Вазда дижем џеву и ршум… И ономад и сад! Отоич схватим да вазда исте приче причам… Балдишем се овде да не одоцнимо, па да нас нема, да не гекнемо сви!
Док нас ови лихвари апишу и арче, ударају нам харач, ви се башкарите а шворц смо сви, тропа брале!
Чечите и не тангирате се, тал за себе чекате!
Греота море! Ич ме нико не узимао за абар а ја добар ћеф имам, да нам севап свима буде!
Шта још треба све да нас швајзне да се паримо и боримо, иначе награисасмо!
Џуџе нас буџе а ви џоњате!
Нећу се више акћем са вама! Све аламуње и апсиде, а ја испадо џафтара! Од вас вајде нема, сви као да имате у памети неку фалинку, све тумбе тупоглавци мисле. Пувате се док свака вашка обашка њаче и завлачи. Љољнули сте роде мој! Редња нека, све натрашке иде, наопако нама!
Тољага нам треба па на мегдан сви, да се курталишемо од ови што нас у каљугу метнуше!
Лапрдам ли ја вама ел јок? Да нисам можда закерало? Керебечите ли се ил ме чујете? Кадри ли сте за борбу ил јајаре што се изметнуле у наопако?
Испрцани смо јавашлуком јербо зорт имате!
Залудна ли сам ја па арчим себе док ви само ждракате а жгадија нас гази?
Дибидус је гњило све… Одо ја да данем душом, ганглије да одморим а ви се у памет дајте или ће те шенут ако већ нисте!
Не џоњајте роде мој, него ај ми ђутуре да се курталишемо од ови џуџа!
Opuštencija sa Zojom ! 
Оставите одговор