Ja nisam Pepeljuga

Ženeeeeeeeeeee… Priznajte mi sada nešto, osetite li se ponekad i vi kao pepeljuga? Moderna Pepeljuga 21 veka?
Svi očekuju da ispunjavamo neke standarde i norme. Da ispinjavamo tuđa očekivanja i želje. Da budemo tihe, dobre, povučene i poslušne žene za našeg princa. I to je to… Tu bi se završilo sve. Naše želje i naše potrebe nisu važne. Samo naći princa i biti srećna, tiha, dobra i poslušna do kraja života. Mislim, ako oćete da živite srećno do kraja života morate biti takve. Morate da naučite da ćutite, trpite, ne očekujete ništa. Jer vi imate svog princa. Pa šta bi htele još? Da vam titra jajca? Da vas poštuje? Da su mu bitne vaše želje i vaše potrebe? Vi drage moje samo obucite kratke haljinice, nabodite se na štiklice, da vas prošeta i pokaže a onda nazad u svoj ćošak. Nastavite da budete dobre, tihe i poslušne. I nastavite da budete samo lepo lice, ukras koji fino ide uz vašeg jedva nađenog princa. Sad mi priznajte. Osećate li se ponekad tako?
U ovo moderno vreme se očekuje od žene da bude jaka tj. svemoguća. Da ustaje u pet, juri na posao, bude poslovna žena. Vraća se kući, kućne obaveze i bude savršena domaćica. A kada padne mrak i pogase se svetla da bude savršena ljubavnica. Bez vremena za nju samu, njene potrebe, bez da je neko pita kako si? To nije život, to je drage moje ropstvo. To je samo nametnuto da zadovoljimo tuđe standarde i potrebe. Jer sve što radimo, treba da radimo zato što mi to volimo, želimo i zato što to nas ispunjava i čini srećniima. Ja volim da kuvam. I to činim jer to mene opušta i usrećuje. Ja ne kuvam zato što to moram! Ja kuvam jer to mene čini zadovoljnom!

Danas su žene opterećene nametnutim stereotipima i tuđim projekcijama njih samih. Treba imati hrabrosti i biti ono što jesi. Ući u sebe i svoje biće i reći glasno svoje mišljenje i svoje želje. Otkriti i upoznati sebe bez ograničavanja koja nameće ovo savremeno društvo. I dalje muško društvo. I dalje društvo prinčeva koji traže savršeno poslušnu princezu a ne ženu. Moderni prinčevi nisu prinčevi. Oni su sebične sirovine koji samo ispunjavaju svoje potrebe i želje. Zato drage moje naučite da same napišete svoja pravila. Budite čupave, vrištite, ostavite princa bez ručka. Radite ono što vi želite, bar ponekad. Budite kreativne!

Možda vas neće pozvati na bal ali bićete slobodne! Slobodne da budete svoje. Da plačete kada vam se plače. Da vrištite kada vam se vrišti. Da se smejete kada vam se smeje. Sve to da činite, ne razmišljajući šta će drugi reći. Da jedete kada ste gladne, bez razmišljanja o debljini. Da kažete šta mislite. Da pratite svoja osećanja. Da budete svoje, bez opterećenja od osude okoline ili princa. Jer ako je princ pravi, vi ćete biti njemu prva i prava princeza a ne pepeljuga sakrivena iza skupe odeće i šminke. Vaš princ će voleti vas, onakve kakve jeste. Sa vašim borama i viškom kilograma. Voleće vas i čupave i u trenerci. Sa svim vašim manama i vrlinama. Voleće vas sa svim vašim željama i prohtevima. Voleće vas i poštovati baš takve kakve ste. Voleće vas jer ste dobar čovek i jer je on dobar čovek!

Da zaključim. Jedan od problema je što je danas najteže i najhrabrije biti dobar i pošten čovek! Čovek je za mene svako ko ima dušu i srce, bilo da je muškog ili ženskog pola. Ljudi više ne gledaju čoveka! Gledaju titulu, pol, materijalno stanje… Položaj, pol i debljina novčanika određuje kakvim tonom ćemo pričati sa nekim! Divimo se ljudima na osnovu pogrešnih stvari. Osmehujemo se i ljubazno pozdravljamo hladne, prazne, ohole, nadobudne jer su na položaju, jer su mudo bez muda… Jer su “NEKO” . Najteže je bit svoj, hrabar i pošten čovek. I to je sasvim dovoljno za sreću! Ne moramo biti ničije ni pepeljuge, ni princeze. Ne moramo imati princa. Dovoljno je samo da nađemo dobrog muškarca koji će biti čovek i koji će voleti nas samo kao ženu. Običnu ženu, obično ljudsko biće koje je svoje!
Neću da budem Pepeljuga!!!

