Opuštencija sa Zojom !

Držala je telefon u ruci i gledala njegovu sliku. Sedela je na zad-njem sedištu gradskog autobusa. Vraćala se sa posla i glavom joj je vijorilo hiljadu misli. Misli koje su se mešale sa bukom autobusa. Toli-ko razloga za plakanje je imala. Povraćalo joj se od života, od svega. A ona se samo smeškala. Jebeno se…

Na dnu moje duše je izvor moje čežnje. Niko nije zaronio toliko duboko da to vidi. Pomisliš poznaješ ljude i pomisliš neki ljudi su valjda i tebe spoznali. Al‘ jebiga… Onda doživiš izdaju. Možda sam ponekad previše osetljiva. Možda ponekad ponešto i previše lično doživljavam. Možda previše očekujem. Ljudi se smeškaju, glume… Vreme je loše,…

Čula sam sve lepe reči. Sada su duboko u meni sakrivene. Sada želim da ih vidim. Ne diraj me više lepe rečima… Iznenadi me delima. Nemoj mi rečima reći da sam ti lepa i da sam ti sve… Pogledom mi to reci. Pomiluj me pogledom i poljubi moje srce. Probudi me… Otvori nove oči za…

Kako pretočiti sve one osećaje iz duše u reči? Kako preneti sve boli i tuge na belu podlogu, kad u glavi je haos od misli i slika? Kako nositi preveliko srce koje umire lagano? Gde ostaviti sve one želje i snove? Kome uputiti poglede koji traže odgovor? Prošetaću danas sve one želje što su čekale…

Zaljubljena u ljubav… I ljubav zaljubljena u mene. U zagrljaju ljubavi živim ja. Ljubim ljubav. Sa poljupcem ljubav počinje…. Volim poljupce sa ukusom ljubavi… Volim život sa ukusom ljubavi. Ljubav nikada ne propada… Ljubav je večna. Sve na ovom svetu treba ljubav. I duša i telo, ljubav trebaju. Možemo svemu odoleti ali ljubavi ne smemo…

Da li ste nekada pomislili u sebi: „Gde sam ja ovo? Kakvo je ovo ludilo oko mene ili sam ja samo okružena ludacima?“ Ludacima koji su vrlo pametni i imaju sposobnost da vas naprave ludim. A vi se samo ućutite jer ste shvatili dubinu njihovog ludila. Oni su toliko duboko ludi da ste nemoćni pred…

Verna sam… Ne izdajem nikada one koje pustim u sebe, u svoj život. Ja se ne prodajem nepoznatima. Ja ne izdajem poznate. Ja ne izdajem sebe. Ostajem verna sebi i onome što jesam. Važni su oni koji ostanu… Vi što ste otišli, vi ste tako izabrali. Ostavljam i ja vas… Ostavljam vas vama i vašem…

Ponekad smo najveći stranci sami sebi… Ponekad su naši svetovi, najudaljeniji svetovi od nas samih. A ponekad nam je nečiji svet bliži, nego što smo sami sebi blizu. Mogli bi biti srećni ali mi smo ponekad tako glupi. Bežimo… Bežimo u sebe. Pravimo nevidljive lavirinte u kojima se gubimo, bežeći od života. Previše uplašenih ljudi……

Verujem u neke stvari… Verujem u neke odnose… Poštujem život i ono što mi daje… Poštujem osećanja. Život je klackalica. Treba naučiti držati ravnotežu. Nekad popustimo od sreće a nekad od bola. Važno da pored sebe imamo one koji nas vole i koje mi volimo. Ti ljudi naš život čine posebnim. Ti ljudi naš život…

Možda da stanem sa pričom… Možda da malo ćutim… Šta znam ja o životu… Šta znam o poljupcima talasa na moru… Šta znam o zagrljaju grana dok ih vetar miluje… Šta znam o ljubavnim pričama i strasti… Bolje je da ćutim. Osećam samo toplinu u duši od svojih misli o nekome… Ne znam da izrazim…

Za mene je život čudo. I uvek će biti čudo. Ljudi putuju kroz život i sve im je ravno. Ne vide čuda oko sebe. Volim da sednem, gledam, osećam, mirišem prostor oko sebe. Volim da svim čulima osetim svet oko sebe, da upijem svaki trenutak, da ostane zauvek u meni. I čudim se… Ne mogu…

Što ja volim cipeleee…! Joj, mnogo ih volim. Zaista, po pitanju obuće sam prava pravcata žena. Toliko cipela, čizmica, sandala, papuča imam, da više ni sama ne znam šta sve imam. Pri tom kada mi se neki komad obuće baš, baš svidi, kada je ono baš, baš po mom ja kupim duplo. Nisam normalna, jel…

Samo budite ono što jeste! Foliranje je zamorno! Nošenje maski je naporno! Pretvaranje da ste ono što niste iscrpljuj! To je besmislena igra! Mnogo je pametnije biti ono što jesi. Biti smešan, dosadan, lud, glup… Šta god…  Sve je bolje nego se praviti  i biti isti kao svi ostali! Biti svoj! Otvorite svoj um. Učite, otkrivajte, menjajte…

Okolnosti i život prave ono što drugi misle o nama! Ugled je ono kako nas drugi doživljavaju!  Ličnost je ono što mi jesmo! Ugled je spoljašnost, možemo ga stvoriti očas posla… To je ono što imamo kada se pojavimo negde. Ugled nas čini bogatim ili siromašnim. Ugled je ono što na kraju piše na našem…

Život je jedan! I taj jedan život nam može pružiti više nego što i zamišljamo! Samo ako želimo! Na ovom svetu ima mnogo divnih ljudi… Više nego što možemo da zamislimo! Na ovom svetu ima više ljubavi nego što možemo doživeti! Na ovom svetu postoji više radosti nego što možemo zamisliti! Na ovom svetu ima…

Ja nisam neko kontroliše svoje ponašanje, niti želim taj teret. Takođe nećete dobiti od mene ono što želite samo da bi vam se dopala. Neću se izvinjavati jer ne prihvatam laži i one koji me ne poštuju! Nikome ne želim da naudim i podmetnem nogu ali neću više ništa ni da činim na svoju štetu…

Muka mi je ponekad od utešnih fraza a svi mi ih ponekad govorimo, jer ne znamo šta bi smo drugo rekli. Znate ono: ”Biće bolje… Dobro je… Proći će i ovo… “  Kada ćemo pući? Ili smo odavno pukli, pa su sad delići nas nemoćni da se pomere? Biram da živim a ne da preživljam……

Život je korupcija. Pokušavam da ostanem dosledna. Ljudi se prodaju. Mnogi deluju normalno. Pretvaraju se. Glume. Postajem kao oni. Primećujem njihove čudne poglede, ali se pravim da ih ne vidim. Svi pokušavaju da izvuku neke informacije. Postajem i ja pomalo uznemirena. Krijem svoja osećanja. Gledaju me čudno, postavljaju čudna pitanja. I ja se pravim kao…

Živeo je svoju rutinu, svaki dan iste monotone radnje. Postao je čovek od navike. Godinama ništa nije menjao. Ušuškao se u svoju svakodnevnicu. Ustajanje, umivanje, oblačenje, kuvanje čaja, vršenje nužde. Onda bi seo, spreman, zapalio cigaru i čekao vreme da krene na posao. Misli bi mu tada lutale, njih nije mogao da kontroliše. Izlu-đivale su…

Svi mi krećemo od činjenice da smo mnogo pametni i razumni, i uopšte ne dovodimo u pitanje da li je sve to istinito i razumno što mislimo?  Većina za početak razmišlja negatvino i sumnja u sebe. Moje pitanje je, da li je razumno sumnjati u sebe i ubijati sebe u pojam? Naravno da nije a…

Zašto su nas učili sve pogrešno i zašto su nas učili nepotrebnim stvarima? Pitanja mi samo iskrsavaju. Zbog čega, ko i zašto nam je servirao toliko laži, gluposti, nepotrebnosti? Zašto je ubijan individualizam i sloboda mišljenja i razmišljanja? Ko nam je nametnuo gomilu predrasuda, uverenja, principa i pravila? Ko to želi da upravlja našim životima?…

Od nedavno sam počela da pričam o nekim stvarima potpuno svesna činjenice da mogu biti neshvaćena, čak i proglašena ludom. Zaista ne očekujem da će veliki broj ljudi razumeti ovo o čemu ću pisati ali molim one koji to razumeju da prokomentarišu bar jednom rečju “Razumemo” Razmišljanje dozvoljeno. Potrudiću se da ne tvrdim i da…

Već duže vreme pratim neku svoju intuiciju, i tako istražujem sve i svašta jer eto imam internet i imam mogućnost da dođem do neke istine. Informacija ovde-onde i stvori se slika. Pročitajte ovaj tekst i razmislite. Evo ja danima razmišljam o istorijskim nelogičnostima… Familija Rotšild koja vlada svetom su u stvari lažni jevreji tj. Hazari..…

Previše ljudi danas živi u svetu poluistina, da ne kažem laži… Na žalost… To je tužno… Tužno jer njima u stvari ništa nije sveto. Kad se živi u svetu laži, već na kapiji tog sveta se ostavi moral i savest. Kad kročiš u taj svet, teško je posle naći izlaz. Izgubiš se u lavirintu svojih…

Spremamo se da idemo kod kumova, stigla je nova beba, treba da joj se da ime. Moj Živorad je kum. A kum nije dugme, čekaju nas na svečanom ručku, da pred celom familijom on kaže kako će se zvati devojčica. Danima već razmišljam kako da se osvetim Živoradu za nje-govu aljkavost. Vrhunac je bio kad…

Od ovog jutra, ja svet posmatram drugačijim očima. Videću van vremena i prostora. Gledaću izvan svih granica, tamo gde me misli odnesu. Neću više slepo stajati, za one koji nikada nisu bili tu za mene. Sveci, koji su samo pričali o grehovima drugih. Ne namećem nikome ništa, svi imamo slobodnu volju, da živimo u oblicima,…

Uvek mislim na sve one važne datume. Znate, godišnjica upo-znavanja, prvog poljupca, rođendani, Dan zaljubljenih i tako dalje. Razumeli ste me, zar ne? E, pa muka mi je više od svega toga. To je bio moj pokušaj da ulepšam svakodnevnicu, da nađem razlog za slavlje, da napravim poseban dan za nas. Da uživamo, da se…

Uskoro će moja nova knjiga ugledati svetlost ovog svetaaaaaa… Za sada evo omota ❤

Ovaj trenutak je moj život. Volim ga… Zahvaljujem na sreći… Zahvaljujem na novom jutru. Ja znam gde sam. Svetlost je ušla, direktno u srce i otvorila vrata, ovom danu. On me obuzima i ne plašim se. Predajem se, da ljubav me vodi. Život je skupio, najbolje priče a ljubav je moj putokaz. Trudila sam se da…

Najlepše godišnje doba… Budi se priroda oko nas… Budimo se mi… Bude se skrivene želje i srivene čežnje koje smo krili u okrilje zime… Zuje pčelice neke oko nas a neke u nama… Cvrkuću ptičice u našoj glavi… Cvetaju nove ideje i nove misli… Još jedno proleće u kalendaru naših života.  Novo proleće i nove…

Živimo li zaista svoj san? Ili obitavamo u svetu ugašenih ljudskih bića? Jezici su postali gorki, tužni, puni kajanja, izgubljenih želja i neuspeha. Rođeni u začaranom krugu. Rođeni u svetu prepunom zareza… Svi rođeni savršeni a onda razbijeni… Slučajevi koji nisu slučajnosti prave nas i naš život. Svaki naš korak i susret je čekao nas…

https://www.facebook.com/groups/565354143840544/ Grupa za blogere koji misle svojom glavom i za one koji vole da pročitaju nešto dobro! Ljudi, slobodni ste da budete slobodni ovde. Možete da objavljujete svoje ili delite nečije tekstove. Ovde smo da naučimo da poštujemo naše različitosti, i da naučimo da živimo sa njima. Slobodni i oslobođeni. Uz osmeh, ljubav i lepu…

Kako od milion misli, pronaći onu koju treba poslušati? Za kojom mišlju sad poći? Kako se odlučiti? Kako? Nije lako… Tada se se setim svog srca i mudrosti da nastavim dalje sa željom… Da činim samo dobro. Da budem u miru sama sa sobom… Spokojna… Ja biću jaka. Nastavljam sa verom. Zadržavam svoje srce, jer…

Jel vam delujem kao glupača? Delujem?! E pa zajebali ste se, nisam. Ali ste vi ispali mnogo glupi misleći tako. Potcenili ste i mene, i mnoge druge. Vako stvari stoje, ja mislim svojom glavom, možda sam pre i mogla biti uvučena u neku spletku, onako naivno i nesvesno, sada više ne. Ne nasedam! Jok, jok!…

Oduvek se čudim ljudima koji imaju idole, koji slepo veruju nekome, koji veruju u nešto jer im je tako rečeno. To stanje svesti ili nesvesti, kada ne mislite, kada se predate, kada ne činite ništa, je za mene obično neznanje i kukavičluk. Dati tek tako nekome svoju moć, slepo verovati nečemu ili nekome, je neznanje.…

Pokušavam da dišem… Tražim tragove… Oko mene je bela tišina… Ćutim sama sa sobom… Dolaze misli, dok pokušavam da dišem… Na traganju svom, ja nalazim poeziju. Pišem… Pokušavam da dokučim, šta znači sve ovo? Oči i mimika lica mi više kažu nego reči. I opet, ja slušam reči… Misli mi nestaju u bujici, gubim tok……

I onda… Znaš… Onda će doći trenutak kada će sudbina učiniti svoje… Kada ćemo samo stajati zbunjeni i nemi… Ostaćemo sami, jer nismo uzimali ono što nam je sudbina na tacni davala… Ostaće samo propuštene šanse… Izgubljeno vreme… Ukradeni snovi… Ostaće iza nas, ono što smo mogli biti a nismo postali… Jer vreme ide… Prilike…

Ja… Ja koja te volim… Ja sam savršeno nesavršena za sve tvoje nesavršenosti… Ja sam ona koja čuje iz tvog daha šta ti je u mislima… Ja koja te volim i dajem ti svoje telo i svoju dušu… Ja koja sam otkrila deo tebe koji niko otkrio nije… Ja koja vrhom svojih misli dodirujem tvoje…

Prema drugima se ponašajte onako kako vi želite da se drugi ponašaju prema vama! Vi postajete ono što mislite! Vi birate šta ste i šta ćete postati. Vi ste ono što činite! Kada iskreno i duboko u nešto verujemo to će postati istina! Živite, dišite, smejte se kao da ste najbogatija osoba na svetu i…

Zahvalna sam za sve ono što sam… Radosna sam jer svaki dan dobijem neku novu radost… I prepoznajem to. Uvek sam spremna da pomognem onima koje volim i onima kojima je pomoć potrebna. I dozvoljavam onima koji me vole da mi pomognu. Jer ko te voli, brine za tebe. Ko te voli, želi da zna…

Postoje dani koji jednostavno nestanu… Izgube se u jurnjavi, u trci sa životom… Izgube se u zaboravu, zatrpani brigama i problemima. Postoje dani koji donose miris i ukus lažne slobode, dok nas istina ne pljesne po sred nas samih i ne probudi iz naših zabluda. Postoje dani koji nas leče i brišu sve… Dani lagani…

Ponekad… Ćutanje pomaže u slušanju… Ne reči koje se izgovore, već da čujemo šapat duše… Ponekad, sam sama i izgubljena ali znam gde sam… Ponekad, me obuzima nešto, ulazi u mene ali me ne plaši… Jer ja sam izgubljena između ljubavi i sna… Bez laži i neistina u životu i mislima…  A onda se zbunim…

Ja sam žena vučica i usuđejem se da svakoga pogledam u oči… Glavu spuštam samo da pogledam gde gazim… Ja hodam uspravno i gledam istinu. Kukavice gledaju dole. Na ovom svetu previše ljudi koji se pretvaraju da su ono što nisu… Ljudi koji su navikli da prave oluje, jer im je mirno more dosadno… Pravi…

Svaki dan je poseban dan! Počnimo dan zahvalnošću! Zahvalnost će nas osloboditi straha! Zahvalnost nam govori da smo živi! Zahvalnost nas uči da budemo pažljivi i manje tvrdoglavi! Zahvalnost nas uči da vidimo ono što je bitno! Zahvalnost nas povezuje sa svim onim što je oko nas! Svaki dan je poseban dan! Kada ustanete neka…

