Opuštencija sa Zojom !

Život nije film i ne završava se sve uvek dobro… Ne možemo ni da premotamo, vratimo neku scenu i ponovo odgledamo. U životu nije sve jasno i čitko napisano kao u knjizi. Život nije kratka i sažeta priča sa porukom ili iznenađenjem na kraju. Nije ni roman, u kom živi neki lik sa kojim osećamo…

Sedim u tramvaju, znate oni novi, što imaju po tri sedišta oslonjena na prozor a vi gledate na unutrašnjost? Volim da posmatram ljude, to mi dođe kao hobi. Najviše volim kada sedim u bašti Kolarca, u Knez Mihajlovoj i da posmatram ljude koji prolaze, šetaju. Volim da gledam njihove izraze lica, da procenjujem na osnovu…

Osećam svaku reč… Lažno laskanje mi zadaje bol… Neiskreni komplimenti su uvreda za mene. Ne treba mi ono što ne osećam. Moj živort ima smisao kada su u skladu sve moje misli, emocije i osećanja. Ja sam deo sveta oko mene i moram biti u skladu sa njim. Lažne i neiskrene reči, me ostavljaju zbunjenu……

Moje reči za tebe Ako pročitaš moje pesme, znaćeš da su moje reči za tebe… Nigde nećeš pronaći svoje ime… Nigde neće pisati ni jedno ime, ni mesto, ništa… Ali ti ćeš znati da su sve moje rime, pisane samo za tebe… I ne pišem o stvarima koje ne mogu da ti kažem… Jer ti…

Restoran, tiha muzika u pozadini. Svi stolovi zauzet. Žamor i gungula, konobari skoro u trku idu od stola do šanka. Gužva, a njih malo, treba postići i uslužiti sve. Za našim stolom veselo, strpljivo sedimo i čekamo da dođe naš red, da nas usluže. Vidim prijateljica me čudno pogleduje… Hvata svoju džak tašnicu, znate one…

– Sunce mu kalaisano… Kad se neko popišmani pa umisli svašta… On će meni… Majke mu ga nabijem… Dok sam ja jebo, on još svoj palac siso. Pizda jedna… A tu mi se kurči nešto… Slušaj brate, on je običan smrad. Jebe sve što ima rupu… On ne bira i kozu guzi a glumi mi…

Verujem u dobro… Verujem u bolje sutra… Verujem u dobre ljude… Verujem da je svako od nas zračak dobre volje… Verujem da deleći te svoje zrake dobrote možemo ovaj svet učiniti boljim mestom za život… Verujem… Verujem da svako od nas može dobrom voljom nešto promeniti… Verujem da naš osmeh može nekome promeniti dan… Verujem…

Uvek sam pokušavala da sve razumem, sva dešavanja u svom životu a onda sam jednostavno shvatila… Nema tu šta da se razume. Život se jednostavno dešava. Postoje zakoni koji upravljaju svetom i na koje niko ne može da utiče. Ništa se nije urotilo protiv nas, i ništa nije za nas. Sve je dobro i biće…

Moja ćerka se plaši smrdibuba. Ja volim da ih zovem bubasmrde i ne plašim ih se. Nije mi jasno zašto ih se plaši. Kao mala je uvek skupljala neke bube. Ona i njena najbolja drugarica Minja su vazda bile na livadi ispred naše zgrade, i hvatale neke bube. Ponekad kad bi rešila da raspremim njenu…

Živeti svoje snove a ostati budan. Živeti i voleti život svaki dan. Živeti jer posle oluje sunce dođe. Živeti jer sve prođe. Živeti i slušati svoju melodiju. Živeti i stvarati svoju ariju. Živeti i u svom ritmu plesati. Živeti  svoj život. Ne živeti parodiju! Ne praviti ni komediju, a ni tragediju. Iz kolotečine iskočiti, drame…

U mojim mislima… Svetla gore od gladi za životom… Sve gori od emocija i mojih osećanja… Ja sam divlja žena. Pobunjenik. Ja sam ona koja se ne predaje. Okrećem i drugi obraz… Nastavljam sa novom rundom… Glad za istinom… Glad za svetlom… Hrane me otkucaji srca. Neizlečiva ljubav prema životu. Ja divlja i glasna… Slobodna……

Spremamo se da idemo kod kumova, stigla je nova beba treba da joj se da ime. Moj Živorad je kum. A kum nije dugme, čekaju nas na svečanom ručku, da pred celom familijom on kaže kako će se zvati devojčica. Danima već razmišljam kako da se osvetim Živoradu za njegovu aljkavost. Vrhunac je bio kad…

Jutros sam rano ustala, nešto nisam dobro spavala. Sva sam na tri ćoška. Rešila sam da ću danas biti lenja, ionako je Nedelja, dan za odmor. Ovo je od onih dana kada nisam za ljude i najviše volim da budem sama i ćutim. Zato me danas ne dirajte. Evo i kafu sam pola isprosipala dok…

Noćas se čeka Nova godina, idemo na proslavu tu negde u okolini Beograda. U kolima nas petoro. Vozi nas Zoran a pored njega sedi Mica. Zašto Mica sedi pored Zorana? Zato jer nas ona vodi na žurku, i ona jedina zna put. Osam sati a napolju debeo mrak a i neka izmaglica. Hladno, baš hladno.…

Ženeeeeeeeeeee… Priznajte mi sad nešto, osetite li se ponekad i vi kao pepeljuga? Moderna Pepeljuga 21 veka? Svi očekuju da ispunjavamo neke standarde i norme. Da ispinjavamo tuđa očekivanja i želje. Da budemo tihe, dobre, povučene i poslušne žene za našeg princa. I to je to… Tu bi se završilo sve. Naše želje i naše…

Karate-Priča Oće moj sin na karate, pa oće. Zapeo. Šta ću rešim da ga vodim, kaže prvi mesec besplatno. Dođemo mi tamo ispred sale gde treniraju a sve mame mlade. Ja najstarija, rodila u 38 godini, šta ćeš. Prosto mi neprijatno, one mlade, izbacile sisiće, napućile ustašca a ja… Šta ću, sedim i ćutim, kad…

Znate šta ja sam mesečarka i to uopšte nije loše. Sada ću vam ispričati sve. Onaj moj počeo nešto mnogo da talasa, pa još i povisi ton na mene. Nisam znala kako da mu doakam. U meni bes i ljutnja rastu. Jedan dan došlo meni da promenimo malo raspored nameštaja u stanu. Rešim da ormare…

Moje ćutanje ti šalje hiljadu reči… Reči za koje si bio gluv… Reči koje nisi želeo da čuješ… Reči koje nisi razumeo… Reči koje si pustio i propustio. Reči koje su se izgubile na putu do tebe. Reči koje su odlepršale sa oblacima i nestale u vremenu. Reči ispisane mojom ljubavlju.  Reči neshvatljive tebi… Reči…

Ostaju nam samo godine zabeležen u kalendaru prošlosti. Trenuci koji nam nedostaju, trenuci bez prošlosti i budućnosti. Ruke koje nam nedostaju, ruke koje ne postoje. Oblak senke koji nas pokriva i sakriva od mraka. Mrak koji nas guta dok polako hodamo kroz život. Prazan vetar koji duva i gura nas, dok mi gledamo zvezde i…

“Sine, hajmo do prodavnice, da mi pomogneš!” “Jao, majko, jel baš moram?” “Pa ne moraš ali bi bilo lepo.” “Dobrooooo…” Izgledala je super za svoje godine, mnogo mlađe. No to je samo spoljašnji izgled. Nije mogla više da tegli kese sa pijace i iz prodavnice, bolela je kičma. Zato je pozvala sina da joj pomogne.…

Kakvo divno jutrooooo… Lenjo se protežem u krevetu kao mačka. Gledam senke koje sunce pravi na mom zidu kroz šupljine roletne. Volim igru senki. Prozor otvoren, roletna spuštena dve trećine. Zavesa leprša a na zidu ples senki. Cvrkut ptičica prati sve to kao neki hor. Kakvo divno jutro… Mir, tišina… Spokoj. Razvlačim se po krevetu…Volim…

Hej glumci! Svi bojimo svoje živote… Bojama krijemo bol… Krijemo rane i ožiljke… Krijemo da nismo ljudi… Pravimo se ponosni… I ispadamo budale… Bojimo svoje suzne poglede i svoje tužne osmehe… Bojimo reči lažima… Bojimo lažima srce… Bojimo srca veštačkom srećom… Bojimo svoju sreću nametnutim pravilima… Pravi čovek mora imati hrabrosti, da zaplače… Da potraži…

Opojni dah, što probudi želju, što probudi strast. Vrtlog tebe i mene, i naših dodira, što trese naše meso. Poljupci što zavode i daleko me odvode. Veži moju kožu, za svoju. I pokloni mi… Trenutke koji su mnogo više od svega. Trenutke koji su daleko iznad nas. Trenutke koji će ostati duboko u nama. Budi…

  Vratila se baba tetka Milka iz Amerike. Došla kod nas, da nas vidi, posle trideset godina. Donela sto grama kafe. Da je vidite mislite došla negde iz Topličkog kraja, iz Čungule. Prosta žena, marama vezana oko glave, neka cvetna haljina, prsluk preko nje, skromna baba tašna koju stisla i ne ispušta. Drži tašnu, grli…

Bacam lažnu masku pristojnosti. Znam svoju prošlost, ja sam je živela, ja sam je patila… Ne pristajem na vaše omalovažavanje, jer samo ja znam sa čime sam se borila. Ko od vas može da mi sudi? Samo ja sebi mogu da sudim. Znam kroz šta sam prolazila i znam koju sam cenu platila. Sama sam…

Volela bih da mogu da te prelijem osmehom… Da ti u oko pretočim ovaj moj iskričav sjaj, koji kroz osmeh zaživi kad ti se spomene ime… Da ti stočim još smelije poglede sa jasnim podstrekom, koji vidi početke i ne priznaje kraj… Jedna misao koju nosim u sebi… Stavila sam je na dlan… Ne smem…

Ja sam od onih koji se teško shvataju. Ja sam od onih koje teško puštaju u svoj život. Ja sam od onih što vidi sve. Ja sam od onih što se prave da ne vidi ništa. Ja sam od onih što se boje mraka. Ja sam od onih što se suncu klanjaju. Ja sam od…

Idem ja tako, zanesena svojim mislima. Malo sam i nervozna bila. Idem ja a matori, cupka za mnom. Ništa… Idem ja dalje… On cupka za mnom. Ja usporim. Uspori i cupkanje. Ja ubrzam. Ubrza i cupkanje. Kažem ti, bila sam malo nervozna. Sada sam, već opasno nervozna. Šta da mu uradim? Da se okrenem i…

I ne mogu  da volim sve. I ne volim sve. Prihvatam one koji zagolicaju moje srce. Dajem se onima koji šapuću mojoj duši. Gledam samo dobre ljude. Ne trebaju mi oni što lupaju šamare a posle se smeškaju. I ne verujem svima. I što bih? Pa, jel delujem kao takva budala? Pogledajte me. Ne može…

Kako vreme teče, sve manje ćeš toga moći. Ostaće ti samo kajanje, mogućnosti će proći… Vreme teče… U budućnost ti žuriš, stalno negde juriš… I gubiš sadašnjost, jer te prati prošlost. Vreme teče… Stavljaš katance na svoj um, zaključavaš kapije svesti, gubiš se od svoje besvesti. Vreme teče… A teška su vremena. Svima treba promena.…

Kod nekih je ljudi površnost ogromna. Oblak arogancije iznad njihove glave je prevelik. Koliko god pokušavala da ih razumem ja ne mogu da hodam putem njihovog licemerja! Ne mogu da razumem i opravdam svakoga. Ne mogu više… Umorna sam. Umorni ste možda i vi… Moguće da osećate melanholiju pred padanje  kiše. Moguće da vam nedostaje neko…

Ogromna praznina bez dna, ostaće u tebi, bez mene… Ogromna praznina, u koju si upao svojom krivicom. Nisi znao da juriš za svojim snom… Nikada neću prestati da ti nedostajem. Nikada neću da prestanem, da živim u tebi… Nisi znao da me sačuvaš u sebi. Sada ti poklanjam svoje odsustvo, kad nisi znao da sačuvaš…

Reči… Glasovi svuda oko nas… Čujemo reči… Reči koje zvuče veselo i reči koje su tužne. Reči tople i duboke… Reči surove i hladne… Reči neprijatne. Reči što nas greju. Naučimo da čujemo svoje reči, da ih čujemo ušima drugih ljudi. Neka nam naše reči budu dokaz nas i ko smo postali. Postanimo svesni dejstva…

Najviše od svega je voleo da se gleda u ogledalo. To mu je bio i hobi, i strast, i zadovoljstvo. Voleo je da se divi sebi. Dan bi započinjao užurbanim ulaskom u kupatilo i naravno pogled na ogledalo. Gledao bi se i menjao mimiku lica. Nasmejao bi se a zatim namrgodio. Napravio facu kao tužni…

Jutros je neko otvorio oči i pomislio na vas. Jutros je jedan sunčev zrak zasijao samo za vas. Jutros je jedan cvet tu samo da ga vi pomirišete. Jutos je jedna kap kiše pala samo da vas podseti da postojite. Jutros vaše dete čeka samo zagrljaj vaš. Jutros neko čeka osmeh da mu daš. Jutros vaš…

Nedostižna sam ja za vas… Gola ceo život… Tresem se od vaše hladnoće i udaljavam od vas. Ja sam beskonačnost, koju vi ne možete dostići. Svi vi umotani u slojeve i slojeve laži, obmana, licemerja… Svi vi što se znojite od svoje nečiste savesti… Svi vi ste mnogo daleko od mene. Ja sam gola. Mogu…

Pričam sinoć sa prijateljicom o snovima i spavanju. Kaže ona da spava sa belim lukom ispod jastuka a mene to podseti na moju mladost. Nisam ja spavala sa belim lukom ispod jastuka, ja sam tu držala čokolade, kad se probudim u toku noći da imam da gricnem. Elem ja sam bila prava gradska cura, izlazila…

Volim te, ne znam zašto i kako? Volim te, jednostavno, onako lako. Volim te, jer muško si moje. Volim te, jer mi ruke tvoje dobro stoje. Volim te, ko sunce i more. Volim te sa sve tvoje bore. Volim te baš takvog ružnog i nikakvog. Aha… Udarih na tvoj ego. Pun si sebe, moram malo.…

Možda bi svi problemi nestali kada bi ljudi manje bili sebični. Možda bi sve bilo lepše i lakše, kada bi smo samo činilo ono što nekoga usrećuje, umesto da smo skoncentrisani samo na sebe i svoje probleme. Lepa reč, nežna reč, može promeniti tok nečijeg života. Samo jedan maleni trenutak, može promeniti sve u nečijem…

Istina je ljudi moji da je ovaj život samo jedna igra… Obična igrarija… Istina je da u ovoj igri ništa nije vredno i važno, osim ljubavi! Ljubav je osnov svega. Ljubav je smisao. Ljubav je početak i kraj. Ljubav je sve! Istina je da u ovoj igri treba da se dobro poigrate… Jer igra ima…

Kada si dete sve je lako, jednostavno… Dečije pesmice su zauvek ostale u nama. One se rimuju sa našim srcem! Kada odrastemo sve postaje komplikovano. Postaje hrabrost ostati dete. Postaje hrabrost ostaviti otvorena vrata svog srca, duše… Postaje hrabrost ostaviti otvoren prozor za nadu… Kad odrastemo život postaje težak ali… Život je ipak  lep! Postoje…

Osećaš li moju strast? Sve sam luđa i luđa… Moje srce kuca sve brže i brže… Požar u meni. Iskonske emocije moje duše, sada isplivavaju na površinu. Okean osećanja, unutrašnja lepota, beskonačnost za tebe… Poniznost, istrajnost, predanost… Sve svoje vrline dajem tebi. Perspektiva mog života, skoncentrisana na tebe. Ljubav iz moje duše, večno živi za…

Smeju se, dok leže na travi, ispod drveta Jabuke. Upravo su ispuštali krike zadovoljstva. Sada oznojeni lenjo leškare, jedno pored drugog, zagrljeni. -Volim te… -Volim i ja tebe… Gledaju se zaljubljenim pogledima. -Čim sam se rodio znao sam da te volim i da tebe želim. -Oh, dušo moja, i j sam tebe tražila i čekala…

Obično… Osećajni, nežni, ranjivi ljudi su uvek jaki! Kukavice samo kukaju! Obično… Ono što daješ drugome se tebi duplo vrati. Ono što očekuješ moraš i da daš. Obično… Ono što veruješ ćeš i ostvariti. Čekanje nikuda ne vodi! Obično… Ljudi koji imaju hrabrosti da izgovore ono što osećaju, znaju vrednost tih reči! Obično… Oni koji brinu za tebe žele da…