Advertisements

Umislil da su uVatili Boga za muda

Ima tako nekih ljudi pa polete u neke visine i misle da su uhvatili Boga za muda i još da su uz put popili svu pamet sveta. Misle da su mnogo pametni, mudri, lepi, zgodni i šta ja znam šta još sve o sebi misle… Svakako da su ubeđeni da su oni iznad drugih ljudi, valjda zato što su se uvatili za ta muda, pa se ljuljaju i gledaju nas neke druge, sa visine. Mislim, zašto to? Čemu? Shvatate li koliko ste smešni, nama što vas gledamo odozdo, sa zemlje? Pa bre držite se za muda! Alo.. Za muda ste se uVatili! Smešni ste!

Istinski veliki ljudi, su skromni, diskretni, jednostavni, nasmejani… Istinski veliki ljudi nikako ali nikako ne ponižavaju druge ljude da bi sebe uzdigli! Istinski veliki ljudi će sebe poniziti, istrpeti neku nepravdu ili se našaliti na svoj račun, mnogo pre nego što bi to uradili drugome. Neverovatnio smo.

Nije da ja sad ovde nešto pametujem, samo iznosim neko svoje mišljenje. Malo sam pod uticajem šta se sve daje na medijima, koga sve eksploatišu. Fascinira me ta ljudska površnost i plitkost, ta samozadovoljnost i oholost, isto kao i obožavanje takvih idiota. Pa ja bre svoje dete tako ne obožavam, samo je volim sa svim njenim manama i vrlinama… Volim je onako majčinski. Meni lično nije jasna ta potreba za idolima i obožavanjem bilo koga. U redu je poštovati nekoga, nečiji rad, zalaganje… Isto tako je u redu voleti druge ljude ali obožavati nekog tamo američkog glumca, neku folk pevačicu ili nekog sa političke scene… Stvarno mi je to nejasno i mom razumu ne prihvatljivo.

Ne znam zašto sam ovo uopšte pisala? Svakako neće da škodi a meni prijalo. Olakšala sam dušu.

Pismo za Deda Mraza

Dragi naš Deda Mraze, odmah da ti kažem ja u tebe ne verujem i nikada nisam. Rešila sam da ti pružim priliku da me uveriš u svoje postojanje a ja ću onda javno da ti se izvinim. Vako, ja za sebe nemam neke željice… Verujem da si upućen u situaciju svuda po svetu, pa tako i kod nas u Srbiji. Vidiš šta nam uradiše i gde nas dovedoše. Sjebali sve što je moglo da se sjebe. Narod, šta da ti kažem, ni živ, ni mrtav… Ko neke aveti se vuku kroz život… Čuo si da su renovirali malo po Beogradu, vadili kaldrmu jer je tu stajala još od doba turaka. Pa tako razmišljala sam nešto, greota da ta kaldrma stoji negde po strani neiskorošćena i dobila sam ideju. Ovako, svakoj toj budali, koja je učetvovala u tom projektu, počev od ideje, pa dalje, ja bi da se napuni po jedno džakče saS to kamenje, pa u mutno Dunavo. Bem ti zeca, da me ne proglase sad za atentatorku? Molim te uradi taj posao kako valja, mene ne mešaj. Nemoj samo da otaljaš a ja posle da budem kriva. Mislim kako da ti verujem ako ja budem ispaštala? Ako ti je stalo da sačuvaš svoj ugled uradi to valjano, inače ima svima da pričam da ne postojiš, naročito deci, pa ti sad vidi. A da bi me još više ubedio u svoje postojanje, pružam ti još jednu priliku, neko tropsko ostrvo u zimskom periodu, može? E tako… Nadam se da si ti i svi tvoji dobro, irvasi slušaju, patuljci rade svoj posao, sve ok? Toliko za sada od mene, nadam se pozitivnom ishodu i brzom odgovoru!

