Budala ostaje budala

Budala ostaje budala! Možete pokušavati da je naučite pameti… Možete pokušavati da je edukujete… Možete pokušavati da posejete seme mudrosti ali džabaaaaaaaaa… Budala ostaje budala! Džaba sav trud, sve prilike koje joj pružate… Budala se slepo drži svog. Možete budali pokazati razumevanje, ljubav, samilost, saosećanje, razumevanje… Sve je to džaba… Ona to ne shvata… Ona ne vidi šta dobija i šta gubi… Možete budali pričati da ne ide tvrdoglavom svojim putem sebičluka i da je potrebno da i ona uzvrati sve ovo… Džabaaaaaaa… Naravno sve je džabaaaaaaaaa… Jer budale su tvrdoglave mazge… Misle da su mnogo pametni, da sve najbolje znaju, da su popili svu mudrost ovog sveta… A život ih uporno demantuje… I sve je džaba… Budala nastavlja da tera po svom… Čovek sa samo malo životne mudroste, zna da  ne zna sve. Čovek sa malo mudrosti, zna da uči dok je živ. Čovek sa malo mudrosti ne ponavlja iznova i iznova iste greške. Budala će ići istim putem i svaki put će se saplesti o isti kamen. Budala će uporno nastavljati da koristi svoje iste providne glupave metode… Budalu potapšite po ramenu i osvojili ste je. Budalu godine iskustva i lošeg putovanja nisu ničemu naučile… One uporno idu putem gde je linija manjeg otpora… Što manje truda, što manje odgovornosti, što manje ulaganja, što manje rizika… Budale ne znaju da se probude sa osećanjem zahvalnosti i samilosti…  Oni ne znaju da misle na druge i njihova osećanja… Oni misle samo na svoj interes… Ne shvataju da misleći na svoj interes samo gube… Oni gube ljude koji bi im ulepšali život  i doneli kvalitet u isti… Budale misle da mogu u nedogled da manipulišu ljudima i njihovim osećanjima… Ljudi nisu slepi, budale moje… Kako ne shvatate to? Ljudi vide sve i puštaju vas… Pružaju vam priliku da se promenite, da shvatite… Zatim gledaju dokle… Dokle ćete tako? A onda dobrom čoveku pukne film… Padne mrak na oči od vašeg bezobrazluka… I onda dobar čovek kaže: Dosta! Dosta je bilo sranja! Dosta, bre! Jebte se mater! Dosta manipulacije i izgovora!

11813515_1103165206378695_3530011692692316213_n

Nema loših učitelja, ima samo loših đaka

Postoje ljudi koji uđu u vaš život s razlogom… Da vam pomognu u teškoćama i pruže smernice… Da vam pomognu duhovno, emocionalno ili fizički! To trebamo doživeti kao veliki blagoslov i sreću! Ta osoba je sa razlogom ušla u naš život, jer nam je potrebna. Ko može ostati slep na dobitak nečeg dobrog u svom životu? Ko će uporno testirati volju, dobrotu i strpljenje? Ko će se uporno igrati sa vašom posvećenošću, etikom, snagom želje i dobre volje? Oni koji ne shvataju ništa… Oni koji kad dođe do kraja tog odnosa, možda ali možda shvate šta su imali… Pitanje je da li će se i tada zamisliti i shvatiti šta su imali i šta su izgubili… Da li će izgraditi i zauzeti neki stav… Da li će razmisliti gde su pogrešili i šta bi mogli drugi put da urade bolje… Da li će naučiti šta je oprost a šta nastavak puta u miru… Postoje ljudi koji nisu spremni da slušaju, uče, rastu… Oni nisu spremni da steknu iskustvo mira, radosti , sreće… Oni u stvari uživaju da budu jadni… Da glume žrtve i mučenike.. To je njihov izbor. Ko bi inače pustio iz svog života osobu koja mu daje snagu da uradi ono što nikada pre nije. Ko pušta iz svog života osobu koja mu jača samopouzdanje? Umesto da prihvati i prigrli tu osobu…. Razmislite… Nije svako speman niti ima vremena da sa nama podeli svoje životno iskutvo i nauči nas nečemu… Neke ljude i životne susrete, događaje treba zaista shvatiti kao blagoslov… Naravno, moramo biti spremni da naučimo lekciju…Moramo biti spremni da menjamo i izgrađujemo svoj karakter… Moramo naučiti da primenimo ono što smo naučili. Moramo naučiti da budemo zahvalni za sve u našem životu! Bilo da je neko ušao u naš život na jedan dan, jedan mesec, jednu godinu ili zauvek… Mi moramo biti zahvalni! Ljudi su naučili da sve gledaju samo iz svoje perspektive, samo kroz svoje naočare… Naučite da situacije, događeje,reči, život ,svet, sve, gledate iz drugog ugla… Kroz tuđe oči i osećanja i doživljaje… Niko nije tu da mi samo njemu služimo ili da sam on nama služi… Sve je dvostrano… Sve je uzajamno… Svi učimo od svih… To je važno zapamtiti… Ne uzimajte nikoga zdravo za gotovo! Svako od nas je i đak i učitelj… Nema loših učitelja… Ima samo loših đaka! I od najlošijeg učitelja vi ćete nešto naučiti!