Nekada je potrebno tako malo da se snovi ostvari… Samo jedna kockica… Samo jedan potez… Samo jedan pokret… Samo jedan gest… Samo mali čin dobre volje… Samo mali znak ljubavi… Nekada je potrebno samo malo… Zbog nemanja hrabrosti za to malo, ostajemo uskraćeni za mnogo! Ostajemo uskraćeni za nečiji osmeh… Ostajemo uskraćeni za nečiji dodir……

Topao letnji dan se polako bliži svom kraju. Dan je bio tih i sve je nekako pusto. Sigurno zbog ove vrućine i velike vlažnosti. Njih dve sede u hladu terase. Da li si uslužila one nove goste? Nisam još? Pa šta čekaš? Da se prvo malo odmore. Ne može to tako, ako ne odeš da…

Ima tih ljudi koji su kao loše vino koje je upakovano u lepo dizajniranu kutiju. Ljudi koji se prave pametni, pričaju vam nešto a ne znate šta to oni uopšte pričaju. Izbacuju neke fraze, mudrosti, već mnogo puta napamet naučene i ponovljene rečenice. Uštogljeni, sa veštačkim kurtoaznim osmehom, bez imalo opuštenosti i prirodnosti u sebi.…

Odlučite da možete sve. Odlučite da ostvarite sve svoje planove. Odlučite da vi budete glavni lik svoje priče. Odlučite da slušate sebe. Odlučite da pažljivo slušate druge. Odlučite da pratite svoje snove, jer su oni možda vaša sudbina. Odlučite da budete pobednici i u pobediti velikodušni. Odlučite da rizikujete i podnesete hrabro sve. Odlučite da…

Samo jedna dobra stvar iz vašeg života je dovoljna da vas vodi i da možete sve. Samo jedna osoba može biti vaša zvezda vodilja koja će vam dati snage da ostvarite sve što želite! Samo jedna zvezda može da obasjava vaš put, da vam osvetli sve staze, da prevaziđete sve prepreke! Samo ta jedna mala…

Subota je naš dan za okupljanje, našle smo se samo nas šest, prvi tim. Dogovor je bio u tri u našoj novoj kafani, Velika Skadarlija. Stara kafana, u srcu Beograda, na dnu boemske četvrti. Mesto gde se susreću prošlost i budućnost. Mesto gde se i mi susrećemo, i gde se susrećemo sa našom prošlošću i…

Kafana, za stolom u uglu, sede njih dve, jedna trezna, druga mrtva pijana. Obično izaberu tako neki položaj da imaju preglednost cele kafane, i da vide ko ulazi a ko izlazi. Inače su koleginice, srećom sutra ne rade. Pijana ustaje, pleše, maše rukama, priča sa svima… Popila je već litar belog vina. Ova trezna sedi…

Ja nekako i dalje verujem u policiju. Verujem da su oni deo nas, deo naroda i da kada su nam potrebnu, mi ih pozovemo a oni dođu da nam pomognu, da nas spasu! Nekako je meni policija u odnosu na nas, obične građane kao princ na belom konju, koji nas spašava. Deluje danas kao bajka.…

Hladno jutro, jutros. Ako nemate nikoga da vas zagrli i zagreje, zagrlite sami sebe… Neka vam ovaj dan počne sa zagrljajem i ljubavlju prema sebi! Nabacite osmeh i volite sebe! Kada za sobom zatvorite vrata vašeg doma širite tu ljubav na slučajne prolaznike. Osmehujte se ovom danu. Možda vaša pozitivna energija otera ovu hladnoću i…

Zažmuri a zatim otvori oči, šta vidiš oko sebe? Smiri svoje misli i pogledaj oko sebe. Proleće, Leto, Jesen, Zima… Šta god da je, oko nas je uvek puno lepote. Svet je prepun lepote. Budimo se, naši snovi se ostvaruju. Život se rađa i umire… Ima izazova, ima tuge, ima i razočarenja… Ima nasilja, ima…

Volim ja svoju samoću i trenutke svog mira. Tada se sabiram i svodim račune. Tada sam sama sa svojom slobodom. Mogu sebi da kažem sve što hoću. Stavim ogledalo ispred sebe i pričam sa onom što je vidim. Moje misli su moje vreme, koje puštam da teku neprestano svojim tokom kao reka. Dodirujem svoju dušu…

Samo živeti nije dovoljno… Potrebno je sunce…. Sloboda, lepa reč, osmeh… Snažan zagrljaj… Potrebno je nežno dobro jutro… Potrebno je strasno laku noć… Potreban je vetar u leđa… Život je more… Nije život reka koja vas nosi… Bujice, voda koja vas nosi  gde ona hoće… Ne!  Vi odlučujete! Odlučite sami kako želite živeti… Živiteeeeeeee… Izistinski živiteeeeee……

Leškarim u predvečerje dana, dok se sunce polako povlači a ja se lenjo razvlačim. Lenja sam danas. Mir i tišina, svi odmaraju. Mada mi je nešto čudna ova tišina. Kao da mi nešto nedostaje. Ustajem i kuvam sebi kafu. Lea me u prolazu pogledala. Odlazim do kupatila… Vidim da Lea nešto traži u sobi. Izlazim,…

Muče nas razne gluposti… Opterećeni smo šta će nevažan svet reći. Propuštamo važne stvari. Ne dozvolite da dođete do kraja i da shvatite šta ste propustili… Ne dozvolite da dođete do kraja i shvatite da vam je istina promakla zbog licemerja i laži. Ne dozvolite da izgubite ono važno i bitno zbog onoga što i…

“Aloooooooooo…! Alo, jesi to ti?…. Ma ja sam… Ma napao me što se slikam sa kolegom. I lepo budali kažem, s kim se slikam, s njim se ne jebem. Al ne sluša, zapeo, jebeš se sa njim, i jebeš se sa njim. Pa da se jebem sa njim ne bi stavila na fejzbuk… I da…

Bile su drugarice iz detinjstva. Rasna crnka i nežna plavuša. Obadve lepe. Crnka lepa na prvi pogled. Upadljiva, pune senzualne usne, krupne bademaste oči, lepotica koju svaki muškarac poželi pri prvom susretu. Plavuša, takođe lepa na prvi pogled. Upadljiva takođe, bujne kovrdžave kose, snenih zeleno-plavih očiju, lepotica čije se krhoksti muškarci plaše. Crnka je bučna,…

Zašto ljudi pokušavaju da budu neko drugi? Zašto se tako silno trude da se dopadnu svakome? Zašto ne vole sebe? Nema tu sreće… Ko vas voli, voleće vas baš takve kakvi ste… Skinite makse… Pokažite svoje lice… Pokažite sebe… Pokažite svoje emocije… Volite sebe… Bićete srećni… Bićete svoji i bićete prihvaćeni od pravih ljudi!  Sreća…

Kad muškarac u ženi probudi devojčicu to je pravo čudo. Trebao bi sebe da smatra ogromnim srećnikom. Jer devojčice vole čisto i nevino, bez računice, bez interesa. Devojčice vole iskreno i bezrezervno. Devojčica će ga voleti večno. Na žalost, većina muškaraca to ne shvata, ne ceni i ne čuva devojčice. Na žalost, većina muškaraca traži…

Moj dom, je moja duša… Tu se jedino osećam dobro i kao kod kuće… Tu žive sve moje tuge i radosti… Tu su smešteni svi moji dragi ljudi i svi moji trenuci… Svi moji stanari su slobodni da lete i nije im potreban pasoš, za život u mojoj duši… Tu blizu duše, u mom srcu…

Ne moraš se truditi da pokažeš da si poseban. I kada ćutiš, tvoji postupci će pokazati, tvoju posebnost. Svako ima neku svoju bol, svoju istoriju. Svako od nas ima svoje dane kiše i sunca. Svako do nas ima slomljeno srce i svoje duhove. Svako od nas ima neispunjene želje i svoje snove. Svi mi prstima prelazimo,…

Pozdrav svim ljudima koji slušaju i poštuju ljude oko sebe. Jer slušanje i poštovanje vode ka razumevanju a to je početak svakog dobrog odnosa. To je temelj ka izgradnji dobrog odnosa ljubavi i prijateljstva. Pozdrav svima koji se smeju bez obzira na životne nedaće jer nas njihovi osmesi dodiruju u srce. A od srca sve…

Izgubila sam se… Potraži me… Potraži me u vrtlogu vremena… Potraži me u onom sivom oblaku, iznad tvoje glave… Potraži me… Potraži me u dimu tvoje cigarete… Potraži me… Potraži me u haosu svojih misli… Potraži me… Potraži me na svom jastuku… Potraži me… Potraži me u nekoj od svojih laži… Potraži me… Potraži me…

Nije lako sa mnom… Imam tešku prošlost… Imam puno rana… Imam ožiljke koji nisu zacelili… Prokleto iskrena… Nije lako sa mnom…  Greška u mom sistemu obrade podataka… Smejem se, uprkos svemu… Neprihvatljivo… Nedopustivo… Trebalo bi da kukam… Da budem smrknuta… Trebalo bi da sam sasušen cvet… Nije lako sa mnom… Ovaj model je planiran za…

Kako legnem da spavam, tako krenem da mislim… Dok sam budna još i đene, đene… Teram te misli, skrećem im pažnju na nešto drugo. Elem, pomislih na haos u ćerkinoj sobi, odeća na sve strane. I setim se šta mi reče brat onomad. “Haos oko tebe, haos u tebi” Pomislim kako je kod mene sve…

Volim kafu a i kafane. Zbog toga i počeh da pišem ovo. Jer kako je krenulo, kao da ćemo ostati bez naših kafana, a i mesta gde možemo popiti kaficu-domaćicu. Što je velika grehota. Volim našu tursku-domaću kafu. Obožavam je i nije mi jasno kad sednem negde u Beogradu da je popijem a oni je…

Zašto ljudi lažu? Navika? Bežanje od stvarnosti? Pokušaj biti neko drugi? Želja za manipulacijom? Nesvesno laganje? Svesno laganje? Malčice sam čitala. Kažu da deca počnu da lažu oko treće godine i da vrlo brzo shvate da je to odlično sredstvo manipulacije. Kažu ako se to nastavi u adolescentskom dobu  treba potražiti stručnu pomoć. Kažu da…

Osećam se kao brodolomnik… Kao da me okružuje more sa ogromnim talasima koji jedva čekaju da me progutaju. Nevreme besni a ja u ovom strašnom vodenom prostranstvu bez hrane i vode. Napuštena, zaboravljena… Izgubljena… Sama u ovom ogromnom prostoru, primorana da borim protiv prirode i njene surovosti. Primorana da se borim i protiv sebe, da…

Da li ste nekada pomislili u sebi: ”Gde sam ja ovo? Kakvo je ovo ludilo oko mene ili sam ja samo okružena ludacim?” Ludaci koji su vrlo pametni i imaju sposobnost da vas naprave ludim. A vi se samo ućutite jer ste shvatili dubinu njihovog ludila. Oni su toliko duboko ludi, da ste nemoćni pred…

Zagrljaj… Nežni zagrljaj… I nežna reč… Šaputanje na jastuku… Tvoja ruka oko mene… Moja oko tebe… Naša naga tela… Ljubav koja leprša svuda oko nas… Strast koja bukti u nama … Mirisi želja koji se šire po sobi… Ja lebdim iznad nas… Hoću da eksplodiram od ljubavi… Od želje… Od potrebe za tobom… Tvoj zagrljaj…

Gde počinješ ti, tu završavam ja… Ušuškani u vremenu, izgubljeni u ludilu zagrljaja… Trenuci koji nas vezuju i trenuci koji srce odvezuju. Sa osmehom gledam u nebo, sreća mi pada odozgo… Naše misli uvek blizu… Emocije koje se kao svetlost šire… Dodiri koji čine da zadrhtimo… Osećanja koja vibriraju u duši i čine nas živima……

Besramno si mi ukrao poljubac… Nisi pitao za dozvolu… Gurnuo sebe u moj život… Besramno… Govorila sam uvek za sebe… Govorila šta osećam i mislim… Čekala strpljivog muškarca a ti samo tražio strpljenje od mene. Krio se iza lažne snage i lažnih reči… Besramno… Elegancija muškosti samo kao prvi privid i varka jednog opsenara. Upao…

Nije sve crno i belo, u životu ima najviše sivih nijansi. Pročitajte na portalu ostatak. 😉   http://www.konkretno.co.rs/iz-treceg-ugla/zoja-razmislja#.WBdczCa9ksU.facebook

Volim da vozim taksi noću, nema gužve u saobraćaju i nekako mi mirnije. Mada noću imam i malo drugačije mušterije. Jednom prilikom me zaustavlja neka žena, stajem ulazi ona a ono smrdiiiii… Smrdiii… Majko moja što smrdi. Poče ona da priča: “Kako tebi ide posao? Meni nočas mlogo loše. Doduše, izvuko me ovaj zadnji, teo…

Samo kad se setim, trčim kući, palim komp, uzbuđena, uznemirena… Ulazim brzo na pretraživač, logujem se na fejsbuk… Moram da nahranim stoku na farmi, da poorem njive. Kao da je bilo pre milion godina. Sada sam opuštena. Skroz opuštena… Više ne jurim da nahranim stoku, davno sam prestala da igram farmvil. Zato ne trčim kući,…

Uvek mislim na sve one važne datume… Znate godišnjica upoznavanja, prvog poljupca, rođendani, dan zaljubljenih i tako dalje. Razumeli ste me, zar ne? E, pa muka mi je više od svega toga. To je bio moj pokušaj da ulepšam svakodnevnicu, da nađem razlog za slavlje, da napravim poseban dan za nas. Da uživamo, da se…

Ti misliš da nema ništa važnije, od tebe i tvoje piše… Zajebo si se dušo, to je takav kliše. Piša ima na sve strane, i sad, a i lane. Piša ima, oh miline… No ima nešto važnije, i nešto snažnije, od visuljka tvoga, a to je mir srca moga. Mogu naći karu, u svakoma ataru,…

Ja sam zvezda, moram da sijam. Razumećeš to kasno… Kiše će padati… Nećeš znati nikada da oslobodiš svoje srce, da ga oslobodiš od strahova, od prošlosti. Htela sam da te vodim tamo gde je sunce… Da te odvedem tamo gde nema oblaka. Davala sam ti poplavu reči… Reči koje nisi čuo… U večernjim satima, sedela…

Samo ih posmatram… Jadni su… Tužni, nesrećni… Glave spuštene.. Ne vide dalje od svog nosa… Eno, saplete se ona žena. Džaba što gleda dole, kad ni tad ne vidi ono što je ispred nje. Kao da su svi postali slepi… Možeš da im mašeš ispred nosa, oni ništa ne vide… Jadni ljudi. Pomirili se… Predali…

Život je jedan i promiče pored nas jer ga mi puštamo… Puštamo jer čekamo nešto… Ponekad je čekanje vredno… Najčešće je to samo izgubljeno vreme… Čekamo šanse… Propuštamo šanse. Dobijamo nove a zatim i njih propuštamo… Uvek se nešto očekuje i čeka a trik je prepoznati… Prepoznati kada je vredno a kada se treba nositi…

Ja sam misao… I ja sam sa tobom… Pratim te svuda… Da nikada ne budeš, usamljen… Ja sam osećaj… Osećaj u tebi… Ona mala munja, koja budi tvoje srce… I ja sam jeza, koja protiče, kroz tvoju kožu… Remetim ti um i budim želju… Ja sam blagi dah vetra, Ona što talasa, reku tvojih misli…

Sinoć je zaglavio u kafani. Jutros je mamuran i pospan. Mora dete da vodi kod lekara. Imao je malu intervenciju ali je branila ostala u veni. Zato su i došli u Dom Zdravlja, da mu se skine. Na vratima stoji sestra, kao da je htela da uđe u ordinaciju ali ih je videla i čeka…

Foto: Ashley Van Haeften Žene znaju šta žele 24.10.2016 Zorica Zoja Mladenović Iz trećeg ugla Kažu žene ne znaju šta žele. Mislim da to nije tačno. Žene znaju šta žele. Pišem ovo iz mog ženskog ugla. Problem je druge prirode. Mi smo sputane, naučene da ćutimo, budemo skromne… Da potiskujemo svoje želje i potrebe. To…

Rekli su da večeras Jesen je tema. Mene sad muči jedna dilema, da li da vam kažem, da je ne volim, ili da vas slažem, da ne mogu da joj odolim. Ono što je istina, to sad stoji, ne volim jesen, dragi moji. Ona donosi zimoću a ja ne podnosim hladnoću. Neka vam bude jasno,…

