Promeniće se sve

Postoje dani koji jednostavno nestanu… Izgube se u jurnjavi, u trci sa životom… Izgube se u zaboravu, zatrpani brigama i problemima.
Postoje dani koji donose miris i ukus lažne slobode, dok nas istina ne pljesne po sred nas samih i ne probudi iz naših zabluda.

Postoje dani koji nas leče i brišu sve… Dani lagani i lepršavi što donose miris nade i bude nove snove.
Postoje noći, koje traju, i traju… Kad sedimo pod sjajem zvezda i čekamo da nas mesec pomiluje. Noći za sanjare, sa snovima koji nam kradu senku i beže dok mi čekamo sunce da nas ogreje i odnese noć u zaborav.

Mi smo zarobljenici, prolazne lepote… Svi živimo sa strahom. Strahom od novih emocija… Emocija koje nas stignu iznenada, koje iz nas eksplodiraju, izliju se, kao iznenadne letnje kiše…
I svaki dan se gubimo u svom pamćenju, Krijemo se od sebe… Odlazimo negde,
hodamo polako, nadajući se da ćemo zaboraviti…
A život hoda pored nas i krade nam vreme… Svesno-nesvesni činjenice, da se od nekih emocija, ne može pobeći… Borimo se, pokušavamo, i proklinjemo sebe, što smo nismo pokušali… 
Možda nas vreme i promeni… Možda sudbina, napiše drugu priču za nas…
Sve ima neku svoju ravnotežu… A mi smo postali, ono što nam nedostaje ili ono što nismo želeli… Beskrajni, ukradeni trenuci… Naše misli koje lutaju, tamo gde one žele…

Promeniće se sve… Promeniće se moje lice ali moje oči ne… One će uvek imati plamen
i goreće… Sa svojom dušom čekam neku novu zoru…
Valjda će jednom, sve biti na svom mestu…

Promeniće se sve… Promeniće se moje lice ali moje oči ne… One će uvek imati plamen
i goreće… Sa svojom dušom čekam neku novu zoru…
Valjda će jednom, sve biti na svom mestu…

Slika Sirbina Gravida

Advertisements

Svi smo mi nekoma učitelji

Ljudi dolaze u naš život sa razlogom! Neko na kratko a neko za ceo život! Na nama je da shvatimo zašto je neko u našem životu i šta mi treba da uradimo!

Neko je došao da nam pomogne kroz teškoće, da nam pruži smernice i podršku. Neko da nam pomogne fizički, emocionalno ili duhovno! Oni su Božiji dar za nas. Oni to zaista jesu!

Postoje ljudi koji nas ničim izazvani uvrede, povrede i dovedu naš odnos do kraja. To su naši najveći učitelji. Oni su tu bili da nas nauče nečemu. Oni su nas naterali da zauzmemo stav, da shvatimo gde grešimo, da naučimo nešto, da nam ukažu na naše slabosti i mane… Oni su tu na kratko, za sezonu, dve… Njihov zadatak je završen… Nikada nemojte biti ljuti na te ljude… Samo razmislite sad dobro… Molite se za nešto, pitate zašto vam se nešto dešava i dođu ti neki ljudi na kratko u naše živote i daju nam lekciju… Daju nam odgovore na naša pitanja, gde mi to grešimo… Oni su naši učitelji… Iako mi često mislimo da su oni naši neprijatelji, oni su naši učitelji. Na nama je samo da krenemo dalje, da shvatimo lekciju. Na žalost ljudi su sujetni i često ne shvate te lekcije.

Neki ljudi dođu na kratko u naš život i da nas nauči da porastemo kao ljudi. Neki dođu da nam donesu mir, spokoj… Neki da nam donesu radost i da nas nasmeju…Neki dođu da nas nauče nečemu što nikada pre nismo radili, da uvedu neke promene u naš život. Neki su tu da nas nauče da verujemo ! Svi oni su tu da nas nauče neku lekciju. Jesu tu samo za sezonu ali ostavljaju trag na naš ceo život. Uče nas da izgradimo sebe i postanemo emotivno stabilni!

Naš posao je da prihvatimo sve te lekcije, volimo te osobe i da sve ono što su nas one naučile primenjujemo u svim aspektima života. Na nama je da se izgrađujemo i rastemo. Da sve lekcije koristimo na dobro. Svako je u naš život sa razlogom ušao. Isto tako i mi smo u nečiji život sa razlogom ušli. Na nama je samo da shvatimo ko je tu za kratko a ko za ceo život! Svi smo mi nekome učitelji!

