Рођена сам овде… Пре много векова… И рађам се овде… Изнова и изнова… Нису то само моји снови, ни осећаји… То је у мени љубав жива, то је част и врлина… То је снага као највећа планина!
Ја знам ко сам и ко су моји преци били! Сетите се и ви моји мили! Сетите се док нас има…. Сетите се док нас није прогутала ова тмина… Сетите се светлости и наше славне прошлости.
И боли… Боли ме у грудима…. Боли ме душа моја… Боли због свега што видим и осећам… Боли због несоја! Боли због неправде… Боли због немоћи… Боли због злодела… Боли због ћутања и слепила… Боли јер вас није брига!
Сетите се…
Нико срцем не гледа, нико срцем не живи, већ се само гледа како да се преживи! Не мисли се, не осећа се… Не брине се, не помаже се… Не чини се ништа!
Сетите се…
Без прошлости нема нама ни будућности а многи су заборавили… Благослове рода одбацили зарад… Зарад чега?
Због лажног сјаја заборавили огњиште и ватру предака. Због материјалног одрекли се будућности детета. Постали део стада, похлепа влада, дошло је до пада… Неморал и нечаст сада влада.
Сетите се…
Заборавили… Заборавили све… Заборавили ко су и шта су… Заборавили шта је важно, јер јуре оно што је лажно.
Сетите се…
Погледајте у себе… Погледајте дубоко у себе… У вама живе сви ваши преци… Сетите се и пренесите то својој деци!
Сви сте рођени овде са разлогом… Да се борите, да своје никоме не дате! Да прошлост не продате… Да будућност не издате!
Сетите се…
Сетите се предака… Сетите се детета што у вама живи… Сетите се шуме и реке… Сетите се прошлости ваше и оне далеке… Сетите се нашег села… Сетите се наше песме и кола… Сетите се наше традиције… Сетите се нашег рода… Сетите се како је кад срце у грудима због поноса и љубави бије! Сетите се шта је најважније!
Породица, традиција, село… Мир, част, љубав, доброта, да нам је свима добро и весело! Да се не продамо, да се не окаљамо, да се сачувамо… Да нам образ чист буде! Да гледамо и помогнемо друге људе… Да нас истина и правда води, ка миру и слободи!
Нисмо рођени да робујемо!
Сетите се…
Opuštencija sa Zojom ! 
Оставите одговор