Opuštencija sa Zojom !

Svi vi koji kukate, sada ću vam reći nešto Pogledajte sebe očima stranca… Pogledajte sebe očima slučajnog prolaznika… Pogledajte sebe očima deteta… Pogledajte sad svoje postupke… Da li su pravedni i iskreni? Poslušajte svoje misli… Da li su čiste? Poslušajte svoje srce… Da li ga čujete? Poslušajte svoju dušu… Da li je imate? Krivite svet,…

Hrabro idem putem duše… I uvek glas srca slušam… Mnogi  pokušavaju, da me lome, ruše… Mnogi bi pokornu da me vide… Mnogi bi još svašta pride… To je sudbina jake žene… Žene koja se razlikuje od mase… Žene koja može da ide sama… Pogrešili ste… Nisam ja slaba… Slušajte vi vašu tišinu… Nastavite da žmurite…

Gubim se u detaljima… Ti postaješ moja navika … Moj slatki uzdah… Nostalgija u duši… Poljupce, ne može ništa nadoknaditi… Gubim se u poeiziji želja… Zuje bubice u mojoj glavi… Osmesi koje delimo su dobri… Haos u našim mislima… Lupanje u mom zaboravu… Zaboravljam da sam htela da zaboravim… Rutina haosa u našim danima… Gubim…

Znam šta hoću… Ono što želim je u mojim rukama… Ustajem i pokazujem svima… Pokazujem ko sam… Pokazujem onima koji mi sude… Pokazujem svima redom zube… Moj život i moji izbori… Gledaj u mene ,pa se i ti bori… Bori se za sebe… Ignoriši ravnodušne… Pogledaj u prostodušne… Osmehni se onima što se tebi raduju……

Sve što radim i gde god da idem, ja nosim i svoje srce… Ono je uvek u igri… Ono je uvek sa mnom… Ja sam uvek sa njim… Samo tako sam slobodna… Pravim greške… I dalje pravim greške… Korak napred, nazad dva… Progledaj kroz prste… Zažmuri… Pusti da život prolazi… Samo odluči , za šta…

Sve je ovo iluzija… Da li će biti svih nas… Kada sunce večeras zađe… Kada mesec proviri… I novi dan kad se probudi… Kriza identite… Ne znate da budete svoji ali budite… Gubite vreme , umesto da ga množite… Bićete pojedeni… Begunci od sebe… Sa haosom u sebi… Isekli svoja krila… Zaboravili da je svet…

Dozvoljeno je…. Da volite sebe! Da imate svoj prostor! Da imate pravo glasa! Da odete kad gos vam je neprijatno ili se ne osećate sigurno! Da odete od onih koji vas ne poštuju! Da imate svoje potrebe! Vi ste ljudsko biće i zaslužujete poštovanje i ljubav !!!!

Ne gledaj unazad… To sve kvari… A možeš i da se sapleteš… Gledaj ispred… Imamo krevet… Možemo u njemu da se valjamo… Da grickamo nešto… Ja sam žedna…. Opet sam žedna… I nije mi udobno… Ne gledaj unazad… To sve kvari… Zaustavljaš tok… Postoji ograničenje… Ograničenje, na količinu patnje… Postoji granica , do koje smo…

Ljubavniče… Reci mi… Šta je to u meni? Kaži mi? Da li sam ja slika? Zamisli … I kaži mi… Ja postojim… Drhtim…. Bespomoćna i nezadovoljna… Ja agonija , radosti i gorčine… Zadovoljstvo, bez ograničenja… Ja postojim.. I sve može da me povredi… Čekam , na prelazu između meseca i sunca…. Ljubavniče…. Reci mi… Zašto…

Ko ne želi, taj kaže : „Ne mogu…“ . Samo oni sa srcem mogu da improvizuju… Postoji ono što trebamo čuvati… Nekad su draži oni koji me mrze i poštuju… Možda je tajna ,zaboraviti… Zaboraviti i uživati… Kad pogledam unazad vidim sve svoje greške… Vidim svoje padove i promašaje.. Vidim svoje slabosti…  Vidim sva svoja…

Neki misle da sam luda… Neki su mi to i rekli… Ali ja se ne obazirem… Ja živim kako hoću… Ja živim kako mogu… I kome nisam fina, nek popije malo vina… Nek zapali jednu… Nek ostavi na miru , mene bednu… To je moj savet… Pokupite se i idite iz mog sveta… Napolje svi……

Ako odem.. I ako se ne vratim… Misliću na vas izdaleka…. Gledaću vas… Poslaću vam miris vetra… Poslaću vam nešto više… Poslaću vam sećanje i nostalgiju… Napisaću vam neke stihove… Stihove o sebi… O životu… Znaćete da sam ja i dalje ovde… Osetićete moje prisustvo… Čućete tada sve moje reči… Možda ćete me tada razumeti……

Samo ću još ovo večeras napisati… Tužno je što ljudi vše žive ovaj virtuelni život i više drže ruke na telefonu nego na nečijem telu…

Ljubav… Neka mi neko definiše ljubav? Šta je to što mi tražimo i očekujemo ? Meni je prisustvo, poštovanje i ljubav,  nerazdvojno! Dvoje, jedno pored drugog. Tišina i zagrljaj…  Tišina koja se pretvara u pesmu … Zagrljaj koji otklanja sve strahove… Zagrljaj u koji staje sve… Sve boje i svetlost koja se ogleda u očima dok…

Najteže  je početi ispočetka… Dođe dan kada morate sve da kažete… I dođe dan kada vama moraju sve da kažu… I recite… Glasno recite : To što radiš je sramota! Odjebi iz mog života!  Nisu dobre igre .. Nije dobro , želim te… Ipak te ne želim.. Želim te… Da ali nije to dovoljno…  Igrice…

Ljudi povređuju… Nekada svesno… Nekada nesvesno… Uglavnom je to posledica ne razmišljanja… Ja vas molim: Ne povređujte!  Nemojte biti ničije razočarenje!  Ništa ne boli kao kad se razočarate… To je bol izgubljene nade… To je poraz izdatog poverenja… To je izdaja nekoga ,koga smo voleli… Znam… Opet će neko reći to je i posledica naših…

Maske se tope… Maske stavljene da sakrijemo sebe , da sakrijemo svoju bol i nemoć… Svima treba osoba koja će upoznati nesigurnost naše duše, koja će živeti sa nama u našim lošim danima. Osoba koja će imati intimne susrete sa svim našim strahovima ,promenama raspoloženja,sa svim našim razmišljanjima.  Osoba koja možda neće razumeti sve to…

Dobro jutro!  Ni danas, ni bilo kada, ja nemam vremena za loše misli i loše ljude! Maske padnu, istina se otkrije… Ponekad su potrebne godine da nekoga upoznamo i otkrijemo… Onda se razočaramo… Razočaramo u te ljude… U stvari to nije istina. Mi se razočaramo u sebe! Razočaramo se u sebe jer nismo ranije otkrili ko…