Granice

Ponekad… Ćutanje pomaže u slušanju… Ne reči koje se izgovore, već da čujemo šapat duše… Ponekad, sam sama i izgubljena ali znam gde sam… Ponekad, me obuzima nešto, ulazi u mene ali me ne plaši… Jer ja sam izgubljena između ljubavi i sna… Bez laži i neistina u životu i mislima… A onda se zbunim i izgubim u otrovnim rečima koje mi neki šalju… Iznenađena… Trudim se da razumem. Pokušavam da nađem opravdanje ali… Poneki ljudi pređu sve granice pritojnosti i razumevanja koje mogu da im dam. Poneki ljudi su zaista samo otrov. Sebični, sujetni, zlobni… Mogu li to opravdati? Ne… Razmišljam… Šta da kažem takvim ljudima koji pređu sve granice i dopuste sebi toliko slobode da ugroze moju slobodu? U svoju zonu komfora puštam samo retke… Neki to ne shvate pa prekrše pravila lepog ponašanja i daju sebi previše prava. I šta mi ostaje? Ništa… Ostavljam takve ljude…

Tražim trenutke da ih živim. Tražim emocije bez granica… Lepo je kad se smeješ… Lepo je kad osećaš radost duše… Lepo je kad ti se dogode dobri ljudi. Lepo je kad život omekša ivice dana. Sada, u podnožju mog života, ne prihvatam da mi iko razbija snove… To su moji snovi, pa neka su i od magle, moji su… Ostavljam iza sebe stene od sećanja i sva glupa pitanja. Ostavljam iza sebe sve nedoumice i rušioce mojih nada. Zaboravljam sve one što su mi gazili po snovima i mojoj stvarnosti. Moj život, niko ne drži u svojim rukama. Ostavljam sve… Neće niko bacati bombu za masovno uništavanje mojih snova i neće niko razneti moj svet. Nema više reči koje mi mogu dati, da razumem prazninu što u njima živi… Nema više opravdanja koja od mene mogu dobiti. Moraju postojati granice… Ne može niko sebi dati toliko slobode da naruši moju slobodu i dostojanstvo. Ostavljam loše ljude u prašini zaborava, da ih vetar raznese i odnese daleko od mene.

Nisam glupa, ni bespomoćna… Ja sam toliko jaka da ne nosim nikakvu masku. Slobodna sam da budem ranjiva i krhka… Slobodna da osećam i pokažem svoje emocije… Slobodna da preuzmem rizik, da budem srećna. I neću sve da čuvam u sebi… Puštam da iz mene ponekad izleti nešto… No, kažem “dosta”, svojim slabostima, i kažem „dosta“ tuđem bezobrazluku… Ostavljam… Neću više biti tu za njih… Neću ih više puštati u sebe… Neću više biti nežna prema njima ali neću ni biti licemerna… Nisam ja zabava a ni lek za vaše slabosti i nemoći, nisam ja praznina koju ćete vi popunjavati vašim kompleksima i strahovima. Nisam ja iz tog vašeg sveta površnosti…

Znam da oni koji u ovom svetu laži govore istinu, gube sve… Laži nas okružuju i guše, jedu… Zato ću vas pogledati u oči i reći vam ”Jebite se!” Naljutiću se i reći vam to ali isto tako ja imam i lakoću osmeha, koji vam dajem posle toga. Ovaj svet je prepun obećanja, koja se zovu laži… Davaću sve od sebe ali stajem kada počnem da gubim sebe. Znate razmišljanje o sebi nije uvek sebičluk, ponekad je to i otkrivanje sebe, čuvanje sebe, poštovanje sebe… Ljudi koji se pretvaraju u zveri, bez poštovanja i samopoštovanja mi ne trebaju. 
Ne tražite mi gramatičke greške, ne manipulišite, ne vređajte… Dotojanstvo i poštovanje se podrazumevaju.

A vi što gradite zamkove od svojih laži, vi ćete biti sahranjeni pod njihovim ruševinama.

Hvala onima koji su mi dali srce, i zbogom onima što su pokušali da mi ukradu dušu.

Granice ljudi, postavite granice…

Vučica

Ja sam žena vučica i usuđujem se da svakoga pogledam u oči… Glavu spuštam samo da pogledam gde gazim… Ja hodam uspravno i gledam istinu. Kukavice gledaju dole. Na ovom svetu previše ljudi koji se pretvaraju da su ono što nisu… Ljudi koji su navikli da prave oluje, jer im je mirno more dosadno… Pravi ljudi te umiruju, poboljšavaju, usrećuju… Neću se menjati da zadovoljim druge… Neću izdati sebe… Radije ću biti sama… U životu se računa samo ono kada si svoj. Pobednik ili gubitnik, nije bitno… Bitno je da si svoj. Bitno je da verujete u ono što radite… Da ne prodajete sebe i ne prodajete druge… Da ne ugrožavate sebe ali ni druge… Biti svoj… Najveća kazna i zatvor u životu je strah od toga šta drugi misle… Ne shvataju ljudi da je naša jedinstvenost najveći dar koji imamo. Poštovanje za sve, poverenje samo za retke…
Ja sam žena vučica… Biram da budem samo ono što jesam, uz rizik da će me malo ko razumeti. Iza sebe ostavljam sve one ljude koji nisu zaslužili mesto na putu mog života. I ostavljam iza sebe sve gluposti i ljutnje… Ostavljam iza sebe sve laži i prazne priče… Donela sam presudu. Hodam napred i nosim sa sobom samo istinu. Dosta mi je kukavica koji su začarani u svom svetu laži i koji beže na prvi tračak istine… Kukavice koje nemaju hrabrosti da se suoče sa životm… Kukavice koje žive u svetu obmana i iluzija… 
Ja sam žena vučica… Mnogi će reći da sam teškog karaktera i lošeg temperamenta… Zato što sam iskrena, zato što donosim odluke koje se mnogima ne sviđaju… Zato što sam ponekad previše tolerantna, ponekad prokleto odlučna u svojim stavovima… Zato što štitim sebe i svoje prijatelje… Zato što prezirem laž i licemerje… Zato što ne glumim osmehe… Ne dam svoje dostojanstvo, preuzimam uvek odgovornost za svoje izbore… I zato ja imam lošu narav… E pa , ja sam ponosna što je to tako! Oprostiću ako mogu da oprostim… Uvek ću reći “Izvini” ako sam pogrešila… I osvetiću se ako će mi to pomoći da preživim! Ja sam žena vučica, grešna i nesavršena… Ja sam gospodarica svoji strahova, u službi svoje hrabrosti… Ja prelazim sve prepreke u životu i rušim sve granice koje mi život postavlja… Ja idem dalje. Ne može me niko zaustaviti… Možete me mrzeti ili možete ludovati sa mnom!
Ja sam žena vučica… Mogu biti pitoma i nežna ali me nikada nećete ukrotiti i pripitomiti!

1 od 50

Od deteta sam bila svoja i neuklopljena u šablone, neprilagođena sistemu. Uvek sam imala svoje mišljenje i išla za onim što sam smatrala poštenim i pravednim, pa i na svoju štetu… Hm… Najčešće na svoju štetu! NIkada ali nikada nisam bila deo mase, i nikada nisam slepo slušala i pratila nekoga! Naravno da sam za vreme školovanja zbog toga imala problema, jer `ebiga mislila sam svojom glavom, i morala sam reći šta mislim. Najtunjaviji profesori kod kojih su svi imali samo tako petice, i ja se nikada nismo slagali pa sam ja imala kod njih kečeve. No, zato oni najstrožiji, i pravedni, dosledni, koji su poštovali sebe i svoju reč su za mene bili osobe od poštovanja i kod njiha sam ja imala pet, dok je većina imala kečeve. Znači oduvek sam bila „naopaka“. I tako do današnjih dana!

Borac protiv sistema ili vetrenjača! Bila sam i uvek ću biti kritičar svega što mislim da nije dobro! Bila sam i uvek ću biti crna ovca! Tako da i danas u ova mutna vremena, kada jasno vidim kompletnu sliku stanja u našoj zemlji, kada mi je potpuno jasno da su isto sranje i pozicija, i opozicija, bez straha to i govorim. Ali ha, kada vi mislite svojom glavom, vi ste im smetnja, sa vama ne mogu da manipulišu i onda ste vi njihov neprijatelj! Da… I onda i pozicija, i opozicija pokušavaju da vas ućutkaju, pa vas prijavljuju, blokiraju, prete, vređaju, šire razne glasine…

A ja se bre smeškam… Evo bre lepo se smejem, od uha do uha mi osmeh. Smejem se jer se oni sami odaju i pokazuju ko su i šta su. I lepo svi na kraju potvrdiše moju priču da su isti i da rade za istog platišu! Znači pozicija-opozicija, isto sranje drugo pakovanje! Džaba vam, kod mene ste svi dobili kečeve!

Ja sam jedna od 50! Možda je malo ali 50 budnih i svesnih, koji ne pristaju da budu deo stada! 50 hrabrih ljudi koji stoje ispred Katanićeve 15!