Priča treća -Hoćeš li ti da ustaneš već jednom? -Majmune jedan, opet me budiš! -Krmačo jedna, jel smo rekli da idemo na pijacu? Kad da idemo, u pet posle podne? -Ma teraj se bre u tri lepe! Ako ti se ide na pijacu idi! -Koja si ti lažljiva kravetina! – Ma puši bre tog tvog…

Znate najgora je ravnodušnost. Odsustvo emocija… Najveća kazna, ravnodušnost… Zato pokazujte svoje emocije. Radost, tugu, setu, bes, ljutnju… Onaj ko ne razume vaše emocije i ko vas osuđuje zbog istih, vas i ne zaslužuje. Ja sam temperamentna osoba, ne znam da krijem svoje emocije, naročito kada mi je stalo do nekoga. I znate šta? Ja…

Priča druga -Dobro dokle misliš da se tako vučeš? Nesposobna si za sve. Mora čovek da te opominje i podseća. Kao neka mumija, vučeš se po kući i ne progavaraš. A i šta bi ti rekla, obična glupača. Nesposobna za život. Da ti nije mene, crkla bi. Sva se treseš od straha. Šta mi je…

Svi imaju glavu. Naravno, svi imaju glavu. Nekome ona služi za lepu frizuru, nekome da stavi šešir. Neko je redovno pere i umota u peškir. Neko se krije i okreće glavu… Neko je izgubio glavu… A ima i onih što je koriste, pa se od nje i okoriste. Svako od nas ima drugčije viđenje sveta,…

Priča prva Šta god da on uradi, ona je nezadovoljna. Od kako otvori oči počinje sa svojim pridikama upućenim njemu. Srećom spavaju u odvojenim sobama, barem noću ima malo mira. Svakog jutra on ustane pre nje i skuva im kafu i čaj. To je mali ritual za početak dana, za početak njenog zvocanja. I evo…

Mislite li vi? Ili samo mislite da mislite? Možda samo radite i živite bez razmišljanja? A možda i mislite bez nekog reda? Da li pokušavate da razmislite? I radite li ono što mislite? Znate šta, nešto sam razmišljala, previše misli nije dobro… Previše razmišljanja nas koči. Ponekad treba razmisliti. Dobro razmisliti… Ono baš, baš razmisliti……

“Postoje ljudi koji ne cene i ne poštuju ono što imaju… Pate za onim što ne mogu da imaju… Samo kukaju i žale se… A ja ih gledam… Gledam i puštam da vidim dokle će. Puštam ja, nadajući se da će nešto shvatiti. Ma, mogu da ih puštam, ne do sutra i prekosutra, i do…

Sve se svodi na neko čekanje. Čekamo da nešto dođe… Čekamo da nešto prođe… Čekamo da svane novi dan. Čekamo da nam grane sunce. Čekamo i živimo neka čekanja. I tako prolazi život… Prođe u nekom čekanju… Čekanju da se desi neko čudo. Glavo luda, u tebi su sva čuda. Ne čekaj više ništa… Ne…

“Mama, mamaaaaaaaaa… Sad sam bila kod Amija. Išla sam sa njim iza kuće da piški i videla sam njegovu pišu. Mama, piša mu ko makaron!” “Hahaha… Dušo moja, a što je piškio iza kuće a ne u kupatilu?” “Hteo je da mi pokaže svoju pišu ali da smo zajedno ušli u kupatilo svi bi rekli…

Evo kako ja pamtim jedno leto iz mog sela Čungula u Topličkom kraju. Jutro… Seoska idila. Avgust mesec:   -Dobro jutro, komšija! -Ooo… Dobro jutro! -Kako je komšija? – Evo, dobro! – Poranio si nešto? -Eto,malo… Šta ćeš, mora se! -Jel’ ima nešto novo, komšija ? – Nema! – Ma, jel moguće? – Moguce je!…

Sve u meni vrišti… Čuješ li krike moje želje… Još uvek nije kasno… Iako sve polako bledi… Ljudi zaboravljaju… Moja duša zove… Daje šanse… Propuštene prilike… Pogaženi dani… Izgubljeni snovi…. Ipak, na kraju sve bledi… Dala sam ti, blagosloven izvor ljubavi. Mogla sam neumorno voleti… Sada želim da pobegnem… Hoću tamo gde se pleše… Više…

Često meni jezik brži od pameti. To je istina živa. Lanem tako nešto, pa mi posle krivo. Kako izleti misao na svež vazduh, ja poželim da je vratim… Ali kasno… Svi je već čuli. Oću da izjedem svoje dupe ali… Gotovo, otišlo u etar. Elem, sad ću vam ispričam zašto ovo pišem. Jednom prilikom skupila…

Pogledah kroz prozor… Duva vetar i njišu se grane… Prva misao koja mi je prošla, je da se i ja njišem… I sve u meni se njiše… I moje misli se njišu. Pokušavam da ih vratim na njihovo mesto, da malo miruju… Kao i obično, ne slušaju me. Kada bi neko nekada uspeo da ih…

Naš prvi susret, jedan pogled na tebe i znala sam sve… Dok smo šetali parkom i pričali, iznenada si stao i poljubio me. Bio je to poljubac sa ukusom Nektarine, koje inače obožavam. Ti si me ljubio a ja sam htela još… Moja usta su želela ukus tvojih usana. Ja sam želela tvoj dah u…

“Sad da vam ispričam ovako nasamo, intimno. U poverenju, tako reći… Imam ja roze dečka ali ovaj moj ljubomoran. Imala sam i jednog providnog sa ljubičastim kuglicama ali se taj pokvario. Kaže ovaj moj meni:” To nije zdravo!” Ljubomoran… Na mog roze dečka, na igračkicu. Skroz je nemaštovit, jebote. A ljubomoran je… Mada ja mislim…

Večeras sam oterala oblake crne… Probudila sve želje neprospavane… Večeras ja biram delikatnu samoću… Idem u budućnost i radim šta ja hoću… Večeras sam ja boginja strasti… Uživam u trenucima slasti… Večeras se oslobađam velikim uzdahom… Posipam sve oko sebe čarobnim prahom… Večeras u mom svetu bez imena… Obnoviću sebe i biću mirna… Večeras zaboravljam…

Iako je mnogo godina prošlo i ja više nisam mala devojčica, u meni živi sećanje… Sećanje na bol koju sam osećala i koju osećam i dalje. Niko oko mene ne zna, ko sam ja zaista. Ja lutam ovim svetom izgubljena i pokušavam da svojim pisanjem ostavim trag sebe. Kao da sam rođena iz nekog hira…

Ljubav ne može da objasni niko ko je živ… Briga, razumevanje, strast, bes, oprost… Milovanje dok spavamo… Dodiri u noći, kada ne očekujemo ništa zauzvrat. Poljupci kada smo budni… I čekamo još, i još… Strast koja nas vodi napred. Život u nečijim mislima. Misli koje brišu sve iz našeg uma. Zaboravljanje svega i briga, samo…

Ona Sedela je na zadnjem sedištu gradskog autobusa. Vraćala se sa posla i glavom joj je vijorilo hiljadu misli. Misli koje su se mešale sa bukom autobusa. Toliko razloga za plakanje je imala. Povraćalo joj se od života, od svega. A ona se samo smeškala. Jebeno se smeškala svima oko sebe. Niko nije mogao da…

Ako se ne usudiš, nećeš ni dobiti. Misliš da je meni lako sa mojim mislima? Prevrtljive, pune iznenađenja… Spopadaju me i napadaju kada one žele. Misliš da je to lako? Misliš da je lako držati korak sa mojim mislima? One me ne pitaju gde sam, šta radim, gde idem, samo me spopadnu. Razne misli… Mogu…

Hajde da malo pričamo i o ovoj temi. Znam da svi volite samo kratke tekstove i citate, no ja vas molim da ovo pročitate. Odvojte malo vremena. U ovom surovom vremenu kada vlada nemoral i manjak empatije, i razumevanja, svako ko je mrvicu drugačiji je izvrgnut podsmehu, izrugivanju, ponižavanju. Deca su ogledalo odraslih, tj. svojih…

Uporno me zove da dođem na kafu… Nalazim izgovore… Posao-kuća… Umorna… Nemam vremena. No, ona zove li, zove… Koliko se ja migoljim, toliko ona još više zove. Zar ne vidi da je izbegavam? Stvarno su neki ljudi previše navalentni. I sada ti ostani pristojan i fin. Mislim zapela žena i ne odustaje. Kafa, kafa… Dođi…

Život je korupcija… Pokušavam da ostanem dosledna. Ljudi se prodaju. Mnogi deluju normalno. Pretvaraju se. Glume… Postajem kao oni. Primećujem njihove čudne poglede ali se pravim da ih ne vidim. Svi pokušavaju da izvuku neke informacije. Postajem i ja po malo uznemirena. Krijem svoja osećanja. Gledaju me čudno, postavljaju čudna pitanja. I ja se pravim…

Drži me čvrsto, kao da želim da odem a ti mi nedaš. Drži me čvrsto, da znam da ti trebam… Drži me čvrsto, da vidiš da si ti ceo moj život. Neka to bude naša istina… I neka se onda desi bilo šta… Samo me ti drži čvrsto. Delićemo misli i osmehe. Možemo tako stići…

Svi mi u životu stičemo razna iskustva… Upoznajemo različite ljude, pružamo im ruku prijateljstva i šanse. Nekada nas neko razočara. Ponekad i mi nekoga razočaramo. Sve zavisi od toga šta želimo od nekog odnosa. Neko uđe u svaki odnos čista srca, bez zadnjih namera. Dok neko drugi uđe sa nekim ciljem ili nekom namerom. Na…

“Bože, jel ovo plakat za neku filmsku zvezdu, nekog manekena?” Glasno je izgovorio dok je gledao svoj odraz u ogledalu. Zgodan, vitalan, bez majice samo u gaćama, sanjivo je pogledao u daljinu. Vratio je pogled na svoj odraz i nastavio da se divi sebi. Bacio je pogled na svoje gaće. Imao je samo najkvalitetnije. On…

Previše ljudi danas živi u svetu poluistina, da ne kažem laži… Na žalost… To je tužno… Tužno jer njima u stvari ništa nije sveto. Kad se živi u svetu laži, već na kapiji tog sveta se ostavi moral i savest. Kad kročiš u taj svet, teško je posle naći izlaz. Izgubiš se u lavirintu svojih…

Danas je poseban dan… Kroz prozor pogledaj… Pa ti vidiš? Probudio si se… Sunce je izašlo… Nebo je plavo… Reci komšiji “Zdravo!” Pomazi ničiju kucu, i nečiju macu… Prolazniku se osmehni, nekome u pomoć pritekni. Učini dobro delo, neka o tome priča celo selo. Hodaj ulicom veselo, izgledaj svima blesavo… Nek sve loše nosi đavo,…

Prati me… Mislim da odlazim… Mislim da svaki dan odlazim po malo… Odlazim da vidim, ono što videla nisam…. Odlazim da vidim, ono što mi nisi dao da vidim… Odlazim…. Moj um nije dobio pažnju… Moje suze su napravile novu reku, po kojoj ću sada da plovim… Odlazim… Počinjem da osećam, da više ne osećam……

Sada udahnite duboko… Mi dišemo… Živi smo… Znate osećaj kada se gušite i nemate vazduha? Gušite se u sebi, jer niste slobodni… Udahnite… Duboko udahnite… Sloboda je u nama… Sve je u nama… I nema granica našoj slobodi… Niko nam ne može reći šta ćemo osećati… Niko nam ne može narediti šta ćemo misliti… Niko…

Bila je od onih baba sa trajnom u kosi. Isfenirana, natapirana i sa puno laka… Podsećala me na šlem… Zato sam ih zvao šlem frizure. Pozvala me jednog dana, jer joj se zapušila WC šolja. Bio sam majstor za sve po malo i do mene je došla po preporuci. Kada sam ušao u njen stan…

Ko sam ja? Mogu biti sve, mogu biti i ništa… Nekome lepa, nekome ružna… Upadljiva,  za sekund postajem nevidljiva. Rastem kao kvasac a zatim se topim kao kocka leda. Nekad srećna,nekad tužna… Nekad tako razumna,a nekad tako osećajna… Jaka i slaba, neustrašiva i bojažljiva… Radoznala i nezainteresovana… Oprezna i naivna, tako pametna a ponekad tako…

Ljudi su zaboravili šta znači sačuvati nečije poverenje… Šta znači biti čovek od reči i dela. Biti pošten i moralan… Tako olako se igraju sa nečijim osećanjima i poverenjem… Ljudi su zaboravili da budu prijatelji… Bez stida i srama koriste nečije poverenje i kockaju se sanjim. Time mnogo gube… Kockari mnogo gube… Sačuvati nečije poverenje…

“Dobro, jeste li vi bili skoro tamo, kod Duce pušačice? Ma, nema, izmođelo je to. Možemo mi da se skockamo draga ali on je postao deda. Razumeš? Dok on shvati gde smo mi, gde je on to došao… Nema. Nema od toga ništa! Ako mene pitate, bilo je nama tamo dobro. Bilo je dobrih perioda.…

Nemoj živeti u tišini… Pomiluj svoj um… Pusti misli na drum. Više volim kaldrmu što me trese, no puteve popločane. I tuga i sreća, moraju da krase naše dane. Samo nemoj živeti u tišini… Kaži, reci, iz sebe izbaci… Vikni, drekni, smej se glasno… Grli, ljubi, voli strasno… Život je malo svetlosti, malo bola, malo…

Ja sam zaista srećna žena… To je moja odluka. Dok jednom ne smrkne, drugom, ne svane. Svaka krpa nađe zakrpu. Nekome je važna ljubav, nekome novac i ugled. Nekome je važno da bude srećan i da usreći osobu pored sebe a nekome je važno da ugodi celom svetu. Neko tačno zna šta želi i ide…

Tramvajsko-autobusko stajalište kod Bajlonijeve pijace. Sedi gospođa na klupici. Topao letnji dan. Raspričala se ona ide kod sina, snajke i unuke, i natovarila se. ” Kaže mi sin, nemoj više da se tako tovariš i da donosiš! A ja šta ću, unučica voli. Kad vidim njene okice i sreću u njima i ja srećna. Onomad…

Sela sam na klupicu dok čekam moj bus. Sedimo jedna žena i ja. Dolazi dekica i muva se tu oko nas. Šeta ispred nas. Povučem se ja na kraj klupe, rekoh ako hoće da sedne. Ništa on… Kao straža prolazi ipred nas. Tamo-amo… Tamo-amo… Pet koraka napred, okrene se na jednoj nozi i pet koraka…

Što se tiče tuđih izbora, tuđih života jako sam tolerantna… Toliko da se samo sa malim procentom ljudi slažem po tom pitanju… Hahaaaaaaa… Ali zato po pitanju svog života i svoje intime jako konzervativna… Zatvorena sam kao konzerva. I tu se sa malim brojem ljudi slažem… Problem je što je naš svet pobrko lončiććeeeee….Olako osuđuju…

Neki vole ono što su izgubili… A neki znaju da grle ono što imaju… Ono što si probudio, to si i dobio… Umesto savršenstva, tvoj mentalni haos, pravio je osrednjost… Rukama si pipao u mraku ravnodušnosti, umesto da si moje ruke uhvatio. Okom si trebao da mi daješ osmeh sreće. Umesto toga u mom oku…

Obična žičana ograda je delila zelenu površinu od državnog preduzeća. Sa one strane ograde je stajao muškarac i gledao u decu koja su se igrala. Svaki dan u isto vreme. Žene koje su čuvale decu, majke i bake su to primetile. Primetila sam i ja. Postajalo je čudno, na neki način uvrnuto. Postajalo je iritantno.…

Neki misle da sam luda, neki su mi to i rekli a neki nisu imali za to muda. Mnogi bi u moj život da zavire, malčice da provire… Da se upetljaju, da mi konce spetljaju… O meni priče pričaju i osvete smišljaju… Svoje živote nemaju, pa po mom petljaju… Ali ja se ne obazirem… Živim…

Više se žena spotaklo o cveće prosuto ispred njenih nogu, nego o stepenik… Zato, dragi ne kupuj mi cveće… Pusti da se ja i dalje saplićem o stepenike i svoje noge… A ti me voli, grli i drži za ruku. Cveće mogu kupiti sama… Mogu i živeti bez njega ali bez tvoje ruke u svojoj…

Znam ja kada sam gubitnik… Nije to baš uvek lako prihvatiti. Pucala sam po svim šavovima… Život me označio… Verovala sam… Čula previše neispunjenih reči… Postala sam teška žena. Postala sam gubitnik. Izgubila sam neke ljude. Međutim naučila sam da je i to dar. Ostala sam bez onih što mi sude… Pustila sam da idu……

