– Bog je prvo bio žena…
– Stvarno tako misliš?
– Da… Zar ti ne misliš tako?
– Ne znam… Nisam razmišljao o tome…
– Pa pogledaj žene… Sve su kao boginje… Većina ima tu neku intuiciju, ponekad imam osećaj da mi čitaju misli… Najčešće znaju kako da reaguju u teškim situacijama, imaju to neko urođeno znanje. Kao da su veštice, ali ne u lošem smislu. Sposobne su… Mnogo su sposobnije od nas muškaraca.
– U pravu si… Kao da si opisao moju ženu. Nikada ne paniči, umiruje me, kaže da za sve postoji rešenje… Ponekad me upozori da nešto ne činim i svaki put kada je nisam poslušao, pogrešio sam.
– O tome ti pričam… Svaki put kada nisam poslušao moju slatku vešticu, ja sam pogrešio. Znaš, mi ne bismo mogli da opstanemo bez žena, iako imamo fizičku snagu, mi nemamo te osećaje. Tu mudrost, tu snagu srca koje one imaju. Mi smo ratnici snage, a one su ratnice Duše.
– Da… Da… Mi bez njih ne bismo opstali, a one bi mogle bez nas… I to što kažeš za fizičku snagu, često pomislim da je moja žena snažnija od mene, naročito kada se naljuti.
– O, da… One imaju tu snagu duha koja kada im je potrebno, daje i ogromnu fizičku snagu. One su vilinski lepe, a mogu biti hrabrije i od lava, i od najhrabrijeg muškarca.
– Pa šta se desilo?
– Ne znam… Mislim da su muškarci krivi za sve.
– Misliš?
– Da… Muškarci su pokazivali ono jedino što imaju, fizičku snagu. Otuda želja za vladanjem. Moć… Dokazivanje… Dokazivanje ženama, jedni drugima… I sve su zaboravili. Fizička snaga je pobedila snagu duha. Snaga duha je ostala samo kod retkih. Retke su sklanjali, spaljivali, ubijali…
– Misliš da je to tako bilo?
– Uf… Moguće… Verovatno je tako bilo. Zaboravili smo. Mi smo krivi za sve.
– Da…
– Da…
– Bog je definitivno prvo bio žena.
– Da…
– Da…
Opuštencija sa Zojom ! 
Постави коментар