Svima nama je lako da savetujemo druge. Sebe savetovati je najteže… Mogu ja sebi nešto i reći al stvar je u tome što ja sebi nisam baš poslušna… Sama sebe loše slušam. Juče mi je brat rekao da sam ja nenormalno tolerantna. Zamislila sam se… Jesam bre… Ja trpim što niko nebi. Prelaziim preko onoga…

Dobro jutro, Ponedeljku! Dobro jutro, novoj radnoj nedelji! Dobro jutro, onima koji danas započinju nešto! Dobro jutro, onima koji su na odmoru ! Dobro jutro, za one koji su odlučili da promene nešto! Dobro jutro, onima koji se osećaju kao da su daleko od svega! Dobro jutro, za one koji misle da je pravi dan…

Džaba hiljade ljudi oko nas ako nas niko ne zna stvarno…

Ljubav se ne može obrisati kao gumicom… Ona je deo naše duše.. Ona je večno u nama… Hiljade i hiljade komadića u našoj duši… I to se ne može izbrisati… Zato sebi dozvoljavam da budem ovo što jesam! Ne mogu biti nešto drugo… Dala sam sebi slobodu da volim… I radim i živim onako kako…

Stvari se menjaju… Ljudi se menjaju… Ne možemo planirati život… Na kraju često bude suprotno od naših planova i želja… Moramo da živimo iz dana u dan… Naše želje jesu ono najvažnije što imamo. I niko ne sme ismevati ničije želje.  Naučite da se isplati, ponekad ne spavati, da bi ostvarili svoje želje,da bi održali…

Živimo u svetu paradoksa… Paradoksa i licemerja… Sredstva masovnih komunikacija vladaju nama. Menjaju naša sećanja, mišljenja, ponašanje. Unose u naš život nemir, menjaju nam moralna načela, umove, svest…  Toliko alata za komunikaciju a mi sve „gluvlji“ i „nemiji“. Da li se to samo pravimo da ne čujemo i ne vidimo? Da li smo zaista gluvi…

Mislila sam da će te moje pesme dovesti do mene… Da ćeš shvatiti ko sam ja… Da ćeš otkriti mene…  Da ćeš videti  sve moje mirise i otkriti svo ovo trnje zabodeno u meni… Danas ja znam da su svi ti koraci bili uzaludni… Ja sam skakala… Nisam videla sve te koridore  ispred sebe… Srljala…

Saznanje da nas neko voli, donosi mir i spokoj našoj duši… Šta može biti važnije od toga…? Meni ništa… Muškost i ženskost u jednom svetu… Dah i uzdah… Lice koje klizi… Brada koja miluje… Svi snovi sadržani u jednom prisustvu… Želja… Znoj ,mišići ,obline,poljupci,dodiri… Suština… Ja sam to shvatila… Možda nam život daje samo Limun……

Tuga me neka spopala ..U oko mi upale trunke melanholije…  Opet moje misli… Neće doći ono čega nije bilo….Ne odlazi i ne nestaje ono čega nije bilo… Ono što je postojano i jako opstaje… Na žalost mnogi se igraju ljubavlju i poverenjem… Ljubav se ne kupuje i ne prodaje… Ljubav nema cenu… Ljubav se daje…

Dođe tako neka pustoš… Shvatiš da nisi postoja i da te nije bilo i da te nikada neće biti… Rodiš se…. I rodiš… I misliš da si rođen… A onda shvatiš da ne postojiš… Da te nema… I vidiš kako sve ide dalje. Svi idu svojim putem a tebe nema nigde… I nikome, ne nedostaješ… I…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Volim te.. Volim te…Volim te onako kako se voli u hiljadu i jednom životu…Volim te pogledom hiljadu zaljubljenih žena… Volim te kako nikad nisam znala da je moguće voleti!Volim te dok se usta smeju a duša mi umire….Volim te dok spavam i  volim te kad budna sanjam…Volim te svim…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Ljubav je držanje za ruke. Ljubav je radost  jer me voli. Ljubav je osmeh jer ga volim . Ljubav je naše ispreplitane emocije. Ljubav je boje koje širimo oko nas . Ljubav je svetlost koju isijavamo . Ljubav je žudnja svuda oko nas. Ljubav je greške koje priznamo…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Ja… Ja koja te volim…. Ja…. Ja sam savršeno nesavršena za sve tvoje nesavršenosti…. Ja…. Ja sam ona koja čuje iz tvog daha šta ti je u mislima…. Ja…. Ja koja te volim i dajem ti svoje telo i svoju dušu…. Ja….. Ja koja sam otkrila deo tebe…

Nije ljubav tuga… Nije ljubav kukavičluk… Nije ljubav nemoć… Nije ljubav suza… Nije ljubav patnja… NIje ljubav matematika…. Nije ljubav ni fizika… Nije ljubav kada nekoga voliš zato što ti treba! Nije ljubav sebičnost.. Nije ljubav ne briga… Nije ljubav ružna reč! Nije ljubav činiti ono što svet očekuje od tebe !Nije ljubav samo prazna…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Ljubav nije samo reći „Volim te!“ Ljubav nije samo poljubac… Ljubav nije samo pogled…. Ljubav je poljubac u ruku… Ljubav je drhtaj tela od dodira… Ljubav je kada zatvorenih očiju osećamo… Ljubav je sitost bez jela… Ljubav je večna glad… Ljubav je kada se srce razbija što nisi…

Ljudi moji.. Klima radi… Jupiiiiii… O mog šoka kad sam ušla i shvatila da je prijatno… Nema gužve , ja sedim i klima radi…. Nadam se da neće naići kontrola da mi pokvari prvu dobru vožnju posle mnogo dana… Jao, što je dobroooo…. Što nije ovako češće? Ma stalno… Jel vidite kako je malo potrebno…

Vreo dan u Beogradu. I primetih nešto lepo na našim trotoarima.. Malo, malo pa posudica sa vodom a ponegde i sa hranom za mace.. To je baš, baš lepo.. Mislim da Beograd sad ima više ničijih maca, nego ničijih kuca.. Ali je lepo što one nisu samo ničije, već i svačije. Lepo je i to…

Snovi su deo života svakoga od nas. Pitanje je samo koliko mi sami verujemo u njih. Ako  mi ne verujemo u naše snove i njihovu ostvarivost… Naravno da je onda nemoguće da se ostvare. Ako verujemo da naši snovi mogu da se ostvare i ako je naša želja dovoljno jaka, mi ćemo početi da se…

Došla sam iz daleka… Niste čuli za moj svet… On me pratio… Godinama smo bili pod istim nebom… Sreli smo se na istom mestu… Disali smo isti vazduh… Pratio me… Veza je bila živa… Kao da nisu prošli vekovi… Prepoznala sam ga… Pratio me…. Nisam mogla, više ići sitim putem… Nisam mogla, više čekati iste…

Ne valja…. Kada je strah jači od ljubavi… Ne valja… Kada se predaješ bez borbe…. Ne valja … Kada su laži glavni argumenti… Ne valja… Kada se traži razlog… Ne valja… Kad se daju izgovori… Ne valja … Kada ne vidiš smisao… Ne valja… Kada se sve vrti u krug… Ne valja.. Kada previše suza…