Ovde ste… Jedinstveni ste! Vaš život može biti ono što želite da bude! Žiivite dan po dan! Gledajte blagoslove koje imate a ne probleme! Uspećete sve što poželite! Svi odgovori su u vama! Ne stavljajte ograničenja ispred sebe! Toliko snova čeka da ih ostvarite! Odlučite… I zapamtite vaše odluke su suviše važne da bi ste…

Iz dana u dan, ja vam pišem knjigu svog života… Pišem je srcem. Punim ove bele listove svojim mislima i svojom ljubavlju… Moje emocije me teraju da to radim, da probam, da poletim… Pišem vam ono o čemu me život naučio… A naučio me da oko zna da prevari ali srce ne. Voleti, živeti i…

Osećam svaku reč… Lažno laskanje mi zadaje bol… Neiskreni komplimenti su uvreda za mene. Ne treba mi ono što ne osećam. Moj živort ima smisao kada su u skladu sve moje misli, emocije i osećanja. Ja sam deo sveta oko mene i moram biti u skladu sa njim. Lažne i neiskrene reči, me ostavljaju zbunjenu……

U jednom gradu na vodi živela žena lavica. Njenim gradom je vladao čovek majmunolika mazga i njegovi verni pacovi, i još raznorazni paraziti su bili oko njih. U gradu su živele i raznorazne druge životinjke, kokoške i pevci, razne sorte majmuna, ćurke, ovce, miševi, zatim razni gmizavci i inesekti… Bilo tu svakojakih životinjka koje su…

U životu se sve neminovno menja… Ništa nije prava linija. Nešto život menja a nešto mi moramo da promenimo. I treba da se menja, da se menjamo! Neka to budu promene na bolje. Neka to bude naš izbor. Promeniti život na bolje! Mi smo predodređeni da imamo dobar život. Sve što nije dobro i što…

Samo jednu misao želim da vam dam… Misao što živi u mom srcu. Misao koju bih da posejem i u vaše srce. Ništa tako ne udara dušu, kao ono što dolazi iz srca, od ljubavi… Zauzvrat ne želim ništa više od vašeg osmeha, on je dovoljan. Divno je kada otkrijete da ovaj svet, nije savršen,…

Ja sam vatra i ja sam led… I nemam reči za tebe… Nemam reči koje želiš da čuješ… I ne čujem te… I ne vidim te… I ne grlim te… I ne ljubim te… Ali tu si negde… Zaključavam srce… I čekam da neko otopi led… I čekam da neko zakuca… Ja sam sanjar, ja…

♦ Ne vređajte ljude i ne ljutite se na druge. ♦ Recite „volim te“ čak i kad niste sasvim sigurni u to. Govorite to često. ♦ Što češće dodirujte osobu koju volite. ♦ Uvek gledajte sagovornika u oči. ♦ Ne plašite se promena, ali nemojte ni čeznuti za njima. ♦ Pravite kompromise. ♦ Od svakog…

Beinse Douna PROROČANSTVO ZA NOVO DOBA Predviđanje bugarskog duhovnog majstora iz reda Velikog belog bratstva izrečeno 1944. godine zapanjujuće se podudara s bujicom današnjih objava iz raznih izvora o nadolazećem prelasku Zemlje u 5. dimenziju. „Tokom prolaska vremena čovekova svest prolazila je kroz veoma dugo razdoblje mraka. Ta faza koju hindusi nazivaju ‘Kali Yuga’ na…

Previše ljudi se izgubi iza “ako” ili “ali”. Život je sada. Sada treba da ga nosimo i živimo. Ili smo tu ili nismo. Bar tako je u mom životu, ili ste u njemu, ili niste. Nastavljamo put dalje… Zajedno ili svako svojim putem… Zato nema “Ako “ i zato nema “Ali”. Ljudi se kriju iza…

Postoje tišine koje nam stvaraju neviđenu buku u glavi… Kada svi zvuci postanu ravnodušmi i malodušni, monotoni kao kapi sa pokvarene česme… Tišine koje odjekuju kao najužasniji krici… Tišina je strah… Najveći strah… I spotaknem se o svoje snove a zatim se spotaknem i u svojoj stvarnosti… Ne znaju to oni koji hodaju putevima daleko…

Čemu sve? Čemu odupiranje, i čemu kajanje? Čemu sve ono što nas ubija? Čemu snovi ako ih ne živimo? Čemu disanje ako ne udahnemo život? Zašto gledamo kada ne znamo da vidimo? Kako da osećamo, kad ne osećamo srca ritam? Zašto slušamo, kada ne znamo da čujemo? Koji je smisao života, ako ne vidimo i…

Svi mi moramo nekada da pobegnemo… Da pobegnemo od sveta, od sebe… Svi mi, moramo nekada da pobegnemo, da bi smo videli ko će ići za nama… Svi mi ponekad šapućemo… Izgovaramo tihe reči sebi u bradu… Svi mi nekada razgovaramo sami sa sobom… To mora tako, jer samo tako znaćemo ko nas zaista razume……

Život se troši… Šta god da radite, radite srcem. Tako ste najbliži životu. Uvek je bolje rizikovati i možda se razočarati, nego propustiti sreću. I nikada se nemojte menjati zbog drugih. Ne dozvolite ikome da vas promeni. Nedajte nikome tu moć! Nećete uvek biti nagrađeni. Nekada ćete i vi platiti račun. Ali sve je bolje…

Danas sam se probudila nova ja. Reći ću ljudima da je sve to bila sudbina. Naučiću se na sve… Sreća se uči, kao i sve ostalo. Ako gledamo na život svetlo, naš život postaje svetlo. Svetlo za nas i svetlo za sve oko nas. Kada bi svi pratili samo svoje srce, svet bi bio jedno…

Da, razmišljam nešto juče i sada se setih. Da je neko kao ovi naši retadrdi na vlasti,na primer u Italiji, krivi toranj u Pizi ne bi postojao, već bi se  vijorio jarbol! Ajfelov toranj bi pod obavezno bio srušen a tu bi nikao Pariz na vodi! I tako… Ma ja sam baš glupa! Pa valjda…

Ljudi su skloni da trpe razna sranja… Kako na ličnom nivo, tako i globalno… Najviše volim da pišem onako lično, iz svog iskustva… Naravno, uvek se pripomažem i tuđim iskustvima i stručnim mišljenjima… Na kraju ja ipak donesem svoj sud i svoje mišljenje o svemu… Živimo u svetu paradoksa… Paradoksa i licemerja… Sredstva masovnih komunikacija…

Otvorila sam oči… I videla svojim očima, oči sveta… Pogledala sam realnost i suočila se sa njom… Sve me to zbunilo… Okusila sam gorčinu poraza i patnje…. Ali sam ustala i našla snage da nastavim dalje, da se borim… Verovala sam ljudima… Mnogi su ostavili neizbriseve tragove na meni, u mom srcu… Mnogi su me…

Ljubav je nešto najlepše što čovek može da ostvari u svom životu. Ljubav je stanje duha koje nas unapređuje i čini boljima, samim tim i svet čini boljim. Ljubav je spontani čin koji nam se desi. Osoba koja voli nosi mir u sebi, lakoću i radost življenja. To možemo videti na licu osobe koja voli.…

Stalno se pitam kakvi su to ljudi oko mene? Zar je zaista većino obraz postao đon? Moral? Gde je nestao moral i poštenje? Zaboravili ste ih na nekoj usamljenoj klupi u parku, spali vam usput zajedno sa slinavom, raspadnutom maramicom? Zgužvali ste i bacili sebi iza leđa dok ste hodali trotoarom? Odnela ih Košava sa…

Pošto volim da učim, saznajem i otkrivam, stalno nešto istražujem. Priroda je čudo… Život je čudo… Malo ljudi to shvata. U životu kao i u ljubavnim odnosima mi bivamo spojeni sa onima od kojih treba da naučimo nešto ili da ih naučimo nečemu. Mi bivamo spojeni da se međusobno razvijamo i zalečimo! Malo ljudi je…

Ima ljudi koji od svega stvaraju velike, ogromne, neverovatne životne probleme… I kad ih nema oni će ih naći. Ima da ih bude! Jer kako živeti i radovati se? To je nemoguće. Moraju kukati, žaliti se, samosažaljevati se… Jadan ja prbudio sam se a hladno je i život je grozan… Jadna ja nemam šta da…

Ljubav je u svima nama i ona nam mora biti vodilja u svakom segmentu života! U svakom odnosu privatno ili poslovno moraaju da nas vode dobre namere i ljubav. Mora da postoji posvećenost, poštovanje i dobra komunikacija. Moraju postojati pravila kako bi se veza održala. Moraju postojati uzajamne obaveze i mora biti ravnoteže u odnosu.…

Moje oči zrače svetlost ljubavi… Zaslepljujuću svetlost što širi sreću. Pogledom ti dajem delove sebe… Doniram radost i budim drhtaje u tebi… Moje oči su tvoje zvezdano nebo. Moje oči sijaju i šalju svetlost moje ljubavi…  Živim svoj put… Dete u meni pleše, nošeno euforijom ljubavi što je imam. U sebi sam zaključala sve svoje…

Postoje neke žene koje su mnogo više nego što vi vidite. One se ne prodaju, i ne pokazuju sve svoje kvalitete svime, one ih pokazuju samo odabranima. Postoje žene koje morate voleti sa svim njihovim manama i vrlinama. Postoje žene koje su mnogo više nego što možete i da naslutite. Žene koje su često same…

Ponekad ne postoje reči za moje misli… Ćutim… To nije zato što ne želim da pričam… Možda bih rekla svašta ali… Reči ne postoje… U početku sam mirna… Pokušavam da shvatim svoje misli, svoje emocije… Pokušavam da dođem do istine… Teško je to sam sa sobom čovek da reši… Znate, istinu će vam samo dve…

Radost življenja je ići napred i ne odustajati od stvari koje nas čine srećnima. Niste sebični ako želite da budete srećni. Ne odustajte. Nismo nepobedivi ali ono što možemo je da ne odustajemo od svoje sreće. Ispunite sebe i svoje snove. Prihvatite istinu, prestanite da živite u lažima i iluziji. Godine prolaze, a vi ih…

Pravila su sljedeća: 1 – Podijelite logo Mystery nagrade u naslovu posta 2 – Ne zaboravite da podijelite pravila 3 – Budite ljubazni i zahvalite onome ko vas je nominovao. Običaj je podijeliti link, ali neću se buniti ako bude čokolada. 4 – Recite svojim čitaocima tri stvari o sebi 5 – Odgovorite na postavljena…

Stalno nešto razmišljam… Tako često sebi i komplikujem život… Ponekad stvarno previše odlutam sa svojim mislima… Sad sam opet razmišljala ljubavi i tako tome… Međuljudskim odnosima. Ono velike ljubavi, male ljubavi, prijateljstvo, poznanstvo, kolegijalnost i tako to…   Sad mi došle misli o velikim ljubavima, pravim ljubavim… O ljubavima koje prevazilaze sve… Kojima ne mogu ništa ni…

Ja sam žena… Žena zaljubljena u ljubav… Ja sam žena koja želi da je neko istinski voli i da ona nekoga voli. Ne treba meni objekat pored mene, koji neće znati ni ko sam, ni šta sam, ni šta ja osećam, ni kakve su moje potrebe… Mislim da me moj krevet i stolica više osećaju…

Šta je jedan od problema današnjice? Ljudi nisu srećni! Zašto ljudi nisu srećni? Zato što su kukavice! Kukavice i nesposobnjakovići da vode živote kakve žele. Ljudi se varaju i lažu. Život jednog prosečnog srbina i srpkinje izgleda otprilike ovako. Oženiti/udati se što pre, da ne prođe voz. Obično se za bračnog druga uzima neko ružnjikav…

Ono što mi kao ljudi možemo je da sanjamo… Da sanjamo, želimo a i ostvarimo sve to. Svi mi imam neke svoje snove, koji žive duboko u nama. Zažmurite, pogledajte u sebe i svoje srce i pronađite svoje snove a zatim i put da ih ostvarite. Ne slušajte druge ljude, poslušajte sebe, zaronite u sebe…

Zar nije divno kada imaš nekoga ko te zove šašavim imenima? Zar to nije slatko? Zar ne izgleda sve lepše? Zar nije divno kada vam vaša ljubav pošalje poruku u ponoć, samo da vam pokaže da misli na vas? Zar se ne osećate kao na sedmom nebu? Zar nije dobar osećaj kada vas grdi nešto…

Jedna jedina misao koju nosim u sebi… Stavila sam je na dlan… Ne smem da ga otvorim, bojim se da će nestati… Da će odlepršati… Da će mi neko tu misao u letu ukrasti i pokvariti… Zato ćutim… Čuvam je u svom carstvu nemira… I žudnjom prekrivam obraze, jer i oni me često odaju… Pocrvene…

Mogu da budem krhka i bespomoćna… Mogu da se izgubim u ovom svetu… Možeš da me uhvatiš za ruku, daš mi snagu i zadržiš na pravom putu. Možeš da budeš moj vetar a ja da letim na tvojim krilima. Možeš mojim očima da gledaš svet i vidiš lepotu buđenja, rađanja, stvaranja… Poslušaj šapat moje duše…

Ja sam crtež slobodnom rukom. Ja sam improvizacija. Ja sam izmišljotina, sačinjena od snova. Uvek nova… Rođena drugačija… Rođena da živim protiv plime… Vetrovi me nose ali me ne ruše, ne pobeđuju me. … Padam ali ustajem. Ja sam od onih prokletih… Jednostavna a nerazumljiva. Ja sam od onih što se ne plaše. To sam…

Leptejebo al se spuje! Psuje se mnogo kod nas. Mislim da ne prođe dan a da svako ne opsuje bar jednom, bar u sebi… Pored ženskog i muškog polnog organa volimo i da jebemo u psovkama. Jebe se sve od reda, jebe se sve po spisku i bez spiska. Verujem da mnogi više jebu u…

Svi najavljuju svoje nove romana, pa da i ja najavim sebe… Ovo je nastalo, još samo da mi štampaju… Delić: Ovo kao da je zavera protiv mog strpljenja. Pogledi nestrpljivosti upućeni tamo negde. Iritantni glasovi me okružuju i stvaraju još veću nervozu u meni. Ne mogu da nateram sebe, da ih ne čujem. Rado bi…

Zavukla sam se u svoje srce i sedim… Dišem iz svoje duše, hvatam uzdahe duboke… Bol cepa sve delove mene… Raspadam se… Pokazujem ti svoje slabosti, nadajući se da me toliko voliš i da to nećeš iskoristiti da pokažeš svoju moć… Zabadaš mi nož u srce, težinom svojih reči… Hladnoća i ravnodušnost me ubijaju… Pokušavam…

Mislite li vi? Ili samo mislite da mislite? Možda samo radite i živite bez razmišljanja? A možda i mislite bez nekog reda? Da li pokušavate da razmislite? I radite li ono što mislite? Znate šta, nešto sam razmišljala, previše misli nije dobro. Previše razmišljanja nas koči. Ponekad treba razmisliti. Dobro razmisliti… Ono baš, baš razmisliti.…

„Zavukla se u svoje srce sa svojim mislima. Šta je život? Izbori koje mi pravimo ili ono što sudbina baci pred nama? Utičemo li zaista na tok svog života ili samo tako mislimo? Reka teče… Voda nosi sve… Prođe pored nas kao da nije ni bilo. Pada kiša i spere sve tragove. Ožiljci zarastu. Zaboravi…

Rastemo sa verom u ljudsku dobrotu… Uče nas da negujemo i verujemo u najbolje vrednosti… Uče nas da verujemo u ljude, da poštujemo život i misli drugih ljudi… Uče nas da je poštovanje i poverenje dobro… I jeste sve to tako… Samo nas niko ne pripremi za one drugačije ljude… Ljude koji vole da sude……

Neće me biti do sledeće godine, (lažem,virkaću sa telefona) ali ipak poželeh da vam nešto poželim. Želim vam da se probudite, da se uozbiljite i počnete da mislite na budućnost generacija koje dolaze za nama. Ja bi baš volela i želela da svi počnete glasno da pričate šta osećate i kako živite. Da protresete tim…

Ljudi žive u iluzijama svoje sujete. Rade svašta samo da bi se dokazali drugima a poenta nije u tome. Poenta je ostvariti sebe i naći svoju sreću, i smisao. Izvrtanje stvarnosi i stvaranje iluzija o svom životu, vas ne izdiže iznad drugih. Svako od nas je dobar u nečemu, neko više, neko manje. A sve…

Proročanstvo po meni, za vas anđeli sneni. Da reknem i ja koju, za vas raju moju! Nisam pametna puno, al došlo mi nešto, ko vetar neki da je duno i svašta mi u pamet suno. Mudrost svoju ću vam dam. Čitajte pažljivo. Osećam… Kreće… Ono što nas čeka, sad ko reka iz mene neka krene……

Nova godina… Hm… Ima li još onih koji veruju da će biti bolje u njoj? Ah, da ima onih koji žive u pink Srbiji i kojima je sve super…. Ima onih koji gledaju kroz ružičaste naočare pa ne vide svet oko sebe, gladne, jadne ljude… Za većinu normalnih ljudi pred nama je još jedna gadna…

Magla svuda oko nas, nisu nam je prodali, uzeli smo je za dž. Jelka od 83 hiljade evra stoji na trgu u Beogradu, obavijena maglom, okićena ukrasima od 20 i nešto hiljada evra. Nisu na njoj lampioni, od magle mi ne vidimo da su to muda od labuda da napune prazne stomake i qurac od…

Tanka je nit između dobra i zla… Lako se pokida. Izazovi svuda oko nas. Postoje ljudi zveri… Postoje ljudi u čijim najdubljim dubinama vlada tama. Ljudi kojima je jedini zakon koji poštuju novac. Ljudi u čijem svetu ne sija sunca, već vlada večna hladnoća i pravilo – ” Ostvariti svoj cilj!”. Prokleta hladnoća u njihovim…

Osećam svaku reč… Lažno laskanje mi zadaje bol… Neiskreni komplimenti su uvreda za mene. Ne treba mi ono što ne osećam. Moj život ima smisao kada su u skladu sve moje misli, emocije i osećanja. Lažne i neiskrene reči, me ostavljaju zbunjenu… Pitam se čemu to? Jedno je iskrena podrška, razumevanje i vetar u leđa…

Što si gluplji to si srećniji, ili “blago budalama” , ili “neznanje je blagoslov”. Jednostavno je, što manje čovek misli, razume i zna, srećniji je. Što je čovek inteligentniji, više razmišlja, analizira, filozofira… Ima visoke standarde za svaki odnos, za svaki segment života. Inteligentni ljudi su skloni stalnom analiziranju, pre svega sebe. Preispituju svoju ličnost…

Ljudi kao da su zaboravili da se osmehuju… A osmeh je najlepša reč koju možete pokloniti svakome. Osmeh lep gest ljubaznosti, kojim nekome stavljate osmeh na lice. Nije teško a divan je osećaj. Moja ćerka je kao mala primetila moć osmeha. Pošto sam bila samohrana majka, išle smo skoro svuda u paketu. To je bio…

Uvek sam pokušavala da sve razumem, sva dešavanja u svom životu a onda sam jednostavno shvatila… Nema tu šta da se razume. Život se jednostavno dešava. Postoje zakoni koji upravljaju svetom i na koje niko ne može da utiče. Ništa se nije urotilo protiv nas, i ništa nije za nas. Sve je dobro i biće…

Kako pretočiti sve one osećaje iz duše u reči? Kako preneti sve boli i tuge na belu podlogu, kad u glavi je haos od misli i slika? Kako nositi preveliko srce, koje umire lagano? Gde ostaviti sve one želje i snove? Kome uputiti poglede koji traže odgovor?  Kako?   Prošetaću danas sve one želje što…

Zaboravite sve što ste čuli i naučili, sve što ste videli i doživeli… Odbacite sve predrasude i strahove. Odbacite osećaj krivice i ego. Prepustite se i uživajte u božanskoj ljubavi, bliskosti, intimnosti, seksu. Postanite jedno. Doživite u jednom trenutku i san, i javu. Doživite trenutak istinske spoznaje. Kada volite, kada ste celi u ljubavi, vi…

Ženeeeeeeeeeee… Priznajte mi sada nešto, osetite li se ponekad i vi kao pepeljuga? Moderna Pepeljuga 21 veka? Svi očekuju da ispunjavamo neke standarde i norme. Da ispinjavamo tuđa očekivanja i želje. Da budemo tihe, dobre, povučene i poslušne žene za našeg princa. I to je to… Tu bi se završilo sve. Naše želje i naše…

Ima tako nekih ljudi pa polete u neke visine i misle da su uhvatili Boga za muda i još da su uz put popili svu pamet sveta. Misle da su mnogo pametni, mudri, lepi, zgodni i šta ja znam šta još sve o sebi misle… Svakako da su ubeđeni da su oni iznad drugih ljudi,…

Dragi naš Deda Mraze, odmah da ti kažem ja u tebe ne verujem i nikada nisam. Rešila sam da ti pružim priliku da me uveriš u svoje postojanje a ja ću onda javno da ti se izvinim. Vako, ja za sebe nemam neke željice… Verujem da si upućen u situaciju svuda po svetu, pa tako…

Bila sam vam duhovita dok sam pisala o psovkama? Nema sumnje, psovanje je masovna pojava, način komunikacije mnogih ljudi. Iako nas od malena uče da je sramota, ružno i nekulturno psovati, psuju svi. U odbranu psovki: Kažu da nije loše psovati, smanjuje stres i bol. Psovanje nas jača i pomaže nam da se lakše nosimo…

Psuje se mnogo kod nas. Mislim da ne prođe dan a da svako ne opsuje bar jednom, bar u sebi… Pored ženskog i muškog polnog organa volimo i da jebemo u psovkama. Jebe se sve od reda, jebe se sve po spisku i bez spiska. Verujem da mnogi više jebu u psovkama nego u životu……

Moje iznenađenje je bilo ogromno kada me međ prvima blokirao teča, i to zbog jedne od mojih priča, koja se i u mojoj knjizi našla. Evo priče: Spektar psovki – Sunce mu kalaisano… Kad se neko popišmani pa umisli svašta… On će meni… Majke mu ga nabijem… Dok sam ja jebo, on još svoj palac…

Nedostižna sam ja za vas… Gola ceo život… Tresem se od vaše hladnoće i udaljavam od vas. Ja sam beskonačnost, koju vi ne možete dostići. Svi vi umotani u slojeve i slojeve laži, obmana, licemerja… Svi vi što se znojite od svoje nečiste savesti… Svi vi ste mnogo daleko od mene. Ja sam gola. Mogu…

Intezivno razmišljam o dešavanjima u Beogradu, kopanjima, rušenju, Beogradu na vodi… Po meni je sve ovo nečija bahatost, neko je umislio da je Beograd njegovo vlasništvo i da može da radi šta hoće. Kao žena i laik, proričem lošu sudbinu grada u kom sam rođena i u kom živim. Prvo na projekat Beograd na vodi…

Ja nisam čekanje i to nije moje ime… Previše sam ja sebe dala tebi, da bi ti tražio čekanje od mene… Samo jedan život imam… A ti toga nisi vredan… Moje vreme je dragoceno. Upravo mu skočila cena na berzi. Ja sam kraljica po rođenju, kao i svaka žena…Mi ne čekamo da postanemo kraljice… Da…

Znate jednu stvar znam, savest mi je mirna i obraz čist. Nisam nikoga izdala i prevarila… Uglavnom su mene izdavali, varali, okretali leđa… Valjda su imali svoje razloge, neke svoje interese a ja se tu nisam uklapala. Neki su me možda doživeli i kao smetnju, ili prepreku ka ostvarivanju svog cilja. Neki pak nisu mogli…

Ica je iznajmio sobu u hotelu. Insistirao je da mu daju sobu broj 22, na žalost ona se renovirala i dali su mu sobu broj 23. Čim je ušao, nešto mu je tu bilo čudno. Samo je spustio na krevet svoju ručnu torbicu koju je jedino i poneo sa sobom, i počeo da se skida.…

Bila je ciča zima, sneg pada li pada, prst pred okom se ne vidi. Svi se zavukli po kućama i sede pored toplih furuna. Zora zapela hoće da ide napolje, deda joj kaže: -Nisi valjda ćaknuta da po ovom vremenu ideš van? Smiri se, koji ti je andrak! -Hoću napolje da se sankam! Bandoglavo ponavlja…

  Ovaj svet postaje sve siromašniji… Sve više ljudi koji nisu srećni ni u čemu… Sve više ljudi koji ne cene ništa… Sve više ljudi koji su ravnodušni, bez osmeha i bez emocija… Sve više ljudi koji ne mogu dati ništa ni sebi, ni drugima… Sve više ljudi siromašnih, jer nemaju ljubav u sebi… Sve…

Bilo je vreme, kada sam gubila vreme. Onda je došlo vreme promena. Vreme kada su došli izazovi i kada su morale da se vode neke bitke. Zatim je došlo vreme kada sam morala da sklopim mir sa sobom, da utvrdim gde me je to vreme dovelo. Sada je došlo neko čudno vreme a ja mu…

Za mnoge sam ja siva zona. Nejasna i nerazumljiva. Zbunjujuća… Taman pomisle upoznali me, otkrili, kad jok… Ja ih iznenadim. I opet, taman pomisle… Aha otkrili smo je, kad ono, promašaj… Nisam vam ja ništa od toga što vi mislite… Ne poznajete me… Ljudi, pa ja sam i sama sebi enigma… Samo me prihvatite…  …

Moderno društvo je donelo i mnoge promene u našim stavovima i ponašanju. Kada procenjujem ljude uvek se vodim jednom izrekom,”Ništa nije kao što izgleda”. I ništa nije kao što izgleda. Čovek sa najvećim osmehom, krije najveću bol. Naše emocionalno stanje, najviše utiče na naše ponašanje, izbore i odluke koje donosimo. Svi mi se razlikujemo po…

Više ne slušam i ne gledam šta drugi misle i rade. Važno je ono što ja radim. To treba shvatiti, važnost naših dela. Stati na svoju raskrsnicu, i izabrati. Praviti izbore koje je sudbina stavila ispred nas. Doći do tačke gde se i um i srce slažu. Naši izbori su naš eho, koji ostavljamo iza…

Živim u prostoru emocija i ljubavi. Plačem sada, plačem za večnost. Laži ne mogu da traju zauvek. Onaj kog najviše voliš, ti najdublje zabada nož u srce. Došao je trenutak, kada stajem sa borbom… Predajem se… Dosta je. Ne mogu da vodim život koji nije moj. To donosi mrzovolju i stres. Ovo sam ja ovakva,…

Kažu žene ne znaju šta žele. Mislim da to nije tačno. Žene znaju šta žele. Pišem ovo iz mog ženskog ugla. Problem je druge prirode. Mi smo sputane, naučene da ćutimo, budemo skromne… Da potiskujemo svoje želje i potrebe. To je problem… Ljudi ne shvataju tu žensku zatvorenost. Lakše je optužiti ženu da ne zna…

Oteraj svoje nesvesno i probudi svoju svest. Onesvesti svoju nesvest, pa osvesti svoju svest…. Neka svesno, zameni nesvesno, da možeš svesno voditi život. Da li je do tvoje svesti doprlo koliko si nesvestan? Koliko si svesno nesvestan? Da li si sad bar malo svestan ili sam samo uzbunila tvoju nesvest? Možda sam te zbunila? Ne…

Svašta sam ovde naučila… Slušajući neistinite priče o sebi, ja sam naučila da moram nastaviti da živim… Da živim tako, da im niko ne veruje. Ovde sam i shvatila da ljudi koji osećaju krivicu zbog svojih dela, prebacuju tu krivicu na nekog drugog. Naučila sam da možete videti i upoznati pravo lice ljudi, posmatrajući ih…

Između svih svetova… Dok budna sanjam i ne čujem zvuk vetrova… Ljubim te u tišini… Život nam je vreme dao… Ovde sam i ovde ću biti… Za tebe dušo, ja ću postojati… I zauvek živeti… Trebaš mi… Hoćeš li i ti za mene sanjati? Dok duša sveta spava, gde ćeš ti biti? Hoćeš li glavu,…

Dođu nam svima tako neki dani beskorisni… Dani izgubljeni… Dani kada ne znamo šta sa sobom, kada se osećamo kao zarobljeni u nekom kavezu. Dani koji nas umore i istroše… Dođu ti teški, sumorni dani, koji nam naplate sve sa kamatom. Dođu dani kad očekujemo nešto veliko i uzbudljivo a dobijemo sam razočarenje. Dani kada…

  U mojim mislima… Svetla gore od gladi za životom… Sve gori od emocija i mojih osećanja… Ja sam divlja žena. Pobunjenik. Ja sam ona koja se ne predaje. Okrećem i drugi obraz… Nastavljam sa novom rundom… Glad za istinom… Glad za svetlom… Hrane me otkucaji srca. Neizlečiva ljubav prema životu. Ja divlja i glasna……

Moljci vam pojeli pamet… Sad vam i dušu grickaju. Sami ste krivi, živeli ste u mraku. Sve vam je smetalo… I vaše ruke i vaše oči su krive… Jer niste živeli. Sami ste sebi smestili. Svetlost vam smetala, spuštali ste pogled. Noć je bila vaša. Spavali ste, dok su drugi živeli. Sudbina vam dala poklon…

Vreme prolazi. Osećajte život! Samo tako može da se živi. Pored vremena koje prolazi, prolazimo i mi… Da bi razumeli život i vreme što nam ga krade, potrebno je imati malu dozu ludila. Našem razumu, treba ludilo. Umetnost življenja otkrićemo svojim očima… Očima koje su prošle kroz mnogo toga. Naš osmeh poručuje svetu, ja sam…

Čekam bus već sat i petnaest minuta, napokon dolazi. Jedva ulazim, prepun je. Gužva, ljudi umorni i nervozni. Jedan momak spava oslonjen na šipku, svi ostali zamišljeni sa pogledima uprtim tamo negde, u daljinu. Pomislim gledajući ih, sigurno gledaju u neku bolju prošlost, u bolju budućnost više niko ne veruje. Jad, beda, beznađe su zavladali.…

Ponekad je samo potrebno da se malo pomerimo, poguramo sebe i da počnemo da cenimo život i ono što imamo. Danas su ljudi izgubili veru, ne veruju više ni u šta. Većina je nedosledna, sve razume pogrešno, moral pao na niske grane… Izgubljeni identiteti, izgubljeni ljudi, izgubljene draži, izgubljeni slučajevi… Svi su postali žrtve svojih…

Svako od nas ima nekoga kome je ludo verovao i dao sebe a taj neko nas izdao i pocepao… Pocepao na komadiće kao prazan list papira, kao nepoželjnu fotografiju… Srećom čovek je jači od kamena, preživi sve i svašta. Kada nam se desi tako nešto, prvo trebamo upitati sebe: ” Da nisam možda ja, sam…

U našem selu bila jedna baba. Volela je sve da vidi i sve da zna. Išla tako od kapije do kapije i gledala šta se gde dešava. Kada bi je neko pozvao unutra, ona bi odgovorila: „Nemam ja vremena da ulazim po tuđim kućama, ja sam najbolja domaćica u selu!“ Ona je bila baba našeg…

Danas dodirujem život… Dodirujem ga svojim prstima. Dodirujem ga svojim rukama… Rukama očvrslim od rada. Danas se smejem životu… Smejem mu se svojim usnama. Usnama iskrivljenim od bola. Smejem mu se svojim očima. Očima sa kojima sam plakala i svoju tugu izbacivala. Smejem mu se pogledom, koji je video sve nepravde ispred mene bačene. Danas…

Ponekad… Ponekad voliš nekog više nego sebe, a da toga nisi ni svestan… Ponekad neko voli više sve druge nego tebe, a da to i ne znaš… Ponekad veruješ a ne treba… Ponekad ne veruješ a trebalo bi… Ponekad… Priča i slučajeva ima raznih. Života punih i života praznih. Ponekad uzmeš a ponekad daš… Ponekad…

Da li ste nekada pomislili u sebi: ”Gde sam ja ovo? Kakvo je ovo ludilo oko mene ili sam ja samo okružena ludacim?” Ludaci koji su vrlo pametni i imaju sposobnost da vas naprave ludim. A vi se samo ućutite jer ste shvatili dubinu njihovog ludila. Oni su toliko duboko ludi, da ste nemoćni pred…

Ima muškaraca što jebu sve što ima rupu… E sad i među njima ima razlike… Ima onih što jebu samo ono što ima dve noge i onih što jebu i ono sa četri noge. Pri tom oni misle da su muškarčine i to mnogo dobre muškarčine samo zato što uopšte jebu. Al dragi moji… Jebačina…

