Nova godina

Novogodišnji praznicu su nam uvek donosili nadu u bolje sutra, bolju godinu od svih prethodnih… Mislim da je većina izgubila tu nadu… Mislim da većina nas više ne veruje u bolje sutra koje nam obećavaju neki… Šta nam ostaje? Ostaje nam da verujemo u sebe i neke drage ljude oko sebe… Ostaje nam da mi nekome učinimo novu godinu boljom i srećnijom a neko će nama! Pokušajte da sami svoj život učinite boljim…Koliko-toliko! Ne ostavljajte svoje snove nikako po strani… Najlepši poklon koji vi možete nekome dati je spakovan u vašem srcu, to je vaša ljubav! Delite ljubav, radost, osmehe… I vratiće se i vama sve to!
U novoj godini vam svima želim mnogo više hrabrosti! Bilo bi lepo da svi naučimo da cenimo čoveka… Pravog čoveka, koji govori šta misli, koji radi ono što je rekao… Čoveka koji ima dušu i srce spremno za ljubav… Želim svima da čuju, razumeju i poštuju… Da ne cene ljude po religiji, boji kože, seksualnoj ili političkoj orjentaciji… Želim svima da budu ljudi i da neguju ljudskost! I naučimo svi da sudimo i mislimo svojom glavom… Ne donosite mišljenja o nekome na osnovu nečijeg izgleda, predrasuda ili rekla-kazala… Prvo pogledajte čoveku u oči… Zatim pomislite, kakav li teret taj čovek nosi… Poslušajte uvek svoja osećanja i svoju intuiciju… Pokušajte da nekoga i razumete, umesto da mu sudite… Mi ne smemo biti ničije sudije! Na kraju sve loše što vi kažete o nekome ili uradite nekome, mnogo ste više rekli o sebi… Zato ostavite zlobu, primitivizam i licemerje u staroj godini… U novu uđite kao novi ljudi… Bolji ljudi!
Ne treba nam puno da živimo mirno i srećno! Samo da naučimo da živimo u harmoniji sami sa sobom i sa drugima. Da naučimo da cenimo ono što imamo… Da uživamo u svakom trenutku sreće…I najlepši poklon koji možemo da učinomo sebi i onima oko sebe je da budemo srećni i da tu sreću delimo svima! Od svega ja vam najviše želim puno ljubavi i sreće u novoj godini! 

Nova godina će doneti ono za šta se potrudimo. Nije do novih 365 dana, do nas je!

srećna nova ludi mraznova godina zojasrećna nova ,mede5655srećna,.,., nova godina

 