Život i životne okolnosti izgrađuju naš karakter. Istina koja živi u nama smo mi. Možemo se truditi da napravimo neku reputaciju o sebi ali to nismo mi i to nije naš karakter. Možemo se pojaviti negde kao ugledna osoba ali ono što ostane iza nas je naš karakter… Možemo biti bogati ili siromašni… Možemo da…

Znam šta hoću… Ono što želim je u mojim rukama. Ustajem i pokazujem svima… Pokazujem ko sam… Pokazujem onima koji mi sude… Pokazujem svima redom zube… Moj život su moji izbori… Gledaj u mene, pa se i ti bori… Bori se za sebe… Ignoriši ravnodušne… Pogledaj u prostodušne… Osmehni se onima što se tebi raduju……

Svako od nas ima svoje male i velike tajne, koje bi da podeli sa nekim… Svima nama je potrebno da nas neko čuje… Da nas neko istinski čuje. Danas je teško naći pravu osobu za to. Pomisliš da si pronašao nekoga a onda taj neko ima neke svoje probleme i ne čuje te. Pomisliš opet…

-Poštovanje je osećanje koje imamo prema nekome ili nečemu… To jest uvažavanja, prihvatanja, podrška itd -Poverenje… Hm… Pa, to je jedna od najvažnijih stvari u životu. Gubitak istog znači razočarenje u određenu osobu. Toliko da u nekim slučajevima dolazi do padanja u apatiju a ne retko može i doći do teške depresije ako se radi o…

Život se ne može proživeti tako što će te samo stajati i gledati… Stajati i čekati nešto… Mora se hodati… Mora se zakucati na nečija vrata… Mora duša zauzeti mesto uma… Morate goreti strašću… Morate imati neopisive, lude misli i želje… Morate osećati… Morate se probuditi i pokrenuti… I zašto ne volite ovu reč ”morate”?…

Zavukla sam se u svoje srce i sedim… Dišem iz svoje duše, hvatam uzdahe duboke… Bol cepa sve delove mene… Raspadam se… Pokazujem ti svoje slabosti, nadajući se da me toliko voliš i da to nećeš iskoristiti da pokažeš svoju moć… Zabadaš mi nož u srce, težinom svojih reči… Hladnoća i ravnodušnost me ubijaju… Pokušavam…

Jedna jedina misao koju nosim u sebi… Stavila sam je na dlan… Ne smem da ga otvorim, bojim se da će nestati… Da će odlepršati… Da će mi neko tu misao u letu ukrasti i pokvariti… Zato ćutim… Čuvam je u svom carstvu nemira… I žudnjom prekrivam obraze, jer i oni me često odaju… Pocrvene…

Pravi recept za dobar život ne postoji… I kad kuvam, kuvam bez recepta, od onoga što imam, sa puno ljubavi. Zato vam, mogu vam dati samo predlog. Uzmite svoj život u svoje ruke, sa ljubavlju u njemu čuvajte svoje drage ljude… Dodajte tu i sreću, i tugu. Pažljivo promešajte zaborav i pamćenje. Mudro iskoristite sva…

Idem u avanturu, da napunim svoju dušu. Idem da me voliš i srećnu i tužnu. Da me ne mrziš, da me razumeš… Da ubedim sebe, da si ti ubedio sebe. Da zajedno počistimo nered. Da pređemo kilometre i kilometre, zajedno… Da ostavimo sve kilomtere iza sebe. I da se zagrlimo najjače. I da volimo i…

Ja sam ona koja pada ali i ustaje… Ja sam ona koja dolazi i odlazi… Ona koja kroz vaše živote prolazi… Koja gubi ali i nalazi… I nemir, i mir znaju mene… U meni živi i sunce, i mesečeve sene… Ja sam osmeh, i ona suza koju lijem… Ponekad živim u tami, ali bez sunca…

Dobro čini, dobru se nadaj… Kaže ona stara, mudra… Svaki dan budite bar malo bolji ljudi, nego što ste juče bili. Nije teško… Nije…Može to svako… Samo se mrvicu potrudite i recite to sebi… Naše malo, nekome može biti puno… Možda sumnjamo u to, mislimo da ne možemo ništa promeniti… Možemo… Samo treba da idemo…

Većina misli da će bolje živeti kada se venča i dobije decu. Onda briga oko male dece, a ljudi se nadaju da će biti srećni kada ona porastu. Zatim problemi sa pubertetlijama. Čekamo da se naš partner dozove pameti… Čekamo da možda odemo na neko lepo letovanje i odmorimo se od svega. Želimo da kupimo…

Pogledaj oči moje… Vidiš li njihovu boju? Šarene su… I sreću, i tugu one kriju. Nije sve crno… Odajem počast samoći… Samoći u mislima… Uronjena u sebe… Ja zovem tebe… Tražim, gledam… Plivam i ronim, po životu svom. Ne, nisam tužna… Samo se sećam… I čekam… Nije sve crno… Svako ima neki svoj način… Poštujem…

Živim jednostavan život. I u svom životu želim samo jednostavne stvari… Potrebna je i meni udobnost i komfor, ne toliko materijalna, koliko mi je potrebna u srcu… Koliko mi je potrebna udobnost u duši… I ne treba niko da vodi moje bitke… Meni samo treba neko, za koga ću znati da će uvek biti na…

Ovo je pesma za sve one koji pokušavaju, iako ne nalaze…. Ovo je pesma za one koji nastavljaju, iako gube… Ovo je pesma za one koji veruju, iako stalno padaju… Ovo je pesma za one koji žive, iako znaju da umiru… Ova pesma  važi, za svakoga, ko ljubav traži. Za sve one koji vole, za sve…

I onda… Znaš… Onda će doći trenutak kada će sudbina učiniti svoje… Kada ćemo samo stajati zbunjeni i nemi… Ostaćemo sami, jer nismo uzimali ono što nam je sudbina na tacni davala… Ostaće samo propuštene šanse… Izgubljeno vreme… Ukradeni snovi… Ostaće iza nas, ono što smo mogli biti a nismo postali… Jer vreme ide…. Prilike…

Nije da ne vidim… Vidim ja, pa i naočare nosim… No nekako uvek pustim da vreme učini svoje, da se sve iskristališe… I prosto ne želim da gubim vreme na nebitne stvari, događaje, ljude… Bitni ostaju pored nas i u nama… Bitni su oni koji nam požele dobro jutro… Oni koji nas pitaju, kako smo……

Ne gledam svet tuđim očima…Ne slušam reči tuđim ušima… Mislim svojom glavom… Osećam svojim srcem… Odluke i mišljenja donosim sama! Formiram ih na osnovu svojih viđenja, slušanja, posmatranja, razmišljanja… Na mene ne može niko uticati svojim „dobronamernim“ savetima. Mogu nekada promeniti odluku zbog nekoga… Da ne povredim nekoga, da nešto prođe bezbolnije, jer mi to nije…

Kada ima volje i strpljenja ništa nije teško i sve se stiže. Znam svoje mane a i vrline. Ja sam od onih, kako me kad uhvati. Sve zavisi od osećaja u meni. Ponekada sam teška, kao najveći brod teretnjak a ponekad klizim kao lađa. Bacim sebe na dno lestvice lanca ishrane i osećam se bezvredno…

Moja duša je slobodna… Ne moraš me uvek razumeti… Ali mi daj zagrljaj. Tvoja blizina i nežnost, neka budu podrška mojoj slobodi. Slobodna duša su i sve moje suze i sve moje reči. I baš tada, kada sam slobodna da zaplačem, tada mi najviše treba tvoj zagrljaj. Valjda si shvatio da je to ono što…

Za mnoge sam ja siva zona. Nejasna i nerazumljiva. Zbunjujuća… Taman pomisle upoznali me otkrili, kad jok… Ja ih iznenadim. I opet, taman pomisle… Aha otkrili smo je, kad ono, promašaj… Nisam vam ja ništa od toga što vi mislite… Ne poznajete me… Ljudi, pa ja sam i sama sebi enigma… Samo me prihvatite… Vidite……

Tamo daleko… U nekom svetu… Svetu za koji samo retki znaju…Gde snovi prelaze granicu, odlazim i okrećem novu stranicu. Možda tamo sunce sija i noću… Mozda tamo uspem da ubijem ovu tugu i samoću… Dok misli moje paraju tišinu, ja pokušavam da dohvatim neku svoju visinu i čeznem… Čeznem za svojim snovima o kojim sanjam…

Idi sad od mene… Opet me izdaj i okreni mi leđa… Pre toga uzmi kamen i baci ga na mene… Judo, ti si stranac za mene… Judo, ti nisi više ti… Ja, najveća grešnica na ovom svetu, trpeću sve vaše grehove… Trpeću bol celog sveta… Ispaštaću sve vaše grehove… Ali… Osudiću i ja vas… Ne na…

 Svaki izbor znači i gubitak nečeg drugog. Ostavljamo ono što nije važno. Pravimo izbore, biramo prilike, grabimo ili propuštamo šanse… Puštamo ono što nam nije važno… Nosimo ono što živi u nama. I živimo sa onim što smo poneli… 

Ne plašim se samoće…  Ja živim istinu… Glas mog ćutanja  i tišina mojih reči… Ne plašim se samoće… Nisam se sakrila od života… Ja sam kao kutija, puna emocija… Ponekad, nešto ispadne iz nje… Uglavnom sve čuvam u sebi… I gledam tvoje oči… Sve moje je u njima… U tebi je moj raj… U tebi…

Život je pun čuda… Ona su svuda oko nas… Evo i prva jutarnja kafa je čudo… I ovo što sam ja ovde a vi tamo i družimo se je čudo… I padala je kiša a sada je vedro nebo i to je čudo… I papirne maramice su čudo… Hvala onom ko ih je izumeo… Puno…

Jednom… Jednom ću možda zaboraviti sve… Zaboraviću sva svoja nadanje i čekanja… Zaboraviću koliko sam patila i praštala… Zaboraviću koliko sam želela i volela… Jednom… Jednom ću možda zaboraviti sve… Zaboraviću čega sam željna ostala… Zaboraviću šta sam sve dala a šta sve izgubila… Zaboraviću koliko sam daleko gledala a nos na startu razbila…. Jednom……

Bila je čudna žena, vodila je neki svoj život, ne obazirući se na priče i ogovaranja. Volela je da spava a to joj je stvaralo problem jer je uvek radila pre podne. Budila se ujutru, neznajući gde je i šta je? Žurila je na posao… Brzo bi se spremila i izlazila na ulicu… Još uvek…

Mogu ti dati okean u mojim očima… Mogu ti poslati talase mog besa… Mogu biti tvoja oseka i plima… Mogu ti dati svu ljubav, što je u meni ima… Mogu ti poslati,  letnje kiše… Mogu ti dati sve što na mom srcu piše… Mogu ti dati zvuke moje ljubavi… Mogu sve, mogu najviše… Mogu da ćutim……

Da me bude poljupci… Da vreme gubim u poljupcima… Da ljubim srcem… Da me ljubi srce… Da ljubim u snovima. Da maštam o poljupcima. Poljupcima nežnosti… Poljupcima koji stvaraju bliskost. Poljupci koji me pokrivaju u hladnim noćima. Poljupci koji mi vraćaju osmeh u tužnim danima. Poljubac koji mi stavlja osmeh i širi taj osmeh dalje……

Ovaj tekst počinjem da pišem zbog dečaka Stefana Simića (18) iz Mola. On se ubio zbog nemaštine jer nije imao za kartu do škole. Dušo mlada, neka ti je miran večni počinak a tvojoj majci nema utehe više u ovom paklu. Otac prepisao sve crkvi a crkva odbila da pomogne momku, jer nisu oni humanitarna…

Ja ne gledam svet tuđim očima… Ja ne slušam reči tuđim ušima… Ja mislim svojom glavom… Ja osećam svoje srcem… Odluke i mišljenja donosim sama! Formiram ih na osnovu svojih viđenja, slušanja, posmatranja, razmišljanja… Na mene ne može niko uticati svojim „dobronamernim“ savetima. Mogu nekada promeniti odluku zbog nekoga… Da ne povredim nekoga, da nešto…

Ja živim nadu… Ja udišem nadu u malim gutljajima. Verujem i očekujem da će sve čemu se nadam, biti i ostvareno. Ja sam hodajuća nada. Jasno vidim sve što zamislim i hodam mostom koji sam ja izgradila za sebe i svoje snove. Moja nada je moja vodilja. Ja verujem. Od prvog zraka sunca, do poslednje…

Shvatate li vi da je Fejsbuk/Internet jedini skroz slobodan medij? Svesni lis te toga da je sada svako od nas novinar? Mi ovde imamo moć da prenesomo istinu o stvarnosti. Moć je u našim rukama a većina se ipak ponaša kukavno? Zašto? Da le je strah toliko zavladao svima vama? Šta je u pitanju? Predali…

Možda sam pogrešna… U pogrešno vreme rođena… Rođena sa manama… Manama koje žive u meni… Sva moja iskustva i moji razlozi… Moja ljubav, nema granice… Ona me baca na pod… I lepi delove tebe za mene… Moja ljubav, nema definicije… Samo komadići svega i nesavršenosti naše, koji se spajaju… I daju razlog… Razlog da budem…

Pada noć i ja se praznim… Praznim srce i dušu… U tišini ćutim a tišin mi postavlja pitanja i ne očekuje od mene odgovore. Putujem u ništa da se odmorim od juče. I tako svake noći, ispraznim se, i probudim se nova ja, ispunjena. Svakog jutra, ja pronađem sebe. Otvorim lagano oči i ugledam svetlost…

Uvek sam se nadala da će jutro nešto promeniti… Novi dan, nova sećanja da nam donese… Vreme ponekad piše zaborav i prolazi… Vreme ništa ne menja… I ništa neće biti kao što je bilo. Mi smo ti koji prolazimo kroz vreme i naš je zadatak da se menjamo. Sutra je obmana i velika lažna nada.…

Svaka moja misao ima krila. I svaku tu krilatu misao puštam da nose vetrovi, ne zaustavljam ih… Sa svakim mojim dahom, lete i moje msili… Ne zaustavljam ih, jer svaki moj dah, je i moje postojanje. Šapatom usana progovaram ono što mislim, dok kovitlam kao vetar kroz dan, nošena sećanjem. Sećanjem, koje me odbacilo napred,…

Eeeeeeeeeeeeeeeeeee… Kada bi naučili da slušamo sebe… Kakva bi to revolucija bila… Kako bi bilo dobro da se odvažimo i poslušamo sebe… Kako bi dobro bilo izaći iz poznatog i otići u nepoznato… Hodati napred ali ne dozvoliti da strah upravlja našim koracima… Otiću dalje od svih udaljenosti koje smo videli… Ponekad je dovoljno i…

Tužno je kakve živote sve ljudi vode… Meni bi najteže bilo da vodim život koji nije moj… Mislim da je jako naporno graditi život koji nije naš… Koji gradimo zbog drugih, okoline… Da ih fasciniramo ili ne znam šta već… Taj život nismo mi… Nije naša suština, nije naša sreća… Mi ga samo trpimo… Mi…

U svakom trenutku svog života, mi možemo odlučiti da budemo ponovo rođeni… Možemo izabrati umreti živi ili se ponovo roditi… Život je pun šansi… Pun prilika… Možemo ih videti i iskoristiti a možemo ih propustiti… Možemo se držati prošlosti ili je pustiti… Možemo prihvatiti novi život i verovati… Sve je do nas… Život koji živimo…

Tvrdoglava… Ja sam tvrdoglavo tvrdoglava… Za svoj san, spremna sam da jurim… Ako vredi… I spremna da ga pustim… Ako on više ne pripada meni… Prokleto jaka i prokleto osetljiva… Ne menjam se, da zadovoljim druge… Možeš me voleti i možeš milovati moju nesigurnost… Ako me voliš, bićeš pored mene… A ja idealista, dajem ti…

Kada bi mogao da uđeš u moje misli… Ooo… Da možeš… Pa ti bi se lepo postideo. Kada bi mogao da živiš u mojim mislima…. Ooo… Da možeš… Verujem da bi baš uživao. Kada bi mogao da živš sa mojim mislima… Ooo… Da možeš… Verujem da bi brzo odustao. Kada bi morao da živiš sa…

I uživajte u život… Uživajte dok traje… Život je kratak. Često sa prijateljicama odem na kaficu. Obično sedimo u “Kolarcu”, to je naša kafana. Ljubazni konobari, dobar šef, svi se obraduju kada nas vide, dođu, pozdrave se sa nama. Lep osećaj… A šef nam uvek donese i tacnu sa vanilicama. Uživancija. Svi već znaju da…