Prati me… Mislim da odlazim… Mislim da svaki dan odlazim po malo… Odlazim da vidim ono što videla nisam…. Odlazim da vidim ono što mi nisi dao da vidim… Odlazim…. Moj um nije dobio pažnju…. Moje suze su napravile novu reku , po kojoj ću sada da plovim… Odlazim… Počinjem da osećam, da više ne…

Hej… Dođi… Moja usta su slatka…. Moje telo je kao cvet… Otvara se pod dodirom… Napravljena sam od ljubavi… Moje oči se smeše krotko….. I noge su mi bose… Ja sam žena požude… Hej…. Dođi… Raspleti moje kose… Biću srdačna… Biću odlična… Duša mi je krilata… Haljina lagana… Dođi… Ja sam žena požude…

Shvatate li da sve što činite , činite sebi?  Naše misli, naše odluke, naša dela nas vode na put koji smo mi izabrali. Narodski rečeno ,ono što posejemo to ćemo i da požanjemo. Ono što odlučimo to će nam biti. Izbore sami pravimo. Ne izgovarajte se tuđom krivicom.. Sve ste to vi dozvolili.Sloboda koju sebi…

Koliko volim sebe? Ovo je još jedno pitanje koje me muči. Kako znati koliko volimo sebe ? Kako znati koliko treba voleti sebe ? Kako znati dokle je ta ljubav zdrava a odakle postaje bolesna ? Da li ja premalo volim sebe ako dozvoljavam da me neko povređuje ili ja previše volim sebe ako sam…

Jutros u autobusu klima bučna al i ne ladi nešto.. Galami klima a galame i moje misli…. Razmišljam o pragu svoje tolerancije.. Pitam se nije li prevelik…? Nije to dobro… Previše razumevanja i strpljenja… Naviknu ljudi pa vas jebavaju… Osećam se kao učesnik neke nove igre, „Jebavanje bez granica“. Puknem ja… Razgalamim se… Al slaba…

Pitanje morala je pitanje koje me stalno muči…Shvatam da postoje ljudi koji ne znaju šta znači – „Moral“. Evo definicije morala : Moral je kriterijum koji se primenjuje na postupke. Definiše se kao oblik društvene svesti, sistem običaja, navika, normi. Moral je relativan, jer nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Centralne vrednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno. Moral je objektivna…

Dobro jutro svim pristojnim ljudima! Dobro jutro nežnim i pažljivim dušama! Dobro jutro svima, koji znaju šta znači reč poštovanje! Dobro jutro svima koji hodaju na vrhovima prstiju, kada ulaze u našu dušu! Dobro jutro onima koji paze da svojim postupcima ne uznemire naše srce ! Dobro jutro dobrim i iskrenim ljudima! Dobro jutro onima…

Sve u meni vrišti… Čuješ li krike moje želje… Još uvek nije kasno… Iako sve polako bledi… Ljudi zaboravljaju… Moja duša zove… Daje šanse… Propuštene prilike… Pogaženi dani… Izgubljeni snovi…. Ipak, na kraju sve bledi… Dala sam ti, blagosloven izvor ljubavi. Mogla sam neumorno voleti… Sada želim da pobegnem… Hoću tamo gde se pleše… Više…

I dok ovo mećem… Pomislim ,koliko puta sam u brzini i ja pogrešila… Mada volim ponekad i da se našalim i namerno se frljam saS padeži 😉 Eteeeeeeeee… Metnulo se.. 😛

Budite srećni… Smejte se… Zabavljajte se… Radujte se… Iznenadite se… Čudite se… Verujte… Nadajte se… Oprostite …Volite… Sanjajte …. Izgubite se… Pronađite se… Pričajte … Pevajte…. Rastite… Sazrevajte… Učite…. Plačiite… Trčite… Provodite se….Odmarajte se… Živite… Nađite vremena za sve ovo… Neka to bude vaš poklon za vas… Odvojte vreme za život!!! Vreme teče… Vreme prolazi……

Želim da čujem… Od tebe, želim da čujem samo reči, pažljivo odabrane. Magiju reči, samo za mene… Da probudiš, sve moje emocije i daš mi nove boje… Moram da čujem, misli tvoje… Istinu tražim , samo za sebe… Srce mi kuca sve brže, hoću da te vidim … Počinjem da se znojim… Dođi sa milovanjem……

Danas mi jedan stariji gospodin kog inače srećem svaki dan rekao nešto lepo… To bi otprilike bilo ovo: “ Zoko svaki dan se pitam ,koliko anđela li je dežuralo dok su tebe stvarali ? Imaš sve, sve što žena treba da ima..I lepotu i stas i pamet… Sve! “ Ja sam od onih žena što…

Danas verujte u sunce…Verujte u pravu  ljubav. Verujte u čuda. Verujte da je sve moguće. Danas počnite da verujete u leptiriće u stomaku . Verujte u suze radosnice. Verujte u ljude ,čak i one možda pogrešne. Danas verujte da će raditi klima u gradskom autobusu ali ipak ponesite nešto da se ladite…Danas se obucite lagano…

Mudrost za danas… Vi birate šta će te biti.. 😉 Prvo smo svi malo glupi ali bi trebalo da se opametimo posle određenog iskustva 😉 🙂

U dva i nešto sam legla .. Od pet me mačka mlađa budi da joj dam da jede.. U sedam sam ustala… Pričala sa dragim… Bila malčice ovde…Pričala sa dragim…. Otišla do pijace… .Pričala sa dragim….Prilegla i…..Pričala sa dragim…. Uzela da spremim ručak.. .Pričala sa dragim…. Aj da napravim i salatu… Bebi zelena salata ,rukola,maslačaka,vlašac i…

Verujem u ljubav koja nas lomi ,rastura,slama srce… Verujem u zagrljaj i dah ljubavi… Verujem u poljupce koji pale meso… Verujem da seks čini da se osećamo živi… Verujem u sunce nakon oluje…. Verujem u ljude koji dodiruju dušu… Verujem u ljubav…. Verujem… Jebeš svet….

Tišina udaljenosti ubija… Tišina misli ubija… Dobro je ponekad imati tišinu…. Ipak,ponekad nedostaje ,da vidimo osobu koja je u našim mislima… Da vidimo lice ,telo… Da čujemo reči ,koje tišina ne može da nam da… Zajedno možemo sedeti u tišini… Tela će govoriti… Tišina ubija….

Želja ne upozorava… Želja se stvori … I nema kočnice… Željna tih usana… Idem da ih pijem… Idem svoju želju , da iželjim…

Dušo… Ja idem svojim putem… I dušo… Nemam ja vremena da se okrećem i slušam šta pričaju oni iza… Ja čuvam samo ona srca koja me vole… Svoj osmeh dajem spontanim , iskrenim ljudima… I dušo… Svoje vreme , dajem samo pravim ljudima… Dušo… Ja sam slobodna….

Uzmi moju dušu… Dajem ti je… Dajem ti sve… I polako… Zahvati sve od mene… Samo prvo, skini haljinu od mojih želja….