Advertisements

PLAVI KAMEN- odlomak

Čim smo stigli ispod prvog Hrasta, osetili smo svežinu i đed poče da mi priča:
„Kada dođe vreme da čovek ode iz Sveta Jav, oči kao da mu zasuze, sve je pokriveno maglom, telo je ispunjeno bolom i on polako uranja u hladnu jezu i drhtavicu. Svet postaje nečujan, a iznutra nastaje zujanje koje polako prelazi u zvono, a zatim u neobičnu eksploziju od koje nastaje raspad i gašenje iskre života. Umirući, počinje da oseća kao da leti u neku cev i pritom se vrti. Duša kreće iz Izvora od najniže tačke i leti kroz Haramni kanal, po kičmenom stubu. Ona leti kroz tuda i stiže do raskrsnice. Direktno vidi belu svetlost, desno zelenkastu, a levo plavičastu. Trebalo bi da se kreće ka beloj Svetlosti Roda, smeštenoj nakraj tunela. On leti pravo, pritisak na njega se pojačava, postaje skoro bolan, ali leti ka svetlosti.“
„A šta ako je bolestan i Duša ne može da podnese sve to?“
„Ako je čovek u životu teško bolestan, onda su čakre prazne i umirući mnogo pre trenutka smrti može biti izvan svog fizičkog tela, ali ostaje i dalje sa njim u vezi samo posredstvom srebrne niti.“
„Đede, a šta ako je neko bio grešnik?“
„Grešnik ne leti kroz tunel, on izlazi na donja vrata, kroz anus.“
„Šta se dešava kada duša izađe iz tela?“
„Prvo što se pita njegova Svest je da li sam mrtav i gde sam to ja?“
„To može da bude vrlo zbunjujuće?“
„Da, jer ne može odmah da shvati da više nije u Svetu Jav, već da je stigao u prostor međusvetova koji se naslanjaju na te svetove. Dalji uspeh u potpunosti zavisi od razvoja njegove Duše. Ako je za života u njemu razvijena samosvest svog ’Ja’ kao božanske svetlosne iskre i ako je spoznao Svet Svetlog Nava, on odmah prelazi u sledeći harmoničan šesnaestodimenzionalan Svet Lega.“
„Da bismo to postigli, mi moramo naporno da radimo ovde, u našem trodimenzionalnom postojanju.“
„Da, razvoj samosvesti svog Duha mi moramo početi za života, mnogo pre smrtnog časa.“
„Đede, šta sa onima kod kojih Duša nije razvijena?“
„E tu pomažu pogrebni obredi koje vrše rođaci i prijatelji, i energija, i zračenje Zvezde Mare, koja je Boginja Smrti. Ovaj proces traje do devet dana, u zavisnosti od razvoja Duše. Ako se svest umrlog nije razvila, on ponovo može da uroni u Tamu neznanja, tada ga pogrebni običaji rođaka i prijatelja trećeg dana dozivaju pameti. Četvrtog dana probudivši se nakon ceremonije sahrane, on se budi i tada shvata da se sve promenilo. Tada je glavno da shvati da ne treba da se plaši. On treba da se pripremi za susret sa Bogom-Praroditeljem svoga Roda i sa Boginjom majkom jer svako ima svoje Praroditelje koji žele da vide svoje potomke.“
„Kako će ih prepoznati?“
„Bogovi-Praroditelji Roda imaju zaslepljujuće belo telo, koje svetli Čistim Plavim Svetlom Svarge Prečiste. Ova svetlost je toliko jaka da je onom ko je grešan lako da se uplaši, i ako ga obuzme strah, on kao kroz polomljeno staklo pada u druge Paklene Svetove. Onaj koji se ne boji i veruje u Plavi Plamen i primi ga u sebe, taj će biti spasen od velikog bola i muke pakla. Važno je da se shvati jedinstvo sa Velikim Pretkom i Božijom Majkom.“
„Šta se dešava petog dana?“