Da li je čaša do pola puna ili do pola prazna? Mišljenja su razna… I šta nas to briga… Važnije je pitanje: Da li ona gasi žeđ ili ne? To je ono, što zanima mene i tu nema dileme. Plešite, pevajte, budite veseli… Naučite da se sreća deli… Jer dođe tuga, neizbežna… Koja se ponekad,…

Vreme prolazi. Osećajte život! Samo tako može da se živi. Pored vremena koje prolazi, prolazimo i mi… Da bi razumeli život i vreme što nam ga krade, potrebno je imati malu dozu ludila. Našem razumu, treba ludilo. Umetnost življenja otkrićemo svojim očima… Očima koje su prošle kroz mnogo toga. Naš osmeh poručuje svetu, ja sam…

U većim knjižarama Vulkan, Delfi, na sajtu izdavača Nova Poetik a i preko mene evo linka sa fejsa https://www.facebook.com/zojalola  

“Joj, čučnula mi unuka! Što sam srećna! Čučnulo babino dete! Odi baka da ljubi, čučnula devojka! Bakino zlato čuči! Eto, poraste i ona, naučila da čuči! Ljubi ga baka u pametnu glavu, čučnula mi ona! Jooj! Čučnulaaaaaaaa! O što sam srećna! E radosti danas! Kakva sreća! Doživeh da mi unuka čučne! Babina vrednica i pametnica,…

Ja sam od onih koje se teško shvataju… Ja sam od onih koje teško puštaju u svoj život… Ja sam od onih što vidi sve… Ja sam od onih što se pravi da ne vidi ništa… Ja sam od onih što se boje mraka… Ja sam od onih što se suncu klanjaju… Ja sam od…

Maska za lice “Više ne znam šta da radim sa svojim licem, masna mi koža i samo mi izlaze ove grozne bubuljice!” “Čula sam da je sperma dobra za masno lice i uopšte za ten!” “Stvarno?” “Aha, staviš je kao masku i držiš sat vremena!” Posle mesec dana me zove. “Ej dođi kod mene!” Ulazim…

I onda… Znaš… Onda će doći trenutak kada će sudbina učiniti svoje… Kada ćemo samo stajati zbunjeni i nemi… Ostaćemo sami, jer nismo uzimali ono što nam je sudbina na tacni davala… Ostaće samo propuštene šanse… Izgubljeno vreme… Ukradeni snovi… Ostaće iza nas, ono što smo mogli biti a nismo postali… Jer vreme ide…. Prilike…

Ja volim reči… Volim kad me reči dodiruju i tope… Ali volim i dela… Jedno bez drugog ne idu. A ti nikako nisi razumeo moje reči. Pripadao si meni… Pripadala sam tebi… Živeo si unutra… A nisi ništa razumeo. Dobio si vanserijsku ženu, koja te obožavala. Nisi shvatio ljubav. Spontanost, sloboda, ludilo, toplina, strast.. Sve…

Opet pišem… Pisanje je moj lek. Moja terapija, moja doza sedativa. Pišem i ne moram imati čitaoce. Ja samo imam glad za pisanjem. Ovde ostavljam eho svoje duše. Postavljam pitanja, iako znam da neću dobiti odgovor. Jedna vrata zatvaram a druga pokušavam da otvorim. Jednu stranicu završavam a novu počinjem da pišem. Borim se… Borim…

Ne mogu više da živim kako vi želite. Ispraznili ste me… Napravili od mene tužnu ženu. Niste vredni toga. Niste vredni mog truda. Vi ste prokleti i mene ste prokleli… Neću vam vraćati istom merom. Neću da zbog vas moram usta prati sapunom. Neću da se prljam. Nikada nisam bila diplomata. Nikada nisam znala da…

Grad je čudno pust. Na ulici su u većini žene i majke sa bebama u kolicima. Dan je grozan. Ovo je vreme koje mi baš neprija. Vruće, prevruće… Sparno, vruć vetar, vruć vazduh, sve je vruće sada oko nas… Ja sam kao šugava, sve me lice pecka od znoja. Još me i neke mušice napadaju…

Budala ostaje budala! Možete pokušavati da je naučite pameti… Možete pokušavati da je edukujete… Možete pokušavati da posejete seme mudrosti ali džabaaaaaaaaa… Budala ostaje budala! Džaba sav trud, sve prilike koje joj pružate… Budala se slepo drži svog. Možete budali pokazati razumevanje, ljubav, samilost, saosećanje, razumevanje… Sve je to džaba… Ona to ne shvata… Ona…

Postoje ljudi koji uđu u vaš život s razlogom… Da vam pomognu u teškoćama i pruže smernice… Da vam pomognu duhovno, emocionalno ili fizički! To trebamo doživeti kao veliki blagoslov i sreću! Ta osoba je sa razlogom ušla u naš život, jer nam je potrebna. Ko može ostati slep na dobitak nečeg dobrog u svom…

Ponekad je samo potrebno da se malo pomerimo, poguramo sebe i da počnemo da cenimo život i ono što imamo. Danas su ljudi izgubili veru, ne veruju više ni u šta. Većina je nedosledna, sve razume pogrešno, moral pao na niske grane… Igubljeni identiteti, izgubljeni ljudi, izgubljene draži, izgubljeni slučajevi… Svi su postali žrtve svojih…

Šta bi bilo drugačije? Često se pitam… Šta bi bilo drugačije da nisam slušala i čitala između redova moje duše… Zatvorim oči i umirim se… Slušam sebe… Slušam svoju ljubav… Ljubav je divan način da se provede život! Između jave i sna, ne sme biti puno razlike… Zato se treba truditi i živeti svoj san……

Ljudi su… Hm… Ljudi su postali sebični… Ljudi su postali kukavice… Nije sreća stopiti se, sakriti se i ćutati… To nije sreća… Nije sreća biti nevidljiv… Nije sreća ako se ne podeli… Nije sreća… Zato ja biram da ne budem ista kao ostali… Ja sam samo ja… Ja biram da budem svoja. Volim sebe. Volim…

Žena ti oprosti mnogo toga… Ali zapamti, vratiće ti… Vratiće ti iako to nju boli. Vratiće ti duplo jačom merom. Vratiće ti… Vratiće ti da ti pokaže, da te nauči, da je ona žena i da može da izdrži. Vratiće ti da bi shvatio kakvu bol si joj naneo. Vratiće ti da naučiš da ništa…

Najteže je početi ispočetka. Dođe dan kada morate sve da kažete. I dođe dan kada vama moraju sve da kažu. I recite… Glasno recite: To što radiš je sramota! Odjebi iz mog života! Nisu dobre igre. Nije dobro… Želim te… Ipak te ne želim… Želim te… Igrice su glupe… Ja ne patim od tog ludila……

Zarobljeni u svojoj prošlosti, kukavice da preuzmu svoj život u svoje ruke i promene nešto. Ušuškani u lažima svakodnevne monotonije. Moderni licemeri koji nemaju hrabrosti da se suprostave malograđanštini. Glumci u svetu ništavila i izgubljenih moralnih vrednosti. Koliko je ovakvih izgubljenih duša? Slabići koji se prave jaki jer nemaju muda da budu ono što jesu.…

Živim u prostoru emocija i ljubavi. Plačem sada, plačem za večnost. Laži ne mogu da traju zauvek. Onaj kog najviše voliš, ti najdublje zabada nož u srce. Došao je trenutak, kada stajem sa borbom… Predajem se… Dosta je. Ne mogu da vodim život koji nije moj. To donosi mrzovolju i stres. Ovo sam ja ovakva,…

Ne mogu izdati svoje snove, oni su satkani od mojih emocija. Oni su duboko u meni, plove prostranstvima mog uma. Žive u beskrajnom prostoru mene. Oni lete do zvezda i plešu sa mesecom. Moji snovi nastanjuju drveće i šire se sa mirisom cveća. Moji snovi sam ja i moj život. Ne mogu ih izdati… Ne…

Dragi moji! Pozivam vas na Art Show promociju knjige ‘Priče iz moje glave i sveta oko mene’ koja će se održati u Jazz baru Sinatra, ulica Žorža Klemansoa 10 Dorćol, u Nedelju 02.07.2017 sa početkom u 19 časova. U saradnji sa Belgrade Art Show festivalom odrzaće se konceptualno drugačija promocija zbirke priča. Teatralno umetnički program…

U autobusu sam… Idem na posao… Sedim i posmatram ljude. Inače volim da posmatram ljude i razmišljam kakvi su, kakvi su im životi… Zapušteni ljudi su uglavnom u braku. Možda to zvuči ružno i surovo ali je u većini slučajeva baš tako… Posmatram ih a onda bacim pogled na ruke da vidim imaju li burme.…

Hoću milovanje… Jer milovati ne može svako… To može samo onaj, ko vas voli jako… Ispod suknje bi da virnu mnogi al moji principi su strogi. Ne može dole da priđe svako. Jok, jok… Nije to lako… Moraš dosta da daš, pa onda šta ima da saznaš. Počeh o milovanju da pišem pesmu pa skrenuh…

Nismo svi isti… Različite nas život napravio. Zato treba biti mudar, pre nego nešto prihvatiš, razmisli ko ti je rekao. Mnogi žive sa zlobom i bljuju otrov na sve oko sebe. Zato ne slušaj svašta. Ponekad reči ne znače ništa… Ponekad tišine, pričaju priče… Tišine pune emocija… Tišine koje nam daju ljubav… Toliko sam jaka,…

Kada nešto ne znam, volim da kažem da ne znam. Mislim da je to mnogo bolje. Bilo bi me strašno sramota da sam se pravila pametna  kako nešto znam a ispadnem glupaaa…  😀 E sad  caka je što su glupani obično jako srećni kada kažeš da nešto ne znaš pa likuju al mene briga za…

Duboko u sebi verujem da svi mi jednom u životu nađemo osobu koja će da okrene naš svet naopačke, naglavačke. Osobu kojoj možemo reći sve što nikada, nikome nismo rekli. Osoba koja će razumeti to što joj govorimo i koja će zaista želeti da čuje to što joj govorimo! Neko sa kime ćemo deliti nade…

Tek kada sam pođeš ka meni, ja ću te dovesti do sebe… Tek kada budeš ljubazan, ja ću te čuti… Tek kada odbaciš oholost, ja ću ti se nasmešiti… Tek kad shvatiš da ne postojiš samo ti, ja ću te udostojiti pogleda… Tek kada otvoriš oči, ja ću te videti… Tek kada me zamoliš a…

Pogledajte… Pogledajte u razbijeno ogledalo vaših života… Rasuti parčići na sve strane… To ste vi. Delovi vas rasuti svuda… Fragmenti vaših života, ostavljeni za večnost… Vaše nade, snovi, želje… Pogrešni koraci… Pogledajte… Dobro pogledajte… Na te parčiće i dalje sija sunce… Obasjava ih… Sunčeva svetlost se odbija o njih i vraća u vaše srce… Ti…

Znaš… Kad udahnem tvoj izdah… I kad izdahneš moj uzdah… Kad uhvatim tvoj pogled… I kad pogledom me progutaš… Kad poprimim tvoj oblik… I kad se stopimo u jedan… Kad izbacimo svu bol… I kad bol više ne bude naš sastavni deo… Kad istinski shvatimo šta je važno… I kad shvatimo šta je najvažnije… Kada…

Stigla sam do tačke gde stavljam tačku na sve ono što mi se ne sviđa. Stavljam tačku na sve što mi nanosi bol i krade vreme. Stavljam tačku na žaljenje. Stavljam tačku na sve tuge. Stavljam tačku za sve one koji ne vole životinje. Stavljam tačku na sva licemerja. Stavljam tačku na sve lažne osmehe.…

Ljudi se menjaju… Mislim da je to normalno… Davno sam se iz devojčice promenila u ženu… A onda sam opet postala devojčica… I sad tako, čas sam žena, čas devojče. Šta se u meni prvo probudi to sam . Postoje promene koje sami biramo i promene na koje nas život natera… Mislim da je bolje…

Šta sam ja? Tek jedna obična, mala žena… Varalica, što život vara… Plačem i tugujem… Smejem se i radujem… Napišem po neku reč… Otvorim svoje srce… Podelim svoje uzbuđenje… Nekome draga a nekome iritantna… Napravljena od uzdaha i izdaha… Sastavljena od suza i smeha… Umotana u neponovljive osećaje, neponovljiva ja… Preliv od čuda i smeha….…

Nisam ja fasada, koju će samo neko pokazivati okolini po potrebi. I nisam lutka koja se oblači i skida. Nisam ni dekorativni ukras ili figurica od porcelana… Ja sam osoba od krvi i mesa… I treba mi neko da me voli ovakvu kakva jesam… I svakome od nas to treba. Moje srce je puno ljubavi…

Ako bi sada… Baš, baš sada ti znao šta ja želim… Ako bi sada… Baš, baš sada ti pročitao moje misli… Ti bi se sada stvorio pored mene… Baš, baš sada… Ti bi me pogledao sada… I čuo bi moje srce kako lupa i kako te traži… I ti bi me zagrlio sada… Baš, baš…

Slušaj me… Slušaj, šta besni u meni… Slušaj, ovu lakoću ludila koje se širi… Slušaj, kako bi mogla sad da poletim… Slušaj, kako spavaš u mojim mislima… Slušaj, kako te volim sve više i više… Slušaj, moj sladak dah koji ti šaljem… Slušaj, kako ti mislima ljubim usne… Slušaj, kako ti pripadam… Slušaj, kako lebdim…

Moj izbor je put dobra. To predlažem svima… Ako izaberete dobrotu vaša duša će biti mirna. Sve prepreke koje nastaju na našem putu su samo testovi. Testovi koji nas iskušavaju ali nam pomažu da porastemo i napredujemo. Sve te lekcije koje nam život daje su lekcije ljubavi, da naučimo šta je važno. Kada nas stigne…

Prepuštam se vama, vašoj odluci… Skidam slojeve i slojeve svega što se nakupilo na mojoj duši. Slojevi osećanja, izmešani bol i sreća, tuga i osmeh… Pokušavam da dođem do početka. Gubim se u nataloženim emocijama… Ne znam odakle da počnem. Sve te stvari u meni, stvari o kojima pišem a koje nemaju imena, sada me pritiskaju.…

Bol ostaje bol… Sa ćutanjem on samo raste… Živeti sa bolom… Živeti u vakumu izmešane stvarnosti. Hodati preko dana i noći sa prazninom u sebi… Izgubljene iluzije na putevima plača… Vibriranje živaca i mučenje mog bića. Razočarenje… Moji snovi koji su ostali samo moji… Retke radosti. Nisam ja vulgarna žena… Od mene si stvaro to.…

Извор: Bookchallenge 2017: Divne priče iz Zojine glave Hvala Jelena Simonović Dilber! ❤ ❤ ❤

Svako jutro, dok se vozim autobusom broj 79 iz Mirijeva kažem sebi: „Moram da napišem nešto o ovoj vožnji! “ Kako objasniti nekome ko ne živi u Beogradu i ne vozi se gradskim autobusom u špicu, kako objasniti tu avanturu? Prvo, uvek postoji rizik da autobus neće doći na vreme, jer se pokvario, (Bar jednom…

OSVRT NA „PRIČE IZ MOJE GLAVE“ Kada me je Zoja pre nekoliko meseci zamolila da pročitem njene priče, još u rukopisu, rekla je da se lako čitaju. Mislim da je to rekla iz straha da će me možda zamoriti. Nisam ni jednog trenutka pomislila tako nešto, ali sam se složila sa njom, da se njene…

Šetam zidom i vidim svi zabrinuti kako sad da daju komplimente, uapsiće ih! I smislim ćošak tj, kutak za komplimente! meni slobodno možete da govorite kako sam krasna, divna, lepa, sjajna, bajna… Ja vas tužiti neću! Navalite! 😉 😛 ❤ I P.S. Subota, 19 h, Centar Urbane Kulture, (Zgrada Doma Sindikata) Ulaz iz Dečanske 14,…

Priznajem… Kriva sam… Ja sam posadila to seme u svom umu. Sve to što je raslo, ja sam posadila i negovala, zalivala i gajila. Kriva sam. Sada ću samo uživati… Spremna sam za promenu i adaptaciju. Kompromis mi nikada nije bio stran. Uživaću u svom putovanju, spremna sam za nova iznenađenja. Podižem i širim svoje…