Ako si rešio da ubereš cvet… Uberi ga odmah… Sada… Jer već sutra taj cvet može uvenuti…

Dobro jutro ljubavi… Jutros me probudile ove tvoje reči… Ima li šta lepše nego kad ti voljeno biće poželi dobro jutro,laku noć…? Kada te pozove ,ne znaš ni ti koliko puta samo da ti čuje glas,ima li šta lepše? Mi imamo našu priču i niko drugi nije važan… Samo naši zagrljaji i ruka u ruci…Naši…

A sad me slušaje.. To jest čitajte… Zdrav duh je važan ! Mnogo važniji od zdravog tela ..Pitate se  kako to… Ajde razmislite malo… Jel razmišljate? Pa zdrav duh jača ,čuva i snaži bolesno telo ! A bolestan duh nije ni svestan čuda zdravog tela ! Jel vam sada jasno? Dobro…Kome je jasno ,super !…

Ako me pitate ,kako sam.. Reći ću vam… Bolesna sam… Bolesno bolesna…. Bolesna od svega i svačega…. Bolesna od izdaja i prevara… Bolesna od laži…. Bolesna od tolerisanja , pogrešnih reči i dela… Bolesno bolesna…. Ako me pitate…. Nisam ja loša…. Samo sam malo umorna…

Čudno je to…. Čudno kako neki ljudi deluju na nas… Kao da imaju neku čudnu moć… Čudno je i to kako neki ljudi , mogu brzo da se promene.. I čudno je kako neki ljudi , mogu nas da promene…. I čudno je to kako neko lako , može da nas povredi ili usreći…. Čudno…

Ljubav je izbor… Naša odluka da volimo… Da hodamo skladno… I živimo svoju fantaziju… Ako treba da plivamo i protiv struje.. Da se suprostavimo celom svetu… Važno da je srce na mestu… Mozak ko šiša… Ponekad se pravimo da nešto ne vidimo… Nije to kukavičluk… To je samo nada… Želja… Vera…. Ipak mi biramo u…

Joooooooooj… Bila sam kod čika zubeeeeeeeeeeeee… Ubijaju mi živaaaaaaaaaaaaac !!

Aj se malo igramo ljubavi… Ja te kobajagi volim…. Mislim, što da ne? Ionako je sve igra, šala, zezanje, šizenje, ludilooo.. Mislim , ša fali? Danas se malo voli, sutra nas dupe boli.. Mislim, pazi, danas imam vremena za ljubav. Danas sam slobodna i mogu da te volim.. Sutra… Eee… Sutra je već druga priča……

Ja stalno vodim monolog… Ti slobodno ćuti… Naučila sam da pričam i slušam sama sebe… Polako pijuckam vino i objašnjavam sebi našu ljubav… Roze neki pijem ako se pitaš… Ne pišem na papiru, kuckam sa dva prsta… Izgovaram reči glasno i slušam svoj eho… Smislila sam naslov pesme.. Zvaće se “ Monolog “ . Vino…

Ne dozvoli da sutra kažu umro je… Umro od praznine u sebi… Ogromne praznine koja je progutala, njegovo srce i dušu… Udavio se u svom očaju, u svom sebičnom egu… Konačni bilans je važan… Postoji tišina, krik , bol… Postoje reči, suze, razmišljanje… Postoji način za sve… Postoji i neko zadovoljstvo u bolu… Postoji i…

Postoji više vrsta ljubavi. Evo nekoliko… Ako se vi setite još , recite mi… Platonska ljubav- To je ljubav koja isklučuje telesno,više priijateljska,rođačka i tako to… Zaljubljenost – Drugim rečima zaluđenost.. Ovo je kratkotrajno.. Prođe… Kukavička ljubav – To je ljubav kukavica koje se boje da rizikuju. Sebična ljubav – To je ono kad dve…

Ja sam boginja marginalnog života… Besprekorna dama iz predgrađa… Prostakuša koja živi u ovom gradu… Ja sam sva svoja…. Borim se protiv ljudske bezosećajnosti… Jurim crne vetrove… Gledam vaše sramotne odraze… Svet koji se pretvorio u nešto… Ja jaka i krhka… Ja sam sva svoja…

Sve će završiti u pesmi… Vrata koja vode do nas…. Zatvaraš za sobom… Ostavljamo sve kočnice i oslobađamo se besramno… Noć ljubavi , do zore… Kiša kapi koja curi, između nas… Srce u grudima , koje se čuje , kao gromovi kad udaraju… Duga koja se stvorila u sobi … A mi stvaramo pomračenje… U…

Slušaj… Poštujem te… Poštujem te više od drugih…I kad ne zaslužuješ poštovanje ja te poštujem… Ti tražiš poštovanje drugih iako je to često loše za tebe… Glumiš,foliraš,lažeš…  Šta će ti to… Poštuj sebe…  Ne traži ništa od drugih… Ne dodvoravaj im se… Ne šalji im lažne osmehe… Nećeš dobiti ništa… Ne kopiraj druge… Kopiraj sebe.. Budi…

Prvo me nežno poljubio.. Usne su se jedva dodirnule.. Pogledao.. Pogledom zveri.. Pogledom koji je pokazao svu strast koju oseća… Uhvatio me za ruku… Povukao ka krevetu… I počeo da ljubi.. Ljubio je svaki milimetar mog tela… Rukama nežno pokrivajući poljupce… Pogledom me gutajući… Osećala sam se kao najveća poslastica na svetu…

Joj…Što sam bila opasna u autobusu…Značiii… Joj , što sam bila opasna u autobusu… Priča ide ovako.. 100 duša na 5 kvadratna metra,vrućina,pakao na zemlji… Mene nekako Bog uvek pogleda pa sednem u autobusu a što je zanimljiva ,svaki put kad vidim starije,trudnice ,deca …I ostale ,ja ustanem a oni nekako idu samo stanicu ,dve…

Opet ja u autobusu. Ja i novi Beogradski fenomen. Ovi oko mene sigurno misle da nabadam poruku nekome a ja bi sad da pišem o govnima. Ne o bilo kojim govnima da rasčistimo to odma, o psećim govnima. I da rasčistimo volim životinje i uvek sam na njihovoj strani. Po meni ljudi su glavni krivci…

Ovaj dan će biti budan… On biće kao moj najdublji san… Siguran korak.. Palim uzdah… Vreo dodir… Povetarac duva, dok plešem sa cvećem… Nema kiše… Samo mirisi , koji se šire… Došla je pesma u moj život… Popunjavam još jedan list… Nema više praznine… Bol uvek postoji… Verovanje mi daje život… Vreme prolazi polako… Ljubav…

Bacio si sidro u pogrešno more… Ja se davim ovde… Moja duša visi o koncu… Hladnoća me obuzima…. Nisi video moj svetionik…

Vi mislite da sam savršena? Pogledajte.. Osmotrite…. Primetite… Nisam! Puna sam mana… Mana koje su štetne za mene… Vi mislite da sam satkana od mana? Pogledajte… Osmotrite… Primetite… Nisam! Moje vrline su gusto utkane u mene. Mogu da  vam skratim krila a mogu da vam budem najlepše gnezdo. Mogu da vam se smešim a mogu…

