„Kada um siđe u srce, probudićeš spavajućeg sebe!“
– Đede, volim ove naše telepatske razgovore.
Pogleda me i trepnu.
„Znam, i ja ih volim.“
Spustila sam pogled ka svom sve većem i većem stomaku, pomazila ga, a drugom rukom uhvatila njega za ruku. Osetila sam lagani stisak njegove stare šake. Opet sam spustila pogled ka svom stomaku.
„Želim da mu sve prenesem.“
„Nije on… Ona je. Deva.“
Nasmešio se i nežno prislonio svoj dlan na moj stomak.
„Božanska je.“
„Blagosloveni smo sa neba njenim rođenjem. Rođenjem devojčice u porodicu dolazi ljubav, radost, božanska svetlost.“
„Biću umiljata i nežna prema njoj, mom malom božanstvu.“
„Vi kao roditelji morate sačuvati njenu čistotu i učiniti sve da se najbolje ispolje njeni ženski kvaliteti, jer to je božansko svojstvo na kom se oslanja svet.“
„Naučiću je da na najbolji način otkrije svoju žensku prirodu.“
„Žene su čuvari sreće svih ljudi!“
„Reci mi kako da je nazovem.“
„Slava.“
„Biće tako. Naša mala Slava. Pričaj mi još o mudrosti našeg roda, da joj prenesem znanje.“
„Ti sve to znaš.“
„Da, ali ipak… Pričaj mi…“
„Istinski čovek je besmrtni duh, koji se penje korak po korak stepenicama razvoja sve dok ne dostigne svest apsolutnog bića, dok se ne spoji sa sunčanim bogovima. A onda se spaja sa vrhovnim vanvremenskim bićem čuvajući svoju ličnost.“
„Što znači da je put duše neprekidno traganje za višim ciljem ka vrhovnom savršenstvu?“
„Čovek je iskra božija i cilj je da u ovom svetu Jav uskladi sebe u jedinstvo sa Bogovima i postane provodnik njihovog uticaja.“
Opuštencija sa Zojom ! 
Оставите одговор