Možda si nekad voleo i neko te razočarao, izdao… Možda si nekada rekao da nikada više nećeš voleti, da nećeš dozvoliti da te opet izdaju, prevare…
Ali ćeš jednom ipak oprostiti i sebi, i drugima i početi ponovo da veruješ…
I možda se pojavi neko, ko je prošao isti taj put kao i ti… Neko ko je takođe bio izdan, prevaren i razočaran… I možda je taj neko kao i ti oprostio, i počeo da veruje… Možda je taj neko shvatio da je ljubav ipak najvažnija… Možda si i ti to shvatio…
Možda ste obadvoje shvatili da ljubav zna za oproštaj, da nam pruža nove prilike, da nam otvara mnoga vrata, da nas toleriše… Možda ste obadvoje shvatili da ljubav ne postavlja granice i uslove, da ne gradi zidove između vas, već vas spaja…
Možda ste shvatili da je taj put ponekad trnovit, pun prepreka, izazova, da se strahovi i aveti prošlosti povremeno vraćaju da bi vas pokolebali i skrenuli sa tog puta… Možda…
Možda su ti izazovi tu da bi vas iskušali… Možda su tu da bi vašu ljubav ojačali i učvrstili… Možda…
Možda se pokolebate, uplašite i poželite da pobegnete… Možda se prepustite, predate i počnete da verujete bezrezervno… Možda…
Možda jednostavno shvatite i prihvatite da ste voljeni, i da volite, i da vam je taj jedan osmeh važniji i potrebniji od svega ostalog… Možda vam taj jedan zagrljaj i topla reč daju snagu da izgurate i pobedite sve aveti… Možda…
Možda…
Ali sasvim sigurno svima nam je potreban neko naš i ljubav.
Opuštencija sa Zojom ! 
Оставите одговор