Volite sebe!  Volite istinu! Kada volite sebe i istinu uvek ste na pravom mestu ,na pravom putu! Sve što vam se dešava i što vam nanosi bol i patnju  nije vaša istina… Sve to vam se dešava da bi naučili ,shvatili i otkrili svoju istinu..Sve se dešava da porastete ,postanete zreli ,steknete samopoštovanje… Volite sebe…

Još jedan dan…Dan kao i svaki drugi. Znam da nisam posebna,ni najlepša ,ni najpametnija ,ni najbolja ,ni najmudrija… Ali danas odlučujem da budem svoja… Odlučujem da budem srećna…Odlučujem da iskoristim svaki trenutak ovog dana da budem srećna i nasmejana. Odlučujem i da deo svojih odluka podelim sa vama… Odlučujem i da vama kažem da odlučite.…

Bol je deo života… Moramo ga prihvatiti.. Moramo dozvoliti da nas nauči…I ne smemo dozvoliti da predugo traje!

Možda sam pogrešna… U pogrešno vreme rođena… Rođena sa manama… Manama koje žive u meni… Sva moja iskustva i moji razlozi… Moja ljubav , nema granice… Ona me baca na pod… I lepi delove tebe za mene… Moja ljubav ,nema definicije… Samo komadići svega i nesavršenosti naše , koji se spajaju.. I daju razlog… Razlog…

Ponekad mi nedostaješ…. Ponekad te sanjam… Ponekad mislim na tebe… Ponekad u sebi pričam sa tobom… Ponekad želim da si pored mene… Ponekad mi treba tvoj zagrljaj… Ponekad hoću tvoj poljubac…. Ponekad čujem tvoj glas… Ponekad vidim tvoj osmeh… Ponekad te osećam pored sebe.. Ponekad bi da me držiš za ruku… Svo ostalo vreme ,…

Zatvaram oči… Tvoj miris u meni… Ušao je pod moju kožu… Zaustavljam vreme… Nebo sve zna… Zadovoljstvo je tu… Osmeh u mom sećanju… Goriš pod mojom kožom… Nostalgija nas ispunjava… Ljubav inspiriše…. Daleke zvezde i drhtanje… Penušave suze u oku mom… Ja sanjam… Dve savršene duše… Vreme počinje da teče…. Možda je iluzija sve…

Moje pesme sam ja.. U njima je sve… Moje greške i ja bez mane… Moje pesme su moj izgovor… U njima je sve … Danas sam ubijala bes a juče nostalgiju… Moje pesme sam ja…. U njima je sve… Boje mog života , moj ljubavnik, prijatelj… Moje pesme sam ja.. U njima je sve… Podižu…

Postoji tako mnogo načina da kažemo… Postoji tako mnogo načina da ćutimo…. Postoji tako mnogo načina da čujemo… Kada govoriš ,govori… Ponekad previše priče a ništa rečeno… Bolje da je oćutano… Kada ćutiš , ćuti… Ponekad previše tišine, stvara buku… Bolje da ste rekli ,svoju muku. Kada slušaš, slušaj… Premalo reči , mnogo tišine… Sve…

Volim da pišem…Ponekad baš imam inspiraciju. Lebdim u vazduhu… I kad god sam negde ni na zemlji ni na nebu ja se setim ,opet nisam namazala nokte na nogama. Kakva sam ja to žemskinja ? Srećom beli sedefasti lak pa nije upadljivo da pola otpalo 😛 Noge sam ipak stigla da obrijem . A rukeeeee……

Ja sam opasnost… Tvoj prozor u moj svet… Vrata su se zatvorila, za tobom… Nema ti povratka… Zarobila sam te… Ja sam opasnost… Moj dizajn se ne uklapa u sve slike… Znaš sve činjenice o meni… Nisam baš fit… Grešiti je ljudski… Ja sam konstantna… Kod mene , nema obmane… Kod mene  je sve jasno……

Ah… Osećam se ludo… Ove trešnje su čudo… Napravile su invaziju, na sva moja čula… Ah… Kakva aroma… Dovešće me do nervnog sloma… Izbacujem samo uzdahe , zadovoljstva… Ah… Gubim osećaj za stvarnost… Nestaje realnost… Trešnje mi donose vizije prošlosti… Ah… Udišem sećanje… Suštinu gubim, zbog njih ludim… Ah… Trešnjeee… Mmmmm…

I ulicom dok hodam, razgovaram sa tobom .. Znam da me čuješ.. I znam da me osećaš.. Ti borbu vodiš, sa sobom… I ne vidiš ništa… I ne staješ nikome na put… Važno da ti gaće dobro stoje… Granice moraju da postoje.. Čuješ li, moraju… Mogu da poštujem.. Mogu da razumem.. Al na svoje, nedam…

Svaki put kad čekam autobus pri povratku kući ja se čudim… Moj dragi je u pravu… U pravu si dušo priznajem. On je Beograd nazvao grad četiri svetla. Ja ću to sad proširiti na : Beograd – grad upali sva četiri svetla i stani gde hoćeš . Nisam na to obraćala pažnju, valjda čovek navikne…

Ako ste otišli… Nemojte se više vraćati… Ako ste pokušali više puta i niste videli razliku… Ako ste plakali a suze uludo padale… Ne gubite više vreme… Uskoro će te sedeti, sami na svojoj stolici i mrmljati o prošlosti… Mrmljati o svemu , što ste uradili ili niste uradili… Bol će biti tada nešto dobro,…

Dušo…. Ja sam tvoja činija slasti… Ja sam tvoj vulkan zadovoljstva… Tu na središtu mog tela , sve je tvoje…. Tu kod mog stomaka , je tvoja činija slasti… Dotakni moju kožu, osetićeš kako gori, kako ti ruku pali… Napravi korak ka meni… Korak ka mom telu… Dođi da te zavedem… Da se zaglaviš u…

Moje noći su duge… Mnogo više nego vaše.. Mnogo više nego je normalno… Moj um je vrtlog… U njemu je vreme stalo…. U njemu sve stoji… Sve vidim, sve znam, sve osećam… Znam da misliš , da se sreća kod tebe zaledila… Znam da nisi sanjao… Nisi ni za sreću znao… Nisi se ni smešio……

Svi možemo biti bolji ljudi.. Sada možda ne znate kako i kad… Ali ako se menjate i radite na sebi ,  svojom jednostavnošću i iskrenošću vi ćete postajati sve bolji i bolji! Budite ljudi ❤ Jednostavni ,skromni i iskreni ljudi!

Isto sunce ,novi dan! Isti vi,novi osmeh! Danas , svojim osmehom otvorite nebo! Danas ,svojim osmehom probudite život! Danas ,svojim osmehom podsetite da je svet lepo! Danas ,vam ja želim srećan i ispunjen dan!