Ima muškaraca što jebu sve što ima rupu… E sad i među njima ima razlike… Ima onih što jebu samo ono što ima dve noge i onih što jebu i ono sa četri noge. Pri tom oni misle da su muškarčine i to mnogo dobre muškarčine samo zato što uopšte jebu. Al dragi moji… Jebačina…

Kažu da je lepa… Ona je samo naučila da živi sa sobom… Nije nikakva posebna pojava na ovom svetu… Obična… Neobično obična… Teško ju je razumeti… Ona je svesna toga… Htela je samo poštovanje… I da je neko voli… Onakvu kakva jeste… Njena krhkost i lakoća življenja su joj bile i prednost i mana. Ponekad…

Neprilagođeno prilagođena… Živim u svom svetu… Romantična luda… Pokušavam da se uklopim… Ulažem mnogo truda… Smejem se… Sanjam… Padam… Ustajem… Idem dalje… Nadam se… Verujem….Živim… Životarim… Preživljavam… Opstajem… Ponekad nestajem… Pa se vratim… Poletim… Padnem… I opet se smejem…Verujem… Verujem da nisam sama… Da imam tebe… Da nisam sama… Ja… Neprilagođeno prilagođena… Verujem… 

  Šetaju jednim Beogradskim tržnim centrom dve sestre i sin od jedne. Starija živi u Beogradu, mlađa sa sinčićem došla iz Crne Gore u goste. Mali histeričan ”Mamaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa… Majkaaaaaaaaaaa… Oću ovoooooooooo… Kupi mi onoooooooooo…!!!!” Majka ćuti, tetka reaguje, prvo se obraća sestri: ”Ućutkaj ga!” Sestra odgovara tiho: “ A šta ću mu, jadna?” Starija sestra…

Vidiš li njeno lice? Voliš je?  Lepa ti je? Ne diraj je… Ne povređuj je više… Ispod sve te šminke, krije se umorna duša koja traži mir… Traži izlaz. Pusti je da odboluje, biće još lepša… Neće joj trebati šminka da sakrije neprospavane noći, podočnjake od nemira. Pusti je samo na malo… Na kratko… Ostavi, pusti… Ne znaš ti…

– I neće oni da nas puste… Lina, molim te sada ćuti, došao ti je dečko, nemoj pričati o drugim muškarcima, imaj bar toliko obzira. Ja sad pričam, e ovako… I vodi nas onaj iz organizacije, sav se preznojava jer je obukao odelo, mora da izgleda reprezentativno a brkovi mu se sve znoje. Razumeš? E…

Setite se da date topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta ni pare. Setite se da kažete volim te svom partneru i  voljenima, ali najviše od svega i mislite tako. Poljubac i zagrljaj ce zakrpiti povredu kada dolaze duboko iz vas. Setite se držati…

Mislite da je lako biti žena danas? Nije! Nije, breeeeeeeeee… Toliko glupih citata o ženama čitam. Toliko nemudrih mudrosti čitam. Prvo mi smeta što se klasifikuje: „Sve su žene iste“.  Nisu! Nisu sve žene iste, kao što ni svi muškarci nisu isti! Kao što ni u šumi nije svo drveće isto, kao što ni cveće…

Verujem u dobro… Verujem u bolje sutra… Verujem u dobre ljude… Verujem da je svako od nas zračak dobre volje… Verujem da deleći te svoje zrake dobrote možemo ovaj svet učiniti boljim mestom za život… Verujem… Verujem da svako od nas može dobrom voljom nešto promeni… Verujem da naš osmeh može nekome promeniti dan… Verujem…

Laganim korakom idem ka poslu, divno jutro. Sunce sija i greje mi dušu. Obukla sam letnju crno-belu haljinicu, crni sako, crne sandale, bela ešarpa. U desnoj ruci držim tašnicu a u levoj cigaricu. Mante me se tih priča, da dama ne puši dok hoda ulicom. Cigaru pušim, nešto drugo ne… Pri tom ja nisam kliše…

Ponekad poželim da sam neka druga… Neka, koja zna držati jezik za zubima, koja se zna lažno smejati. Neka koja voli na brzinu, zaboravlja još lakše. Volela bih da sam neka druga… Snažnija, lažnija, sigurnija, sebičnija… A onda stanem! Nasmejem se i shvatim. Zaista je lepo, kad se izdvajaš od gomile istih! Stanem, i kažem…

Došao je sa posla i uzeo da priprema ručak a onda je zazvonio telefon. To je ona… Podigao je slušalicu. “Halo?!” “Haloooooo… Stigao si? Šta radiš?”-Bila je veselao kao i obično. “Ništa! Nervozan sam. Spremam ručak!” – Besno je odbrusio, kao i obično. “Šta spremaš?” – Radoznalo ga je upitala. “ Hoću da pržim krompiriće,…

Moje pohlepne usne, širom otvorene čekaju… Da prodreš u moje toplo sklonište… Moje ruke ti se predaju, moje oči te gledaju… Osećaš li moju toplinu? Pokrila sam te svetlošću iz sebe, obuhvatila strašću celog tebe… I drhti sada moje telo… Živa sam… Ja živim sada… Ne dozvoli da ti dušo pada… Ostvari mi fantaziju… Uzmi…

Ma kad voliš nekoga ti ga zagrliš sa svim njegovim manam i vrlinama i čvrsto ga držiš. Držiš i nepuštaš. Boriš se da sačuvaš! Mane ne koristiš da povrediš i zadaš bol… Jer to je onda tvoja mana. Ja sam strastvena žena. Sve što radim je ekstremno… Kad volim, ja volim… Kada ne volim poklanjam…

Biti srećan u ovom svetu licemerja i laži je zaista veliki luksuz! U svakom uglu mene je živela sreća ali su me ljudsko licemerje i surovost grickali, grickali i skoro pojeli. Sada pokušavam da se zalepim. Davala sam poverenje a ljudi stvarali sve veće i veće nepoverenje… I znate šta, shvatila sam najveća prepreka u…

Ljubav je sve… Mudrost je ništa bez ljubavi… Život teče… Mi pravimo izbore. Život nam je davao lekcije, da nešto naučimo. Nismo oh tražili, samo smo ih dobili od života. I opet neki ništa ne shvate i ništa ne nauče. Sudbina nam je dala sastanke i prilike… Mnogi su bili “slepi” da ih vide… Život…

Život od nas napravi “male” ili “velike” ljude. Mi biramo šta ćemo postati. Ako pratimo srce i glas duše, ako pratimo talase ljubavi , mi ćemo postati veliki ljudi. Ako znamo razliku između dobra i zla, ako nas iskušenja, razočarenja, bol i rane ne promene, već učine boljima, mi smo veliki ljudi. Ako uvek i…

Pogledajte večeras u nebo… Pogledajte zvezde i vidite njihov sjaj… Svako od nas je jedna zvezda u ovom beskonačnom svemiru i svako od nas krije beskonačne svetove u sebi. Zato pogledajte večeras gore, u nebo… Mi smo deo tog prostranstva… Mali ali beskonačni deo… Naše duše lutaju tim prostorom i naša energija leti svuda… Beskonačni…

Ljudi uglavnom imaju kratko pamćenje. Vrlo brzo zaboravljaju juče i brišu svoje sećanje… To je veliki nemar prema svetu i sebi. Ako zaboraviš svoju prošlost, zaboravljaš i sebe i zaboravljaš ko si. Ljudi umišljaju svoju veličinu… Naša dela i reči su napisala našu istoriju i ostavila trag o nama. Mi moramo da pamtimo… Ako zaboravimo,…

Uživaće neko drugi u onome što smo mogli imati mi. Bilo je lepše ono što nije bilo naše. Nisi zalivao svoju baštu… Tuđe cveće je lepše mirisalo… Pokrivala sam se svojim rečima, jer ih nisi razumeo i nisi nas mogao naći u njima. Nisi razumeo ni moju tišinu… Zavodile su te velike stvari… Nisi primećivao…

Ono što osećam, vi možete samo da pretpostavite… Ono što vi osećate, ja mogu samo da pretpostavim. Samo naše duše znaju. Mi možemo samo da pretpostavljamo. Mi možemo da uzmemo ili ostavimo. Ako te volim, ja te volim. Volim potpuno i iskreno. Čuvam te sa svim tvojim manama i nedostacima. Čuvam te kao najvredniji poklon.…

Ništa se ne može dobiti bez truda, bez neke žrtve i muke… Stvar je samo u nama kako gledamo na sve to. Da li smo spremni zbog nekoga da sve to podnesemo… Ako činimo nešto iz ljubavi, to nam više nije ni žrtva, ni muka. To je samo deo procesa i prihvatanja. Osetiš nekoga, namirišeš,…

Dok naše ruke plešu ples ljubavi a tela nam miruju, isčekujući… Dok se prsti prepliću, sve strasnije i strasnije, u svojoj igri nadmetanja… Naši dodiri polako bude, uspavane delove nas. Gledam u tvoje ruke… Osećam tvoje prste… Žmurim i vidim te u sebi… Otvori se… Otvori se kao školjka i zgrabi me… Uvuci u sebe……

Nebo je tirkizne boje a sunce koje je zašlo, je ostavilo svoj trag … Narandžasta i tirkizna izmešane… Boje radosti i života za mene… Mlad mesec, me grli sa neba… Ne, ne sumnjaj da me mesec grli… Grli me čoveče… Grli i tebe… Zašto me uvek pogrešno shvatite? Zašto pogrešno shvatate moje reči? Mislim baš…

U meni sva buka sveta… Poljubi me u tišini… Oteraj sve glasove. Polako mi priđi, oseti moj miris… Moja duša je slatka… Pridruži mi se, zagrli me, da zatvorimo naš krug ljubavi. Svaki izbor znači i gubitak nečeg drugog. Ostavljamo ono što nije važno. Nosimo ono što živi u nama. Polako, bez žurbe, idemo dalje.…

Volim te… Volim te, onako kako se voli u hiljadu i jednom životu… Volim te, pogledom hiljadu zaljubljenih žena… Volim te, kako nikad nisam znala da je moguće voleti! Volim te, dok se usta smeju a duša mi umire… Volim te, dok spavam, i volim te kad budna sanjam… Volim te, svim mislima svojim… Volim…

Ako pročitaš moje pesme, znaćeš da su one za tebe… Nigde nećeš pronaći svoje ime… Nigde neće pisati ni jedno ime, ni mesto, ništa… Ali ti ćeš znati da su osve moje rime, pisane samo za tebe… I ne pišem o stvarima koje ne mogu da ti kažem… Jer ti znaš… Ja ti sve kažem……

Budala ostaje budala! Možete pokušavati da je naučite pameti… Možete pokušavati da je edukujete… Možete pokušavati da posejete seme mudrosti ali džabaaaaaaaaa….Budala ostaje budala! Džaba sav trud, sve prilike koje joj pružate… Budala se slepo drži svog. Možete budali pokazati razumevanje, ljubav, samilost, saosećanje, razumevanje… Sve je to džaba… Ona to ne shvata… Ona ne…

Postoje ljudi koji uđu u vaš život s razlogom… Da vam pomognu u teškoćama i pruže smernice… Da vam pomognu duhovno, emocionalno ili fizički! To trebamo doživeti kao veliki blagoslov i sreću! Ta osoba je sa razlogom ušla u naš život jer nam je potrebna. Ko može ostati slep na dobitak nečeg dobrog u svom…

Ljudi zaboravljaju da postoji samo danas! Samo ovo sad, ovo što sada trenutno živimo… Danas je važno! Juče je prošlo sa svim svojim bolovima, greškama i manama. Juče je otišlo u nepovrat… Juče je ostalo izvan naše moći i kontrole. Sve što je bilo juče, ostalo je tamo… Ne možemo ispraviti ni jednu grešku koju…

U mojoj glavi živi puno malih čovečuljaka i oni vode jednu fabriku misli… Malo su i bezobrazni, kao da čekaju da legnem pa da fabriku puste u pogon… Punom parom! To mi stalno rade. Taman se fino namestim i počnem da tonem u san kad oni, hop! Puštaju u rad pokretne trake kojekakvih misli… Hajde,…

Svako od nas u sebi krije više ljudi… Samo što mnogi nisu ni svesni toga… Svi mi znamo tek mali deo sebe. Ja sam naučila da je svaka emocija moja i normalna. Prihvatam svaku sebe. Neko svoje ja volim više a neko ne volim uopšte. Ali sam prihvatila da sve te moje ličnosti i raspoloženja…

Postoji nešto, što se zove – Samopoštovanje! Ponekad nekome ko vama znači sve, vi značite ništa. Ponekad vas neko tretira kao samo jednu od mnogih opcija. Ponekad vi morate sebe da sklonite iz te po vas loše jednačine.Ponekad morate prestati da brinete, bez obzira na sve. Ponekad morate da sklonite sve negativne ljude iz svog…

„Kuj će meni da zabrani da pijem? Majke im ga nabijem… Za moje pare ću da pijem šta oću, kad oću i de oću… ! Steram im ga ocu… Hm…Oni će meneeeeee… Neznaju kuj sam ja… Tvrd sam im ja ora… Ha… Sas mene našli da teraju zajebanciju… Majke im ga nabijem… Nesu mi oni…

Saosećanje… Vrlina koja otvara nebo za nas! To sam negde, nekad pročitala i to mi je ostalo urezano! Svi mi u životu ponekad patimo… Ono što je u nama, mi ćemo dati i drugima.Tvrdo srce sudi, dobro srce saoseća i razume. Ljudi su skloni da osuđuju bez da razumeju. Mi moramo prvo naučiti da vidimo…

U sebi te zovem najpogrdnijim imenima, koja ne mogu glasno da izgovorim. Ljuta sam i besna, na tebe i sebe. Dok hodam ulicom, mrmljam sebi u bradu, pogrde i na svoj račun. Od mene stvaraš ono što ne želim da budem. Saplićem se o sve ono što mi nisi izgovorio i o sve ono što…

Molim te, bar danas, kada otvoriš sanjive oči i dok si još ranjiv i neporočan, nezahvaćen svetom kroz koji si prošao i koji je prošao kroz tebe, zahvali onome što zoveš svetim, ma šta i ko to bio, za privilegiju što si živ. I seti se da si dobar i da je to tvoja suština,…

Svest našeg naroda je na niskom nivou… Prvo svest o sebi, svom životu i pravima… Svest o slobodi. Svest o kulturi, ljudskosti, poštovanju… Svest o svetu u nama i o svetu oko nas. Umesto da smo napredovali kao svesna i duhovna bića, mi smo nazadovali… Ma propali smo skroz! Ljude vode loši porivi i loše…

Kad čovek ima šta da izgubi, on počinje da se plaši… Sve ima neko svoje vreme… U prirodi je sve regulisano… Mi je ne možemo prisiliti da nam da ono što mi hoćemo… Ne možemo ići protiv prirode, protiv vremena… To je tako… Sve se dešava kad treba da se desi… Svaka suza padne kada…

Volim da istražujem a pri tome imam natprosečnu intuiciju, razmišljam logično, donosim zaključke samostalno, ispitam na više izvora a ni intelekt mi nije loš… Elem, istražujući tako dođoh do jednog zaključka, ovog… Najveći Srbi, koji na primer najviše mrze Muslimane, najčešće su i najmanje Srbi jer u sebi  nose npr. najviše Turske gene. Takođe i…

Svako ima svoj san… Moj san je da sanjam i da letim… Moji snovi su kao zvezde… Ne moram ih sve ostvariti ali mi oni osvetljavaju put… Daleki putevi koji čekaju mene da kročim na njih… Daleki putevi koje vidim u svom srcu i čeznem da krenem njima… Daleki putevi ka kojima letim prvo u…

Ljudi su… Hm… Ljudi su postali sebični… Ljudi su postali kukavice… Nije sreća stopiti se, sakriti se i ćutati… To nije sreća… Nije sreća ako se ne podeli… Nije sreća biti nevidljiv… Nije sreća… Zato ja biram da ne budem ista kao ostali… Nisam ja drugačija ako se razlikujem od drugih… Ja sam drugačija zato…

Ja živim nadu… Ja udišem nadu u malim gutljajima. Verujem i očekujem da će sve čemu se nadam, biti i ostvareno. Ja sam hodajuća nada. Jasno vidim sve što zamislim i hodam mostom koji sam ja izgradila za sebe i svoje snove. Moja nada je moja vodilja. Ja verujem. Od prvog zraka sunca, do poslednje…

Aj, sad da vas čujem, ali iskreno… Jel vam važan seks u vezi i mislite li da je važan? Razmislite… A sada, evo mog mišljenja… I te kako je važan. Mnogo je važan… Možda čak i najvažniji. Mislim podjedanko važan kao i ljubav i poštovanje. Ali veza neće opstati ako nema dobre… Mislim, dobrog seksa.…

Dobre stvari dolaze same… Ne jurimo ih… Ako smo nešto izgubili, propustili, ako je nešto otišlo od nas… Mi smo krivi… Nismo stigli na vreme…Voz koji je otišao, neće se vratiti po nas. Mi smo krivi, što nismo znali da stignemo na vreme, da sačuvamo dragocene trenutke… Dobre stvari neće juriti nas… Ne! Ko nam…

Izvinite što nemam vremena za vaše brbljanje… Za vaše gluposti i trabunjanje… Mene više zanima ljubljenje… Mogu malo da budem zainteresovana… Ali imam ja svoj život i svoj svet… Mogu da vam poklonim ravnodušnost i ako baš oćete, jedan cvet… Treba se u pesmi snaći i reči odgovarajuće pronaći… Da sve to štimuje i da…

Šta mi treba više od lica koje me pogleda kada mi je teško? Šta mi treba više od zagrljaja koji me uteši kada padnem u teškim vremenima? Šta mi više treba od ruku koje me uhvate i podignu kada potonem? Ništa mi više ne treba ljudi moji… Ništa… Samo zagrljaj nekog mog. Samo ruka nekog…

Svi smo imali u svom komšiluku dežurne komšinice i komšije koji su sve i svakoga znali. Neki imamo još uvek ali u sve manjem broju. I da vam kažem, nedostaju mi ti ljudi. Koliko god da smo to nekad možda ismejavali ili negodovali, oni su davali, što bi reko onaj zemunac ”Živinu” našem kraju i…

Intervju je ovde: http://www.balkanuzivo.net/intervju-nikola-duricko-nova-generacija-ne-zna-ko-je-ivo-andric-ali-zna-ko-je-mimi-oro/ Objavila sam na svom zidu Intervju sa ovim teksttom iznad: Obožavam Nikolu… Nisam pročitala ceo tekst, nemam vremena… Samo da odgovorim na naslov… Pa roditrtelji su krivi… Roditelji… Gledate farme i velikog brata, i velike sise, i velike budale… Moje dete je naučeno da čita od malih nogu… Eto… Rekoh vam…

Ako pogledam u tvoje oči i u njima vidim sve što mi je potrebno… Ako pogledaš u moje oči i u njima vidiš sve što ti je potrebno… Sve drugo je nevažno… Sreća nije odsustvo problema… Sreća je složiti se sa problemima, naučiti živeti sa njima i lagano ih rešavati. Sreća je znati biti srećan…

Delite osmehe… U njima se sve krije… I stid i strast… I tuga i radost… I želja, i nada, i slast… I melanholija i bes… I sreća i stres… I duša je naša u osmehu… I srce puno ljubavi… Delite osmehe.. Ja se često smejem… Ja osmehe sejem… Time pre svega, svoju dušu grejem… To…

Svima nama dođu šubidua dani… Kada sve krene naopako… Kada nam postane stani-pani… Kada nam nije lako… Ponekad to hoće tako… Sve krene niz brdo… A ti se sa mesta nisi mrdo… Srce neko postalo tvrdo… A sve oko tebe je ludo… Život je pun obrta i prljavih trikova… Zato, ne odustajete… Sve se očas…

Hrabro idem putem duše… I uvek glas srca slušam… Mnogi pokušavaju, da me lome, ruše… Mnogi bi pokornu da me vide… Mnogi bi još svašta pride… To je sudbina jake žene… Žene koja se razlikuje od mase… Žene koja može da ide sama… Pogrešili ste… Nisam ja slaba… Slušajte vi vašu tišinu… Nastavite da žmurite…

Previše žaljenja sam prošla u svom životu. Sad hrabro idem, jer sreća me čeka tu iza ugla. Kako je lep ovaj mir, što sada živi u meni. Moja duša ojačala, mudrija postala. Sunce na horizontu i vetar što smiruje moje misli. Moja zora sviće i budi novi dan, novi život. Blagoslovena tuga, što napravi ovo…

Znam šta hoću… Ono što želim je u mojim rukama. Ustajem i pokazujem svima… Pokazujem ko sam… Pokazujem onima koji mi sude… Pokazujem svima redom zube… Moj život i moji izbori… Gledaj u mene, pa se i ti bori… Bori se za sebe… Ignoriši ravnodušne… Pogledaj u prostodušne… Osmehni se onima što se tebi raduju……

Ko ne želi, taj kaže: „Ne mogu“ Samo oni sa srcem mogu da improvizuju… Postoji ono što trebamo čuvati… Nekad su mi draži, oni koji me mrze i poštuju… Možda je tajna u zaboravu… Zaboraviti i uživati… Kada pogledam unazad, vidim sve svoje greške… Vidim svoje padove i promašaje… Vidim svoje slabosti…  Vidim sva svoja…

Svakog jutra je čekala sunce… Ustajala je sa njim. Budila se u zoru, osmehivala novom danu. Sa strašću gledala život. I tog jutra je sa prvim zracima skočila iz kreveta. Imala je svoj mali ritual. Upali kompjuter, odlazi u kuhinju, stavlja vodu za kafu… Sipa hranu mačkama i promeni im vodu a onda u kupatilo…

Dobro jutro! Ni danas, ni bilo kada… Ja nemam vremena za loše misli i loše ljude! Maske padnu, istina se otkrije… Ponekad su potrebne godine da nekoga upoznamo i otkrijemo…Onda se razočaramo… Razočaramo u te ljude… U stvari to nije istina. Mi se razočaramo u sebe! Razočaramo se u sebe jer nismo ranije otkrili ko…

Često se setim kada sam kao klinka razmišljala o dolasku 2000-te godine. To je bila naučna fantastika tih 80-godina prošlog veka. Ej, ljudi moji… 2000-ta godina! Čudo! Jedna od važnih činjenica je bila da ću tada biti matora, imaću preko 30 godina. Tako je to tada izgledalo. I tako je to bilo daleko od nas.…

Ljudi čine razne stvari…Izgovaraju svašta ne razmišljajući… U trenutku rastrojstva kažu i ono što ne misle. Iz dosade i zlobe šire neistine. da li su ikada ti ljudi pomislili da je ovde na fejsu sve to ostalo zabeleženo? da ako se nešto desilo juče, prekjuče, pre godinu dana, da to nije nestalo.Sve je ovde memorisano……

Maske se tope… Maske stavljene da sakrijemo sebe, da sakrijemo svoju bol i nemoć… Svima treba osoba koja će upoznati nesigurnost naše duše, koja će živeti sa nama u našim lošim danima. Osoba koja će imati intimne susrete sa svim našim strahovima, promenama raspoloženja, sa svim našim razmišljanjima.  Osoba koja možda neće razumeti sve to…

Kada će vam postati jedno jasn?  Veleusni ne voli Srbiju! Odma da razjasnimo, nemam ja ništa, ni protiv koga. Svi narodi su mi dragi. Tj. najvažnije mi je da je čovek čovek. E pa vidite svi ti čoveci vole svoje zemlje, i svoj narod, i svoju veru, i to je normalno! E pa i ja volim…

Svima nama je lako da savetujemo druge. Sebe savetovati je najteže… Mogu ja sebi nešto i reći al stvar je u tome što ja sebi nisam baš poslušna… Sama sebe loše slušam. Juče mi je brat rekao da sam ja nenormalno tolerantna. Zamislila sam se… Jesam bre… Ja trpim što niko nebi… Prelaziim preko onoga…

Hodao je sporo, jedva se vukao… Vreo dan, čak trideset osam stepeni… Spuštao se ulicom ka svom poslu. U glavi mu se sve mutilo, naročito od pomisli sa kime će se sve danas susresti. Bio je umoran, izmrcvaren i znojav a još nije počeo sa radom. Tako zamišljen je krenuo da prelazi ulicu, kad odjednom…

Ljubav se ne može obrisati kao gumicom… Ona je deo naše duše… Ona je večno u nama… Hiljade i hiljade komadića u našoj duši… I to se ne može izbrisati… Zato sebi dozvoljavam da budem ovo što jesam! Ne mogu biti nešto drugo… Dala sam sebi slobodu da volim… I radim i živim onako kako…

Sa divnim zalaskom sunca ona spokojno posmatra svet oko sebe. Slobodna je… Radi šta želi. Srećna je… Živi kako se njoj sviđa. Ona voli i želi. Ona daje ljubav svim ljudima koji je vole. Ona daje ljubav onima koji joj daju volju za životom. Polako pada noć… Ona nastavlja da živi… Nikada neće postati neko…

Svet ćemo ulepšati ako ulepšamo sebe… Krenimo od svojih srca i svojih glava. Svojim rukama popravimo i ulepšajmo svet. Ne dajte da vas bol savlada i da uništi vaš optimizam i duh… Bol je tu da nas ojača i da nam doda boje. Bol je tu da doda sjaj našem životu, da nas poduči i…

Devojčica A. S. (3) iz zaječarskog sela Vratarnica sinoć je silovana, pa ubijena pesnicama i kamenjem, a šta je bezosećajno uradio monstrum iz Zaječara odmah nakon svirepog ubistva nedužnog deteta, vratio se na rođendan. Vladica Rajković (28) uhapešn je nakon što je priznao da je juče uveče u selu Vratarnica kod Zaječara oteo, silovao, pa svirepo…

Opet imam potrebu da napišem par reči na temu fejsa… Prvo fejsbuk je veliko selo!!! Zar vam to nije odavno postalo jasno? Ponoviću sada glasno a i strasno, da vam razbistrim um, da vam postane jasno. Ovde ima toliko zaludnih ljudi, bez svog života, koji po inboksu žive. Zaludni ljudi, koji stalno nekoga krive. I…

Saznanje da nas neko voli, donosi mir i spokij našoj duši… Šta može biti važnije od toga? Meni ništa… Muškost i ženskost u jednom svetu… Dah i uzdah… Lice koje klizi… Brada koja miluje… Svi snovi sadržani u jednom prisustvu… Želja… Znoj, mišići, obline, poljupci, dodiri… Suština… Ja sam to shvatila… Možda nam život daje…

Mislila sam da će te moje pesme dovesti do mene… Da ćeš shvatiti ko sam ja… Da ćeš otkriti mene…  Da ćeš videti  sve moje mirise i otkriti svo ovo trnje zabodeno u meni… Danas ja znam da su svi ti koraci bili uzaludni… Ja sam skakala… Nisam videla sve te koridore  ispred sebe… Srljala…

Tuga me neka spopala… U oko mi upale trunke melanholije…  Opet moje misli… Neće doći ono čega nije bilo… Ne odlazi i ne nestaje ono čega nije bilo… Ono što je postojano i jako opstaje… Na žalost mnogi se igraju ljubavlju i poverenjem… Ljubav se ne kupuje i ne prodaje… Ljubav nema cenu… Ljubav se…

Buditi se svakog jutra i nadati se da se nešto promenilo… Da smo shvaćeni, da smo prepoznati… Da smo se napokon upoznali… Buditi se i nadati, i na kraju shvatiti da sudbina ipak ima zadnju reč. Mogu vikati na sav glas šta mi je potrebno ali kad me niko ne čuje… A mogu da ćutim…

Došli su vrapci na moj prozor, poželeli mi dobro jutro… Zatvorila sam oči i pomirisala novi dan. Podigla sam ruke visoko i udahnula duboko. Ne odustaj… Ne posustaj. Jutarnji mir. Tišina za bekstvo. Raj za dušu… Uživam u zvukovima prirode. Ah, to sam ja… Živa sam. Srećna sam. Pozdravljam ovaj dan. Grlim sebe i pozdravljam…

Shvatate li da sve što činite, činite sebi?  Naše misli, naše odluke, naša dela nas vode na put koji smo mi izabrali. Narodski rečeno, ono što posejemo to ćemo i da požanjemo. Ono što odlučimo to će nam biti. Izbore sami pravimo. Ne izgovarajte se tuđom krivicom… Sve ste to vi dozvolili.Sve ste to vi…

Danas mi je jedan stariji gospodin, kog inače srećem svaki dan rekao nešto lepo… To bi otprilike bilo ovo: „Zoko svaki dan se pitam, koliko anđela li je dežuralo dok su tebe stvarali? Imaš sve, sve što žena treba da ima, i lepotu i stas i pamet… Sve! „ Ja sam od onih žena što…

Budite srećni… Smejte se… Zabavljajte se… Radujte se… Iznenadite se… Čudite se… Verujte… Nadajte se… Oprostite… Volite… Sanjajte… Izgubite se… Pronađite se… Pričajte… Pevajte… Rastite… Sazrevajte… Učite… Plačiite… Trčite… Provodite se… Odmarajte se… Živite… Nađite vremena za sve ovo… Neka to bude vaš poklon za vas… Odvojte vreme za život! Vreme teče… Vreme prolazi… Gubimo…

Jednostavno, čovek ne može promeniti svoje lice… Isti osmeh imaju sve varalice. Ili poštuješ osećanja ili ne… Nema treće. Nema ni sreće… Ostaće samo ono što više ne postoji… Ostaće samo ono što se više ne broji… Tragovi u pesku, što ih vreme briše… Biće sve samo jedan običan kliše… Priča kao i sve druge……

Dobro jutro ljubavi. Jutros me probudile ove tvoje reči. Ima li šta lepše nego kad ti voljeno biće poželi dobro jutro, laku noć? Kada te pozove, ne znaš ni ti koliko puta samo da ti čuje glas, ima li šta lepše? Mi imamo našu priču i niko drugi nije važan. Samo naši zagrljaji i ruka…

I onda shvatiš… Ima onih kojima svetlost smeta… Ne mogu da te gledaju… A ti ništa… Ćutiš… Ideš dalje svojim putem… Ostavljaš im kilometre fantazija iza sebe… Ostavljaš im loš ukus… Oslobađaš se… Zauvek je trajalo kratko sa njima. Hteli su lakši život, nisu shvatili da život pokušva da nas jača. Nisu znali da pitaju……

Još jedan dan… Dan kao i svaki drugi. Znam da nisam posebna, ni najlepša, ni najpametnija,  ni najbolja, ni najmudrija… Ali danas odlučujem da budem svoja… Odlučujem da budem srećna… Odlučujem da iskoristim svaki trenutak ovog dana da budem srećna i nasmejana. Odlučujem i da deo svojih odluka podelim sa vama… Odlučujem i da vama…

Ni jedan dan u našem životu nije isti i nije bez smisla. Možda vam ovaj dan izgleda dosadno, sumorno, prazno… Možda je i meni sada takav. Ali mi to možemo promeniti, svesno ili nesvesno. Vi meni napišite u komentaru kako mi je ovaj tekst mnogo dobar i kako vam je baš on trebao. Napišite da…

Dušo… Ja sam tvoja činija slasti… Ja sam tvoj vulkan zadovoljstva… Tu na središtu mog tela, sve je tvoje… Tu kod mog stomaka, je tvoja činija slasti… Dodirni moju kožu, osetićeš kako gori, kako ti ruku pali… Napravi korak ka meni… Korak ka mom telu… Dođi da te zavedem… Da se zaglaviš u mojim grudima……

I ulicom dok hodam, razgovaram sa tobom… Znam da me čuješ… Znam i da sada psuješ. I znam da me osećaš, da moj bes predosećaš. Ti borbu vodiš, sa sobom… I ne vidiš ništa… I ne staješ nikome na put… Važno da ti gaće dobro stoje… Granice moraju da postoje. Čuješ li, moraju! Mogu da poštujem… Mogu…

Postoji tako mnogo načina da kažemo… Postoji tako mnogo načina da ćutimo… Postoji tako mnogo načina da čujemo… Kada govoriš, govori… Ponekad previše priče a ništa rečeno… Bolje da je oćutano… Kada ćutiš, ćuti… Ponekad previše tišine, stvara buku… Bolje da ste rekli, svoju muku. Kada slušaš, slušaj… Premalo reči, mnogo tišine… Sve nam to prenosi, neke glasine… Govori, slušaj, pravi buku, ćuti, umukni, napiši, pokaži, uzdahni, dokaži……

Ponekad mi nedostaješ…. Ponekad te sanjam… Ponekad mislim na tebe… Ponekad u sebi pričam sa tobom… Ponekad želim da si pored mene… Ponekad mi treba tvoj zagrljaj… Ponekad hoću tvoj poljubac… Ponekad čujem tvoj glas… Ponekad vidim tvoj osmeh… Ponekad te osećam pored sebe… Ponekad bi da me držiš za ruku… Svo ostalo vreme ,…

Možda sam pogrešna… U pogrešno vreme rođena… Rođena sa manama… Manama koje žive u meni… Sva moja iskustva i moji razlozi… Moja ljubav, nema granice… Ona me baca na pod… I lepi delove tebe za mene… Moja ljubav, nema definicije… Samo komadići svega i nesavršenosti naše, koji se spajaju… I daju razlog… Razlog da budem…