„Na taj dan dolazi Neuništivi Bog Veles i umrlom nije moguće da izbegne njegovo ispitivanje. Telo Velesa je obavijeno Čistom Belom Svetlošću. On drži u svojoj ruci skiptar sa pet runa koje označavaju bogatstvo, prosperitet, moć, silu i slavu. Velesa grli Boginja Majka Joginja-Jaga. Tog dana i Vrata Pakla otvaraju svoje strašno ždrelo, odakle isijava tamno svetlo. Zla dela ili bes mogu gurnuti pokojnika ka zadimljenom tamnom Svetlu Pakla. On izgleda tako toplo, grejuće, a jarki Beli Sjaj Spasenja Velesa ga plaši.“
„Jasan Čisti Beli Plamen Velesa tako jarko blista, ali je potrebno prevazići sebe i primiti uputstva Velesa i Jage. Zlo u čoveku može da odbije Beli Plamen i on odlazi za dimnim Crnim Ognjem, koji vodi ka stradanju u Pakao.“
„Da, baš tako… Zato umrli treba da gleda u jarko sijajući Beli Plamen i upija ga u sebe, tada postaje jedno sa Bogom Velesom i Boginjom Jagom, i odmah dobija putevodno klupče, koje će ga voditi verno putem u Svet Svetlog Nava.“
„Šesti dan, đede?“
„Tog dana umrli koji nije dobio putevodnu nit od Velesa i Boginje Jage, a izbegavši kapiju Pakla, videće Boga Varuna koji zrači Žut Čisti Plamen i u ruci drži žuti dijamant. Boga Varuna nežno grli i putuje sa njim Boginja Karna. Sa žutim plamenom meša se plavetnilo zemaljskog sveta, koga umrli još vidi. Ako je u njemu ostalo još mnogo toga lošeg, on se plaši ovog jasnog Žutog Plamena i povlači se za mirom i spokojem Plavog Svetla. Umrli mora da se uzdrži i pokuša da izbegne nejasno plavetnilo.“
„Zašto mora da izbegne to plavetnilo?“
„Ako odmah krene nazad, dešava se proces inkarnacije, Bog Varuna sa Boginjom Karnom ga vraćaju u novi život, starost, bolesti novoj smrti bez novog uvida. Sramotno je samo tako pasti u nesvesnu zemaljsku dolinu, bez izbora, gde čekaju iskušenja. Zato umrli treba da u sebe primi Žuti jasan Plamen, da postane jedno sa Bogom Varunom i Boginjom Karnom, i ako bude morao da se vrati u zemaljsku dolinu, taj povratak će biti svestan i Bog Varuna će vratiti čoveku Dušu!“
„Dan sedmi, đede?“
„Tog dana, za onoga ko nije primio pomoć Velesa, za onoga ko je izbegao proces inkarnacije, pojaviće se Bog Siva. Siva znači Zimni-Surovi, on svetli Čistim Crvenim Plamenom, njega grli Božja Majka Rada. Tako je silan Crveni Čisti Plamen da je teško pogledati u njega, on je pomešan sa mutnim, slabim crvenkastim svetlom zemaljskog nasleđa. Potrebno je pobeći od nejasne crvene svetlosti, to je put u svet nesrećnih nemirnih duhova. Njihov dalji razvoj je zaustavljen samo ponovnim rođenjem na Zemlji, među ljudima, nakon isteka vremena zarobljenosti u obliku Duha. Samo Sivi (zimski) Perun im može dati oslobođenje. On ih oslobađa na Zimski Dan Peruna. Umrli koji je u sebe primio crveni plamen postaje jedno sa Bogom Sivom.“
„Osmi dan?“
„Tog dana će se pojaviti Bog Svetovid, u rukama on drži skiptar od četiri glave u obliku krsta, sa njim, grleći ga nežno, ide Bogomajka Tara. On ima telo koje svetli jarko, Čisto Zelenim Plamenom. Jarko zeleno sijanje pomešano je sa nejasnom zelenkastom svetlošću. Ako je umrli, dok je bio na Zemlji, živeo kao rob, on mora da prođe ovaj test. Svetlim Bogovima ne trebaju ljudi-robovi, oni ne zahtevaju poniženje svoje dece. Dakle, ako umrli nije gajio u sebi Duh Volje i Slobode, on može pokušati da se sakrije u nejasnom zelenom spokojstvu. Moramo se čuvati toga i ići za Bogom Svetovidom, koji će spasiti pokajnike od sledećeg ropstva. Inače, slabo zeleno svetlo će ga dovesti do ponovnog rođenja kao roba u Svetu Večne Mržnje i ratova zlih džinova. Njegov put će biti prekinut na duže vreme na tužan način, zato umrli mora da gleda u blistavi plamen, jer naši bogovi ne prihvataju ropstvo ni u kom obliku. Ne treba se bojati, treba primiti oganj Svetovida i pustiti Bogomajku Taru da te zagrli.“
„I deveti dan, đede?“
„Umrli je sve vreme bio na ivici Sveta Jav. Deveti dan je poslednji dan kada može ostati u blizini zemaljskog sveta. Umrli mora da krene dalje. Dešava se potpuno odvajanje duše od tela, prekidaju se poslednje niti koje ga povezuju sa Svetom Jav, kida se srebrna nit između duše i fizičkog tela. Duša se diže naviše i opisuje figure osmice oko Zemlje i Meseca. Ide dalje sve više i više i prelazi granicu Međusvetova. Svi umrli imaju vodiča koji ih prevodi kroz granice svetova, a to je Svetla Reka ili Reka Velikog Zaborava zemaljskog života. Ako je umrli bezbedno prešao granicu Međusvetova ne pavši u Pakao i ne lebdi između dimenzija, onda kada mu se vrati svest, on pada u oblast Ivice Svetova Nav, u grad Sunca. Tamo duša ostaje do 40 dana našeg vremena, tamo je vreme drugačije. I tu čovek pronalazi odgovore na svoja pitanja koja su ga mučila i interesovala tokom života. Tog dana kada su prešli prag je dan Znanja i Vedanja.“
„Đede, duhovno razvijenim ljudima još u trenutku smrti večna svetlost osvetljava tajnu, a nekima i Veles i Joga ukazuju put. Ko je poznao to svetlo, on će odmah dostići šesnaestodimenzionalni Svet Lega?“
„Isto tako oni koji su, nalazeći se oko zemaljskog sveta, do devetog dana uspeli da probude svoje ’Ja’ i koji su shvatili jedinstvo sa Rodnim Bogovima, koji su već dugo budni u svetovima koji imaju do šesnaest dimenzija, i probuđeni mogu da nastave svoj razvoj dalje ili po volji mogu da se vrate na zemlju, u ljudsko postojanje u obliku Putnika, da spasu čovečanstvo.“
„A ako je svest o sopstvenom ’Ja’ zamagljena kod umrlog do dolasku u grad Sunca?“
„Onda ih očekuje razvoj u svetovima koji se nalaze mnogo niže ispod Sveta Lega. Međutim, i tu umrli ima mogućnost da nastavi napredak u svom razvoju. Umrlom prilaze Nebeski Otac i Majka. On mora konačno da ih prepozna i propusti onakve kakvi jesu, i da ih uzme u sebe, u svoj Hram, i onda će on biti spasen. Umrlom je potrebno da prepozna znake, pročita tajnopis sopstvenog ustrojstva i postane onaj ko je on u stvari. Ujedinivši se sa sobom, on je oslobođen ispita nazvanog Sudom Bogova i Predaka i nastaviće svoj dalji razvoj u Višim Svetovima! To je poslednje moguće oslobađanje!“
„Ako je pokojnik posrnuo uplašen?“
„Tada pada na Sud Bogova i Predaka. U rukama oni nose njegovo životno delo – Svitak. Njegova Svest se pojavljuje kao glava iz mutne vode i on trenutno spoznaje sebe onakvog kakav jeste. To je još jedna prilika da izabere put naviše.“
„Onaj koji je došao sebi ne mora da se plaši!“
„Ko je u životu težio da vidi sebe, osigurao je sebe! Ko je živeo nesvesno kao mašina-robot, on ni ovde neće videti sebe! Na kraju sve čeka Sud! Sud Savesti, Sud Predaka i Sud Bogova. Pokojnik na kraju sam sebi sudi, njegov sud je njegova savest. On je sam sebi i Svetli Duh-Zaštitnik, i Tamni Duh-Tužilac, tako da ne može da laže sam sebe pred sobom. Ne treba se bojati i tada će se spasiti. Zatim, umrli treba iskreno da odgovara pred Precima i Bogovima, to je poslednja prilika za njegovo oslobađanje.“

