Recenzijom moje nove knjige PLAVI KAMEN


Posle dva književna dela, zbirke kratkih priča Priče iz moje glave i sveta oko mene i romana Putovanja, Zorica Zoja Mladenović je iznedrila i treće, Plavi kamen, izuzetno u svojoj raskoši, nesvakidašnje u svojoj posebnosti. I rešila da nas povede u jedan za nekoga izmaštani, za nekoga istinski, razotkrivajući svet, u kome se novi horizonti otvaraju poput čudesnih svitanja istorije.

Plavi kamen je delo neobično u svakom svom detalju. Teško ga je smestiti u poseban žanr jer je prepuno fantazmagoričnih opsena, bajkovitih elemenata i delova koji se mogu svrstati u najpopularniji opus današnjice – epsku fantastiku. Ni narativne tehnike nisu ujednačene, smenjuju se pripovedačke perspektive, mesta i vremena zbivanja, sve kipti od umetnutih priča i legendi, unutrašnjih monologa, dijaloga, pa čak i telepatskih razgovora među likovima. Pravi mali književni pačvork u jednoj nesvakidašnjoj knjizi.I radnja je posebna. U devet delova, koliko knjiga poseduje, autorka nas vodi kroz svojevrsni vremeplov od najdavnijih vremena, u drevnu zemlju Midgard, u vreme Svaga, među narod Roda Rase Velike, u kojoj se nalazi ključ za razumevanje svih narednih stranica. Na osnovama najstarijih svetih knjiga Veda, razvija se čitav jedan pogled na svet, filozofija života u koji su utkana sva znanja i nadanja čoveka drevnih vremena.

Svaka naredna priča nam se vremenski polako približava i prati ovaj drevni narod u svojim lutanjima po Misiru, Lidiji, Etruriji sve do naših prostora i dana. U svakoj od njih opisan je po jedan odsečak iz života, nametnut istorijom večitog progona, u kome i pored težnje da se zatre duh Roda Rase Velike, on opstaje kao plamen koji nikada ne sagoreva uz pomoć ljubavi i snage života koji svoj put uvek nađu, možda čak i najjače kada im preti kraj.U svakoj od njih jedan simbol ih spaja – plavi kamen, kao snaga koja leži na srcu svake svetle duše, pamtitelj patnji koja na njemu ostavlja tragove, ali i znak vekovečnosti, stamenosti, postojanosti i neprolaznosti. Osim njega kao lajtmotiv provejavaju pojmovi ljubavi i života, koji kroz nežnost, ali i čvrstinu, kao zvezda vodilja pronalaze put do budućnosti.

Iako knjiga ima podnaslov Bog je bio žena, on nema nagoveštaj feminističkih tema. Kao i u svojim prethodnim delima, Zorica Zoja Mladenović nas ponovo vešto vodi kroz lavirinte ženske duše koja najviše daje kad je najviše voljena i to kroz prizmu naroda Serba, Rasnih i Sabina, u kojima su muškarci gnev čuvali za borbe, a one koje vole držali na pijedestalu poput boginja. Svaka stranica uvešće vas u načine života starih naroda, njihove običaje, verovanja, načine sahranjivanja, slavljenja, pripremanja hrane, življenja i svih onih sitnica koje čine svakodnevicu, što upućuje na autorkino sveobuhvatno istraživanje i osmišljavanje Plavog kamena. Poseban značaj nose filozofski razgovori koji zadiru u najtananije misli i razotkrivaju tajnu duše i tela, života i smrti, prošlosti i budućnosti.

Za nekoga će ovo delo biti mašta, za nekoga otkriće, ali kakvu god simboliku u njemu našli, grejaće vas toplina Plavog kamena i osetićete da je blizak i vašem srcu. Na vama je da svoju simboliku sami pronađete. A sve što nađete, shvatićete da (ni)je slučajno.

Jelena Dilber

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: