Plavi kamen -odlomak

Ležao je na postelji i gledao me onim svojim pogledom zbog kog sam se osećala kao da samo ja postojim na ovom svetu. Pogled na njega je uzburkao sve u meni. Njegovi dodiri su budili osećaje koje nisam mogla opisati rečima. Njegovi poljupci su otvarali vrata jednog novog sveta, sveta magije ljubavi. Sa njim sam gubila kontrolu, zaboravljala na sve, vreme se zaustavljalo i niko nije postojao osim njega. Sa njim sve nestaje, samo ti trenuci večnosti postoje. Udahnula sam dok sam se spuštala na postelju i svu svoju ljubav usmerila na njega. Postojali smo samo nas dvoje i naši mirisi, dodiri, pogledi, uzdasi, ukusi. Stavio je dlan na moj vrat i polako ga spuštao, srce mi je lupalo kao nikada do tada. Stavila sam svoj dlan na njegove grudi i osetila da i njegovo srce udara u istom ritmu kao moje. Prislonila sam svoje usne na njegove, njegov jezik je dodirivao moj. Poljupcem kao da su se naše duše spojile i uronile jedna u drugu. Ruke su igrale neku svoju igru po našim telima. Milovao je nežno prstima moje dojke, dok sam ja upijala naše mirise i puštala uzdahe zadovoljstva. Svaki dodir je potresao naša tela i stvarao energiju koja nas je obavijala i izazivala nove talase zadovoljstva. Krv je u meni gorela dok je on dodirivao moju ženskost. Želela sam ga u sebi, on je to osetio i nežno me svojim čvrstim udom dodirivao. Osećala sam kako gubim kontrolu, razum… Ceo svet je bio sada u nama i ništa drugo nije bilo važno. Smisao i cilj života bilo je samo naše spajanje. Spajanje dve polovine u jedno. Sve je nestalo, samo taj osećaj večnosti, ta svetlost, ta božanska radost. Osećaj slobode i lakoće, koji me podigao do najudaljenijih zvezda, do kraja kosmosa… Ništa nije važno, ništa ne postoji. Trenutak večnosti. Trenutak spajanja i sjedinjavanja sa svim božanskim, sa rajem, sa samim sobom. Sve vidljivo i nevidljivo, sve što se moglo osetiti, sva ljubav, svi životi, sve je bilo u tom vrhuncu našeg spajanja. Trenutak kada bih i plakala, i smejala se, i vrisnula, svi ti osećaji su u tom trenutku živeli u meni. Ispuštala sam krike zadovoljstva kao da sam celom Univerzumu želela da prenesem te stvarno nestvarne osećaje, tu ljubav, to što je treslo naša tela i na trenutak nas spojilo sa čitavim svetom. Ta radost, ta sloboda, taj mir koji je obuzeo obadvoje, spojio muškarca i ženu u ljubavi.