Čekajući razvod ili smrt Priča prva Šta god da on uradi, ona je nezadovoljna. Otkako otvori oči, počinje sa svojim pridikama upućenim njemu. Srećom, spavaju u odvojenim sobama, barem noću ima malo mira. Svakog jutra on ustane pre nje i skuva im kafu i čaj. To je mali ritual za početak dana, za početak njenog…

Živeli jednom davno jedan čovek po imenu Svarog i njegova žena Vida. Živeli oni jednom davno u zemlji Srbiji. Imali su četvoro dece, dve ćerke i dva sina. Najstariji je bio sin Perun, zatim ćerka Lada, pa Zora i najmlađi sin Jarilo. Svarog je bio šumar, i uvek je imao sekiru pored sebe, i gde…

Čovek u svemu mora da pronađe ravnotežu, tako je to u životu. Ne pratiti ništa slepo, ne slušati ništa slepo, ne ići u krajnosti… Naći ravnotežu u sebi, između onog iskonskog u nama, naše prirode i modernog učenja. Pratiti srce i ono dobro, jer u teškim vremenima zlo se lako prikrade i pobedi… A vremena…

Subоtа 3. јун од 19:00 IMAGO CUK – Centar Urbane Kulture Dečanska 14, 11000 Belgrade, Serbia https://www.facebook.com/events/207557266429510/?acontext=%7B%22ref%22%3A%2222%22%2C%22feed_story_type%22%3A%2222%22%2C%22action_history%22%3A%22null%22%7D&pnref=story

Više ne gledam šta drugi misle i rade. Važno je ono što ja radim. To treba shvatiti, važnost naših dela. Stati na svoju raskrsnicu, i izabrati. Praviti izbore koje je sudbina stavila ispred nas. Doći do tačke gde se i um i srce slažu. Naši izbori su naš eho, koji ostavljamo iza sebe. I ne…

Izašla mi knjiga ❤ Na fejsu sam blokirana, pa nemogu tamo da se radujem 😦   http://www.novapoetika.com/knjizara/price-iz-moje-glave-i-sveta-oko-mene/

Ponekad je samo potrebno da se malo pomerimo, poguramo sebe i da počnemo da cenimo život i ono što imamo. Danas su ljudi izgubili veru, ne veruju više ni u šta. Većina je nedosledna, sve razume pogrešno, moral pao na niske grane… Izgubljeni identiteti, izgubljeni ljudi, izgubljene draži, izgubljeni slučajevi… Svi su postali žrtve svojih…

Vozim se tako ja autobusom, stavila slušalice na uši i otišla negde za svojim mislima. Prisećam se šta mi se sve desilo prethodne nedelje. Pravim planove za naredne dane. Razmišljam o smislu i besmislu života. Dogovaram se sa sobom, o sebi, o svojim izborima. Nešto moram da menjam. Život je zaista kratak, treba ga iskoristiti,…

Zasviraj nežno po mojim emocijama. Ne dozvoli da moja sećanja postanu laž. Bolje da nemam sećanja, nego da otkrijem praznine prepune laži. Nemoj da poželim da sve zaboravim… Ne dozvoli to. Volim svoj život i teške borbe vodim. Znam šta nije dobro a opet pravim greške. Toliko toga u meni. Prelazim iz stanja u stanje……

Da li ste nekada pomislili u sebi: ”Gde sam ja ovo? Kakvo je ovo ludilo oko mene ili sam ja samo okružena ludacim?” Ludaci koji su vrlo pametni i imaju sposobnost da vas naprave ludim. A vi se samo ućutite jer ste shvatili dubinu njihovog ludila. Oni su toliko duboko ludi, da ste nemoćni pred…

Možemo hodati zajedno ovim svetom… Možemo hodati zajedno svim svetovima… Možemo hodati zajedno između svetova… Možemo hodati zajedno, dok ne pronađemo svoj svemir, dok ne pronađemo zajedno mesto samo za nas. I ništa nije uzaludno… Naša tela će vibrirati zajedno. Mi smo jedinstvena kombinacija u ovom svetu. Obriši svo vreme, pre mene. Obriši sve tragove……

Ne shvataš moju tišinu… Ne razumeš ništa… Govorila sam previše… Pričala sam predugo… Zato sada dobijaš moju tišinu… Ništa nisi čuo. Moje reči su uludo bačene. Mnogo mojih emocija je nestalo… Mnoge se kriju sada u mojoj tišini. Nisi me slušao… Nisi ništa naučio iz svojih grešaka… A one su te mogle puno naučiti. Greške…

Šapućem sebi… Jednostavno, čovek ne može promeniti svoje lice… Isti osmeh imaju sve varalice. Ili poštuješ osećanja ili ne… Nema treće. Nema ni sreće… Ostaće samo ono što više ne postoji… Ostaće samo ono što se više ne broji… Tragovi u pesku, što ih vreme briše… Biće sve samo jedan običan kliše… Priča kao i…

Vreme prolazi. Osećajte život! Samo tako može da se živi. Pored vremena koje prolazi, prolazimo i mi… Da bi razumeli život i vreme što nam ga krade, potrebno je imati malu dozu ludila. Našem razumu, treba ludilo. Umetnost življenja otkrićemo svojim očima… Očima koje su prošle kroz mnogo toga. Naš osmeh poručuje svetu, ja sam…

Sanjam… Sanjam jer snovi brišu i dodaju ono što ne valja u stvarnosti. Snovi ispravljaju sve nedostatke našeg malog sveta. Ja sam žena osetljiva. Mene pogađa svaka vaša gruba reč. Mene pogađa svaka prepirka i ne razumevanje… Ja sam osetljiva žena, zato mi trebaju snovi. Mislite da ste slobodne, jer ste zarobljeni u svom svetu…

Neprospavane noći na mom krevetu… Sakriveni snovi u mom jastuku. Nemirno telo željno beskrajne ljubavi. Ispreplitane laži i istine… Zaboravljene želje u mraku sobe. Tračak nade što proviruje kroz prozor… Suze sakrivene iza osmeha… Tajne prećutane i oćutane u samoći. Tragovi na duši i tragovi na koži… Hrabrost za život ubilačke samoće. Preživljene izdaje. Izgrađene…

Zaljubljena u ljubav… I ljubav zaljubljena u mene. U zagrljaju ljubavi živim ja. Ljubim ljubav. Sa poljupcem ljubav počinje…. Volim poljupce sa ukusom ljubavi… Volim život sa ukusom ljubavi. Ljubav nikada ne propada… Ljubav je večna. Sve na ovom svetu treba ljubav. I duša i telo, ljubav trebaju. Možemo svemu odoleti ali ljubavi ne smemo…

Pretvaram svoje snove i sebe u stvarnost. Noćas je mesec pao u moj krevet… Zvezde su došle sa njim i nežno se raspršile po meni. Htela sam da im postavim puno pitanja. Da mi daju neke odgovore o životu, o ljubavi, o ljudima… Zvezde su zaigrale a mesec ih samo gledao… One su tiho šaputale…

Ne mogu zadržati one što odlaze… Svi mi biramo… Pravimo izbore… Jednostavno nisam dovoljno dobra… Nisam dovoljno dobra za sve. Ima mnogo boljih ljudi od mene… Dobri ljudi postoje. Svako od nas je ono što voli… I svako od nas je ono što daje. Ne mogu zadržati ljude što odlaze… Ja sam paranoična, impulsivna, temperamentna,…

Zašto dajemo drugu šansu ljudima koji nisu zaslužili ni prvu? Zašto pričamo ljudima koji nas ne čuju? Šta je to u nama? Šta je to u našim venama, što nas tera takvima? Dokle ćemo čekati da nam sreća dođe od drugih ljudi? Prestanimo da očekujemo bilo šta od drugih… Sreća je u nama. Naše dostojanstvo…

Ne, nećeš me naći… Samo želim da moje reči, zauvek odjekuju u tvom srcu… Ne, nećeš me naći! Udavi se u svom strahu… Udavi se, kad nisi imao snage da se boriš. Udavi se, kad si odustao… Udavi se, kad nisi znao da se oslobodiš. Udavi se, ti čoveče što si ostao vezan za svoju…

Znate deco, nije Ušonja oduvek bio ušonja, mislim ušat. Rodio se on kao i sva ostala deca, normalan. Bio je jedna slatka bebica. Doduše nije baš bio primerna bebica, mnogo je plakao. Sto se taj drao, auuu…! Mama i tata su pokušavali da ga ućutkaju na sve moguće i nemoguče načine, međutim ništa. On se…

Ma gledaj me onim pogledom… Pogledom iza kog se krije sve… Pogledom koji govori sve… Pogledom koji mi govori da sam sve. Pogledom koji mi govori da postojim. Reci mi pogledom koliko sam ti važna. Potrebno mi je to. Nasmeši mi se pogledom. Nasmeši i daj do znanja da vredi. Da vredi boriti se… Daj…

Sve ovo što živiš danas, živeo si i juče i živećeš sutra. Svi ti poduhvati življenja se ponavljaju, iz dana u dan. Mi samo moramo naći razlog da verujemo u život. Razlozi uvek postoje. Mi samo moramo da verujemo, uprkos poteškoćama. Najlepši snovi počinju kada se probudimo, kada verujemo… Samo se usudi da se pokreneš,…

Šta ste se navalili na ta jedna vrata? Oćete da uđete na njih, pa to ti je… Zatvorena su za vas, zar vam nije jasno? Navalili i ne puštaju… Navalili i ne vide ona druga otvorena. Čudni smo mi ljudi… Pored otvorenih vrat, mi zapinjemo na ona zatvorena. Pored toliko lepih stvari, mi vidimo samo…

Uvek postoji neko… Neko kome je dovoljno stalo… Svi živimo svoje oluje… Svakoga od nas okružuju sve četiri strane sveta… A mi u sredini… I svi imamo isto nebo iznad nas. I po istoj zemlji hodamo… I svi imamo kišne oblake ispod trepavica… I svi u grudima krijemo sunce… I svakome od nas u srcu…

Sad kad razmislim… Nisam se ja puno promenila…Uvek sam bila malo uzdržana… I kao dete sam živela potpuno uronjena u snove… Sebe se setim uvek na selu… Kako ležim na travi i gledam oblake… Gledam ih i tražim oblike… I sada kad odem na selo, uradim to isto… Legnem na travu i gledam u nebo……

Kao da sedim na ivici… Na ivici života… Noge mi vise i mlataraju u vazduhu… Oko mene belo prostranstvo… Sedim… Mlataram nogama i dišem… Udah hladnog vazduha, dubok udah a onda izdah toplog vazduha… Pokušavam da osetim neki miris… Ne osećam ništa… Samo hladan, svež vazduh… Plesala sam sa životom… Plesala sa svojim nadanjima i…

Moj život je moja ljubavna priča… Moja ljubavna priča sa mojom dušom… Ja želim lakoću života, razumevanja… Nemoj me zaustavljati… Ja sam žena… Žena ljubavi… Žena hirovita… Žena plahovita… Žena sa dušom… Ja sam žena… Prava žena… Ja… Žena koja pleše u snu… Žena koja diše sa drvetom u mom gradu… Žena koja živi život leptirice……

Grešimo… Ponekad grešimo… Previše pričamo… Pričamo o sebi, svojim problemima, situaciji u kući… Previše sebe dajemo, previše bliskodsti tražimo… Previše svojih snova delimo… A ne upitamo se: Želi li ta osoba da podeli to sa nam? Želi li da čuje nas? Želi li li istinski da sazna ko smo mo? Kako smo? Kako živimo? I…

Muka mi je ponekad od utešnih fraza a svi mi ih ponekad govorimo, jer ne znamo šta bi smo drugo rekli. Znate ono: ”Biće bolje… Dobro je… Proći će i ovo… “ Kad ćemo pući ? Ili smo odavno pukli, pa su sad delići nas nemoćni da se pomere? Biram da živim a ne da…

„Peri Sretenovom umrela tašta, a nama nisu javeli… A ovamo mi kažu mi vas smatramo… Vidim kako nas smatrate… Smatrate samo one od kojih imate koris… I Žika kad umreo, nisu nam javili. A Žika meni bio brat… Brat od strica. Kaže on meni, kad sam im to zamerio, pa mene su zvali, ja sam…

Danas napravimo promene ali se nemojmo izvinjavati zbog toga nikome! Danas da ste mi veseli i nikako da mi se ljutite! Danas da se radujete i odbacite sve brige! Danas da ste zahvalni za sve i bez kukanja moliću! Danas budite motivisani ali ne izmanipulisani! Danas budite korisni ali nemojte nikoga iskoristiti! Danas verujte u…

Od ovog jutra, ja svet posmatram drugačijim očima. Videću van vremena i prostora. Gledaću izvan svih granica, tamo gde me misli odnesu. Neću više slepo stajati, za one koji nikada nisu bili tu za mene. Sveci, koji su samo pričali o grehovima drugih. Ne namećem nikome ništa, svi imamo slobodnu volju, da živimo u oblicima,…

Najlepše godišnje doba… Budi se priroda oko nas… Budimo se mi… Bude se skrivene želje i srivene čežnje koje smo krili u okrilje zime… Zuje pčelice neke oko nas a neke u nama… Cvrkuću ptičice u našoj glavi… Cvetaju nove ideje i nove misli… Još jedno proleće u kalendaru naših života.  Novo proleće i nove…

Živimo li zaista svoj san? Ili obitavamo u svetu ugašenih ljudskih bića? Jezici su postali gorki, tužni, puni kajanja, izgubljenih želja i neuspeha. Rođeni u začaranom krugu. Rođeni u svetu prepunom zareza… Svi rođeni savršeni a onda razbijeni… Slučajevi koji nisu slučajnosti prave nas i naš život. Svaki naš korak i susret je čekao nas…

Drži me čvrsto, kao da želim da odem a ti mi nedaš. Drži me čvrsto, da znam da ti trebam… Drži me čvrsto, da vidiš da si ti ceo moj život. Neka to bude naša istina… I neka se onda desi bilo šta… Samo me ti drži čvrsto. Delićemo misli i osmehe. Možemo tako stići…

Ja nisam čekanje i to nije moje ime… Previše sam ja sebe dala tebi, da bi ti tražio čekanje od mene… Samo jedan život imam… A ti toga nisi vredan… Moje vreme je dragoceno, Upravo mu skočila cena na berzi. Ja sam kraljica po rođenju, kao i svaka žena…Mi ne čekamo da postanemo kraljice… Da…

Kako od milion misli, pronaći onu koju treba poslušati? Za kojom mišlju sad poći? Kako se odlučiti? Kako? Nije lako… Tada se se setim svog srca i mudrosti da nastavim dalje sa željom, da činim samo dobro, da budem u miru sama sa sobom… Spokojna… Ja biću jaka. Nastavljam sa verom. Zadržavam svoje srce, jer…

Pokušavam da dišem… Tražim tragove… Oko mene je bela tišina… Ćutim sama sa sobom… Dolaze misli, dok pokušavam da dišem… Na traganju svom, ja nalazim poeziju. Pišem… Pokušavam da dokučim, šta znači sve ovo? Oči i mimika lica mi više kažu nego reči. I opet, ja slušam reči… Misli mi nestaju u bujici, gubim tok……

Svakoj ženi želim da sretne onog posebnog muškarca koji će u njoj videti ono što ona sama ne vidi u sebi! Koji će joj pomoći da otkrije sebe i vidi sve svoje lepote! Muškarca koji će u njoj da probudi nju… Ženu! Koji će u njoj da budi samo ono lepo u njoj… Muškarca koji…

Ne postoji nemoguće… Postoji samo želja… Istrajnost u ostvarivanju… Postoji i žaljenje za izgubljenim satima… Satima koje smo proveli sa onima koji vide samo zalazak sunca, koji ne vide izlazak!  Sve je moguće… Ako imamo nekog sličnog sebi… Jer samo neko sličan nama može da nas voli! Srce je naše bogatije samo kad daje… Na…

Kada si puno puta povređena… Razočarana… Ti divna dragocena, posebna dušo… Ti krhka i ranjiva dušo… Ti  za mnoge teška i osećajna dušo… Šta radiš? Kriješ se… Stavljaš oklop… Postaješ nepristupačna… Postaješ biser skriven na dnu mora… I samo oni posebni… Samo oni slični tebi mogu te prepoznati… Samo oni slični tebi mogu te videti… Samo oni slični mogu shvatiti tvoju posebnost i tvoju dragocenost… Čekaj… Sijaj… Ti samo nastavi da…

