Ko je to napisao upustvo za život? Mislim ko je to napisao upustvo za MOJ život, kako ću da ga živim, kako da mislim, kako da se ponašam? Ko je taj neko? Ko to ima neka očekivanja kako JA treba da se ponašam, razmišljam, šta da pišem, šta da radim, kada da piškim, kada da se smeškam… ? Ko je taj neko ko ima prava da odluči kada ću i kako ja da razmišljam i da se osećam?
Ima pravo da budem srećna, isto tako imam pravo da budem tužna! Imam pravo da se smejem, vrištim, kikoćem, psujem… Mogu da pričam, pričam, pričam… I mogu da ćutim! Mogu sve što poželim jer sam slobodna i živa! Nema tog pravila i standarda koje će mi neko nametnuti, da me ućutka, da me veže, da me prisili da trpim! Sve je moj izbor, i moja odluka! Imam pravo i da promenim mišljenje! Imam pravo i da pogrešim! Imam pravo i da ne poslušam! Imam pravo da ne ispunim tuđa očekivanja, i imam pravo da sačuvan i ne izgubim sebe! Imam i pravo da verujem u dobro i ljubav. I imam pravo da nazovem stvari pravim imenom! Imam pravo i da kažem: „Jebo vam pas mater!“ Imam pravo i da ignorišem ono što mi ne prija. Imam pravo da budem svoja a ne onakva kako neko želi da ja budem! Imam sva prava, jer sam ih sebi dala, jer sam SLOBODNA I ŽIVA!
Sve postoji… Samo se ne treba predati… Ne treba se predati prosečnosti,ne treba odustati od snova! Mnogi su ostali zarobljeni u sivoj zoni navika, monotonoj svakodnevnici… Mnogi su dali pasivnu ostavku! Ja vala ne pristajem na to… Verujem u sebe i svoje snove… I juriću ih… Ne pristajem na osrednjost i prosečnost… Ja hoću samo velike i prave stvari. Veliku ljubav, prave prijatelje, veliku sreću, pravi život, velike snove… Moramo naučiti da probudimo i kultivišemo hrabrost! Moramo naučiti da se borimo! Ništa se nije promenilo… Sve postoji… Samo na neki drugi način… Negde nas čeka, da se probudimo i vidimo. Ja verujem!
Koliko god da je svet oko mene surov i ide protiv mene, u meni postoji nešto… Nešto što me tera da idem napred i da budem srećna! Možda je to moja odluka? Odluka da budem srećna i da se ne predam. Možda zato što uvek gledam u nebo i vidim svetlost… Uvek vidim bar mali tračak svetlosti i nade. Znate… Ja ne mogu tome naučiti vas… To morate sami… Morate sami pogledati u nebo… Morate sami videti svoju svetlost koja će vas voditi… Morate sami naći svoj cilj, smisao, razlog… Otkrite svrhu svog postojanja, naučite lekcije koje vam život daje. Probudite se i vidite! Skinite maske, odbacite predrasude i nametnuta pravila. Budite svoji i vodite svoje živote. Jedan život imamo ljudi moji. Živite.
Opuštencija sa Zojom ! 
Оставите одговор