Ne čuvaj svoje srce… Daj ga… Ono je veliko, onoliko koliko ga koristiš. Nema kočnica, pravila, propisa… Sve se dešava sa svakim otkucajem srca. Prelazimo stotine kilometara zbog ljubavi… Radimo neverovatne stvari… Ljubav nas tera da radimo lude stvari. Teško je naći danas pravu, iskrenu ljubav. A kada je nađeš…Čuvaj je… Ceni je… Poštuj je……

  Dobro ženeeee… Da vas pitam nešto, znate li vi šta su helanke? Neke znaju a neke kako vidim neznaju… E pa helanke su vam hulahopke bez stopala. A jel lepo da idete u hulahopkama po gradu? Ma nije lepo, nije ni seksi… Vulgarno je. Isto tako možete da obujete i dokolenice i u gaćama…

Dođi… Dođi kod mene bez prošlosti… Ostavi sve što je bilo… Sve što si znao, sada zaboravi… Sve što si osetio, sada izbriši… Dođi… Kao da si se tek rodio. Napravi prve korake ka meni. Napravi prve korake na svom putu ljubavi… Ne reci mi da si pre voleo… Ne reci da si pre osećao……

Ljubav je držanje za ruke! Ljubav je kada se razumemo! Ljubav je kada se osećamo! Ljubav je kada priznamo svoje greške i krenemo dalje. Ljubav je držanje za ruke! Ljubav je kad jedno drugo činimo srećnim. Ljubav je osmeh na našem licu. Ljubav je sjaj u našem oku. Ljubav je držanje za ruke. Ljubav je uzbuđenje. Ljubav je verovanje. Ljubav je nada. Ljubav je držanje za ruke. Ljubav…

Ja sam deo tvog srca… Onaj drugi deo što ti je nedostajao. I ti si deo mog srca… Baš onaj deo što mi je nedostajao. Ti si moja slast, svake noći, dok zatvorenih očiju gledam zvezde. Želja koju sam željno želela. I pečat si moje ljubavi, koju sam čuvala… Čuvala samo za tebe. I izvor…

Nećeš biti usamljen ako voliš sebe. Onako kako tretiraš život, tako će ti se i vratiti. Gledaj svet svojim očima, pozitivnim i videćeš promenu. Ako radiš ono što voliš, sa puno ljubavi, bićeš i srećan. Izaberi da budeš dobar i ljubazan. Prihvati da moraš proći kroz trnje, malo se namučiti, da bi došao do sreće. Tvoja…

Udahnite… Udahnite duboko. Osećate taj talas energije? Osećate li kako u vas ulazi onaj osećaj, ”Sve će biti u redu” ? Da li vam je sve postalo jasnije? Ovaj trenutak sada je sreća. Nije sreća u puno novca, putovanjima, luksuzu… Sreća je u malim stvarima… Trenutku… Buđenje u nečijem zagrljaju, doručak sa porodicom, šetnja sa…

Ti budiš ono najbolje u meni, i ono najgore… Zbog tebe se moje misli stalno bore… Zbog tebe imam noćne more. Zbog tebe moji dani gore. Ti si laž… Ti si života paž… Ti si prevara života… Rodila majka skota… Ti si izdaja… Ti si smejurija… Ti si pokušaj čoveka. Ti si promašaj veka. Ti…

Krug… Ovaj svet je okrugao… Okrugle su prazne glave, u krug što se vrte… Okrugle su reči lažne, što se prave važne.. Okrugle su misli moje, što se stalno roje… Okruglo je sada sve! Okrugli krugovi naši verni drugovi. Krug do kruga, stiže mene tuga…. Okrugle reči mogu i osmeh da vrate. Pogled u krug……

Živite sa snagom svog srca, samo tako možete ostvariti svoj san. Sve polazi iz našeg uma… I misli grešne, i misli čedne. Iz uma kreće i želja za mirisom koji budi strast u nama. Miris kože koji napada sva naša čula… Miris koji živi u svakom uglu našeg tela. Miris želje, koji remeti naš um…

Ne kockaj se… Ne znaš šta te sutra čeka. Život je kratak. Ako imaš ljubav, čuvaj je. Ne kockaj se. Može svašta neočekivano da se desi. Zapamti moje reči… Ono sa čime se ti kockaš i tako olako gubiš, neko će zgrabiti i neće pustiti. Samo jaka žena je dala sebi slobodu da bude krhka.…

Samo jedan pogled može u nama probuditi čitav novi svet. Samo jedan pogled može u nama otvoriti nova vrata budućnosti. Za sve vas što ste sanjali a svoje snove niste ostvarili… Za sve vas što ste voleli a ljubav niste dobili. Za sve vas što ste tražili zaborav a niste zaboravili… Za sve vas što…

Dok sunce odlazi na počinak a mesec se polako budi… Zvezde nam nude jastuk za snove, dragi moji ljudi… Prigrlite svoje snove, neka se kao zvezde roje… Neka mesec čuva i tvoje, i moje… Svima nama trebaju čuda, nije zbog toga naša glava luda… Da verujemo, da sanjamo… Da želimo, da volimo… Noć nam donosi…

Ja ljubav sam… Ja žena sam… I znam šta hoću… i znam šta neću… Jer ja sam žena… I ja sam ljubav! I živim u svom svetu… I živim u ovom svetu! Ja sam žena… Topla i meka. Nežna žena… Ja sam žena… U meni je sva snaga sveta… U meni su sve sile ovog…

Tebi ovo sunce što iz mene sija, ništa značilo nije… Ti si samo moj sjaj gasio. Ti si sve lepo u meni ubijao. Ti me nisi negovao i gajio… Samo si gazio, gazio… Nisi me dušo pazio. Umesto da si me mazio, ti si mi jezik plazio. Zato sad adio.. Ostani tu gde si i…

Živim u svojim snovima, brišem sve što mi se ne sviđa. Od svakog dana, ja napravim poslasticu. Umesim sama sebi kolačić sudbine i grickam ga polako, sa uživanjem. I noć, i dan su moji, ispunjeni nadom. Zaljubljujem se svaki dan, jer sam to naučila tako… Znate zašto? Ne treba ništa uzimati zdravo za gotovo. Treba…

Život je čudo. Pojave se tako neki ljudi i uđu u tebe. Ne pitaju ništa, samo se usele u tebe… I prolazi dan, za danom a oni rastu u tebi. Šire se, zauzimaju prostor, dok ne zauzmu celog tebe. Tako jednostavno to urade, sa malo osmeha, lepim rečima, malo te pogledaju čarobnim pogledom i gotovo……

Ja sam deo tvog srca… Onaj drugi deo što ti je nedostajao. I ti si deo mog srca… Baš onaj deo što mi je nedostajao. Ti si moja slast, svake noći, dok zatvorenih očiju gledam zvezde. Želja koju sam željno želela. I pečat si moje ljubavi, koju sam čuvala… Čuvala samo za tebe. I izvor…

I opet da vas podsetim, dragi muški moji… Čuvajte svoje žene… Ne dozvolite da pored vas, kao cvet vene… Dok bi je ti maltretirao, postoji neko, ko bi je nežno dirao… Dok bi je ti ignorisao, neko bi njenu kožu mirisao… Dok bi je ti samu ostavljao, neko bi je milovao… Dok bi zbog tebe…

Pogledaj je… Umorna je… Srce joj je puno tuge… Oči otečene od suza… Ruke umorne. Zagrli je… Poljubi je… Ona zaslužuje. Ti to želiš. Njoj treba pravi muškarac. Tvoje ruke su snažne. Čuvaj je… Čuvaj je, bolje nego sebe. To je ljubav. Njoj to treba. Svi će se zaljubiti u njene reči i njen osmeh.…

Ja mogu uvek da se smejem… Ja sam kao malo dete… Malo mi treba za sreću… Ali ja imam i svoje loše dane… Ja nisam htela nekoga , ko bi se zaljubio samo u moj osmeh… Nisam htela nekoga , ko ne bi prihvatio i moje žute minute… Htela sam nekoga ko bi prihvatio i…

Ptičice cvrkutale, pesmicu mi pevale. Mrvice im dam, da mi dođu svaki dan. Kad mi one cvrkuću, ja utrčim u kuću, uzmem malo pšenice, da nagradim ptičice. Tako I vi dečice. Stalno će vam pevati i krilima mahati. Pesma mi je ova kratka, zato deco slatka, moramo se voleti, pevajući živeti. Svoju ljubav svima deliti.

Ponekad moramo promeniti putanju kojom hodamo… Ponekad moramo otići korak dalje. Ponekad moramo istražiti predele koje ne poznajemo. Ponekad smo zbunjeni i vrtimo se u krug. Ponekad se osećamo kao mrvica u beskonačnosti vremena i prostora. Ponekad… Ali, znate šta, lutajući, istražujući, tražeći, mi se vraćamo na tačku polaska, mi pronalazimo na kraju sebe. Mi…

Ne znam za vas ali ja duboko verujem da smo svi ovde sa razlogom… Da smo ponovo rođena da bi nešto naučili… Da smo ponovo ovde da bi ispravili greške iz svoje daleke prošlosti… Da  bi se iskupili za sve ono što smo nekada u nekom životu pogrešili… Akcenat stavljam na : „Nešto naučili“.  Mislim…

Ispreplitani snovi i stvarnost… Moja senka na ulici i ja… Hodamo… Sivo i šareno… Neodlučno i nevino… Hladno i strastveno… Senka i žena sa svim svojim bojama… Sve i suprotnost… Moj selfi na asfaltu i moje muke na betonu… Svetlost i nada u meni… Gledam svoju senku… I ne vidim sebe… Ja sam zarobljena gore……

Kada bi prihvatio ono što odbijaš sada, sutra bi shvatio da si dobio, baš ono što si i želeo. Hodaš korak po korak napred. Ne okrećeš se, ne vraćaš se unazad… Samo pustiš da lepota života teče, da ljubav raste, da ti rasteš. Ja sam tvoj vetar… Vetar ne možeš zaustaviti. Ja sam tvoja sudbina.…

Beskorisno je bežati od emocija… Možeš pokušati… Moj duh te prati svuda… Nećeš uspeti… Beskorisno je to što radiš… Toneš… Propadaš u provaliju ničega. Ja sam svuda… Ja sam i u tvojim snovima. Mogu ti dati poljubac a možeš samo maštati o njemu. Davala sam ti najbolje od sebe… Ti se nisi čak ni trudio……

Volela bi ja da mogu da vam svakog dana štampam osmeh na lice. Da otvorim oči, nasmejem se novom danu i dam se u štampanje osmeha za sve vas. E, kad bi to išlo tako… Kad bi to moglo tako… Ja mogu samo da vam poželim divan dan, pamet, mudrost i pošaljem vam svoju želju…

Želim ti da me voliš, ti koji si me povredio i koji si mi dao razočarenje. Želim ti da me voliš a ja ću ti dati osmeh, da se osećaš dobro. Želim da me nikada ne zaboraviš, ostavio si loš trag na meni. Želim da me nikada ne zaboraviš, bila sam dobra prema tebi. Bili…

Rečima više ne verujem… Samo su dela važna!  Reči su lažljive. Ne podnosim laži. Neću lažljivce i manipulatore u svojoj blizini! Ljudi danas ne stoje iza svojih reči. Nisu dosledni i odani. Ja poštujem svoju reč. Ne obećavam ono što ne mogu da ispunim. Danas se nakotilo previše manipulatora i lažljivaca. Zato sam donela odluku……

Ja sam zaista srećna žena… To je moja odluka. Dok jednom ne smrkne, drugom, ne svane. Svaka krpa nađe zakrpu. Nekome je važna ljubav, nekome novac i ugled. Nekome je važno da bude srećan i da usreći osobu pored sebe a nekome je važno da ugodi celom svetu. Neko tačno zna šta želi i ide…

Trenutak …. Dodir ljubavi na usnama… Ti u meni i ja u tebi… Dodir ljubavi na usnama…. I ostaje misao… I ostaje sećanje… I ostaje osećaj… Da li sam ja tvoj cvet…? Osećaš li moj miris koji lebdi oko tebe? Dodir ljubavi na usnama… Budi nežan… Lagano klizi mojim usnama… Udahni moj dah…. Oseti naše…

Prostak Sedim na klupi u parku, lep, sunčan dan. Opuštena, uživam na suncu. Vidim da me posmatra. Polako mi prilazi, kao nezainteresovano. Pravim se da ga ne vidim, preturam po tašni, tražim nešto. On me gleda.. Pogledujem i ja njega ispod oka. Neka muva mi zuji oko glave. Jedna mačke se šunja po travi i…

Samo jedan pogled može u nama probuditi čitav novi svet. Samo jedan pogled može u nama otvoriti nova vrata budućnosti. Za sve vas što ste sanjali a svoje snove niste ostvarili… Za sve vas što ste voleli a ljubav niste dobili. Za sve vas što ste tražili zaborav a niste zaboravili… Za sve vas što…

“Potrebna je hrabrost, potrebna je odlučnost, potrebna je želja, potrebna je nada… Potrebna je i mašta. Sve to je to potrebno da sanjamo. Sve to nam treba za sutra. Postoji mnogo opcija i mogućnosti. Imamo život da sanjamo. Imamo život da živimo svoje snove. Čarolija je u nama. Mi ostvarujemo svoje snove… Mi smo graditelji…

Za mene je ljubav radost da ja volim ali i radost da on mene voli… Za mene je ljubav da se srećna budim svakog jutra sa njim u glavi… Da mu čujem glas i srećna putujem kroz dan… Kad pomislim na njega, ja se izbezumim i ne znam šta da kažem i kako da opišem…

Došla sam da ti pokažem da ljubav postoji… Nisi verovao u nju… Nikada nisi hodao putem srca… Mozak te vodio… Zato si padao… Zato padaš i udaraš glavom. Ja sam došla, da te vodim stazom ljubavi. Zašto se otimaš, zašto se batrgaš? Pođi za mnom. Ja sam tvoj lek… Ja sam ti potrebna. Usudi se…

Da budeš moja utočište, u kom se krijem od hladnoće sveta… Da budeš moja vatra, u kojoj se  grejem uživanjem… Da budeš moje ruke, koje me drže i vode… Ruke koje me čvrsto drže i ne daju mi da padnem… Da budeš moje vedro nebo, u koje gledam… Gledam i otkrivam beskraj… Da budeš moja…

Moj novi tekst na portalu konkretno ❤ http://www.konkretno.co.rs/iz-treceg-ugla/pokusala-sam Ispod ovog linka možete naći moje tekstiće sa portala http://www.konkretno.co.rs/autori/zorica-zoja-mladenovic

Zatvara oči… Svetlost noći vibrira u njoj… Sa sobom, ona vodi boj. Duboko je sve… Široko… Visoko… Improvizuje sutrašnji dan, dok polako tone u san. Uloge su podeljene… Glumci odabrani. Oscilacije će obeližiti ovu noć. Nekome će biti hladno, neko će uzeti toplotu zvezda. Nekoga će da trese groznica od zabluda a neko će da…

Dobro jutro, lopoviiiiiii… Svi vi koji ćete ukrasti još jedan dan… Dobro jutro, istraživači…. Istraživači ponora života… Dobro jutro, dezerteri… Svi vi koji bežite od očiglednog, od istine… Dobro jutro, građevinci…. Svi vi koji gradite na živom pesku… Dobro jutro, kontrolori… Vi što bi ste da sve kontrolišete… Dobro jutro, kanibali… Vi koji jedete srca……

Novi dan, nova avantura. Novi dan, novu sebe traži ona. Ne može da čeka više. Preko prepreka dolazi do svetla. Uskim putićima, ona hoda do svetlosti, da zatvori svoj krug. Da sklopi celu sebe, svoj početak i kraj. Svetlost i mrak, sve je u njoj. I spolja i unutra ona je ista. Novi dan… Nova…

Grešiš draga… Grešiš… U redu je to… Ne brini… Niko nije imun na greške… Svi grešimo. Važno je da to vidiš, da priznaš…. Da ispraviš svoje greške. To se računa. Biti nežna i osetljiva i praviti zbog toga greške je ljudski. Ti si žena poezija. Tebi se oprašta sve. Ti vidiš svoje greške, ti ih…

Ona šeta gradom i posmatra ljude… Traži u njima pokrete ljubavi, gestove ljubavi, poglede ljubavi… Kod nje se sve vrti oko ljubavi. Ljubav je smisao njenog postojanja. Ljubav se ne kupuje i ne prodaje… Ljubav se daje… Ljubav se daje čistog i iskrenog srca. Iza svakoga od nas postoje priče koje su nas napravile. Kakva…