Ne moramo ništa reći… Oči govore… Moje oči su pune reči… Tvoje oči su pune reči… Neka naše oči govore… Nemoj mi govoriti trivijalne fraze… Ne traži pogodne učmale reči… Nemoj mi davati naučene rečenice… Ne pokušavaj sa lažima… Oči govore… Oči govore ozbiljne reči! Oči su šapat duše! Oči su izdajice… Oči pobeđuju sve laži i sve izgovore, i sve kukavičluke… Oči nas vode… Zažmuri… Ne traži objašnjenje… Ne traži uzrok… Ne traži…

Oni kao ja… Neće vas nikada izdati! Oni kao ja… Su programirani na vernost! Oni kao ja… Nisu površni iako ponekad tako izgledaju! Oni kao ja… Pokušavaju, bore se… Oni kao ja, vam daju snove, po cenu da oni ostanu bez svojih! Oni kao ja, vam daju svoju dušu… Jer duša je danas kao kap…

I onda… Znaš… Onda će doći trenutak kada će sudbina učiniti svoje… Kada ćemo samo stajati zbunjeni i nemi… Ostaćemo sami, jer nismo uzimali ono što nam je sudbina na tacni davala… Ostaće samo propuštene šanse… Izgubljeno vreme… Ukradeni snovi… Ostaće iza nas, ono što smo mogli biti a nismo postali… Jer vreme ide… Prilike…

U polusnu, ovog jutra, ja čujem glas… Glas koji mi govor a ja ga tiho slušam… Čujem a ne znam da ga čujem… Spavam još uvek, budna… Glas nade, koji šapuće i stavlja mi osmeh. Sa vetrom, mi dolaze reči, on mi šalje poruke… Reči ispisane šuštanjem lišća… I hodam, pod kapom nebeskom, plovim morem…

Sve treba deliti na pola… Tada će sve nemoguće, postati moguće. Podelimo svoju radost, biće to radost za sve oko nas. Podelimo svoj osmeh, tako pokazujemo svoju ljubav. Ako damo zagrljaj, naša ljubav će postati još veća. Sve što damo, biće i nama veća sreća. Svaka zabava je radosnija, kada je s dragim ljudima podeljena.…

Ljudi često nisu fer. Kritikuju druge a nisu u njihovoj koži i nisu imali iskustva kao ti drugi ljudi… Neki ljudi jednostavno vole da kritikuju ljude. Misle da time što će nekoga uniziti, sebe podižu… Ja o njima mislim baš suprotno. O nekome možeš razgovarati samo sa svojim najbliskijim prijateljima. A to je po meni…

Život se ne živi na kredit. Život se živi svakog trenutka, najbolje što možemo. I nije bitna količina, već kvalitet. Bitni su oni, što na vrhovima prstiju dođu, kada su nam najpotrebniji, kada najmanje očekujemo… Bitni su oni koji vole sve naše slabosti i sve naše snage. Bitni su oni koji nas vole bezuslovno i…

Mnogi imaju tajne. Tajna od nekih ljudi je da ne mrze nikoga ali oni i ne vole nikoga. Oni žive u svom svetu satkanom od laži i obavijenom zavesom od guste magle što im na ego pala. To su ljudi koji se plaše života. To su ljudi koji se plaše istine. Ako ste pametni i…

Razmišljate li ponekad o sebi i koliko ste dobri ? Svi vole da druge kude i sude im a pogledate li u sebe? Opraštate li drugima ono što oprašate sebi, dozvoljavate li drugima ono što dozvolite sebi? Budite li se sa dobrim namerama i željom da učinite nešto dobro i promenite sebe na bolje? Ili…

Volimo li istinski svoju zemlju, Srbiju? To pitanje mi se stalno nameće. Često čujem mrzim Srbiju, mrzim ovo, ono, zaslužili smo, glupi smo, neka propadnemo itd… Često se sukobljavam sa ljudima objašnjavajući da Srbija nije jedan čovek, ni tri, ni pet…Ni hiljadu. Srbija je svako od nas. Ja sam Srbija i volim svoju zemlju. U…

Ja sam velikodušna… Znam šta hoću… Malo sam luda… Hrabra sam akrobatkinja sa emocijama. Skačem u živote ljudi i zbunjujem ih… To je kao skok u provaliju bez mreže… Ne bojim se…  Moj pogled je podignut ka nebu, srce mi jako i nemam strah od pada. U ovom cirkusu od života ja hodam po trapezu…

Dobro jutro svim ljudima! Dobro jutro hrabrima koji ne čekaju da sudbina reši stvari, već hrabro zavrnu rukave i nađu rešenje za sve probleme! Dobro jutro ljudima koji svakodnevno rade one divne, male gestove dobrote koji unapređuju i ulepšavaju ovaj naš svet! Dobro jutro ljudima koji nam daju nadu da se sve može promeniti na…

Probudila sam se sa mišlju o gubitku drage osobe i bolom… Razmišljam o životu i vremenu koje prolazi, koje gubimo a koje ne možemo da vratimo… Sve nešto odlažemo, odugovlačimo… Ne stižemo… A onda se desi nešto i shvatimo, kako vreme ne možemo da vratimo… Zato sam jutros dok sam razmišljala o prolaznosti i životu…

Ljudi dolaze u naš život sa razlogom! Neko na kratko a neko za ceo život! Na nama je da shvatimo zašto je neko u našem životu i šta mi treba da uradimo! Neko je došao da nam pomogne kroz teškoće, da nam pruži smernice i podršku. Neko da nam pomogne fizički, emocionalno ili duhovno! Oni…

Želite bolji svet? Reći ću vam sad… Promenite sebe! Promenite svoje postupke i svoje reakcije! Nemojte imati sebične pobude! Budite iskreni i pravedni! Neka vaše misli i dela budu čisti! Napravite svoj mali dobri svet! Želite da budete srećni? Reći ću vam sad.. Promenite sebe!!! Delite seme dobrote svaki dan! Delite radost svuda oko sebe..…

Postoje dani koji jednostavno nestanu… Izgube se u jurnjavi, u trci sa životom… Dani koji donose miris i ukus lažne slobode. Dani koji nas leče i brišu sve… Postoje noći, koje traju i traju… Kad sedimo pod sjajem zvezda i čekamo da nas mesec pomiluje. Noći za sanjare, sa snovima koji nam kradu senku i beže… Mi smo zarobljenici, prolazne lepote… Svi živimo sa strahom. Strahom od…

Ponekad… Ćutanje pomaže u slušanju… Ne reči koje se izgovore, već da čujemo šapat duše… Ponekad, sam sama i izgubljena ali znam gde sam… Ponekad, me obuzima nešto, ulazi u mene ali me ne plaši… Jer ja sam izgubljena između ljubavi i sna… Bez saučesnika u životu i mislima… Izgubljena u rečima i mislima, koje…

Ja sam oblak Ja sam oblak… Onaj nežni jutarnju… Što se topi i nestaje, puštajući sunce u tvoj život… Ja sam oblak… Onaj tamni, što oluju donosi… Ja sam oblak, što lebdi između neba i zemlje… Između sna i jave… I kad me vidiš i kad me ne vidiš, ja sam tu… Ja sam prisutna……

Ja sam žena… Ovde sam… I sve smo mi žene ovde svaki dan… Mi smo ovde na putu kroz teškoće svakodnevnice… Izbegavamo prepreke, preskačemo predrasude, prevazilazimo probleme… Jer mi smo žene… Ponosne i dostojanstvene žene… Sve počinje i završava bez našeg pristanka… Bez našeg znanja… Bez pitanja nas… Mi nismo gospodarice vremena i zbivanja, mi…

Ovo je moja priča bez naslova, za tebe… Pomisao na tebe živi u mom srcu. Kada te osetim i pogledam, obuzme me strast i vodi me… Izgubim i dušu, i telo, i razum… Ukus naših želja… Ukus tvojih poljubaca… Toplina naših dodira… Između strasti i ljubavi, mi postajemo jedno. Budim se, i u meni najlepši…

Sklopite mir sami sa sobom! Dok to ne uradite vi ste nemoćni da bilo šta promenite. Vi ćete biti stalno u stanju konflikta.Vi ćete stalno povređivati sebe svojim mislima i ponašanjem. Ne možemo da napravimo promene u životu ako ne volimo sebe i ako stalno sudimo sebi. Lepotu i harmoniju tražite u sebi, ne u…

Želite li da budete bolji ljudi? Dozvolite da vam kažem šta da uradite… Vodite računa o svojim postupcima. Budite pravedni i iskreni! Neka vaše misli budu čiste i pozitivne.   Želite da budete mudriji? Dozvolite da vam kažem šta da uradite… Čuvajte sve u svom srcu I pratite mudrost svog srca… Živite da naučite… Naučite…

Ako odlučiš da voliš nekoga poput mene… Zaboravi sve od pre… Izbriši sve nabore iz svoje duše… Izbriši sva sećanja… Mene moraš voleti jače… Ako odlučiš da voliš nekoga pout mene… Nekoga ko je naučio, da se oslanja samo na sebe… Odluči da voliš jače… Odluči da to budem samo ja… Ja i niko više……

Iz dana u dan, ja vam pišem knjigu svog života… Pišem je srcem. Punim ove bele listove svojim mislima i svojom ljubavlju… Moje emocije me teraju da to radim, da probam, da poletim… Pišem vam ono o čemu me život naučio… A naučio me da oko zna da prevari ali srce ne. Voleti, živeti i…

Dođu dani kada se pitate hoćete li biti srećni kao što bi želeli ili kao što ste zaslužili… Posle mnogo borbi, suza i smeha, svi očekujemo neke promene… Slepi smo za ono što imamo… Želimo ono što nemamo. Koliko god se vi trudili oko nekih ljudi i radili sve najbolje, oni zatvaraju vrata za vas……

Volim te… To znači da sam te prihvatila takovog kakav si. To znači da ću biti sa tobom i u najgorim vremenima. To znači da te volim i kada si u najgorem raspoloženju. To znači da te volim i kada si na dnu. To znači da te volim i kada si najdosadnija osoba na svetu.…

Tebi, koji živiš u mojim snovima… Tebi, koji dišeš moj dah ljubavi… Tebi, koji lebdiš iznad mog jastuka… Tebi… Za koga moja ljubav živi… I zbog koga se rađam svakog jutra. Želim te srećnog… Želim te u svom naručju slobodnog… Želim da grliš ovaj život, koji ja toliko volim. Želim da me dišeš, sa svakim…

U životu se sve neminovno menja… Ništa nije prava linija. Nešto život menja a nešto mi moramo da promenimo. Neka to budu promene na bolje. Neka to bude naš izbor. Promeniti život na bolje! Mi smo predodređeni da imamo dobar život. Sve što nije dobro i što nas ne čini srećnima moramo promeniti. Mi smo…

Reči su vetar… U srcu ostaje samo ono, što smo znali da slušamo, bez reči… Dela… Ja sam leptir i izašla sam iz mraka… Ja sijam… Delim topao osmeh… Osmeh dobrote… Ljubav je lozinka, za moju dušu… Dajem srce, um, i dušu, u svako delo… Spremna za nova otkrića, odbacila sam sve predrasude… Moja duša…

Zahvalna sam za sve ono što sam… Radosna sam jer svaki dan dobijem neku novu radost… I prepoznajem to. Uvek sam spremna da pomognem onima koje volim i onima koji imaju neki problem. I dozvoljavam onima koji me vole da mi pomognu. Jer ko te voli, brine za tebe. Ko te voli, želi da zna…

Lepo je kad imate nekog svog… Nekog ko vas traži, kada život postane nemirno more… Kada vas talasi bacaju sa stene na stenu… Kada ste izudarani i izgrebani… Lepo je kad imate nekog svog… Nekog ko vas traži, kad se izgubite u svojim tišinama… Neko ko vam nežno šapuće u uho, reči ljubavi… Lepo je…

Raspadam se na hiljadu komadića… Komadi od želja i snova… Iskrice radosti, tragovi pogleda… Svi dodiri i uzdasi… Okeani osećaja i misli… Poljupci i zagrljaji… Sve se raspada sada i lebdi oko mene… A ja sam napravila sebi krila, da letim slobodno… Senzualno i nežno, kidam sve okove…. U besu, kao lavica, ja štitim sebe… Lakoćom oblaka, plovim…

Biće bolje sutra… Ali dani prolaze… Sutra prolaze… Mi ih nismo hvatali, nismo ih koristili, nismo ih cenili… Samo čekanje i očekivanje… Čekanje i isčekivanje… Iznova, i iznova negiranje… A život se nasatavlja… Sutra je postalo prošlost… Propušteni pogledi duše, izgubljeni poljupci očiju… Samo tišina kao odgovor… Kukavički… Bez cilja i podrške, izgubljen u veličini sebe……

Opet ja o ženama… Moram… Moram našim muškićima da  pokušam da objasnim nas… Da pokušam da objasnim ono što ih zbunjuje… Da pokušam da objasnim ono što ne vide… Da pokušam da objasnim ono što ne cene! Ženeeeeeeeeeee… Te divne i hrabre žene… Žene koje uprkos usamljenosti i nesigurnosti, pronalaze u sebi hrabrost da ustanu,…

Ja sam vatra i ja sam led… I nemam reči za tebe… Nemam reči koje želiš da čuješ… I ne čujem te… I ne vidim te… I ne grlim te… I ne ljubim te… Ali tu si negde… Zaključavam srce… I čekam da neko otopi led… I čekam da neko zakuca… Ja sam sanjar, ja…

Doći će dan… Svanuće jedno novo jutro… Spavaćemo jedno pored drugog… Vodićemo ljubav… I prepoznaćemo se… Naš dah će biti u istom ritmu… Sklopljene ruke i moja utroba koja te pozdravlja… Doći će dan… Dan kada ću reći: “Da to si ti… “ I dan kada ćeš mi reći: “Da to si ti!” I više…

Volim da legnem na leđa, zažmurim i zamišljam… Čujem zvuk mora, osećam kako me talasi udaraju i njihovu slanoću na usnama…  Osećam sunčeve zrake na sebi… Greju me… Osećam i miris voljenog čoveka… Čujem ga…  Osećam ga i srcem… One je tu… Pored mene leži… Ruke nam se dodiruju a prsti se polako prepliću… Baš…

Ovaj svet je postao surov a ljudi bezosećajni! Čitala sam o beskućniku koji je pao a „ONI“ i su ga preskakali. Čovek je krvario a „ONI“ su ga obilazili! Ti nevidljivi ljudi, diskretni i tihi, koji prolaze pored nas kao senke i ne ostavljaju trag iza sebe… Ne treba im puno ali im svi dugujemo…

Ponekad… Ponekad voliš nekoga više nego sebe, a da toga nisi ni svestan… Ponekad neko voli više sve druge nego tebe, a da to i ne znaš… Ponekad veruješ a ne treba… Ponekad ne veruješ a trebalo bi… Ponekad… Priča i slučajeva ima raznih. Života punih i života praznih. Ponekad uzmeš a ponekad daš… Ponekad…

Dođe mi ponekad da sama sebe istučem… Al ne mogu… Bude mi žao i meka sam srca prema sebi. Možda jednom kad se baš, baš naljutim na sebe i pokušam… Probam… Možda i uspem da se prebijem… Ponekad tako poludim ne znam šta hoću, ne znam gde bih sa sobom… Ponekad kao da ja, nisam…

Svi smo pravili greške u životu… Mnogo grešaka. Saplitali se o svoje greške a i o tuđe. Ali najveća greška je, ne voleti sebe. Greške su deo života i našeg iskustva. Greške su naše učiteljice. Hoću život sa greškama. Želim život kao iz filma. Želim život u kom nikada i ništa nije kasno. Hoću da…

Zar nije divno kada imaš nekoga ko te zove šašavim imenima? Zar to nije slatko? Zar ne izgleda sve lepše? Zar nije divno kada vam vaša ljubav pošalje poruku u ponoć, samo da vam pokaže da misli na vas? Zar se ne osećate kao na sedmom nebu? Zar nije dobar osećaj kada vas grdi nešto…

Neću ja da ti trebam pa da me zato voliš! Neću da me voliš zato što se plašiš samoće! Neću da si sam i da me zbog straha držiš! Neću usamljenosti tvojoj zamena da budem! Neću da sam slamka davljeniku! Neću da se daviš a ja samo ruka koja te drži da budem! Neću bilo…