Kada smo dolazili na Adu ,poželela sam da se slikam ispred ovog lokalčića ,bio mi sladak iz nekog razloga. Seli smo malo pored jezera da uživamo u vodi ,kad poče kišica,moj dragi koji misli na sve imao je kišobran .Otvorili smo ga i uživali dok nije počeo strašan pljusak. Istrčali smo na stazu da uletimo…

Predaću se .. Ove kišne noći , predaću se, zvezdama sa tvoga neba… Poljubiću… Poljubiću sve , svilenkaste oblake , koji me poznaju… Potonuću… Noćas ću potonuti, u jedinu izvesnost, koju imam… Potonuću u svoju ljubav… Jer ljubav je jedina sloboda… Uprkos svemu, ljubav mora da postoji… Ti moraš  izabrati mene, zato što me želiš..…

U autobusu sam… Idem na posao… Sedim i posmatram ljude.. Inače volim da posmatram ljude i razmišljam kakvi su, kakvi su im životi… Zapušteni ljudi su uglavnom u braku. Možda to zvuči ružno i surovo ali je u većini slučajeva baš tako… Posmatram ih a onda bacim pogled na ruke da vidim imaju li burme……

Ljudi su jaki.. Svi mi smo jaki! Svi smo hrabri! Niko nije nepobediv.. Niko nije neumoran… Niko nije neranjiv.. Hrabrost da se krene napred, zajedno sa strahom… To je volja za životom! Svi smo mi umirali više puta… Umirali uz put, onako uzgred… Umirali manje ili više… Umirali tu i tamo… Ostavljali sebe , na…

Samo retki ljudi su jaki ljudi! Samo jaki ljudi se trude da pomognu drugima iako imaju gomilu svojih problema.  Znate kada vas neko ,nekada izgrdi ili kaže nešto što vam zvuči surovo..Nije on zao…Možda samo želi da vam pomogne…Da vas probudi iz vaše apatije… Da vas prodrma ,protrese…Da se zamislite i pokrenete. Nije prijatelj svako…

A sad ustanite….Ne dozvolite da vas iko slomi…Da iko slomi vašu dušu! Ustanite i stanite na svoje noge ! Ustajete zbog sebe ! Zapamtite ovo – ZBOG SEBE ! Ima onih koji bi da vas vide slomljene ,pognute glave ,tužne …Ne pružajte im to zadovoljstvo… Ustanite,podignite glavu visoko…Pre toga se umite i popite kafu aonda…

Svi mi u svom životu imamo, kolekciju grešaka… Albume pune promašaja… Ružne suvenire prošlosti… Pričajmo o tome… To je istina… Ipak naše srce i dalje vibrira… Naša duša zna da se uzbudi… Naše telo je živo! Budimo zahvalni! Zahvalni za ono što imamo. Zahvalni ljudi , su srećni ljudi!

Tebi nisam dovoljna ja… Ni moja želja… Tebi moj osmeh ne znači ništa… Ni iskrica u oku mom… Ti tražiš nešto drugo.. Neke druge vrednosti su ti važne.. Ti živiš snove lažne.. Ti si kao oblačan dan.. Ti si kao Jesen.. Ti nemaš san… Ti neznaš vrednost , onoga što imaš… Šaljem ti sunce.. Ti…

Sad se nešto razmišljam o fejsbuku, blogu, pisanju, prijateljima, smislu života, miru u svetu i o linjanju mojih mačaka. Al se linjajuuuuuuuuuuu… Sad sam ih malo obanjala i očetkala… Neću o mojim mačkama a neću ni o situaciji u svetu… O fejsbuku, o blogu i mom pisanju… Bog te mazo, ja od 2009 ovde na…

Ovi odozgore preteraše svaku meru… Aman-Zaman, pa Leto je nije Jesen.. Uključite nam sunce a isključite ovu dosadnu kišu.. Oću da šetam golišava, da obučem aljinče, da obujem papučke i stavim slameno šeširče na glavče. .. Ovako više ne može.! Sad izlazim sa posla., namrgodilo se nebo a namrgodila se i ja, kišobran opet nisam…

Sve je lakše kada smo srećni. Zato odlučiite da budete srećni! Kad ste srećni nije bitno , da li je jutro ili veče, zima ili leto… Ništa nas ne može promeniti… Ništa nam ne može oduzeti snove… Ništa nas ne može zaustaviti u našoj šetnji… Sve je lepše i lakše… Boje su svetlije…. Pejzaži oko…

Naučite da budete brižni… Pažljivi … Nežni…. Mali gest brige i pažnje , vredi više od hiljadu reči! Zagrljaj utehe.. Poziv interesovanja… Nežni dodir…. Ispružena ruka… Topla reč… Osmeh prijatelja…. Sve su to maleni gestovi, koji teraju strahove i brige… Gestovi koji uklanjaju , osećaj usamljenosti… Svima su potrebni gestovi ljubavi… Inače ovaj svet umire….

Zašto muškarci ne znaju da se svađaju tako elegantno kao žene?  Zašto odmah beže i povlače se u ćutanje? Žene su tako fine,suptilne i kad bi da vas ubiju one pričaju normalno , čak sa osmehom na licu.  Šta je to u muškarcima…? Nedostatak reči?  Nemoć?  Nemanje argumenata? Šta?  Trudim se da budem pravična… Da…

Dođe trenutak kada se umorite… Umorite od svega… Vaše oči se umore od plakanja , zbog onih , koji ni jednu suzu ne zaslužuju… Izgubiš snagu i strpljenje… Počneš da se pretvaraš , da ne razumeš… Prolaziš neopaženo… Imaš telo ,srce,život… A kao da nemaš ništa…. Kao da ne postojim… A znam šta imam u…

Hoću milovanje… Jer milovati ne može svako… To može samo onaj , ko vas voli jako… Ispod suknje bi da virnu mnogi al moji principi su strogi… Ne može dole da priđe svako…. Jok,jok.. Nije to lako… Moraš dosta da daš, pa onda šta ima da saznaš…. Počeh o milovanju da pišem pesmu pa skrenuh…

Samo osobe koje su u životu stekle nešto malo mudrosti i koje su naporno radile na sebi ,imaju razumevanja i daju novu šansu nekome ko nije zaslužio ni jednu !!!  Nekome će ovo biti nejasno i čudno a neko će me razumeti iz prve … Vi što ne razumete zamislite se malo i poradite malo…

Ljubav ne bira… Ljubav se ne bira… Ona se samo desi… Dođe i uzme nas! Bićemo samo prijatelji… I zaljubiš se…. Živimo daleko…. I zaljubiš se…. Mnogo smo različiti… I zaljubiš se…. Možemo da pričamo šta hoćemo… Da nalazimo kontra argumente…. Da pokušamo da pobegnemo… No ,ne vredi… Nemoćni smo pred ljubavlju… Ona samo dođe…

Promene… Mnogi su kukavice za promene…Mnogi ostaju zarobljeni u svojoj kobajagi sigurnoj zoni jer se plaše promena.. . Mnogi ne žive svoje živote jer su kukavice da se pokrenu i promene nešte…  Shvatite život je jedan i on je vaš.Ne treba vam ničija dozvola da bi ste nešto učinili. Odbacite strah… Odbacite brigu od kritike…

