– Žene su drugačije od nas, one su svesnije i znaju mnoge stvari unapred. Kada je prihvatila tebe, ona te prihvatila celog, sa svim tvojim manama i vrlinama i znala je da neće biti lako. Žena zna da nije sve idealno. Ona te voli i spremna je na sve zbog svoje ljubavi prema tebi, ali žena i veruje da je ona zaslužila sve to. Žena veruje da zaslužuje čoveka koji će joj uzvratiti ljubav i koji će je voleti više nego bilo koga. Ona ne traži da budemo idealni, ali ona traži da je prihvatimo i volimo takvu kakva jeste. Ona ne traži ideal, ona nas prihvata sa svim našim nedostacima, ali… ako oseti da je za tebe samo igra, ona to neće trpeti. Ako vidi da je uzalud trošila svoju ljubav i da je ti ne čuvaš kao kap vode na dlanu, kao zenicu oka svoga, ona će otići daleko od tebe. Raskid sa nekim koga voli za nju nije nimalo lak… Ali ona bira između dva bola. Bola da prekine sa čovekom koji je ne voli ili bola da posveti sebe nekome ko joj ljubav ne uzvraća, ona bira rastanak. Žena uvek radije odlučuje da bude sama.
– Kako ti, Oblače, sve to znaš?
– Znam jer imam takvu ženu. Imam ženu hrabrost, koja me voli svim svojim bićem. Imam ženu u čijem zagrljaju nestaje sve. Ženu koja me voli ovakvog nesavršenog i uzdiže do zvezda. Imam ženu čija mi ljubav daje krila da uzletim do nebeskih visina. Imam ženu ljubav. I nikada je neću izdati i izneveriti njenu ljubav.
– I moja je takva, ali nikada nisam razmišljao o tome.
– I moja, i moja… – dodadoše i ostali muškarci. A Svetislav reče:
– Evo idu naše žene, a ti, Oblače, sve si nas sada naučio da na njih gledamo drugim očima, očima ljubavi. Žene ne treba olako uzimati. One su zaista naša snaga.
Opuštencija sa Zojom ! 
Оставите одговор