Kako…

Kako pretočiti sve one osećaje iz duše u reči? Kako preneti sve boli i tuge na belu podlogu, kad u glavi je haos od misli i slika? Kako nositi preveliko srce, koje umire lagano? Gde ostaviti sve one želje i snove? Kome uputiti poglede koji traže odgovor?
Prošetaću danas sve one želje što su čekale bolje sutra. Dok gledam kroz prozor u novi dan, ja crtam svoj put, prstom. Podižem ruku do krajnjih granica, da dohvatim sve ono što želim. Srce je izgrebano od reči, na staklu samo nežni tragovi mojih prstiju. Stojim sa osmehom i radoznalošću deteta, posmatram mrak koji polako nestaje pred novim jutrom. I iznova, i iznova svojim prstima ostavljam tragove na zamagljenom prozorskom oknu. Iz duše nečujno izlazi krik, umotan u pesmu. Zamišljam sve ono što je propušteno a moglo je biti. Zamišljam svoje oči kako se smeju. Povlačim polako svoje prste ka svom licu i brišem sve tragove što su mi bol naneli. Pokušavam sve što nisam smela i mogla… Pokušavam sve da naslikam u svom oku. Uzimam sve ono što ne može da se kupi, uzimam sve ono što se samo iz duše daje i čuvam u sebi. Sve ovo nije moja odluka, to je samo moja potreba. Moja potreba da prenesem svojim dodirima, svoje misli. Da prenesem sve ono što me guši i boli. Da prenesem sve ono što me raduje i sve svoje strahove… Da prenesem vama svoje osećaje iz srca a vi ih onda bacite, ako ih ne razumete. Dok pišem, ja sam manje sama… Manje sam usamljena… Sve je manje pogrešno, i manje sam različita… Pričam vam svoje priče… Priče koje traju i priče koje su došle do svog kraja. I sve to nije bitno… Bitno je ono što želimo, i ono gde idemo. Bitno je ono gde nas srce nosi. Ništa ne nestaje, sve u nama ostaje…
Svi smo mi rođeni iz duše… Svi možemo da poklonimo osmeh… Možemo da širimo ljubav kao miris opojnog parfema. I svi možemo samo jednim pogledom da damo nekome mir. Pravi osećaji i ljubav se daju bez reči… Samo prstima, nežnim dodirom, pogledom i željom. Budite iskreni prvo prema sebi i pogledajte duboko u sebe. Pročitajte sebe, bez straha a onda prstima po staklu nacrtajte svoj put, ispružite ruke do krajnjih granica i dohvatite sve svoje snove i želje.