Psovanje

Bila sam vam duhovita dok sam pisala o psovkama? Nema sumnje, psovanje je masovna pojava, način komunikacije mnogih ljudi. Iako nas od malena uče da je sramota, ružno i nekulturno psovati, psuju svi.

U odbranu psovki:

Kažu da nije loše psovati, smanjuje stres i bol. Psovanje nas jača i pomaže nam da se lakše nosimo sa teškim situacijama. Psovanje je korisno i za dobre međuljudske odnose, jer je znak slobode i opuštenosti. Ljudi koji ponekad opsuju su u stvari iskreniji, ne glume finoću, ne trude se da vam se dopadnu, već su ono što jesu. Nije ovde stvar intelekta u pitanju, već sredine iz koje smo potekli, ako se u našem okruženju psovalo, verovatno će i iz nas izleteti po neka psovka. Naročito ako smo nervozni, besni, razočarani… Psovanje nam je izduvni ventil… Bem ti , bem ti, bem ti sve… E sad mi je lakše! Umereno ljudi, povremeno opsujte i kao u svemu u životu, i u psovanju nađite meru!

m

Protiv psovki:

Psovati” – u osnovi reč je pas, odnosno psovati znači nazivati nekoga psom, tretirati ga kao psa. Psovati- Govoriti ružne reči, nipodaštavati ili ponižavati nekoga upotrebom ružnih i pogrdnih reči. Psovanje je znak nepoštovanja! Psovanjem mi vređamo, opanjkavamo, olajavamo, srozavamo, nanosimo bol, potcenjujemo, napadamo, sramotimo, kudimo, brukamo… Ljudi koji često psuju su neprijatni, cinični, svadljivi, nesretni… Mnogi psuju kad god im nešto nije po volji, time samo pokazuju da žele da je sve i uvek po njihovom. Psovanje je znak frustracije, nezrelosti i nemoći.

Psovati samo zato što svi oko tebe psuju, da bi se uklopio, dopao, pokazuje da se povodiš za mnoštvom i da nemaš svoj stav! Psovanjem se pokazuje kakav jesi!

Psovati da bi se oslobodio stresa, bola, tuge… To je u redu.

Psovati da bi nekoga uvredio, ponizio, povredio… To nije u redu!

Ne dozvolite da vaše psovanje ima za cilj da naudi drugim ljudima.

zoja psovka kurac

Nije teško biti fin, sa druge strane… Tako je dobro ponekad biti jebeno prost i oterati sve k vragu, u tri lepe, do đavola…

Nisam sklona psovanju… Ali priznajem psovanje je jebeno dobra stvar i neki su zaslužili samo psovke da čuju od nas!

Mislim da je naša najstarija i najrasprostranjenija psovka, Jebo ti pas mater!
Šta vi kažete?

 I još da dodam… E živote, jebeš li ti nešto drugo osim mene?

h

Leptejebo al se psuje!

Psuje se mnogo kod nas. Mislim da ne prođe dan a da svako ne opsuje bar jednom, bar u sebi… Pored ženskog i muškog polnog organa volimo i da jebemo u psovkama. Jebe se sve od reda, jebe se sve po spisku i bez spiska. Verujem da mnogi više jebu u psovkama nego u životu… Jebiga, ja tako mislim.

Jebem ti sve, da ti jebem sve… Jebem ti mater! Jebem te u usta žvalava. Jebem te u oči ćorave. Jebem te u glavu glupu. Jebem ti lebac. Jebo ti pas mater. Jebo te otac ludi. Jebem ti seme i pleme. Jebem ti sunac prženi. Jebem ti sisu u pičku. Jebem ti mrvu u mrvi. Jebem li vam majčine svatove. Jebem li ti familiju u pičku. Jebem li ti majčin paprikaš. Jebem li ti krv pasuljarsku. Jebem ti leba i s leba. Jebem li ti čvarak. Jebem li ti sira i rakiju. Jebem ti sve što ti se za kvaku uvati. Jebem ti čvorka. Jebi ježa u leđa. Jebem ti zeca. Jebem ti život bez rakije. Jebem li ti sunce kalajisano. Nabijem vas sve na kurac…

Jebiga to nije sve, ali… One psovke u kojima se spominju deca i nekrofilske iz opravdanih razloga nisam navela… Previše su mi gadne, leptejebo.

