PLAVI KAMEN- odlomak

Čim smo stigli ispod prvog Hrasta, osetili smo svežinu i đed poče da mi priča:

„Kada dođe vreme da čovek ode iz Sveta Jav, oči kao da mu zasuze, sve je pokriveno maglom, telo je ispunjeno bolom i on polako uranja u hladnu jezu i drhtavicu. Svet postaje nečujan, a iznutra nastaje zujanje koje polako prelazi u zvono, a zatim u neobičnu eksploziju od koje nastaje raspad i gašenje iskre života. Umirući, počinje da oseća kao da leti u neku cev i pritom se vrti. Duša kreće iz Izvora od najniže tačke i leti kroz Haramni kanal, po kičmenom stubu. Ona leti kroz tuda i stiže do raskrsnice. Direktno vidi belu svetlost, desno zelenkastu, a levo plavičastu. Trebalo bi da se kreće ka beloj Svetlosti Roda, smeštenoj nakraj tunela. On leti pravo, pritisak na njega se pojačava, postaje skoro bolan, ali leti ka svetlosti.“

„A šta ako je bolestan i Duša ne može da podnese sve to?“

„Ako je čovek u životu teško bolestan, onda su čakre prazne i umirući mnogo pre trenutka smrti može biti izvan svog fizičkog tela, ali ostaje i dalje sa njim u vezi samo posredstvom srebrne niti.“

„Đede, a šta ako je neko bio grešnik?“

„Grešnik ne leti kroz tunel, on izlazi na donja vrata, kroz anus.“

„Šta se dešava kada duša izađe iz tela?“

„Prvo što se pita njegova Svest je da li sam mrtav i gde sam to ja?“

„To može da bude vrlo zbunjujuće?“

„Da, jer ne može odmah da shvati da više nije u Svetu Jav, već da je stigao u prostor međusvetova koji se naslanjaju na te svetove. Dalji uspeh u potpunosti zavisi od razvoja njegove Duše. Ako je za života u njemu razvijena samosvest svog ’Ja’ kao božanske svetlosne iskre i ako je spoznao Svet Svetlog Nava, on odmah prelazi u sledeći harmoničan šesnaestodimenzionalan Svet Lega.“

„Da bismo to postigli, mi moramo naporno da radimo ovde, u našem trodimenzionalnom postojanju.“

„Da, razvoj samosvesti svog Duha mi moramo početi za života, mnogo pre smrtnog časa.“

„Đede, šta sa onima kod kojih Duša nije razvijena?“

„E tu pomažu pogrebni obredi koje vrše rođaci i prijatelji, i energija, i zračenje Zvezde Mare, koja je Boginja Smrti. Ovaj proces traje do devet dana, u zavisnosti od razvoja Duše. Ako se svest umrlog nije razvila, on ponovo može da uroni u Tamu neznanja, tada ga pogrebni običaji rođaka i prijatelja trećeg dana dozivaju pameti. Četvrtog dana probudivši se nakon ceremonije sahrane, on se budi i tada shvata da se sve promenilo. Tada je glavno da shvati da ne treba da se plaši. On treba da se pripremi za susret sa Bogom-Praroditeljem svoga Roda i sa Boginjom majkom jer svako ima svoje Praroditelje koji žele da vide svoje potomke.“

„Kako će ih prepoznati?“

„Bogovi-Praroditelji Roda imaju zaslepljujuće belo telo, koje svetli Čistim Plavim Svetlom Svarge Prečiste. Ova svetlost je toliko jaka da je onom ko je grešan lako da se uplaši, i ako ga obuzme strah, on kao kroz polomljeno staklo pada u druge Paklene Svetove. Onaj koji se ne boji i veruje u Plavi Plamen i primi ga u sebe, taj će biti spasen od velikog bola i muke pakla. Važno je da se shvati jedinstvo sa Velikim Pretkom i Božijom Majkom.“