11693989_1103174806377735_1211715118159882561_n

Poezija života

Ponekad je samo potrebno da se malo pomerimo, poguramo sebe i da počnemo da cenimo život i ono što imamo. Danas su ljudi izgubili veru, ne veruju više ni u šta. Većina je nedosledna, sve razume pogrešno, moral pao na niske grane… Igubljeni identiteti, izgubljeni ljudi, izgubljene draži, izgubljeni slučajevi… Svi su postali žrtve svojih zaključani srca i uskih umova. A svi možemo biti srećni, samo ako to želimo. Svi možemo nositi radost sa sobom. Umesto da budemo žrtve života, mi možemo biti rešenje. Možemo zaboraviti na ono što nas boli i skoncentrisati se na ono što nas raduje. Umesto da dramimo, mi možemo da verujemo i da se pokrenemo. Budimo zahvalni… Ostavimo svoj ponos iza sebe i priznajmo da nam je teško i da nam treba zagrljaj. Ponekad, nekome ko je tužan samo treba naš osmeh da se pokrene. Naš osmeh oblikuje dan i oblikuje dobre stvari. Osmeh je čarolija… Čarolija koja greje svet oko sebe… Vidite sija sunce… To je od osmeha, doneo je sunce i obasjao sve oko sebe. Osmeh donosi sreću… A sreća nam svima nedostaje. Svi mi možemo biti osmeh i boja za ovaj svet. Zato se smejte ljudi, delite svoje osmehe. I kad nemate ništa, vi se osećajte kao da ste puni svega. To se hrabrost zove. Neka pobegnu od vas svi oni koji istinu ne vole. Vi stavite samo osmeh na lice i ne gubite volju. Ostavite sve što nije bitno više. Živite i verujte Otvorite svoje grudi, bez straha budite nasmejani. Neka vas reka života nosi, ne razmišljajući o porazu ili pobedi. Opet se ponavljam ali život vredi samo za one koji imaju hrabrosti da sanjaju. Navigacija je u vašim rukama, vi upravljate svojim životom. Život stvaramo sami.

Važna je naša istina i sloboda da budemo slobodni. Sve bolje izgleda kada volimo i kada se smejemo. Sve je lakše kada se razumemo, bez izgoovrenih reči. Osmeh je efikasniji od svega. U zaturenim i izgubljenim stvarima, vi sada pronađite osmeh, zaboravljen san, igubljenu veru i krenite u novi život… Samo iskreno pred sobom i pred drugima. Iskrenost oduševljava više nego svaka smišljena i promišljena reč. Zato poete moje, život u ruke svoje. Okrenite novi list. Sve nas čekaju nove stranice, da ispišemo poeziju svog života.