Danas je samo danas. Danas neće nikada ponovo doći…. Zato se danas potrudite da budete bolji ljudi! Budite nečiji blagoslov… Budite nečiji odgovor na njegove molitve… Budite prijatelj … Pomozite nekome… Brinite o nekome… Danas budite nečiji melem… Neka vaše reči ne stvaraju nove rane, neka leče… Danas nekome ulepšajte dan i neko će ulepšati…

Mama zečica koja se upustila u borbu sa zmijom da bi zaštitila svoje mlade…Morala sam ovo da podelim . http://www.fokus.ba/84072/magazin/taj-ludi-svijet/hrabra-zecica-borila-se-sa-zmijom-kako-bi-spasila-mladunce-video/

Sada sam rešila da pišem o svojoj ljubavi prema Grčkoj i Grčkom narodu… Neznam šta ću pisati jer  ne znam kako bih mogla opisati svoje emocije kad je u pitanju Grčka… Ja sam u duši Grkinja.. Glasna i strasna… Luda Grkinja… Ne nalazim reči da vam opišem… Evo uzbuđena sam ,mučim se da vam objasnim…

Kada nešto ne znam volim da kažem da ne znam.. Mislim da je to mnogo bolje… Bilo bi me strašno sramota da sam se pravila pametna  kako nešto znam a ispadnem glupaaa.. 😉 🙂 E sad  caka je što su glupani obično jako srećni kada kažeš da nešto ne znaš pa likuju… Al mene briga…

Nismo svi isti… Različite nas život napravio… Zato treba biti mudar… Pre nego  nešto  prihvatiš… Razmisli ko ti je rekao… Mnogi žive sa zlobom i pljuju otrov… Ponekad reči ne znače ništa… Zato ne slušaj svašta… Ponekad tišine , pričaju priče… Tišine pune emocija… Tišine koje nam daju ljubav… Ja sam toliko jaka , da…

Večeras sam oterala  oblake crne… Probudila sve  želje neprospavane… Večeras ja biram delikatnu samoću… Idem u budućnost i radim šta ja hoću… Večeras sam ja boginja strasti… Uživam u trenucima slasti… Večeras se oslobađam velikim uzdahom… Posipam sve oko sebe čarobnim prahom… Večeras u mom svetu bez imena… Obnoviću sebe i biću mirna… Večeras zaboravljam…

Za dobar partnerski odnos je najvažnije šta budimo jedno u drugom. Dvoje zajedno treba da postaju sve bolji i bolji ljudi. Treba da budu tim koji ide ka vrhu… Da savetuju jedno drugo,da uče jedno drugo,da rastu zajedno…Kad se pogledaju da vide sebe. Da mogu da se razumeju bez reči… Da pomažu drugima ali ne…

Tek kada sam pođeš ka meni , ja ću te dovesti do sebe… Tek kada budeš ljubazan , ja ću te čuti… Tek kada odbaciš oholost , ja ću ti se nasmešiti… Tek kad shvatiš da ne postojiš samo ti, ja ću te udostojiti pogleda… Tek kada otvoriš oči, ja ću te videti…. Tek kada…

Došlo mi nešto da napišem o trenerkama…  To moje razmišljanje je krenulo do trenutlka kad smo trebali da idemo da vozimo bicikle,onomad…. I kaže meni moj dragi ,obuci trenerku…  Ja ga pogledah ,poluotvorenih usta ..Onako u šoku… Štaaa.. ? Da izađem iz kuće u trenerci ? Onda u sekundi pomilsim ,pa možda je u pravu..…

Samo malo treba da usrećimo ljude oko sebe, ljude do kojih nam je stalo! Iskren osmeh,dobro srce i iskrenost koja se oseća! I tri reči : Ja sam ovde!! Te tri čarobne reči… Ja sam ovde ! Tu sam za tebe… I biću uvek! Podrška ,briga ,ljubav ..Sve u te tri reči je stalo!!! Samo nemojete…

Svi pristojni ljudi se često zapitaju ,kuda ide ovaj svet…..????? Ljudi su zaboravili lepo ponašanje,ljubaznost…Moral je nisko pao.. Misle ako su uradili nešto loše juče da je to prošlo i da je zaboravljeno.. Ostalo je u juče… 😉 NIje.. Laž ostaje laž…Pogrešno ostaje pogrešno. Hrabrost je biti pristojan i svoj… Da to je velika istina!…

Jedno od mojih životnih pravila je i : Sve je jednostavno! Ljudi su skloni da komplikuju … Da zakukulje ,da zamumulje… Po meni to je u startu dokaz njihove nečiste savesti i ne baš dobrih namera… Kad ti je savest mirna i duša čista ,sve je jednostavno! Za sve postoji jednostavno i lako rešenje. Kada…

Pravi muškarac je Lav koji čuva svoju Lavicu! Poštuje je i trudi se da sačuva njeno poštovanje! Oni drugi muškarci što ne poštuju svoje žene i što su uspeli da izgube svaku mrvicu njenog poštovanja… E , njih bi ja ovako nazvala… To su prčipevci koji se šepure po kokošinjcu! Prčipevci je izraz koji koristi moja…

Pogledajte… U razbijeno ogledalo vaših života… Rasuti parčići na sve strane… To ste vi … Delovi vas rasuti svuda… Fragmenti vaših života, ostavljeni za večnost… Vaše nade ,snovi ,želje… Pogrešni koraci… Pogledajte… Dobro pogledajte… Na te parčiće i dalje sija sunce .. Obasjava ih… Sunčeva svetlost se odbija o njih i vraća u vaše srce……

Šta sam ja? Tek jedna obična, mala žena… Varalica ,što život vara… Plačem i tugujem… Smejem se i radujem… Napišem po neku reč.. Otvorim svoje srce… Podelim svoje uzbuđenje… Nekome draga a nekome iritantna… Šta sam ja….? Tek jedna mala ,obična ženica… Napravljena od uzdaha i izdaha.. Stavljena između suza i smeha… Umotana u neponovljive…

Ljudi se menjaju … Mislim da je to normalno…  Davno sam se iz devojčice promenila u ženu… A onda sam opet postala devojčica… Postoje promene koje sami biramo i promene na koje nas život natera…  Mislim da je bolje da sami napravite promene… Manje bole… Promene mogu biti na bolje ili na gore… Mudri ljudi…

Stigla sam do tačke gde stavljam tačku na sve ono što mi se ne sviđa… Stavljam tačku na sve što mi nanosi bol i krade vreme…Stavljam tačku na žaljenje….Stavljam tačku na sve tuge… Stavljam tačku za sve one koji ne vole životinje… Stavljam tačku na sva licemerja.. Stavljam tačku na sve lažne osmehe… Stavljam tačku…

Znaš… Kad udahnem tvoj izdah… I kad izdahneš moj uzdah… Kad uhvatim tvoj pogled… I kad pogledom me progutaš… Kad poprimim tvoj oblik… I kad se stopimo u jedan… Kad izbacimo svu bol… I kad bol više ne bude naš sastavni deo… Kad istinski shvatimo šta je važno… I kad shvatimo šta je najvažnije… Kad…