Dostojni Srbije, Sindikat Zaposlenih Policije svakodnevno sa narodom stoje ispred tužilaštva u Katanićevoj 15, da bi pružili podršku tužiocu kako bi procesuirao odgovorne za krađu izborne volje građana.
PORED OVE KRIVIČNE PRIJAVE PREDATE SU U MAJU MESECU PROŠLE GODINE I KRIVIČNE PRIJAVE ZBOG IPAP I SOFA SPORAZUMA. JEDNA OD TIH KRIVIČNIH PRIJAVA JE ODBIJENA ZBOG NEDOSTATKA DOKAZA.
POSLE URGENCIJE KOJU PREDAJEMO SVAKODNEVNO APELACIONO VEĆE JE VRATILO PREDMET TUŽIOCU.


NAŠA PODRŠKA TUŽIOCU DONELA REZULTATE!


Ova krivična prijava se odnosi na dela protiv čovečnosti koja nikad ne zastarevaju što govori da niko u pravosuđu ne sme da ovakve predmete stavi na stranu.
Kada narod stane u dovoljnom broju onda će se po svim krivičnim prijavama postupati po hitnom postupku.
NARODE, OVO JE MODEL PO KOME SE ODMAH OSLOBOĐAMO ROPSTVA.

Kataniceva15, svaki dan od 15 časova.

Buđenje

Mi smo robovi parazitske manjine koja živi na naš račun! Dok nama nameću nove i nove dažbine i poreze, oni na svojim računima imaju milione! Radite od jutra do sutra za njih, da bi im platili da vas i dalje izrabljuju! Dobrovoljno pristajete da nosite okove koje su vam oni stavili! Pod velom liberalizma i demokratije dali su prava manjinama i sebi ali su nama oduzeli slobode i pravo na izbor, pravo na život! Zbog tih manjina smo ugroženi svi mi! Oni nas ubijaju! Ubijaju nas na sve moguće, vidljive i nevidljive načine. Napravili su sistem koji odgovara samo njihovim ličnim parazitskim interesima! Za nas izmišljaju nove i nove poreze, svi ćute i tako pristaju! Porez ne sme da postoji za osnovne životne potrebe! Siguran krov nad glavom, hrana, odeća, odmor, penzija, život… Porez se plaća na luksuz! Hoćeš da imaš kuću od 1000 kvadrata i tri stana, na to plati porez! A šta oni rade? Ljudi žive od 14-15 hiljada i nemaju da plate porez za svoj mali stančić, oni im oduzimaju dom! Dug od par hiljada im je uzgovor da vas izbace na ulicu i načine beskućnicima. Plaćaju li oni poreze, zapitajte se???? Sebe su oslobodili toga. Na sav taj luksuz oni ne plaćaju porez ali će zato nama uvesti i porez na vazduh!

Ponašaju se kao da su oni vlasnici i gospodari zemlje i naših života. Načiniše armiju beskućnika i sirotinje, pričaju kako smo lenji, i teraju nas da napustimo svoja ognjišta. Ako si siromašan idi tamo gde ti je bolje! Cilj im je jasan! Raseliti nas a nasliti neke druge! Ne smemo im to sve više dozvoljavati! Bogatstva naše zemlje pripadaju svima nama! Sa svim tim bogatstvima, svi mi bi trebalo da živimo bezbrižno, sigurno i slobodno! Šta su oni uradili? Oni su naša bogatstva dali u ruke strancima! Ko im je to dozvolio? Ponavljam svojim rođenjem ovde, mi smo postali vlasnici svoje zemlje i mi smo ti koji smo trebali uživati u svemu tome! Baš kako je i Gadafi radio u svojoj zemlji, pa su ga sklonili i proglasili tiraninom, diktatorom! Nije Gadafi bio tiranin, mi živimo sada pod tiranijom!