Gde god da idem, šta god da se desi, ja imam gde da se vratim… U tvoj zagrljaj. Neko moj… Neko tvoj. Zar nije to najvažnije? Imati svoj zagrljaj, svoje utočište, svoj spokoj… Ja sam skromna žena. Ne jurim zlato i novac… Za mene je bogatstvo u duši. U jednom zagrljaju je ceo svet. Imati…

Ja sam savršena. Mešavina ukusnih ukusa. Oko mene se širi neodoljiva aroma koja mami. Mami vaše uzdahe i budi želju u vama. Želju da me probate, okusite moje slasti. Ja sam savršena. Ja sam predivna, bajna, čarobna, neodoljiva, primamljiva… Ja sam savršenstvo savršenstva. Ali ja još nisam spremna za vas. Morate me čekati. Morate biti…

Sada ću vam pričati o jednom čudovištu koje lično poznajem. Prvo to čudovište ima pundravce u guzici i samo se vrpolji. Voli da sa šepuri, naročito kad krene u šetnju sa onom malom kesom iz apoteke, preko ruke… Tad lepo umisli da je neka dama. A ja tom čudovištu kažem da je obična vreća buva.…

Kre ptica kradljivica, krade meso kuci i orahe deci. Kre ptica kreštalica, najveća je deralica. U u parku se samo ona čuje, kad se s društvom dovikuje. Kreštalice krešte, na sve strane, tako sad a tako i lane. Od njih, decu bude strah, kad zakrešte, nestane im dah. I mame se naše, od kreštalica plaše.…

Ležala je na krevetu, ruke je držala na grudima… Iz očiju su se slivale suze i klizile pravo u ušne školjke… Pored svog bola koji je osećala, ona je samo razmišljala o suzama koje se slivaju u uši. Zašto tako putuju? Sa njenim suzama padale su i njene emocije… Da li joj i one sad…

Nisam želela ništa… Živela sam tako… A onda si se pojavio ti i ja sam želela sve. Ove reči što pišem, mi daju ponekad olakšanje… One su muzika moje duše… One su sve pesme koje izlaze iz mene, i pesme bola, i pesme radosti. Dok sedim, moje reči izlaze iz mene i nose moje želje,…

Želim da vam prenesem jedan moj utisak iz Beogradskih parkića. Biću kratka. Deca su besna, ljuta, namrgođena, baksuzna i plačljiva. Za to ste vi krivi! Niste im stavili osmeh na lice. Deci se ne kupuju skupe igračke, deci se ne uskraćuje skakanje, padanje, prljanje, vrtenje u krug. Ne prenosite svoj bes i nezadovoljstvo na decu.…

“To su samo cvetići na tapetama… Smiri se… Mirna… To su samo cvetići na tapetama… Ne možeš ih mirisati…!” Mrmljala je sebi u bradu, dok je kao hipnotisana gledala u tapete. Ona lampa joj se podrugljivo cerila… Isplazila je jezik na lampu. “Šta se ti ceriš? Vidi kakva si ružna i stara. Sve ti se…

Baci svoj dah na mene… Udahni me u sebe… Diši moje mirise. Otvori se… Oslobodi se… Pusti sve iz sebe. To me tako uzbuđuje. Uzmi me sada… Ne čekaj da bude prekasno. Bez mene je teško živeti. Slušaj naše uzbuđenje, uživaj sada u njemu. Pogledaj me… Gledaj me… Želi me… Nemoj izdati moj poljubac. Milujem…

Treba voleti svoje gluposti i treba naći nekoga ko će voleti naše gluposti. Onaj ko vas voli zbog sveta… Onaj ko od vas očekuje da budete”normalni”, zbog drugih… Takav idiot vam ne treba. Ne dajte da vaše ludilo ode u penziju. Živite svoje ludilo. Ma volite sebe ljudi. Prvo sebe, pa onda svet! Sebi ste…

Jednostavno, čovek ne može promeniti svoje lice… Isti osmeh imaju sve varalice. Ili poštuješ osećanja ili ne… Nema treće. Nema ni sreće… Ostaće samo ono što više ne postoji… Ostaće samo ono što se više ne broji… Tragovi u pesku, što ih vreme briše… Biće sve samo jedan običan kliše… Priča kao i sve druge……

Ode nam moral i moralne vrednosti na samo dno. Ljudima rukovodi strah. Žalosno ali istinito. Svi ćute, da se ne bi zamerili, da ne bi nekome upali u oči a zlo i glupost vladaju. Kuda ide ovaj svet? Pitam se, pitam… Možda ja više nisam normalna za ovaj svet… Možda sam za neku ustanovu… Ne…

Ne shvataš moju tišinu… Ne razumeš ništa… Govorila sam previše… Pričala sam predugo… Zato sada dobijaš moju tišinu… Ništa nisi čuo. Moje reči su uludo bačene. Mnogo mojih emocija je nestalo… Mnoge se kriju sada u mojoj tišini. Nisi me slušao… Nisi ništa naučio iz svojih grešaka… A one su te mogle puno naučiti. Greške…

Danas nikome od nas ne daje garanciju. Danas nam ne garantuje ni sutrašnjicu. Zato recite sve što mislite i osećate. Recite onima koje volite da ih volite i pokažite to. Recite im da su vam potrebni. Zagrlite ih, ljubite ih… Izvini dušo, hvala ti, oprosti mi, molim te, volim te… Izgovorite sve to… Držite pored…

Možemo hodati zajedno ovim svetom… Možemo hodati zajedno svim svetovima… Možemo hodati zajedno između svetova… Možemo hodati zajedno, dok ne pronađemo svoj svemir, dok ne pronađemo zajedno mesto samo za nas. I ništa nije uzaludno… Naša tela će vibrirati zajedno. Mi smo jedinstvena kombinacija u ovom svetu. Obriši svo vreme, pre mene. Obriši sve tragove……

Svaki dan, istim putem idem na posao. Bulevar, Batutova, Dimitrija Tucovića… Zadržaću se na Dimitrijali… Zvezdara, trgovačka ulica(tako sam je ja doživljavala), kućice sa dvorištima.. Stari deo Beograda… Sada je to samo još jedno ruglo mog grada… Znate zašto? Stara trošna kućica a pored zgradurina i sve tako… Mislim da je to nedopustivo.. Prvo stavljati…

Neuporediva… Nepredvidiva… Nezaboravna… Najlepši poklon života… Hodam među zvezdama… Hodam sa mesecom… Hodam po oblaku… Hodam… Imate oči ali ne vidite… Imate usta ali ne pričate… Imate uši ali ne čujete…Imate srce ali ga ne slušate. Imate krila ali ne letite… Vidi te samo onaj ko želi da te vidi… Čujete samo onaj ko želi…

Uznemirena sam… Umiri me zagrljajem… Zagrej me svojim toplim telom. Daj mi poljubac od hiljadu godina. Izmešaj svoj dah sa mojim… I ljubi me… Ljubi. Nedaj da išta zaustavi ovo između nas. Umiri me… Uragan od emocija u mom telu… Dodirni mi um… Umiri me… Uzmi me u svoje ruke… Drži me… Želim, da želiš,…

Nisam ja ta koja osuđuje… Nisam ja ta koja prosuđuje… A nisam ni ta koja donosi presudu! Ja znam. I ja vidim. Priznajem… Opraštam sad ili… Ne zaboravljam… Nikada! Život ide… Đavolu se ne prodajem. Ni dobra, ni loša… Moja duša je pola-pola… Sa očajem, sa besom, sa tugom, sa mržjom se borim… Gledam u…

Da sam stena… Velika stena… Pa da se popneš na mene i da ti budem oslonac. Da sam slon, da mi sedneš na leđa, pa da te nosim kroz život… Da sam ptica sa najvećim krilima, da sedneš na njih, pa da zajedno poletimo do naviših visin. Da sam drvo sekvoje, pa da se zgutkaš…

Smatram da je bilo dosta trpljenja i ćutanja… Onaj moto trpljen spašen je za mene glupost, naročito u našem slučaju. Izađimo na ulicu svi! Volim kratko i jasno da kažem šta mislim, međutim shvatila sam da nekim ljudima dok ne nacrtam, ne razumeju šta im govorim. Neću sad da crtam, pisaću šta mi padne na…

Ispreplitani snovi i stvarnost… Moja senka na ulici i ja… Hodamo… Sivo i šareno… Neodlučno i nevino… Hladno i strastveno… Senka i žena sa svim svojim bojama… Sve i suprotnost… Moj selfi na asfaltu i moje muke na betonu… Svetlost i nada u meni… Gledam svoju senku… I ne vidim sebe… Ja sam zarobljena gore……

Sam u sobi… Sam sa sobom… Kreni na putovanje u sebe… Ne trebaju ti koferi puni uspomena iz prošlosti… Ne vuci ništa sa sobom… Samo kreni na to putovanje. Biće to, veruj mi, najteže putovanje u tvom životu. Probudi se, probudi sve emocije u sebi i preispitaj se. Na sekund pomisli da je sve moguće.…

Sanjam… Sanjam jer snovi brišu i dodaju ono što ne valja u stvarnosti. Snovi ispravljaju sve nedostatke našeg malog sveta. Ja sam žena osetljiva. Mene pogađa svaka vaša gruba reč. Mene pogađa svaka prepirka i nerazumevanje… Ja sam osetljiva žena, zato mi trebaju snovi. Mislite da ste slobodne, jer ste zarobljeni u svom svetu zabluda,…

Idemo, jedan, dva… Jedan, dva.. . Leva, desna.. Cipela mi ova tesna. Jao, jao, što sam besna. U parku se igram sad, skakućem, malo sunce, malo lad. Kao vojnik hodam, leva, desna marširam. Baš bezveze, što me ove cipelice zeze. Jao, jao, što sam ljuta, pih, pih… Bacila bi sada njih. Pa da bosa, trčim,…

Ne okreći se… I ne gledaj na drugu stranu… Sad, ovde, ovaj dan je tvoj život. Razmišljaj pozitivno, ulepšaj sebi dan. Jupiiiiiiii..!!! Ma uhapsite me, što sam drugačija. Uhapsite me, što imam svest, što razmislim pre nego što tvrdim. Uhapsite me, što imam savest, što razmilim pre nego što osudim. Uhapsite me, što imam moral…

Neprospavane noći na mom krevetu… Sakriveni snovi u mom jastuku. Nemirno telo željno beskrajne ljubavi. Ispreplitane laži i istine… Zaboravljene želje u mraku sobe. Tračak nade što proviruje kroz prozor… Suze sakrivene iza osmeha… Tajne prećutane i oćutane u samoći. Tragovi na duši i tragovi na koži… Hrabrost za život ubilačke samoće. Preživljene izdaje. Izgrađene…

Zašto se ljudi zadržavaju u lošim vezama? Zašto brakovi u kojima nema ljubavi, poštovanja, strasti, nema ničega i dalje opstaju? Oni kao žive u skladnom braku a svako vodi svoj život, zašto to? Kod mene postoji potpuno nerazumevanje za takve odnose. Da ne pričam koliko tek nerazumevanje postoji za ostanak u odnosima u kojima postoji…

Neki ljudi u svojim ustima nose samo laž… Neki ljudi u sebi nose samo laž… Nekim ljudima je ceo život laž. U ovom trenu ja dođoh do jedne velike istine… Najgora ja, sam u stvari najbolja ja za sebe. Ljudi što žive laž… Ljudi koji me ne poštuju, bude ono najgore u meni. Ne volim…

Svi smo mi jedinstveni, limitirano izdanje… (Biću malo zločesta i reći: “Hvala Bogu zbog nekih, što je tako!”) Svako od nas je drugačiji… Od drugog materijala sazdan, drugačije kockice u njemu sklopljene. Ponekad se te kockice sruše, raspadnu, zagube… Pa budemo kao pokvarena igračka… Naš život bude kao pokvarena igračka… Razelete se delovi nas na…

Zaljubljena u ljubav… I ljubav zaljubljena u mene. U zagrljaju ljubavi živim ja. Ljubim ljubav. Sa poljupcem ljubav počinje…. Volim poljupce sa ukusom ljubavi… Volim život sa ukusom ljubavi. Ljubav nikada ne propada… Ljubav je večna. Sve na ovom svetu treba ljubav. I duša i telo, ljubav trebaju. Možemo svemu odoleti ali ljubavi ne smemo…

Ne, nećeš me naći… Samo želim da moje reči, zauvek odjekuju u tvom srcu… Ne, nećeš me naći! Udavi se u svom strahu… Udavi se, kad nisi imao snage da se boriš. Udavi se, kad si odustao… Udavi se, kad nisi znao da se oslobodiš. Udavi se, ti čoveče što si ostao vezan za svoju…

Zašto dajemo drugu šansu ljudima koji nisu zaslužili ni prvu? Zašto pričamo ljudima koji nas ne čuju? Šta je to u nama? Šta je to u našim venama, što nas tera takvima? Dokle ćemo čekati da nam sreća dođe od drugih ljudi? Prestanimo da očekujemo bilo šta od drugih… Sreća je u nama. Naše dostojanstvo…

Ne mogu zadržati one što odlaze… Svi mi biramo… Pravimo izbore… Jednostavno nisam dovoljno dobra… Nisam dovoljno dobra za sve. Ima mnogo boljih ljudi od mene… Dobri ljudi postoje. Svako od nas je ono što voli… I svako od nas je ono što daje. Ne mogu zadržati ljude što odlaze… Ja sam paranoična, impulsivna, temperamentna,…

Verna sam… Ne izdajem nikada one koje pustim u sebe, u svoj život. Ja se ne prodajem nepoznatima. Ja ne izdajem poznate. Ja ne izdajem sebe. Ostajem verna sebi i onome što jesam. Važni su oni koji ostanu… Vi što ste otišli, vi ste tako izabrali. Ostavljam i ja vas… Ostavljam vas vama i vašem…

Može glava da mi priča šta hoće, ja verujem svojoj koži. Verujem osećajima koji se jave na njoj, koje neko probudi u meni. Verujem u svoju intuiciju. I može glava da mi priča šta hoće, ja nastavljem za znakovima kože. Greška, slučajnost, sreća, sudbina… Sve mi to moja koža kaže. To jednostavno mora tako da…

Ma gledaj me onim pogledom… Pogledom iza kog se krije sve… Pogledom koji govori sve… Pogledom koji mi govori da sam sve. Pogledom koji mi govori da postojim. Reci mi pogledom koliko sam ti važna. Potrebno mi je to. Nasmeši mi se pogledom. Nasmeši i daj do znanja da vredi. Da vredi boriti se… Daj…

Ako imate sreće, pa sretnete ljude sa velikim srcem, čuvajte ih… Čuvajte ih… Ne puštajte ih od sebe. Čuvajte to blago. Zar vam sva kamenja sveta mogu biti važnija od tog jednog dragocenog kamena? Čuvajte tu jednu posebnu osobu. Ne dižite spomenike lažnim herojima. Ne dižite spomenike kamenju, njega ionako ima svuda oko nas. Mnogo…

Ponekad smo najveći stranci sami sebi… Ponekad su naši svetovi, najudaljeniji svetovi od nas samih. A ponekad nam je nečiji svet bliži, nego što smo sami sebi blizu. Mogli bi biti srećni ali mi smo ponekad tako glupi. Bežimo… Bežimo u sebe. Pravimo nevidljive lavirinte u kojima se gubimo, bežeći od života. Previše uplašenih ljudi……

Za početak citat mog prijatelja! “ Samo budala i slepac je mogao da glasa za ovu gamad,kriminalce,lopove,decoubice,narko dilere…itd…Ako se neko pronadje, nemoj se uvredi, istina ne bi trebala nikog da vredja…Neka nas sada guze muski… Da nas dojebu do kraja… Javno mogu reci, ne priznajem vise ni jedan zakon ove zemlje… Ne priznajem mafiju… “…

Neću ti reći vidimo se sutra ako to ne mislim… Ne obećavaj ni ti meni sutra ako to ne misliš… Ne obećavaj…. Samo nestani… Odlazi sa moje kože. Ne raspaljuj maštu, obećavajući ono što ne misliš. Reči imaju svoju težinu. Težinu koja pada na srce. Ako ne misliš, ako ne želiš, samo ćuti… Ne obećavaj.…

Divno je kad vidite sebe u nekome i kad neko vidi sebe u vama… Divno je kad u isto vreme kažete istu reč ili kad završavate jedno drugom rečenice… Divno je kada imate sličan humor i kada se zajedno stalno smejete… Divno je kada sve kažete jednim pogledom i kada vam reči nisu potrebne… Divno…

Šta ste se navalili na ta jedna vrata? Oćete da uđete na njih, pa to ti je… Zatvorena su za vas, zar vam nije jasno? Navalili i ne puštaju… Navalili i ne vide ona druga otvorena. Čudni smo mi ljudi… Pored otvorenih vrat, mi zapinjemo na ona zatvorena. Pored toliko lepih stvari, mi vidimo samo…