ne možete misliti svojom glavom nego neko mora da vam kaže šta je ispravno i važno? Meni to obožavanje nekoga nikada nije bilo jasno. Ni kao tinejdžerka nisam sekla vene za nekom pop-rok zvezdom… Mogu samo da volim i poštujem one koji su dostojni toga i mogu da neizmerno volim, svoje dete, brata, sestru, majku, oca, prijatelje, mačke, pse, prirodu… Idol mi nikada nije bio ni jedno ljudsko biće, niti će! Prosto mi je neprihvatljivo imati tu vrstu uzora ili idola!

Nekako sam rođena izgleda naopaka, da uvek budem opozicija svima i svakome. Nekako imam svoje mišljenje o svemu, i nekako me zbog toga retko ko razume!

Idol mi može biti samo savršenstvo i sklad prirode i kompletnog živog sveta, koji mnogi ljudi narušavaju služeći tim svojim idolima! Ebali vas idoli, opasuljite se i shvatite šta je važno! Prestanite da dajete moć raznim šušumigama, koji rade na našu štetu. Borite se da sačuvate zemlju, reke, šume, prirodu, životinje… Naučite da volite sebe i svet oko sebe a na da mrzite druge zato što nemate istog idola!

Svi smo mi isti, ljudi sa dve ruke, noge, oka, uveta… Samo što neki imaju veliko srce a neki ne. Samo što neki znaju šta je važno a neki su to zaboravili! Narod je važan i zemlja a ne pojedinci!

Na kraju krajeva ti pojedinci bi morali biti u vašoj službi a ne vi u njihovoj! Zajebite više tu radnju i probudite se! Idoli vam ne trebaju!