PLAVI KAMEN- odlomak

PLAVI KAMEN- odlomak
– Vreme mi je.
– Đede…
Pogleda me nežno i tihim glasom mi reče:
– Raduj se, dete moje… Raduj se. Svaka Duša zna šta je greh, ali ne želi svaka Duša da živi bez greha. Greh ima sladak ukus, lep je i privlačan. Život bez greha zahteva snagu da se prevaziđu iskušenja. Ja sam imao tu snagu, i ti imaš tu snagu, kao i svi iz našeg Roda. Slabost pred iskušenjima je lenjost Volje. Slabić kroz život hoda i zabavlja se ne misleći na posledice. Na kraju, kada dođe vreme prelaska, pojaviće se sve te nakupljene nečistoće i mnoga neprijatna osećanja. Svako ko je za života lišen saosećanja i pravednosti pada u ponor Pakla. Ja sam miran. I ti budi mirna i raduj se zbog mene.
– Dragi moj đede, svetlosti mog života.
– Zvezdo mog Roda, uzdanice moja, siguran sam da znaš sve što treba da znaš, ali želim da ti još jednom kažem ovo: dobro čuvaj tu svetlost u sebi. Čuvaj i svoj kamen, on je tu da te podseća ko si i odakle si došla.

Sve to sam ja

Saznanje da nas neko voli, donosi mir i spokij našoj duši… Šta može biti važnije od toga? Meni ništa…
Muškost i ženskost u jednom svetu… Dah i uzdah… Lice koje klizi… Brada koja miluje… Svi snovi sadržani u jednom prisustvu… Želja… Znoj, mišići, obline, poljupci, dodiri… Suština… Ja sam to shvatila… Možda nam život daje samo Limun… Na nama je da krenemo u potragu za ljubavlju… Život je ponekad noćna mora. Ožiljci svuda u meni… Moja gorčina i snovi o boljoj budućnosti… Znam da ima smisla voleti… Ponekad se izgubim u lavirintu života… Ponekad skliznem kao niz tobogan a nekad se vrtiim… Vrtim se kao na ringišpilu… Gde se to krije radost? I budućnost nepovezana sa ovim sada… Usta puna reči… Reči koje postaju dželati za dušu… Reči koje su neshvaćene a izgovorene… Reči rečene a ne promišljene… Reči koje ne mogu da se zaborave… Reči koje ostavljaju pustoš iza sebe… Reči koje brišu budućnost… Plašim se sivila života… Plašim… Zato plačem… Suze lijem… Srce se odvojilo… Očajno želim da budem jaka… Isfrustrirane emocije… Uplašena da ljubav neću videti… Srećan život i nesrećna istina… Laži… Laži u plavetnilu neba… Malo brige bi donelo mnogo svetlosti… Pobeže mi još jedan dan… Mnogi ne vide duboko… Ne shvataju… Vreme teče… Sede i čekaju čudo… To je slepilo… To nije ljubav… Čuda stvaramo mi… Paralelni životi… Ego bez konkurencije… Veliki ego… Prevelik… Otvori oči… Otvori svoje oči i oči drugih ljudi… Zatim otvori srce… Laži su loše… Osmisliću novi dan… U njemu ću zaboraviti sve… Zaboraviću ko sam bila juče… Juče ne znam ko sam bila… Juče nisam znala ko je to u meni… Ne znam ni sada… Zato stvaram novi dan za sutra… Izbori su naši.. Svakog trenutka mi pravimo izbore… I sve je prolazno… Živimo sa onim što je u našem umu… Sa time i stvaramo svoje trenutke i sa time gradimo svoju prošlost… Sva naša očekivanja su došla iz našeg uma… Sve naše želje, nade, postupci, odluke… Sve smo to mi kreirali… Nemojte biti zlobni… Bol ćete osetiti i vi… To je tako… Vi ne znate šta je istina i stvarnost.. Vi ne znate šta je fikcija i izmišljotina… Moje reči su moje misli, moje muke, moje brige… Ja sam sve po malo.. Ja sam nula i boginja ljubavi… Ja sam žena i dete… Ja sam nepismeni pesnik… Ja sam prosjak i arhitekta svog života… Ja sam ništa i sve… Ja sam cvet bez svog mesta… Moj život je meni težak… Nisam živela život… Moje stablo krhko i jako… Sanjala sam da će me neko čuvati od vetrova… Zalivati… Da će me neke ruke negovati… Suzama sam se zalivala… A neke ruke pobraše sve moje mirise… Ostala sam sama, zarobljena u sebi… Sve se ponavlja… Sve je već viđeno… Život me osudio… Za svoje greške, vešto me ubedio da sam ja kriva… Njegovo poštovanje nikada nisam imala… A dama je uvek u pravu… Oči se otvore kad tad… I krenu suze… U trenutku poželite samo da plačete… Ponekad znamo razlog, ponekad mislimo da ga ne znamo… Suze znaju… One nas napadaju iz naših otvorenih očiju i kazuju sve… Oči otkrivaju istinu… Na kraju pokažu koja je tvoja prava vrednost… Pokažu istinu i otkriju sve što si skrivao… Pričala… Pitala… Pokušavala… Molila… Borila se… Očajnički pokušavajući da nadoknadim odsustvo… Duša je zalutala u svojim lutanjima… Duša se na kraju uspavala… Neke oči su samo pustinja… Neke duše ostaju nesvesne… Moje oči su se umorile od čežnje … Umorile od suza… Oslobodila sam se… Istovarila bol… Mnogo sam sanjala… Mnogo sam plakala… Zbog sujete, sve je palo na samo dno… Poricanje i negiranje ne brišu bol… Ne možeš da falsifikuješ osećanja… Svi imamo priliku da osetimo i poslušamo dušu… Kada ne slušaš, onda i gubiš… Gubiš život… Pohlepa na putu tvom, gura te u blato… Postaješ svedok haosa u svom životu… Muka mi je od lakih morala i lakih volja… Neću da se igram u blatu tvog očaja i nemoći… To je za mene bolesno… Dovoljno tragova mi je život ostavio… Možeš da negiraš koliko hoćeš… Moji ožiljci govore istinu veću od svih reči… Ja sam ovo što vidiš… Ja sam ono što ja vidim… Ja sam moj pogled… Moj pogled je moja duša … I ono što osećam je ono što mislim… I ono što mislim je ono što govorim… Sve to sam ja…

PLAVI KAMEN- odlomak

Sivi sto i crne stolice, na stolu ispred svake stolice mali ekran i ništa više. Sve je sterilno i sivo. Totalno odsustvo bilo kakvog znaka života, emocije. Tada se iz zvučnika začuo glas:

– Mi odlučujemo kako će izgledati svet!

Svi su ustali i zapljeskali.

Glas se opet čuo:

– Mi smo novi svetski poredak!

Opet su svi zapljeskali.

– Sedite!

Svi su poslušno seli kao jedno, a glas je nastavio:

– Govori vam vaš vođa! Nastavljamo sa našim planom, uništiti sve nacionalne i kulturne osobenosti. Uništiti suverenitet svih država! Izbrisaćemo sve nacionalne granice, onesposobićemo ljude da misle, da osećaju, napravićemo da budu samo naši poslušni robovi. Nastavljamo sa našom mudrom politikom raseljavanja i naseljavanja našim podanicima. Kontinent ćemo svake godine naseliti milionima naših, dok ćemo starosedeoce istrebljivati na sve moguće načine. Ljudi više neće biti. Mi vladamo svetom! Mi smo gospodari svega živog i neživog! Sada  će nam broj 2 podneti izveštaj!