Zorica Zoja Mladenović

Ne želim da budem drugačija

Šta bi bilo drugačije? Često se pitam… Šta bi bilo drugačije da nisam slušala i čitala između redova moje duše… Zatvorim oči i umirim se… Slušam sebe… Slušam svoju ljubav… Ljubav je divan način da se provede život! Između jave i sna, ne sme biti puno razlike… Zato se treba truditi i živeti svoj san… Pitam se, šta bi bilo drugačije, da nisam slušala sebe… Čudan osmeh se probudi u mom oku… Glas iz mog srca progovara… Treba verovati u snove…Treba verovati u nemoguće… Treba naći pouzdanu ruku punu nade, koja će nam pomoći da pronađemo svoj put, svoju sudbinu… Svakog jutra se budim a u meni radost jednostavne sreće… Priznajem svoje greške i suočavam se sa svetom punim laži… Volim i telom i dušom… A vi što imate strah od patnje, vi ste samo obični pljačkaši emocija. Znate li da sve distance i strahovi nestaju kada mislite na nekog drugog… Ko u ljubavi ne daje sve, ne daje ništa! Pljačkaši osećanja, koji nemaju poštovanje prema tom blagu… Ljubav nisu prazne priče… Ljubav je uraditi sve… Ti i ja postaje „MI“… Reči iz srca, ruke koje putuju stazama emocija… Sjaj u oku… Mala dela za velike osećaje. Osmeh i ljubav. Svemu drugom kažem: „Ne!“ Ne! Ja ne želim da budem drugačija.

Ljubav nikada ne nestaje

Ljudi su… Hm… Ljudi su postali sebični… Ljudi su postali kukavice… Nije sreća stopiti se, sakriti se i ćutati… To nije sreća… Nije sreća biti nevidljiv… Nije sreća ako se ne podeli… Nije sreća…
Zato ja biram da ne budem ista kao ostali… Ja sam samo ja… Ja biram da budem svoja. Volim sebe. Volim svoje granice. Volim svoje greške. Volim da ponekad ispadnem glupa. Volim svoj smisao i besmisao. Volim svoju hrabrost. Volim svoju osećajnost . Volim svoju tvrdoglavost. Volim sebe kao deo ljubavi… Jer ja jesam ljubav… Jer svako od nas jeste ljubav… Samo treba da budemo dovoljno hrabri i da to pokažemo, da budemo… Voli me… Volim…. Voleću te, voli me… Ljubav ne zaboravlja… Daj mi osmeh… I ja ću ga podeliti dalje… I neko tamo će podeliti dalje… I taj jedan tvoj osmeh će obeležiti ovaj dan… Tvoj jedan osmeh, može otvoriti mnoga srca… Tvoj jedan osmeh može utešiti nekoga ko je plakao satima… Ljubav se ne zaboravlja… Ljubav ne zaboravlja. Promenite način na koji gledate sebe, na koji gledate svet… Počnite da gajite ljubav… Počnite da sejete ljubav… Počnite da delite ljubav… Lepota je u deljenju… Lepota je u praštanju… Osmeh je danas najdragoceniji gest ljubavi… Osmeh će biti zapamćen… Osmeh će biti podeljen… Bićete ponekad i povređeni… Pa i to je deo života, i deo ljubavi… To ne sme da vas brine…To ne sme da vas zaustavi… Ljubav se ne završava… Svi smo mi ovde samo u prolazu… Zato neka iza nas ostane trag ljubavi… Čist trag… Jasan trag našeg prolaska… Naš trag će biti onima iza nas putokaz… Budite svoji… Budite drugačiji… Ne pravite se da ne postojite…
Nemojte biti samo lažna ljudska bića, sa lažnim životima, koji žive u mišjim rupama sakriveni u lažima.. Ne bojte se da ponekad udarite i glavom o zid… Ne odustajte… Pokušajte da razumete… Prvo sebe da razumete… Otkrite prvo svoju suštinu… I pustite glas… Borite se za istinu, za dobro… Borite se za sreći i ljubav… Jer trenutak sreće koji smo mi dali nekome i trenutak ljubavi koji smo dali nekome će postati večnost… To su dobri tragovi koje ostavljamo iza sebe… To su dobri putokazi za one iza nas… Mi dajemo značaj i smisao svemu… Mi smo deo odgovornosti za sva dešavanja na ovome svetu… Jer ljubav koju mi dajemo se ne gubi i ne nestaje… Ljubav koju mi dajemo se samo umnožava… Naša ljubav neće nestati… Naša ljubav je kap u moru ljubavi… Ljubav nikada ne nestaje…
11811454_1099547336740482_451057048843735299_n

