Его

Размишљала сам о егу…

Его је потребан у једној здравој и разумној мери… Волети себе, да би волео друге, помоћи себи, да би помогао другоме итд… Али не да те воде само себични интереси, сујета, ниске потребе и страсти 😉 🙂 Достојанство, поштење, доброта, част, љубав… Људи су изгубљени и збуњени… Многи појмови су побркани намерно да би се људи збунили… Ако пратите интуицију, срце, ум знаћете шта је добро и важно… Данас је заиста лако манипулисати људима јер им је свест у несвести… Неко заузме став паметњаковића који је попио сву памет овог света, проспе научену фазу и људи одмах верују да је то истина… Ту ти твој его и све оно што имаш у себи морају бити господари… Мислим да је Его важан, да је и он у ствари искоришћен као фраза за лакшу манипулацију људима… Можда да некако направимо границу или поделу између позитивног и негативног ЕГА, тј. доброг и глупог.

Ако је наш его сконцентрисан само на себе, на своје потребе и жеље, ако је упорно тврдоглав и доноси патњу себи и људима око себе, јасно је да је потребна промена и рад на том егу.
Са друге стране ако је наш его сконцентрисан само да угоди и задовољи друге, он доноси патњу сам себи.

Но ако је наш его паметан, да тако кажем, он зна шта треба да радимо, како да се понашамо, он нас учи да мислимо практично и логично. Добар его доноси добро и сам себи и људима око себе.

Цака је да и наш его треба да учи, мења се, расте, напредује… Наш его смо ми, наше мисли, веровања, осећања… Наш его је све оно што носимо у себи од интуције, емпатије, сећања, морала, инстикта, рација… Наш его је оно што смо ми и уопште не мора бити лош! Наш его је избор који ми правимо… Шта смо, ко смо и шта ћемо и ко ћемо бити!
Закључак би био да наш его то јест ми сами одлучујемо да ли желимо да доносимо патњу себи и другима или пак желимо да доносимо добро и радост себи и људима око себе.

Изфилозофирах ја… Можда сам нешто паметно и рекла.