О љубави

Често добијам поруке да се манем политике и да пишем о љубави јер то добро радим. Па људи моји, политика је наш живот и наша стварност.

Дотакли смо дно дна, зато што олош управља нашим животима. Не могу да останем равнодушна на оно што чинимо својој деци. Зло је на данашњи дан убило још једног човека Оливера Ивановића. Ово зло убија све што је људско… Убијају све што је морално и човечно… И јуче се убио један човек, и прекјуче, и ономад…

Не нису се они убили, убио их овај систем, ова држава! И убијају нас свакодневно… Сваког секунда убијају по део људскости у свакоме од нас!

У Србији ће остати само авети и сенке од људи… Зомбији… Роботи… Бића која ходају без свог мишљења, без свести и савести… Или је већ тако?

Поделише нас, поцепаше, уништише… Бришу нас као гумицом, истребљују, убијају а ви мени ту о цветићима и лептирићима!

Сви сконцентрисани само на себе и своје личне интересе!
Србију нам бре пуне малим гаравим, шта чекате више?

Ја сам забринута а ви?

Ви верујете и даље издајничким паразитима, заокупљени сте темама које вам они намећу да би вам скренули пажњу са онога што је суштински битно за опстанак свих нас!

Опасуљите се јер је дотерало до дувара! Србија је сада Косово! Престаните да верујете у њихове шарене лаже!

Убијају нас!

Нестајемо!

И сви ВИ сте саучесници!

И за све оне који ми поручују да пишем о љубави…

Јебо вам пас матер свима па све ово што ја пишем је моја љубав према мојој земљи, мом народу, мојим прецима, мом селу, мом детету, нашој деци! Ово је моја љубав према свакој мрвици наше земље! Ово је моја борба због љубави, не могу да будем јебено равнодушна и незаинтересована! Моја љубав не ћути! Моја љубав вришти!

Извинте ме што псујем али у последње време то ми баш годи!