Začuo se ženski glas:

– Sve se odvija baš onako kako smo i zamislili. Ljudi su produkt naše volje, obično roblje i ništa više. Devedeset tri procenta nam veruje, na njih su uspešno delovale sve naše metode. Onaj mali procenat još uvek svesnih nam može biti problem, mada mi i dalje širimo propagandu da su oni „teoretičari zavere“. Sve vlade su u našim rukama, uplaćen im je novac da izvrše sve što je potrebno da bi se atmosfera promenila i mi zamenili kontinente. Reke se uspešno isušuju, šume se seku, prskamo ih iz vazduha, podmećemo otrovnu hranu. Svaka od naših korporacija sa uspehom obavlja svoj zadatak. Činimo sve što je potrebno da većina ostane bez domova i izvora prihoda jer ćemo ih tako bolje držati pod kontrolom. Podižemo cene, namećemo im nove poreze, uništili smo obrazovanje i zdravstvo. Svi mediji su u našim rukama, narod je preplavljen nebitnim informacijama da bi im skrenuli pažnju sa važnih stvari i da bi prestali da razmišljaju. Promene smo im davali dozirano i najavljivali ih, da bi ih lakše prihvatali, usput smo im davali i lažnu nadu u bolju budućnost. Uspešno manipulišemo njihovim umovima i lako dobijamo njihov pristanak. Ubedili smo ih da je prosečnost dobra, da je poželjno biti glup, vulgaran, neobrazovan. Više skoro niko ne veruje u kulturu, humaniste, razum, moral i ostale trice. Narodi su nesvesni promena koje sprovodimo. Ljudi sve više rade, za sve manje plate, i to prihvataju kao normalno. Ljudi misle da su slobodni i zbog toga su savršeni robovi. Zaključak bi bio da je naša misija uspešna i da se sve odvija po planu.

Ženski glas je utihnuo i opet se začuo glas vođe:

– Pokrili smo sve oblasti, od književnosti, preko nauke, do ekonomije, svuda imamo svoje pristalice. Crkva i religije se uspešno koriste. Naš glavni cilj da se unište sve tradicionalne vrednosti se uspešno odvija, to sam video iz vaših izveštaja. Apsolutna moć je u našim rukama. Mi sve vidimo i sve kontrolišemo. Mi smo svetska vlada! Mi uspešno stvaramo i problem i rešenja, mi manipulišemo i kontrolišemo celu planetu. Ko god nam se suprostavi, dobiće rat od nas. Sankcionisaćemo svaku vladu koja nam se suprotstavi! Mediji su naš najbolji saveznik i nastavićemo da preko njih postižemo svoje ciljeve, da manipulišemo masama, da ih zaglupljujemo i dajemo iluziju da imaju slobodu izbora. Kad smo kod iluzija, pozvaću sada da nam Zapad 5130-1030 podnese izveštaj o projektu „Povećanje sigurnosti“. Počnite.

Začuo se glas, ni muški, ni ženski:

– Sve narode smo ubedili da je etički pratiti ih i kontrolisati, pod izgovorom da je sve to zbog njihove bezbednosti i kvalitetnijeg života. Ubedili smo ih da sve to činimo da bismo njih zaštitili od ozbiljnih zločina, nasilja, terorističkih napada, koje smo mi uspešno izveli da bismo ih ubedili da ta opasnost postoji. Naš nadzor i kontrolu uspešno maskiramo brigom za njih, to jest povećavanjem sigurnosti. Pored uspešnog nadziranja građana i okoline, uspešno nadziremo i internet i telefone i tako otkrivamo potencijalne pretnje. Uspešno smo krenuli i sa čipovanjem ljudi i uveli smo čipovane lekove pod izgovorom da tako pratimo njihovo zdravstveno stanje. Krenula je i kampanja da se ukine novac, da se svi čipuju i tako plaćaju. Na taj način mi ćemo pratiti i kontrolisati svakog pojedinca u svetu, na taj način mi ćemo upravljati ljudima, njihovim emocijama, mislima ili ih možemo isključiti ako nam postanu smetnja i pretnja.

– Odlično! Sada da čujemo izveštaj Zapad 4151-610, „Borba protiv gladi“.