Kad muškarac u ženi probudi devojčicu to je pravo čudo, trebao bi sebe smatrati ogromnim srećnikom. Jer devojčice vole čisto i nevino, bez računice, bez interesa. Devojčice vole iskreno i bezrezervno. Devojčica će ga voleti večno. Na žalost, većina muškaraca to ne shvata, ne ceni i ne čuva devojčice. Na žalost, većina muškaraca traži mamu.…

Postoje tišine koje nam stvaraju neviđenu buku u glavi… Kada svi zvuci postanu ravnodušmi i malodušni, monotoni kao kapi sa pokvarene česme… Tišine koje odjekuju kao najužasniji krici… Tišina je strah… Najveći strah… I spotaknem se o svoje snove a zatim se spotaknem i u svojoj stvarnosti… Ne znaju to oni koji hodaju putevima daleko…

Ako me želiš… Znaš gde me naći možeš… Potraži me iza sunca… Iznad oblaka… U zvezdanoj noći, kad je mesec budan… Donesi mi snove od želja, od svega onog što nam nedostaje… Pomiluj me sa naletom vetra… Poljubi sa kapima kiše… Nemoj više da kriješ, ono što je loše u tebi… Prazninu je najteže sakriti……

Prava ljubav nije za svakoga. Ona  je za hrabre… Ona košta… Ako ste spremni da se istrošite… Ako ste spremni da trošite  emocije, osmehe,suze… Ako ste spremni da pokažete svoja osećanja i budete iskreni … Ako ste spremni da budete zajedno i u dobru, i u zlu. Ako ste spremni da podelite radosti i da…

Kada pogledam iza, na sebe, na tragove svog života ja vidim bol. I vidim sebe nasmejanu… Svi mi se rodimo i umiremo sa bolom a ponekad najveća bol nam donosi najveća otrežnjenja, i najveće radosti. Bol bi trebao da nam otvori oči, da cenimo sve ono između, sve trenutke radosti. Sa bolom se rodimo, živimo…

Zašto moje misli nisu dosledne i stabilne? Pitam se malopre jesam li ja pesimistični optimista i optimsitični pesimista? Definitivno nisam čista… Mislim nisam ni čista optimistkinja, ni čista pesimistkija. A i to što ste pomislili… Nisam čista! Idem iz faze u fazu, iz raspoloženja u raspoloženje. Možda bi me kupovina novih čizmica dovela u ravnotežu?…

Rekla je da ima šezdeset godina. Lepa žena. Sa devetnaest se udala za pomorskog kapetana. Rodila je dvoje dece. Nekoliko godina kasnije muž joj je bio ubijen u Čileu. Tamo je i sahranjen. Svaki put pred plovidbu on bi joj rekao: “Ako mi se štogod desi – neka me tamo. Neka me ne vraćaju ovde.“ […]…

Otvorila sam oči… I videla svojim očima, oči sveta… Pogledala sam realnost i suočila se sa njom… Sve me to zbunilo… Okusila sam gorčinu poraza i patnje…. Ali sam ustala i našla snage da nastavim dalje, da se borim… Verovala sam ljudima… Mnogi su ostavili neizbriseve tragove na meni, u mom srcu… Mnogi su me…

Da li si se ikada zapitao kako je moguće da jedna  žena anđelčica postane đavolica?  Znam da nisi, ja ću ti reći… Toj anđelčici su svi po malo lomili krila. Niko nije razmišljao koliko dugo ona može da podnese bol i da istrpi sve to… Zato je za takve postala ono što su napravili od nje!

Nisam ja neko bitan na ovom svetu… Tek obična mala ženica… Vodim običan život. Družim se sa običnim ljudima. Dani mi prolaze uobičajeno… Obična sam … Kao i svi  vi… Obični ljudi. Mi divno obični ljudi. Ljudi koji ovaj svet čine bogatijim i lepšim . Zbog nas se neće podizati spomenici. I naša imena će…

Ljubav je nešto najlepše što čovek može da ostvari u svom životu. Ljubav je stanje duha koje nas unapređuje i čini boljima, samim tim i svet čini boljim. Ljubav je spontani čin koji nam se desi. Osoba koja voli nosi mir u sebi, lakoću i radost življenja. To možemo videti na licu osobe koja voli.…

Moja ćerka, moj ponos. Svi kažu lepa je a sada ću vam ja kao majka nešto reći. Možda je ona lepa spolja ali ona ima još lepšu dušu. Kažu da su deca starija od nas, jer su u njima geni svih naših predaka. Često se zamislim nad tom činjenicom. Moje dete se često pokazalo kao…

Oterala sam sve stare  fantazije… I raspršiila sam sve one loše iluzije… Ludilo je postalo raj za mene… Sada znam istinu i mirna sam… Više me ne zanima šta drugi imaju da kažu… Ja sam na korak od neba… Činim ono što ja želim… Sve ostalo morate zaslužiti… ISada sam ja razlog… Sada sam ja…

U pesku ne ostaju tragovi i ne ostaju koreni… I vreme će nestati sa prvim vetrom… Zato se sada bori… Pokaži zube… Naljuti se… Ne prihvataj pasivno život i svet… Pobuni se… Bori se… Vetar nosi sve tragove u pesku… Ne dozboli da vetar i vreme obrišu sve… Nemoj biti tek odraz u ogledalu… Nemoj…

U pesku ne ostaju tragovi i ne ostaju koreni… I vreme će nestati sa prvim vetrom… Zato se sada bori… Pokaži zube… Naljuti se… Ne prihvataj pasivno život i svet… Pobuni se… Bori se… Vetar nosi sve tragove u pesku… Ne dozboli da vetar i vreme obrišu sve… Nemoj biti tek odraz u ogledalu… Nemoj…

Moje oči zrače svetlost ljubavi… Zaslepljujuću svetlost što širi sreću. Pogledom ti dajem delove sebe… Doniram radost i budim drhtaje u tebi… Moje oči su tvoje zvezdano nebo. Moje oči sijaju i šalju svetlost moje ljubavi… Živim svoj put… Dete u meni pleše, nošeno euforijom ljubavi što je imam. U sebi sam zaključala sve svoje…

Ovo je pesma za sve one koji pokušavaju, i ako ne nalaze…. Ovo je pesma za one koji nastavljaju, i ako gube… Ovo je pesma za one koji veruju, i ako stalno padaju… Ovo je pesma za one koji žive, i ako znaju da umiru… Ova pesma važi, za svakoga, ko ljubav traži. Za sve…

Ovo je pesma za sve one koji pokušavaju, i ako ne nalaze…. Ovo je pesma za one koji nastavljaju, i ako gube… Ovo je pesma za one koji veruju, i ako stalno padaju… Ovo je pesma za one koji žive, i ako znaju da umiru… Ova pesma važi, za svakoga, ko ljubav traži. Za sve…

Mogao si ti biti taj… Mogao si biti moja kosmička radost… Mogao si hodati sitnim koracima… Mogao si i mene tome naučiti. Živeo si u strahu od gubitka… Živeo si u strahu od života. I svako jutro smo se ponovo rađali a svako veče ponovo umirali… I nisi shvatio šta je zaista važno… Nisi znao…

Naći nekoga ko će vas voleti takve kakvi jeste, to je ono pravo! Naravno to mora biti uzajamno. Ljubav je deo nas, deo naših emocija! Međutim za svaku vezu (kao i na poslu)  moraju se postaviti granice… Mora da postoji posvećenost, poštovanje i dobra komunikacija. Moraju postojati pravila kako bi se veza održala. Moraju postojati…

Osetljiva iznutra a spolja jaka kao kamen… Vesela i sunčana spolja a unutra patnja… Deli osmehe svima a tugu retko kad pokazuje… Ponosna i rezervisana za svet… Ne traži pomoć ni od koga… Nikada ne napušta svoje snove… Uvek rizikuje samo da bi bila srećna… Krhka i nežna žena u sebi pati… Stalno u strahu…

Jednostavno je… Trebao si biti pored mene… Trebao si ostati budan… Trebao si da me gledaš, dodiruješ… Morao si da me zaštitiš, da me poštediš… Morala sam biti tvoja radost. Pogledom ljubavi da me gledaš… Da oteraš sve strahove… Trebao si biti pored mene… Zašto nisi ostao budan? Bar malo da si me čuo… Da…

Morao si da imaš oči za mene… Morao si njima da vidiš moju dušu, da bi mogao da je sačuvaš. Tvoj dah je morao imati ukus mog poljupca… Morao si da hodaš mojim umom, da napadaš svaku moju misao, da bi zavladao mojom dušom… Morao si da savladaš govor mog tela, i da zagospodariš njime.…

Moja priča koja je prošla na konkursu kluba „Reč i glas“. Reč je o kratkoj fantastičnoj priči. Naziv konkursa je PARALELNI SVETOVI. Izdavačka kuća „Metafizika“ objaviće zbirku odabranih radova, na papiru, pa i moju priču ❤ Zavukla sam se u svoje srce i sedim… Dišem iz svoje duše, hvatam uzdahe duboke… Bol cepa sve delove…

Svake noći kad pokušam da utonem u san, ja vidim ovu scenu… Suza mi klizi niz obraz… Ti primetiš njen odsjaj… Stavljaš svoje ruke na moje obraze i gledaš me.. Onda nežno prstom obrišeš moju suzu.. Poljubiš me u oko a zatim poljupcima kreneš putem moje suze i ljubiš me tako do ugla mojih usana……

Tu si, baš tu gde si izabrao biti… Baš si u toj hladnoj sobi… Sam… Usamljen… Gledaš u svoje prste i lomiš ih… Nadaš se ali ne činiš ništa… Vrtiš se u krug ali ne činiš ništa… Pričaš one iste, dobro poznate priče ali ne činišta ništa… I zato si tu… Baš tu gde si…

Radost življenja je ići napred i ne odustajati od stvari koje nas čine srećnima. Niste sebični ako želite da budete srećni. Ne odustajte. Nismo nepobedivi ali ono što možemo je da ne odustajemo od svoje sreće. Ispunite sebe i svoje snove. Prihvatite istinu, prestanite da živite u lažima i iluziji. Godine prolaze, a vi ih…

Stalno nešto razmišljam… Tako često sebi i komplikujem život… Ponekad stvarno previše odlutam sa svojim mislima… Sad sam opet razmišljala ljubavi i tako tome… Međuljudskim odnosima. Ono velike ljubavi, male ljubavi, prijateljstvo, poznanstvo, kolegijalnost i tako to… 😉   Sad mi došle misli o velikim ljubavima, pravim ljubavim… O ljubavima koje prevazilaze sve… Kojima ne…

Kako da ne volim život? Kako, kad sunce tako divno sija, i greje me? Kako, kad je nebo tako plavo, i visoko? Kako, kad cveće tako lepo cveta, i miriše? Kako da ne volim život? Kako, kad se vi tako divno smejete, i ispuštate te iskrice iz očiju? Kako, kad je svet pun divnih ljudi,…

Jednog dana me nećeš više videti… Jednog dana me nećeš dodirnuti… Jednog dana ja ću odustati… Jednog dana ja ću samo nestati… Toliko velika, da me nećeš moći nikada, iz svog života izbrisati. Ništa me neće uništiti i iz tvog srca izbaciti… Mene neće u tvom životu biti… A ti ćeš patiti…

U mojoj prošlosti postoje stvari istinite i žive… Postoji sve ono što sam živela. Deo mene je ostao tamo gde sam živela i volela. Novi deo mene se rodio ovde gde sam sada. Ja se obnavljam. Nešto je bilo pogrešno, nešto je sada pogrešno. Sebi dajem razumevanje. I od vas očekujem razumevanje. Jednog dana ostaće…

Pretvaram svoje snove i sebe u stvarnost. Noćas je mesec pao u moj krevet… Zvezde su došle sa njim i nežno se raspršile po meni. Htela sam da im postavim puno pitanja. Da mi daju neke odgovore o životu, o ljubavi, o ljudima… Zvezde su zaigrale a mesec ih samo gledao… One su tiho šaputale…

Ima raznih vremena i raznih trenutaka u njima. Dođu dani kada je sve za nas i dani kada je sve nekako protiv nas. Kada nam sve krene, i kada sve radi za nas, kada je naš dan, budimo skromni. Nemojmo biti hvalisavi, oholi i puni sebe. Kada nije naš dan, kada se sve urotilo nekako…

Uprkos svemu život je lep. Život je lep kada voliš, i život je lep kada tebe neko voli! Život je lep kada prestaneš da budeš kukavica i počneš da živiš! Život je lep kada počneš da gledaš dalje od svog nosa! Život je lep kada se osmehuješ i osmehe ti uzvraćaju! Život je lep kada…

Sedim, palim ko zna koju po redu cigareti… Pokušavam da čitam… Ne ide… Misli lutaju, odlaze tamo gde one žele. Susreću se lepi i manje lepi trenuci u mom sećanju. Pokušavam da ih sve pustim, da odu od mene… Da odu daleko i da tebe odnesu sa sobom… Da te odnesu daleko u prošlost moju.…

Ja ću sada biti vaša olovka što vam piše sreću i biću vaša gumica za brisanje tuge. Preuzimam odgovornst za svoje viđenje stvari i interpretaciju istih. Mnogi nemarno koriste svoj jezik. Mnogi ne stoje iza svojih reči i dela. Moje reči i moja dela sam ja. Ja oslikavam svoj život sa bojama koje su u…

Moje ćutanje ti šalje hiljadu reči… Reči za koje si bio gluv… Reči koje nisi želeo da čuješ… Reči koje nisi razumeo… Reči koje si pustio i propustio. Reči koje su se izgubile na putu do tebe. Reči koje su odlepršale sa oblacima i nestale u vremenu. Reči ispisane mojom ljubavlju.  Reči neshvatljive tebi… Reči…

Jedna jedina misao koju nosim u sebi… Stavila sam je na dlan… Ne smem da ga otvorim, bojim se da će nestati… Da će odlepršati… Da će mi neko tu misao u letu ukrasti i pokvariti… Zato ćutim… Čuvam je u svom carstvu nemira… I žudnjom prekrivam obraze, jer i oni me često odaju… Pocrvene…

Gde su vam krila? Zašto ne sanjate više? Gde ste izgubili hrabrost? A? Svi smo mi dobili po par krila, no da bi leteli visoko potrebna je hrabrost da sanjamo. Svima nama dođu dani kada duvaju vetrovi besa… Dani kada padaju kiše suza… Dani kada nebo postaje crno, i sevaju munje, i grme gromovi. A…

Izgubila sam se… Potraži me… Potraži me u vrtlogu vremena… Potraži me u onom sivom oblaku, iznad tvoje glave… Potraži me… Potraži me u dimu tvoje cigarete… Potraži me… Potraži me u haosu svojih misli… Potraži me… Potraži me na svom jastuku… Potraži me… Potraži me u nekoj od svojih laži… Potraži me… Potraži me…

Ja sam crtež slobodnom rukom. Ja sam improvizacija. Ja sam izmišljotina, sačinjena od snova. Uvek nova… Rođena drugačija… Rođena da živim protiv plime… Vetrovi me nose ali me ne ruše, ne pobeđuju me. … Padam ali ustajem. Ja sam od onih prokletih… Jednostavna a nerazumljiva. Ja sam od onih što se ne plaše. To sam…

Večeras sam pokisla na kiši… Srce mi se znojilo… Oči su mi se znojile… Bila sam mokra do koske… Ali vatra kojom sam gorela, me osušila… Moja bela krila su me držala iznad zemlje… Sanjala sam ljubav… Blistala na pomrčini i bila sam srećna… Gorela sam u vatri svoje tišine… Krici u meni… Previše puta…

Ja nisam tvoj dom… Nikada nisam ni bila, i nikada neću ni biti… Mogu da pokušavam, mogu da ti pružam šanse, mogu da čekam mlad mesec… Mogu da čekam nova proleća ali ništa…. Ja nisam tvoj dom. Mogu da namestim udobnu postelju, mogu i da je zagrejem… Mogu da obrišem prašinu i umesim ti mirisne…

Lete komadi mene, nestaju kao mehuri od sapunice. Sa svakim mojim dahom, izlazi i deo moje duše i nestaje… Rukama milujem svoje lice i polako ih spuštam ka grudima, da pomilujem i sve ono što me boli. Bila sam u potrazi za čovekom a samo sretala one što su srce napustili. Želela sam neograničenu ljubav…