U psovkama ništa nije sveto. Psuje se Bog, majka i deca, hleb, sunce… Ljudi su u psovanju vrlo kreativni.

Napaseš mi se muda ko pop sarme za badnje veče. Izedeš mi s pičke mast . Izedeš mi krv iz pičku. Te uvatim za mindžu te okrenem naopačke! Popasi mi čmarne dlačice. Serem ti se pod sitno žito. Sisu ti škrbavu. Smrdi ti iz usta ko konju iz dupeta. Pička ti se ogadila kurac ti se osladio. Posrčeš mi đanicu na slamčicu. Jedi govna sit, pa pij vode.

Ljudi psuju kad su besni i kada se raduju… Iznenađenje, mržnja, strah, nerviranje… Psovanje je odraz nemoći ali i deo vaspitanja, i našeg mentaliteta. Psuje se u svim prilikama. Psuje se da se olakša, uvredi, povredi… Psovanje je društveno prihvatljivo. I iskreno, ja ne razumem psovanje, naročito ono gadno. Skoro sve psovke za mene su uvredljive i imaju za cilj da povrede nekoga i razbesne. Mada priznajem ponekad i ja koristim par njih ali više onako za sebe i za svoju dušu. Idi u peršun, bem ti, bem ti, bem ti život… I kada sam puno besna kažem sebi u bradu onom tamo nekom: “Ma jedi govna!” ili “Ma nosi se bre u tri lepe!” Jebi ga… Jebi ga mi i nije psovka, to mi više uzrečica… Jebiga ali to je tako i to bi bilo sve od mene.

Idite bre u peršun!

Sram me bilo šta sam sve napisala. Sram vas bilo, što ste ovo čitali. Sram nas bilo što toliko psujemo, ko kočijaši.

Za utehu, psuju svi ne samo mi!

Ispsovah se ja ovde za sve pare!

P.S. Ja sam dobra cura… Čak i kad nekoga pošaljem u P.M. razmišljam da li je dobro i bezbedno stigao!

 

Psovke

Moje iznenađenje je bilo ogromno kada me međ prvima blokirao teča, i to zbog jedne od mojih priča, koja se i u mojoj knjizi našla. Evo priče:

Spektar psovki

– Sunce mu kalaisano… Kad se neko popišmani pa umisli svašta… On će meni… Majke mu ga nabijem… Dok sam ja jebo, on još svoj palac siso. Pizda jedna… A tu mi se kurči nešto… Slušaj brate, on je običan smrad. Jebe sve što ima rupu… On ne bira i kozu guzi a glumi mi facu. Pička mu materina, ona njegova seljačka… Došo iz pizdinca i misli da je uvatio Boga za muda. Sad je on biznesmen?! Go kurac je on, e to je on… Go kurac! Misli ima sad lovu i moš nas da kara u zdrav mozak… Metnuo kravatu, pa je sad gospodin.. Oće to, malo sutra…. Do juče nosio popke… Majke mu ga steram… Mislim brate, neće on tako dugo… Neće on dobro da prođe… Takvi su kratkog veka… On ne poštuje ništa živo, tu se pravi faca a žene mu ko roblju dođu… One mu nose gajbe! Uprego ih ko mazge a plate im ne daje. Svi su oni privatnici danas takvi. Samo koriste ljude a ovamo kao džek! Taj ni rođenu majku ne poštuje. Govno jedno. Samo se kurče a nemaju muda ni za šta. Pička mu materina! Jebem ga u onu njegovu glavu ćelavu! I da mu jebem i seme i pleme, kad je došo ovde! I da mu jebem celu familiju u pičku! I dabogda mu se pička ogadila a ona stvar osušila!

-Ej ti mala, nabijem te na kurac, oš da dođeš da poručimo mi to piće? Šta si oklembesila sise na taj šank i ko ovca zinula? Jebemi li te, da ti sve jebem, dolazi ovamo glupačo i donesi dve domaće! Nataknem te na kurac tako kilavu i onog ko te zaposlio!