– Biću kratka, sterilizacija stanovništva preko GMO hrane se uspešno izvodi. Polako uvodimo zabranu svih prirodnih lekova poreklom od biljaka, čajeva i meda. Pčele polako nestaju, tako da će i sve ovo nestati. Izvori vode presušuju. Sve polako postaje sintetičko, što je u skladu sa našim zadatim ciljem. Uvodimo zakone kojima im zabranjujemo sve što je bezbedno za njih, pod izgovorom da troši previše energije, da narušava prirodu ili šteti njima samima. Vešto im podmećemo sve što ima kancerogeno dejstvo ili zračenje, a ukidamo im ono što im je na korist. Toliko.

Vođa se opet oglasio:

– Sada želim da čujem izveštaj Zapada 007-513039

– Sa uspehom držimo pod kontrolom sve policije i vojske sveta. Zakoni su kreirani u našu korist. Sva sudstva su korumpirana. Svi su spremni da izvrše svaku našu naredbu!

– Zaključak bi bio da svi uspešno brišemo sve tradicionalne vrednosti i uništavamo porodicu. Sve što je do juče bilo normalno sada postaje nenormalno. Uspešno manipulišemo podsvešću naroda. Polako uvodimo jedinstveno tržište, monetu, ustav. Pod plaštom liberalizma i demokratije uvodimo naš totalitarni sistem i našu vladavinu. Pod plaštom borbe za mir i prosperitet opravdano vodimo ratove, osvajamo tuđe teritorije da bismo svoje sačuvali. Gde god se pojavi neposlušnost, izazvaćemo rat, bolesti, prirodne katastrofe… Globalizacija se uspešno sprovodi. To bi bilo sve. Sada vas pozivam da svi pođemo u dvoranu zadovoljstva, tamo vas očekuju svi, od malih dečaka i devojčica, do velikog izbora životinja. Imate sve moguće alatke koje su vam potrebne za vaše lično zadovoljstvo. Pre svega toga biće održan obred žrtvovanja. Čast da otvori ovaj neformalni deo ukazujem Zapadu 004-522210. Sada ustanite i krenite u svečanu salu.

Svi su poslušno ustali i euforično zapljeskali, na nekim licima se čak video i osmeh a u očima pohotan sjaj.

PLAVI KAMEN- odlomak

– Žene su drugačije od nas, one su svesnije i znaju mnoge stvari unapred. Kada je prihvatila tebe, ona te prihvatila celog, sa svim tvojim manama i vrlinama i znala je da neće biti lako. Žena zna da nije sve idealno. Ona te voli i spremna je na sve zbog svoje ljubavi prema tebi, ali žena i veruje da je ona zaslužila sve to. Žena veruje da zaslužuje čoveka koji će joj uzvratiti ljubav i koji će je voleti više nego bilo koga. Ona ne traži da budemo idealni, ali ona traži da je prihvatimo i volimo takvu kakva jeste. Ona ne traži ideal, ona nas prihvata sa svim našim nedostacima, ali… ako oseti da je za tebe samo igra, ona to neće trpeti. Ako vidi da je uzalud trošila svoju ljubav i da je ti ne čuvaš kao kap vode na dlanu, kao zenicu oka svoga, ona će otići daleko od tebe. Raskid sa nekim koga voli za nju nije nimalo lak… Ali ona bira između dva bola. Bola da prekine sa čovekom koji je ne voli ili bola da posveti sebe nekome ko joj ljubav ne uzvraća, ona bira rastanak. Žena uvek radije odlučuje da bude sama.

– Kako ti, Oblače, sve to znaš?

– Znam jer imam takvu ženu. Imam ženu hrabrost, koja me voli svim svojim bićem. Imam ženu u čijem zagrljaju nestaje sve. Ženu koja me voli ovakvog nesavršenog i uzdiže do zvezda. Imam ženu čija mi ljubav daje krila da uzletim do nebeskih visina. Imam ženu ljubav. I nikada je neću izdati i izneveriti njenu ljubav.

– I moja je takva, ali nikada nisam razmišljao o tome.

– I moja, i moja… – dodadoše i ostali muškarci. A Svetislav reče:

– Evo idu naše žene, a ti, Oblače, sve si nas sada naučio da na njih gledamo drugim očima, očima ljubavi. Žene ne treba olako uzimati. One su zaista naša snaga.