Vratiće ti

Žena ti oprosti mnogo toga… Ali zapamti, vratiće ti… Vratiće ti iako to nju boli. Vratiće ti duplo jačom merom. Vratiće ti… Vratiće ti da ti pokaže, da te nauči, da je ona žena i da može da izdrži. Vratiće ti da bi shvatio kakvu bol si joj naneo. Vratiće ti da naučiš da ništa ne boli kao izigrano poverenje. Vratiće ti da naučiš da ništa ne boli kao izdaja ljubavi. Vratiće ti svaku suzu, svaki udarac, svaki trenutak bola, svaki sekund čekanja… Vratiće ti… Vratiće ti da naučiš, da vidiš da može sve što i ti, pa i mnogo više. Ne kockaj se zato sa ženom, ne igraj se njenom ljubavlju, ne iskušavaj… Vratiće ti… Ne stavljaj nikoga ispred nje i njene ljubavi, ne igraj se njenim poverenjem i strpljenjem… Ne kockaj se sa boljim igračem. Vratiće ti… Kako nisi shvatio da kad u njoj pokreneš lavinu emocija, ništa je ne može zaustaviti. Kad jednom probudiš inat i sve uspavane boli… Kada jednom probudiš sve uspavane izdaje, ona neće stati… Vratiće ti… Ne igraj se sa ženom i ženskim dostojanstvom… Žena je jača od kamena. Vratiće ti… Zato stani, pre nego što padneš… Vratiće ti.

 

Jebi ga, tako je to

Najteže je početi ispočetka. Dođe dan kada morate sve da kažete. I dođe dan kada vama moraju sve da kažu. I recite… Glasno recite: To što radiš je sramota! Odjebi iz mog života! Nisu dobre igre. Nije dobro… Želim te… Ipak te ne želim… Želim te… Igrice su glupe… Ja ne patim od tog ludila… Ja znam šta hoću! Morate i vi znati. Morate uživati! Caka je u tome da naučite da uživate. Uživati u ludilu života. Zato naučite da kažete… Recite sve što vam nije potaman… Naučite da kažete dok je vreme… Ne čekajte da dođe trenutak kada morate sve da počnete ispočetka. Zato na vreme recite… Jebeš sve… Jebeš sve strahove… Jebeš sve glupave ljude i njihove predrasude i neznanja… Jebeš sve koji nas varaju… Jebeš sve koji šire klevete… Jebeš sve lažno i licemerno… Jebeš sve nametnuto i naučeno. Ko je taj ko može da odredi šta je za nas dobro i kako treba da živimo? Ko je to osetio šta se dešava u nama pa može da nam kaže i odredi šta je dobro za nas? Ko to piše pravila? Jebeš sve!
Život je jedan ljudi moji… Živite ljubav. Shvatite to! Život je jedan i treba da se živi! Jebi ga… Ja neću da stojim i razmišljam kakve sam sreće. Ja hoću da živim! Sada ću i plakati i smejatati se… I sutra ću plakati i smejaću se… I svaki dan ću plakati i smejati se… To je život… To su emocije… Baš me briga… To sam ja… Imam pravo na sve… I na sreću i na tugu. Imam pravo da kažem… Jebi ga… Vi birate sve! Vi birate dal ćete imati tišinu oko sebe ili život! Ja verujem u sebe. Jebi ga, tako je to!