-E brate evo ga ide… Sad ću sve da mu kažem. Imam sve da mu nabijem u facu, pa neka ga puši malo! Aj da mi nazdravimo!

– Oooooooo… Brate, care, kralju… Gde si ti? Baš sam te malopre spominjao! Kako si mi buraz? Jel sve u redu? Posao ide, a? Razbijaš se sa lovom! Ako, ako i zaslužio si brate! Najbolji si! Lafčina od čoveka! Baš te hvalim, kako ti krenuo biznes, pičke, lova… Nek ti je sa srećom, ljubi te tvoj brat! Može, može jedna tura, ajde…

***

Često sam dobijala i dobronamerne  poruke u kojima me upozoravaju da mi ne priliči da psujem. Doživljavala sam to kao dobronamerne i dobronaklone sugestije, nisam  zamerala nikome. To je moja sloboda i moj stav, druga je stvar što neko pokušava da mi uskrati moju spisateljsku slobodu, moj način da nešto izrazim i dočaram. Neću nikome da se opravdam i da se branim. Privatno ne psujem… Samo mrvicu, kada sam baš besna… Onako sebi u bradu promrmljam: “ Ma jedi g…“ I tako… 

***

Mame psovke da pišem o njima, tako da napisah i ovo:

Pojam ženskog polnog organa u jeziku

Pička ili latinski vagina, jedna od reči koja je vrlo rasprostranjena u srpskom jeziku. Često opisuje loše karakterne osobine kod muškog pola i pozitivne kod ženskohg.

-Bes: “ Ma nek ide sve u pičku materinu!“

-Više besa: ” Pa pička vam materina, da vam pička materina!”

-Još više besa: “Jebem li ti familiju da ti jebem u pičku!”

Najviše besa: “Oćeš da ti polomim pičku sad? A?”

-Iznenađenje: „A u pičku materinu uplaši me!“

-Molba: „Nemoj da si pička, učini mi to… Što si pička?!“

-Kao superlativ: „E, ne da si se sredila, najlepša si, pičketina i po!“

-Kao karakterna osobina:”Ma pusti ga , on je pičkica!”

-U saobraćaju: “ Alo bre, de si ti pošo? Migavac budalo! Jebem ti mater i ko ti dade dozvolu… Da se nosiš u tri lepe pičke materine!”

-Kad se niste videli dugo, kao radost I izražavanje simpatije:” De si pičko, nisam te video sto godina?”

-Kao kompliment: „E, ona je pička vrh!“

-Kao sinonim za kukavicu, ili ti nemnje muda: „Ma, on je pička!“

-Kao opisivanje nečijeg emotivnog stanja: „On je bre plačipička!“

-Za izražavanje teškog materijalnog stanja: „Suv sam brate ko suva pička!”

-Zbunjenost, neznanje: „Šta je bre ovo sad, u pičku materinu?!”

-Nepravda: „Izvuko sam ga iz govana a on pička meni tako!“

-Kod manipulacije: „Čuvaj se nje, ona manipuliše pičkom!”

-Pri neželjenoj, ali neophodnoj radnji: „U pičku materinu, moram sad to da rešavam.“

-Kod prekora lenjosti: „Ustaj, somino, pička ti materina!“

-Kad je nešto lako:“ Ma to je pičkin dim!“

-Kad žalite za nečim: „Krivo mi u pičku materinu!“

-Sam sebi ili nekome, bar jednom dnevno:” Tako ti i treba kad si glup, pička ti materina!”

Pojam muškog polnog organa u jeziku.

Kurac je narodna srpska reč za muški polni organ, odnosno penis. Pored osnovnog značenja javlja se u sastavu velikog broja psovki i žargonskih izraza, kao i u srpskim narodnim pesmama.

-Kad nešto nećete: “Oću, boli me kurac!”

-Bes: “ A u kurac sve!“

-Više besa: ”Ma nabijem te bre na kurac!” ili ”Nataknem te na kurac!”

-Kad nekoko govori besmislice, priča gluposti: “Svira kurcu!”

-Kad nekoga pitamo šta mu je, brinemo: “Koji ti je kurac?”

-Kad tražimo da nas neko ostavi na miru: “Ma skini mi se s kurca!”

-Kad vas neko nervira: “Ma ide mi na kurac!”