„Danas znamo da nije baš sve bilo onako kako je to prikazivala zapadno evropska i američka medijska mašina i da su neka dostignuća Gadafijeve vladavine sve vreme prećutkivana.
Prema sistemu koji je Gadafi razvio dolaskom na vlast obrazovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni u Libiji. Prije dolaska Gadafija na vlast, samo 25 odsto stanovništva bilo je pismeno. Danas 83 odsto Libijaca čita i piše, a 25 odsto ima fakultetsku diplomu.
Ukoliko bi neki građanin odabrao da se bavi zemljoradnjom, od države bi dobio kuću sa zemljom, poljoprivrednu opremu, sjeme i goveda, kako bi započeo biznis i sve to bespovratno.
Malo je poznato da u Libiji nisu postojali računi za struju, a nisu postojale ni kamate na kredite u bankama koje su sve bile državne.
Gadafiju je najviše zamjerano da krši ljudska prava u Libiji, a malo je poznato da je naredio da dok god svaki Libijac ne dobije kuću neće ni njegova porodica. Tako je Gadafijev otac preminuo, a da je još uvek živio u šatoru.
Gadafi je izlazio u susret mladencima. Tako je svaki mladi bračni par dobijao od države po 50.000 američkih dolara kako bi kupio stan i zasnovao porodicu.
Ukoliko bi Libijac poželo da se školuje u inostranstvu ili bi mu bilo neophodno liječenje van granica zemlje, imao bi novčanu pomoć države koja bi plaćala sve troškove i još bi davala po 2.300 američkih dolara za smještaj i prevoz.
Država je čak participirala i u kupovini kola, inače jeftinijih nego u Evropi, pa je subvencionisla kupovinu sa 50 odsto učešća.
A kad se već kupe kola, sa benzinom nema problema jer je gorivo u Libiji koštalo 0,14 dolara za litar, što je bilo jeftinije od vode. I hljeb je bio praktično besplatan sa cijenom od 0,15 dolara za 40 vekni.
Gadafi je znao da je za pustinjsku zemlju voda najbitnija pa je napravio veliki vodovod kroz Saharu koji je spojio Tripoli, Bengazi i Sirt i tako omogućio nesmetano snabdijevanje, ali i porast gradske populacije. Na žalost, tokom bombardovanja NATO je dobrim dijelom ovaj vodovod uništio.
Libiju je ostavio bez ikakvog spoljnog duga sa deviznim rezervama od 150 milijardi dolara, koje su, istina, sa početkom revolucije zamrznute širom svijeta.
Svaki Libijac koji nije mogao da nađe zaposlenje po završetku školovanja dobijao je novčanu pomoć u visini plate predviđene za tu vrstu zanimanja. Dok su za svako rođeno dijete žene dobijale po 5.000 američkih dolara
Dio novca zarađen prodajom nafte, glavnog izvoznog artikla zemlje, slivao se na račune svih građana Libije.
Kada je Gadafi došao na vlast, istina prevratom, 1969. godine, Libija je bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svijetu. Prije nego je zapao u probleme sa ustanicima Libijci su spadali u narode sa najvišim standardom u Africi.
Za vreme Gadafija svaki Libijac je imao sve!“


Da li vam je jasno šta radi Novi Svetski Poredak? Da li vam je jasno kako manipulišu našim umom i razumom? Kada za nekoga kažu da je diktator, znajte da taj radi najbolje za svoj narod i zemlju! Osvestite se! Sistem se mora promeniti a svi zločinci kazniti! Direktna Demokratija, moć i vlast narodu! Moramo biti složni za spas svih nas! Dođite u Katanićevu 15, svaki dan od 15 h, jer tu je naš spas i rešenje za sve nas! Podnete su krivične prijave protiv svih zločinaca i izdajnika! Samo zakonskim putem se možemo osloboditi ovog zla! Katanićeva 15, kod hrama Svetog Save!

Svaki dan je poseban

Svaki dan je poseban dan! Počnimo dan zahvalnošću! Zahvalnost će nas osloboditi straha! Zahvalnost nam govori da smo živi! Zahvalnost nas uči da budemo pažljivi i manje tvrdoglavi! Zahvalnost nas uči da vidimo ono što je bitno! Zahvalnost nas povezuje sa svim onim što je oko nas!

Svaki dan je poseban dan! Kada ustanete neka se vaš um probudi i shvati da ima onih koji zavise od našeg raspoloženja i stavova! Pokažite svoju zahvalnost i zaboravite sve drugo. Vaša sreća će porasti i osećaćete veće samopoštovanje!


Slušajte… Dobro slušajte! Morate naučiti da čujete šta drugi govore! Ostavite po strani svoje pretpostavke o tome šta neko misli..Naučite da čujete šta neko misli! I prestanite da mislite da je važnije ono što vi imate da kažete. Naučite da čujete! Tako će vaši odnosi postati bolji i kvalitetniji. Vaš svet će biti bolji i zanimljiviji!


Poslušajte me! Neka vas vodi saosećanje i ljubav! Dozvolite sebi da primate lepotu i dobrotu! Dozvolite sebi da ponovo otkrijete mir u svom srcu! Sa punim srcem ljubavi možete da se suočite sa svim što dolazi ! Svaki dan je poseban… Vi ste posebni! Hvala vam!
I naravno svemu dodajte prstohvat ludila!