„Šta se dešava petog dana?“

„Na taj dan dolazi Neuništivi Bog Veles i umrlom nije moguće da izbegne njegovo ispitivanje. Telo Velesa je obavijeno Čistom Belom Svetlošću. On drži u svojoj ruci skiptar sa pet runa koje označavaju bogatstvo, prosperitet, moć, silu i slavu. Velesa grli Boginja Majka Joginja-Jaga. Tog dana i Vrata Pakla otvaraju svoje strašno ždrelo, odakle isijava tamno svetlo. Zla dela ili bes mogu gurnuti pokojnika ka zadimljenom tamnom Svetlu Pakla. On izgleda tako toplo, grejuće, a jarki Beli Sjaj Spasenja Velesa ga plaši.“

„Jasan Čisti Beli Plamen Velesa tako jarko blista, ali je potrebno prevazići sebe i primiti uputstva Velesa i Jage. Zlo u čoveku može da odbije Beli Plamen i on odlazi za dimnim Crnim Ognjem, koji vodi ka stradanju u Pakao.“

„Da, baš tako… Zato umrli treba da gleda u jarko sijajući Beli Plamen i upija ga u sebe, tada postaje jedno sa Bogom Velesom i Boginjom Jagom, i odmah dobija putevodno klupče, koje će ga voditi verno putem u Svet Svetlog Nava.“

„Šesti dan, đede?“

„Tog dana umrli koji nije dobio putevodnu nit od Velesa i Boginje Jage, a izbegavši kapiju Pakla, videće Boga Varuna koji zrači Žut Čisti Plamen i u ruci drži žuti dijamant. Boga Varuna nežno grli i putuje sa njim Boginja Karna. Sa žutim plamenom meša se plavetnilo zemaljskog sveta, koga umrli još vidi. Ako je u njemu ostalo još mnogo toga lošeg, on se plaši ovog jasnog Žutog Plamena i povlači se za mirom i spokojem Plavog Svetla. Umrli mora da se uzdrži i pokuša da izbegne nejasno plavetnilo.“

„Zašto mora da izbegne to plavetnilo?“

„Ako odmah krene nazad, dešava se proces inkarnacije, Bog Varuna sa Boginjom Karnom ga vraćaju u novi život, starost, bolesti novoj smrti bez novog uvida. Sramotno je samo tako pasti u nesvesnu zemaljsku dolinu, bez izbora, gde čekaju iskušenja. Zato umrli treba da u sebe primi Žuti jasan Plamen, da postane jedno sa Bogom Varunom i Boginjom Karnom, i ako bude morao da se vrati u zemaljsku dolinu, taj povratak će biti svestan i Bog Varuna će vratiti čoveku Dušu!“

„Dan sedmi, đede?“

„Tog dana, za onoga ko nije primio pomoć Velesa, za onoga ko je izbegao proces inkarnacije, pojaviće se Bog Siva. Siva znači Zimni-Surovi, on svetli Čistim Crvenim Plamenom, njega grli Božja Majka Rada. Tako je silan Crveni Čisti Plamen da je teško pogledati u njega, on je pomešan sa mutnim, slabim crvenkastim svetlom zemaljskog nasleđa. Potrebno je pobeći od nejasne crvene svetlosti, to je put u svet nesrećnih nemirnih duhova. Njihov dalji razvoj je zaustavljen samo ponovnim rođenjem na Zemlji, među ljudima, nakon isteka vremena zarobljenosti u obliku Duha. Samo Sivi (zimski) Perun im može dati oslobođenje. On ih oslobađa na Zimski Dan Peruna. Umrli koji je u sebe primio crveni plamen postaje jedno sa Bogom Sivom.“

„Osmi dan?“

„Tog dana će se pojaviti Bog Svetovid, u rukama on drži skiptar od četiri glave u obliku krsta, sa njim, grleći ga nežno, ide Bogomajka Tara. On ima telo koje svetli jarko, Čisto Zelenim Plamenom. Jarko zeleno sijanje pomešano je sa nejasnom zelenkastom svetlošću. Ako je umrli, dok je bio na Zemlji, živeo kao rob, on mora da prođe ovaj test. Svetlim Bogovima ne trebaju ljudi-robovi, oni ne zahtevaju poniženje svoje dece. Dakle, ako umrli nije gajio u sebi Duh Volje i Slobode, on može pokušati da se sakrije u nejasnom zelenom spokojstvu. Moramo se čuvati toga i ići za Bogom Svetovidom, koji će spasiti pokajnike od sledećeg ropstva. Inače, slabo zeleno svetlo će ga dovesti do ponovnog rođenja kao roba u Svetu Večne Mržnje i ratova zlih džinova. Njegov put će biti prekinut na duže vreme na tužan način, zato umrli mora da gleda u blistavi plamen, jer naši bogovi ne prihvataju ropstvo ni u kom obliku. Ne treba se bojati, treba primiti oganj Svetovida i pustiti Bogomajku Taru da te zagrli.“