-Kad dajemo do znanja da nam niko ništa ne može: “Uhvatiš me za kurac!” ili “Popušiš mi kurac!”

-Iz nemoći: “Puši kurac!”

-Kada se napokon nešto desi, reši… : „E fala kurcu!“

-Kad se iznerviramo: “Do kurca sve!”

-Kad neko radi nešto preko volje: “Preko kurca…”

-Kad ste neraspoloženi, bezvoljni: ” Ma u kurcu sam…”

-Kad vas baš briga za sve: “ Ma puca mi kurac!” ili “Zabole me kurac!”

-Kad je neko niko i ništa, ili nema nikakve pozitivne osobina: ”Ma on je kurac na biciklu!”

-Zbunjenost, neznanje: „Koji je bre ovo sad kurac?!”

-Nepravda: „Izvuko sam ga iz govana a on mi nabi kurčinu!“

-Iznenađenje: „A u kurac, uplaši me!“

-Pri neželjenoj, ali neophodnoj radnji: „E u kurac sve, moram sad to da rešavam.“

-Kad je nešto lako:“ Ma to je kurčeva prašina!“

-Kad se neko mangupira, pravi se važan: “Ma kurči se!”

-Kad se niste videli dugo, kao radost I izražavanje simpatije:” De si kurčino matora, nisam te video sto godina?”

-Iz ljubavi: ”Kuronja moja!”

-Kad nekoga pitate kako je: “Koji je tebi kurac?”

-Kao karakterna osobina:” Ma on je go kurac!”

-Kad vas neko nervira: “ Pun mi te je više kurac!”

-Kad vas neko baš puno nervira: ”Ma napušiš mi se kurčine!”

-I još iz narodne mudrosti: „Lako je tuđim kurcem gloginje mlatit!“

A bilo bi glupo da umesto reči kurac psujemo penis ili pišu. Zamislite: ”Oću ,boli me penis!” ili “Koji ti bre penis sad?” I tako…

Tolko se ja setih… Vi dodajte 😉

PS Iako ja ovde nikoga nisam lično uvredila, niti oterala u pičku materinu ili poslala u očin… Za neke je ovo sramotno jer sam koristila bRezobrazne reči, „ružne“ reči… Očekujem nova blokiranja 😀

kurac psovka zoja život

Gola sam

Nedostižna sam ja za vas… Gola ceo život… Tresem se od vaše hladnoće i udaljavam od vas. Ja sam beskonačnost, koju vi ne možete dostići. Svi vi umotani u slojeve i slojeve laži, obmana, licemerja… Svi vi što se znojite od svoje nečiste savesti… Svi vi ste mnogo daleko od mene. Ja sam gola. Mogu ja biti centar vaših misli ali znam da nikada neću biti centar vašeg života. Ogromni zidovi stoje između nas, između naših svetova. Vi ste ih izgradili, ne ja… Vaši životi su iluzije i metamorfoze diktirane od spoljnih uticaja. Vama je knedla uvek u grlu. Ja plačem i smejem se. Ja sam gola… Možete me zagrliti samo kada se i vi ogolite i skinete sve iz sebe. Možete me zagrliti kada srušite sve ziidove i barijere što stoje između nas. Ja vam mogu dati samo emocije, koje vam oduzimaju dah. No vi niste spremni za to, vi to ne možete prihvatiti. Vi ste naučili da živite u svetu laži i obmana. Moj um šalje vašem srcu poljupce… Moje srce šalje vašem umu poljupce… Vi to ne vidite, to do vas ne može doći… jer zidovi su između nas, slojevi svega i ničega. Ja sam beskonačnost koje se vi plašite. Ja sam za vas san nedostižan i nikada nedosanjan…
I niko mi ne može ukrasti ono što jesam. Možete pokušti da me kopirate, možete me imitirati… Možete se osetiti slični meni ali nikada nećete biti kao ja. Ja sam jedinstvena. Znate i vi ste nekada bili takvi. Svi smo se rodili jedinstveni. Vi ste se izgubili u vašem strahu od života i istine. Vi ste se izgubili u ovom svetu laži i obmana. Vi ste se sakrili daleko od svog života. A ja… Ja sam ostala gola.
16194_780065135409980_8629373419085451083_n