Докле ћемо ми давати себе, своје поверење и своје животе, онима који су нас издали?
Многи су изгубили додир са стварношћу… Драгоцено време се троши на безвредне људе… Схватите сутра нас неће бити, као ни њих а шта смо учинили, коме смо веровали, због кога и због чега су сви наши животи протраћени?
Истина је жива и види се, иако многи у својој мизерији то не могу ни да замисле. Душа је вреднија од свих блага света и ни један новац ту вредност не може платити… А многи се продају… И зато су данас све часне и моралне вредности тако јефтино а најјефтинији људски животи!
Зато вас питам како можете веровати онима који су вас издали и продали, изгубили много пута ваше поверење? Како можете веровати онима који иако знају вашу муку и даље вас повређују, понижавају, издају?
Уместо да чувамо своје животе, животе своје деце, уместо да чувамо своју земљу, огњишта, сећања на претке, ми верујемо издајничким паразитима који уништавају све што ваља и што је вредно… Зашто?
Данас је нови дан, нови почетак, не будите више наивни, немојте
мислити да су они добри, више је лоших!

Оставите одговор