Сви моји преци били су Срби и ја им се клањам… О земљама туђим не сањам, јер ја сам србкиња и тога се не стидим… Поносна на своје претке, поносна на себе и оне данас ретке… Поносна и часна, ја сам србкиња расна. Заборавила нисам ко сам и одакале сам… Заборавила нисам шта је вредно и за шта се треба борити, којим вредностима тежити, којим путем ићи… Огњиште својих предака ја нисам заборавила… У мени њихови гени… Нисам се продала за мало интереса, пара… Нисам себе паразитима дала… Ја сећам се да сам са звезда пала… И сунце мог рода у мени живи, и славим живот који сам добила, на понос, на част, на радост… Доброта и љубав мене воде, јер само тако може, мој роде! Мало нас је остало… Много се продало, много њих заборавило… Многе само новац и лични интерес води… Али у ропство, не ка слободи! А рођени смо сви да слободно живимо… Да дишемо, да летимо, да се смејемо… Многи су заборавили… Добровољно у ропство су пали, себе и своје претке издали… Добровољно слуге кошчеја постали… Живе у илузији и лажима, величају погрешне вредности, нико их не занима… Нису им важни ни преци, ни потомци… Ништа више свето није, само шта ће да се једе и пије… Заборавило се… У страху се живи… Лакше је да се неко криви, него да се сети и бори… А ја памтим и сећам се… И ја сам поносна србкиња, и часна… И нећу свој род издати, и нећу се предати, докле год у мени снаге има, докле год моје срце куца… Сви моји преци били су СРБИ и ја им се клањам!

Оставите одговор