„I deveti dan, đede?“

„Umrli je sve vreme bio na ivici Sveta Jav. Deveti dan je poslednji dan kada može ostati u blizini zemaljskog sveta. Umrli mora da krene dalje. Dešava se potpuno odvajanje duše od tela, prekidaju se poslednje niti koje ga povezuju sa Svetom Jav, kida se srebrna nit između duše i fizičkog tela. Duša se diže naviše i opisuje figure osmice oko Zemlje i Meseca. Ide dalje sve više i više i prelazi granicu Međusvetova. Svi umrli imaju vodiča koji ih prevodi kroz granice svetova, a to je Svetla Reka ili Reka Velikog Zaborava zemaljskog života. Ako je umrli bezbedno prešao granicu Međusvetova ne pavši u Pakao i ne lebdi između dimenzija, onda kada mu se vrati svest, on pada u oblast Ivice Svetova Nav, u grad Sunca. Tamo duša ostaje do 40 dana našeg vremena, tamo je vreme drugačije. I tu čovek pronalazi odgovore na svoja pitanja koja su ga mučila i interesovala tokom života. Tog dana kada su prešli prag je dan Znanja i Vedanja.“

„Đede, duhovno razvijenim ljudima još u trenutku smrti večna svetlost osvetljava tajnu, a nekima i Veles i Joga ukazuju put. Ko je poznao to svetlo, on će odmah dostići šesnaestodimenzionalni Svet Lega?“

„Isto tako oni koji su, nalazeći se oko zemaljskog sveta, do devetog dana uspeli da probude svoje ’Ja’ i koji su shvatili jedinstvo sa Rodnim Bogovima, koji su već dugo budni u svetovima koji imaju do šesnaest dimenzija, i probuđeni mogu da nastave svoj razvoj dalje ili po volji mogu da se vrate na zemlju, u ljudsko postojanje u obliku Putnika, da spasu čovečanstvo.“

„A ako je svest o sopstvenom ’Ja’ zamagljena kod umrlog do dolasku u grad Sunca?“

„Onda ih očekuje razvoj u svetovima koji se nalaze mnogo niže ispod Sveta Lega. Međutim, i tu umrli ima mogućnost da nastavi napredak u svom razvoju. Umrlom prilaze Nebeski Otac i Majka. On mora konačno da ih prepozna i propusti onakve kakvi jesu, i da ih uzme u sebe, u svoj Hram, i onda će on biti spasen. Umrlom je potrebno da prepozna znake, pročita tajnopis sopstvenog ustrojstva i postane onaj ko je on u stvari. Ujedinivši se sa sobom, on je oslobođen ispita nazvanog Sudom Bogova i Predaka i nastaviće svoj dalji razvoj u Višim Svetovima! To je poslednje moguće oslobađanje!“

„Ako je pokojnik posrnuo uplašen?“

„Tada pada na Sud Bogova i Predaka. U rukama oni nose njegovo životno delo – Svitak. Njegova Svest se pojavljuje kao glava iz mutne vode i on trenutno spoznaje sebe onakvog kakav jeste. To je još jedna prilika da izabere put naviše.“

„Onaj koji je došao sebi ne mora da se plaši!“

„Ko je u životu težio da vidi sebe, osigurao je sebe! Ko je živeo nesvesno kao mašina-robot, on ni ovde neće videti sebe! Na kraju sve čeka Sud! Sud Savesti, Sud Predaka i Sud Bogova. Pokojnik na kraju sam sebi sudi, njegov sud je njegova savest. On je sam sebi i Svetli Duh-Zaštitnik, i Tamni Duh-Tužilac, tako da ne može da laže sam sebe pred sobom. Ne treba se bojati i tada će se spasiti. Zatim, umrli treba iskreno da odgovara pred Precima i Bogovima, to je poslednja prilika za njegovo oslobađanje.“