Tišine

Postoje tišine koje nam stvaraju neviđenu buku u glavi… Kada svi zvuci postanu ravnodušmi i malodušni, monotoni kao kapi sa pokvarene česme… Tišine koje odjekuju kao najužasniji krici… Tišina je strah… Najveći strah… I spotaknem se o svoje snove a zatim se spotaknem i u svojoj stvarnosti… Ne znaju to oni koji hodaju putevima daleko od mog… U pravu sam i grešim… Plačem i smejem se… Naljutim se i oprostim… Padnem i ustanem… Bez interesa živim svoj sud… Ni savršena, ni posebna ali moj život ima smisao… Moj život sa mojim tišinama… 
Lako je shvatiti da nisam kao ostali… Samo pogledaj u moje oči koje se smeju… U njima je i moje srce i moja duša… Istina je da nismo svi isti… Svako je poseban za nekog posebnog… I svako postane čaroban za onog, kog je čekao i tražio… Drugačija od drugih… Pričala protiv vetra, izgubljena sa svojim mislima… Stvarala tišinu u oluji… Budila se kad je sunce zalazilo i plesala neki svoj ples na mesečini… Popunjavala nebo svojim nemim rečima, koje niko nije čuo… Spavala na stepenicama između oblaka i zemlje… Prepuštala se slučaju i slučajno naletela na tvoj poljubac… Živela u svakoj misli i svaka misao je bila važna za mene… Ponekad previše dobro, da bi bilo istinito… Ponekad previše okrutno, da bi bilo istinito… Gubila se u minus fazi, kad bi vreme teklo sporo… Imam strahove i plaše me… Ali strahovi i pomažu, uče nas… Nije dobro kada nas parališu… Strahovi nas teraju da se borimo… Boriti se znači dati sebi na vrednosti… Bez borbe, mi nismo vredni, ništa nije vredno… Borba daje smisao, da je nešto važno i vredno nje… Ljudi se pitaju ”Zašto?”. A ja vas pitam, ” Zašto, ne?”. Jer ako želimo, ako čujemo, ako hoćemo… Mi moramo da se pokrenemo… Ništa niije nemoguće… Samo zatvorite oči… Slušajte tišinu… Slušajte i svoju buku… Neka vas pokrenu… Neka vas pomere sa te tačke učmalosti i ravnodušnosti… Neka vaša tišina i vaša buka, budu vaše učiteljice… Ustanite, budite, uprkos svemu se probudite i krenite, živite…
Večnost je u nama, lepota je u nama… I tišina će zapevati pesmu u vašem srcu… I kada sam sama unutra, u sebi, ja sam ja… Neizreciva pesma od mirisa, osećaja, snova… Ja sam beskonačni izvor za svoju tišinu i svoje misli… Ja sam i tvoja pesma u svežoj večernjoj ekstazi… I ja ti pevam… I pevam u svom srcu i svojoj duši za sve vas… I ćutim… Jer moja tišina sada peva… Moja tišina je moja večnost i ja pobeđujem uvek…Uprkos svemu…