Volim te… Čuješ li ljubav moju? Volim te… Čuješ li moj uzdah? Čuješ li moju bol? Volim te… I neću disati ali ću tebe voleti… Volim te… Sanjala sam istinsku, veličanstvenu ljubav bez bola… Sanjala sam ljubav koja donosi radost… Sanjala sam ljubav koja pobeđuje sve… Sanjala sam… Meni treba samo tvoja ljubav… Ništa više…

Živeo je svoju rutinu, svaki dan iste monotone radnje. Postao je čovek od navike. Godinama ništa nije menjao. Ušuškao se u svoju svakodnevnicu. Ustajanje, umivanje, oblačenje, kuvanje čaja, vršenje nužde… Onda bi seo, spreman, zapalio cigaru i čekao vreme da krene na posao. Misli bi mu tada lutale, njih nije mogao da kontroliše. Izluđivale su…

Spremili se moj Milisav i ja da izvedemo našeg pekinezera Ričija u šetnju. Leto na izmaku, fino veče, vetrić pirka, da svo troje malo prošetamo i uživamo. Moj Milisav se baš uparadio za korzo. Onako preplanuo od mora, obukao finu belu košulju od lana, bele lanene pantalone, na nogama bele starke a u ruci povodac…

Ko sam ja? Mogu biti sve, mogu biti i ništa… Nekome lepa, nekome ružna… Upadljiva, za sekund postajem nevidljiva. Rastem kao kvasac a zatim se topim kao kocka leda. Nekad srećna, nekad tužna… Nekad tako razumna,a nekad tako osećajna… Jaka i slaba, neustrašiva i bojažljiva… Radoznala i nezainteresovana… Oprezna i naivna, tako pametna a ponekad…

Vraćala sam se od negde, neki noćni provod. Uglavnom bilo je to sabajle, nešto oko šest sati ujutru. Sunce krenulo tek da izlazi. Do moje zgrade ima nekih 300 stepenika, muka mi od pomisli na njih a tek penjanje uz njih. Koristila sam svaku priliku da ih izbegnem. Do moje zgrade se moglo doći sa…

On je bio od onih nežnih i stidljivih muškaraca. Pažljiv, skroman, tih i neupadljiv. Nije voleo da se nameće i ističe. Živeo je u svom malom svetu, sa svojim prijateljima iz detinjstva. Živeo je skromnim i povučenim životom. I on takav navuče muku, poremeti mu se balans hormona. Skočili mu ženski hormoni. Ne sećam se…

Šumadija je geografski region u Srbiji između Save, Dunava, Kolubare, Zapadne i Velike Morave. Oblast je nekada obilovala šumamama, pa otuda i ime. Grad Kragujevac je centar regije i administrativni centar Šumadijskog okruga u centralnoj Srbiji. Ne postoje jasne i tačne granice Šumadije. Veći gradovi u Šumadiji su Beograd Kragujevac Smederevo Smederevska Palanka Lazarevac Jagodina…

Pišem… Ostavljam svoje misli kao tragove na jedan život… Ja sam skitnica i lutalica, i ostavljam svoje tragove u prašini života… Dunuće vetar i okrenuti novi list a moje misli će se raspršiti… Zato pišem… Ako neko prošeta mojim sokakom, možda ugleda neki moj trag… Možda moji tragovi nekome i pomognu… Jednostavno je… Samo treba…

Navikla sam ja da se svi okreću za mnom. Gde god da odem, privlačim pažnju i ljudi me posmatraju, odmeravaju, dobacuju… Evo primera, idem ja tako ulicom sa prijateljicom i gleda me neki tip. Ide za mnom i nešto mumla. Pogledam ga ja, nešto mi poznat, al nemam pojma ko je. Možda samo liči na…

Hodam svojom tišinom… Korak po korak, gazim mislima… Tragovi sećanja, ostaju iza mene… Otisci nekih davno izgubljenih želja. Eho nekih bolnih uspomena… Sve odzvanja u vakumu samoće i topi se, nestaje… I luda sam večeras… Luda od želje da zaplačem… Tišina je početak i kraj moje samoće… I nema načina, da sada izgovorim i jednu…

U našem selu bila jedna baba. Volela je sve da vidi i sve da zna. Išla tako od kapije do kapije i gledala šta se gde dešava. Kada bi je neko pozvao unutra, ona bi odgovorila: “Nemam ja vremena da ulazim po tuđim kućama, ja sam najbolja domaćica u selu!” Ona je bila baba, našeg…

Rastemo sa verom u ljudsku dobrotu… Uče nas da negujemo i verujemo u najbolje vrednosti… Uče nas da verujemo u ljude, da poštujemo život i misli drugih ljudi… Uče nas da je poštovanje i poverenje dobro… I jeste sve to tako… Samo nas niko ne pripremi za one drugačije ljude… Ljude koji vole da sude……

Radim takav posao da me ljudi često prepoznaju a ja nemam pojma ko su oni. Ko će zapamtiti sve te likove koji su prošli pored mene i koje sam srela u svom životu. Mog muža to ponekad zaista izluđuje. Odemo do prodavnice, bar njih troje me prepozna. Svratimo do trafike, meni se javljaju. U šetnji…

Ponekad se izgubim u svojim snovima… Odlepršam iz stvarnosti… To nije loše… Čak šta više, dobro je. Zaboraviti malo stvarnost… Zaboraviti probleme… Sanjati… Snovi ne koštaju ništa. Snovi ne traže ništa a ostavljaju prijatan osećaj nade i utehe u nama. Sanjajte i probajte da živite svoje snove. Da sanjaju mogu samo hrabri ljudi. Snovi nisu za…

Meni je moje vreme dragoceno. Nekako što sam starija vremena imam sve manje. Da li je i kod vas tako? Kratak mi dan. Vreme leti… I onda shvatim da najviše vremena gubim na ljude kojima nešto objašnjavam, pojašnjavam, dokazujem, pokazujem… Ako neko u svojim zrelim godinama nije shvatio smisao i poentu života, što bre ja…

Svaki početak ima kraj.. Svaki zalazak sunca donosi nam novi dan! Svaki san ima nekoga ko će ga ostvariti! Svaka zatvorena vrata nam pokazuju , na ona druga koja se otvaraju za nas! Svaka ljubav koja se završava, pravi mesto za novu koja počinje! Svaki odlazak je i neki novi dolazak! Svaki poraz je neka…

Za sve one koji pronalaze razlog da se ujutru probude i nabace osmeh. Za sve ljude koji imaju maštu i koji vide lepotu oko sebe. Za sve one koji ne čuju samo zujanje i ne vide samo sivilo sveta. Za sve one koji veruju u sebe i veruju drugima. Za sve one uporne i tvrdoglave…

Mnogo je reči koje su bačeno u vetar… Mnogo je reči otišlo u etar… Reči koje smo dali nekima koji ih nisu shvatili… Reči koje smo poslali nekima koji ih nisu čuli… Reči upućene onima koji ih nisu razumeli… Reči bez odgovora i značaja… Reči bez traga i osećaja…. Izgubljene reči… Izgubljeni ljudi i izgubljeni…

Mogu ti dati okean u mojim očima…. Mogu ti poslati talase mog besa… Mogu biti tvoja oseka i plima… Mogu ti dati svu ljubav, što je u meni ima… Mogu ti poslati,  letnje kiše… Mogu ti dati sve što na mom srcu piše… Mogu ti dati zvuke moje ljubavi… Mogu sve, mogu najviše… Mogu da ćutim……

Jednom… Jednom ću možda zaboraviti sve… Zaboraviću sva svoja nadanje  i čekanja… Zaboraviću koliko sam patila i praštala… Zaboraviću koliko sam želela i volela… Jednom… Jednom ću možda zaboraviti sve… Zaboraviću čega sam željna ostala… Zaboraviću šta sam sve dala  a šta sve izgubila… Zaboraviću koliko sam daleko gledala a nos na startu razbila…. Jednom……

Petak Vratila se od njega. Danima oseća bolove u stomaku. Nejasne, tupe, uznemiravajuće bolove, koji joj stvaraju nervozu. Boli je i bešika, piški svaki čas. Petak Rešila je za početak da ode kod ginekologa. Ima divnu doktorku, koja joj uvek izlazi u susret i prima je kad god njoj odgovara. Neizmerno joj je zahvalna za…

Na radu smo u Švajcarskoj, daleko od kuće, pa se mi naši držimo zajedno. Vozim ja tako pre neki dan neku poznanicu, kad joj zazvoni telefon, javlja se ona: -Ja sam, da… Da… Dobro, smiri se. Evo počela sam da te radim. Lezi i udahni duboko, ja nastavljam da te radim. Zvaću te kasnije, da…

Kako pretočiti sve one osećaje iz duše u reči? Kako preneti sve boli i tuge na belu podlogu, kad u glavi je haos od misli i slika? Kako nositi preveliko srce, koje umire lagano? Gde ostaviti sve one želje i snove? Kome uputiti poglede koji traže odgovor? Prošetaću danas sve one želje što su čekale…

Ne volim zimu… Ne volim vetar i hladnoću… Vetar koji kida, i ulazi u kosti… Vetar što sve pred sobom nosi… Vetar što mi prkosi. Vetar što duva, i hladi mene. Kad je već tako, neka odnese, sve ružne uspomene. Neka odnese i sve  što je bilo, sve ružno što se desilo. I sneg će…

Proročanstvo po meni za vas anđeli sneni. Da reknem i ja koju, za vas raju moju! Nisam  pametna puno, al došlo mi nešto, ko vetar neki da je duno i svašta mi u pamet suno. Mudrost svoju ću vam dam. Čitajte pažljivo. Osećam .. Kreće… Ono što nas čeka, sad ko reka iz mene nek…

Saznanje da nas neko voli, donosi mir i spokij našoj duši… Šta može biti važnije od toga? Meni ništa… Muškost i ženskost u jednom svetu… Dah i uzdah… Lice koje klizi… Brada koja miluje… Svi snovi sadržani u jednom prisustvu… Želja… Znoj, mišići, obline, poljupci, dodiri… Suština… Ja sam to shvatila… Možda nam život daje…

Imala sam jednu drugaricu, mislim da je ona sve svoje misli izgovarala glasno. I kad treba i kad ne treba. Što se mene tiče bolje da je ćutala i zadržavala sve za sebe. Volela je da sve i svakoga prokomentariše, uglavnom ružno. Elem, bilo je to davne 1988 godine, možda poslednje dobre godine u bivšoj…

Moj poklon za tebe je iskrenost. Iskrenost deteta. Iskrenost čistog srca. Moj poklon za tebe je, moje srce koje peva! Pevam na suncu, na vetru i kiši… Pevam ti reči ljubavi! Moj poklon za tebe, je moja krhka duša! Krhka kao krila leptira, kao latice cveta! Krhka i čista duša moja! Moj poklon za tebe…

Možeš da budeš budala, i da koristiš moju dobrotu… Možeš da radiš šta hoćeš, i kada hoćeš…. Možeš da tražiš moguće, i nemoguće…. Možeš da me povređuješ, i ponižavaš…. Možeš sve što hoćeš…. Možeš…. Možeš sve koliko hoćeš…. Ali ne i dokle hoćeš! I moja dobrota ima granice! I moje strpljenje ima kraj! I moje…

U Novu Godinu, krenite sa novim odlukama. Ono što odlučite, gledajte da i ispunite! Biće ovo teška godina… Sasvim sigurno finansijski teška za većinu nas… No,nije sve u novcu. Postoje mnoge stvari koje vi možete da promenite! Sredite svoj život! Napravite čistku! Sve nevažno i nebitno ostavite u staroj godini! Sva loša iskustva iz stare godine…

Novogodišnji praznicu su nam uvek donosili nadu u bolje sutra, bolju godinu od svih prethodnih. Mislim da je većina izgubila tu nadu. Mislim da većina nas više ne veruje u bolje sutra koje nam obećavaju neki… Šta nam ostaje? Ostaje nam da verujemo u sebe i neke drage ljude oko sebe. Ostaje nam da mi…

“Moja sloboda se završava tamo gde tvoja počinje. I obrnuto. Ako nemaš osnovno obrazovanje iz kulture življenja, džaba sve ovo pričam. Tvoja formalna hladnoća ništa ne dokazuje ali puno o tebi pokazuje. Kako ne shvataš? Ti brzo gubiš stpljenje… Nemaš ga ni za sebe. Sve to govori o tvojoj slabosti i nerazvijenom karakteru. Tvoj pogani…

Ljubav ne sme biti zasnovana na strahu od samoće! Ljubav je plemeniti osećaj! Ljubav, prava ljubav nas čini srećnima. Ona nas ulepšava. Kad ljubimo i kad nas ljube mi zračimo, sijamo… Ljubav treba da nas vodi… Nikako da mi kontrolišemo ljubav i da upravljamo njome. Ona treba da nam je vodilja, smisao i cilj! Ljubav treba…

Još jedna nova godina, kraj osamdesetih. Žurka u Boleču. Idemo sa dva auta, sa trećim treba da se nađemo tamo. Dva sata lutamo po Boleču, naletimo na neku kasarnu, nema dalje. Objašnjavju nam mladi vojnici kako da se vratimo na pravi put. Led svuda oko nas, jedva se okrećemo uz pomoć mlađanih vojaka, koji guraju…

Večeras budimo uz one koji pate, koji su usamljeni… Večeras neka naša srca budu uz one koji plaču… Večeras budimo uz napuštene… Večeras budimo uz one koji su trpeli nasilje… Večeras budimo uz decu kojoj je oduzeto detinjstvo… Večeras budimo uz žene žrtve svih oblika nasilja… Večeras budimo uz ljude koji su gurani u ratove……

Danas, kada nam je svima teško, jer ovaj život zna da bude ponekad naporan, zastanite. Nađite trenutak za sebe, sedite i opustite se. Izbacite sve loše misli i sve ono nagomilano. Pokušajte da shvatite šta je važno i vredno. Pokušajte da shvatite da vaš život nije samo vaš, on je i život svih onih koji…

Danas dodirujem život… Dodirujem ga svojim prstima. Dodirujem ga svojim rukama… Rukama očvrslim od rada. Danas se smejem životu… Smejem mu se svojim usnama. Usnama iskrivljenim od bola. Smejem mu se svojim očima. Očima sa kojima sam plakala i svoju tugu izbacivala. Smejem mu se pogledom, koji je video sve nepravde ispred mene bačene. Danas…

Ja sam žena… Ona od teških žena… Ponekad svetlost, ponekad tek sena. Ili se dajem cela ili se nedam uopšte… Ja sam žena… Svoja žena… Razlikujem osmehe ljudi… Znam koji su dobri a koji su ludi… Vidim ko misli i čini dobro… Vidim ko vredi… Vidim ko priča i samo sedi, a ko dela i…

Novogodišnji praznicu su nam uvek donosili nadu u bolje sutra, bolju godinu od svih prethodnih… Mislim da je većina izgubila tu nadu… Mislim da većina nas više ne veruje u bolje sutra koje nam obećavaju neki… Šta nam ostaje? Ostaje nam da verujemo u sebe i neke drage ljude oko sebe. Ostaje nam da mi…

Nije on bio moj drugar, bio je prijatelj moje kume Biljane. Jedno veče smo se sreli kod nje, Vesna on i ja. Vešt na rečima, ubedio je Vesnu i mene da idemo sa njim na doček srpske Nove godine. Kaže biće strava žurka u Žarkovu. Došlo je i to veče. Namontirale se devojke, minići, štiklice…

Mislila sam da će te moje pesme dovesti do mene… Da ćeš shvatiti ko sam ja… Da ćeš otkriti mene… Da ćeš videti sve moje mirise i otkriti svo ovo trnje zabodeno u meni… Danas ja znam da su svi ti koraci bili uzaludni… Ja sam skakala… Nisam videla sve te koridore ispred sebe… Srljala…

Tragala sam za istinom, hodala raznim stazama. Putevi me vodili gde su oni hteli. Često se vrtela u krug. Vraćala na početak i počinjala svoju potragu iznova. Iznova, i iznova… Dok jednog dana nisam sela i ugledala drvo. Sedela sam i sedela… Mislim da sam satima sedela i samo gledala u to drvo. Ono je…

Pogledaj oči moje… Vidiš li njihovu boju? Šarene su… I sreću, i tugu one kriju. Nije sve crno… Odajem počast samoći… Samoći u mislima… Uronjena u sebe… Ja zovem tebe… Tražim, gledam… Plivam i ronim, po životu svom. Ne, nisam tužna… Samo se sećam… I čekam… Nije sve crno… Svako ima neki svoj način… Poštujem…