Пишем вам… Онако од срца

Пишем вам… Онако од срца

Где су вам крила? Зашто не сањате више? Где сте изгубили храброст? А?
Сви смо ми добили по пар крила, но да би летели високо потребна је храброст да сањамо.

Свима нама дођу дани када дувају ветрови беса… Дани када падају кише суза… Дани када небо постаје црно, и севају муње, и грме громови. А заборавили сте да после олује долази сунце…. После суза, враћа се осмех. Животне олује су ломиле наше срце али душа је нетакнута. Кише су са собом однеле много тога али нису могле однети и наше снове. Ми смо јачи од сваке олује, од сваке непогоде. И ништа али ништа не може да украде наше осмехе. Осмехом господари наша душа.

Испунимо дане љубављу… Љубав ће преплавити све око нас и огрнути нас храброшћу.

Живот нас искушава, доноси бриге и нове боре… Али срце… Наше срце не стари, наша душа је вечно млада. Живот нас учи… Ништа драгоценије од нас самих и наших живота. Време , љубав, живот… То је непроцењиво.

Где сте се изгубили људи? Где сте запели, саплели се, пали, на овом животном путу?

Погубили сте се… Погубили у непотребном…
Само пар речи су важне… Остале су сувишне… У нама екстремна потреба да причамо, величамо, лажемо… Све непотребно…

Треба живети ову мистерију од живота а не решавати енигме које нам неко поставља на нашем путу…

Треба само живети. Једноставно живети. У једноставном срцу је све. Много више него што мислите. У њему је све што нам треба.

Живот тече, не можете га зауставити, не можете га заменити… Све се дешава са разлогом. Морамо проћи олује и сузе, да би стигли до среће и смеха.
Имате ли ви слуха за моје речи или само слушате? Нисам ја вама ни саветник, ни судија… То морате знати. Ја само пишем једноставно, онако од срца.