Budna sam… Ovde sam… Trenutak buđenja… Prva misao ti… U svakoj misli čežnja… Nedostaješ mi…. Nedostaje mi priča… Nedostaju mi avanture… Sećanje…. Pitanja…. Odgovori…. U svemu tome ti…. Moj život…. Moje znanje…. Moja sigurnost… Moja ljubav… U svemu tome ti… Moje pesme… Moja poezija… Moji poljupci… Moje želje… U svemu tome ti… Moj let ……

Volim život ! Volim svoj život ! Volim sva mala životna zadovoljstva! Volim da dam osmeh! I volim one koji meni daju osmeh! Osmeh je  najveći poklon! Osmeh je sloboda! Volim da budem slobodna! Volim i slobodne ljude! Volim prirodne ljude ! Volim iskrene ljude! Volim ljude koji su ono što jesu, koji ne glume…

Azilanti ispod železničkog mosta u Beogradu.. Dve porodice sa bebom i malim detetom.. I još dosta mladih ljudi.. Zašto ovaj grad ne smesti negde te ljude? Potresena sam… Tužno i nehumano.. Molim vas podelite ovo, možda vidi neko ko bi mogao da im pomogne. Hvala…

Iznenadi me dušo…. Daj mi svoje usne… Ja sedim u tišini i ne mogu da govorim… Poljubi me… Zagrli me… Budi uvek tu za mene… Ja sedeću u tišini .. A tebi dajem slobodu… Slobodu da me voliš !

Slušaj me…. Slušaj , šta besni u meni… Slušaj , ovu lakoću ludila koje se širi… Slušaj ,kako bi mogla sad da poletim… Slušaj ,kako spavaš u mojim mislima.. Slušaj , kako te volim sve više i više… Slušaj , moj sladak dah koji ti šaljem… Slušaj , kako ti mislima ljubim usne…. Slušaj ,kako…

Ako bi sada… Baš ,baš sada.. Ti znao šta ja želim…. Ako bi sada… Baš , baš sada… Ti pročitao moje misli… Ti bi se sada stvorio pored mene… Baš ,baš sada… Ti bi me pogledao sada… I čuo bi moje srce kako lupa… I čuo bi moj um , koji te taži… I ti…

Svi smo mi sve i ništa… Svi ponekad dajemo tišine… Tišine koje ubijaju… Svi ponekad kažemo reči .. Reči koje ne mislimo… Svi ponekad povredimo nekoga… Iako to nismo želeli… Svi mi nekad učinimo , da se neko oseti posebno… Svi ponekad kažemo nekome da ga ne volim… A umiremo od ljubavi… Svako je nekad…

U mojim očima… U mojim očima se kriju reči…. Sve reči spremljene za tebe… U moje oči… U moje oči ulaze sve tvoje misli … Sve misli koje si sakrio od sveta… I čekam.. Čekam da vidim… Let sa novim krilima… Let do visina , posle ko zna kog pada… Ja vidim nadu uvek… Jer…

Način na koji ustajete ujutru iz kreveta postavlja vaše temelje za ovaj dan! Zato ustanite i krenite sa osmehom! Vi zaslužujtete da vam dan bude nasmejan!

Verujte bez šale…Otvara se škola za pačiće maleeeeee… Hahaaaaaaaaaaa.. Nisam to htela da vam kažem,već… Malo pozitivnih afirmacija za danas,za vikend … Ma za ceo život ! Hrabriji ste nego što verujete! Jači nego što izgledate! Pametniji nego što mislite! I duplo lepši nego što ste ikada i pomislili! Da se zadržim kod ovog zadnjeg..…

Sve je u meni… Prošlost i budućnost… Spoljašnost i unutrašnjost… Ništavilo i smisao… Zaborav i sećanje… Svako vreme… Sve se uvuklo u mene… I odzvanja tišina… Ponekad sa pauzom , za kaficu… Ponekad tako glasno, kao džinovski koraci, mog probuđenog sećanja… Gromoglasni stresovi , koji me bude iz mog zaborava… A onda sve opet ode…

Prevelika magla neznanja, nesporazuma,nerazumevanja oko svih nas… Zato ,koristite mozak ali ne zaboravite srce…  Mudrost je važna ..Ljubav je svetlost ! Danas mala iskrica sutra veliki plamen… Ljubav nas greje i osvetljava naš put u ovoj magli koja nas okružuje!! Neka vas greje sjaj ljubavi danas! Lep dan želim!

Moj izbor je put dobra… To predlažem svima… Ako izaberete dobrotu vaša duša će biti mirna.  Sve prepreke koje nastaju na našem putu su samo testovi.. Testovi koji nas iskušavaju ali nam pomažu da porastemo i napredujemo u evoluciji!!!  Sve te lekcije koje nam život daje su lekcije ljubavi…Da naučimo šta je važno. kada nas…

Danas dajte šta možete ,koliko možete i kome možete! Danas budite ono što su mnogi zaboravili,budite ljubazni ljudi! Danas dajte beznačajne ljubaznosti ljudima na ulici… Danas imajte dobru volju da razjasnite nesporazum… Dans imajte prijateljski ton sa onima koji vam nisu simpatični…. Danas dajte osmeh dobrodošlice nezvanim gostima…. Danas poklonite velikodušnu tišinu onima koji  vas…

Ovde u komšiluku ima glasna komšinica… Il je komšija doveo neku glasnu…. Haha…. Morala sam ovo da podelim sa nekim :-D. PS.  Sad razumem zašto me onaj moj ućutkuje stalno 😉

Ajde lepo da mi sad priznaju svi koji pričaju sami sa sobom… Trenutno sam na poslu ali nisam mogla da dočekam da dođem kući da bi napisala par reči o ovome što me muči… Jutros idem tako trotoarom i misli mi naviru.. Razne misli.. Što bi rekli – Samo sikiracija neka… I… Iiii… Uhvatim sebe…

Odbijam da vodim poluživot… Odbijam poluljude od sebe…. Odbijam poluistinite priče…. Odbijam poluljubavi.. Odbijam da igram , samo jedno poluvreme… Neću ništa od pola mere… Ja nisam polužena… Ja sam cela i neću ništa polovično oko sebe! Rođena sam cela… Zato ,odbijam sve polovično!

Ja mogu uvek da se smejem… Ja sam kao malo dete… Malo mi treba za sreću… Ali ja imam i svoje loše dane… Ja nisam htela nekoga , ko bi se zaljubio samo u moj osmeh… Nisam htela nekoga , ko ne bi prihvatio i moje žute minute… Htela sam nekoga ko bi prihvatio i…

I znate šta… Može bre neko da ima sve pare ovog sveta… Da ide u teretane, fitnese, pilatese…. Joga, trčanje, skijanje… Zatezanja, skidanja, opuštanja, utezanja… Al ako je kreten… Ništa to ne može izbisati! Kreten ostaje kreten! Ovo čisto edukativno pišem… Ako je neko pomislio da sam nešto ljutaaaa… Nisam… Jok! Poenta je da sve…

Poklanjam vam moje reči… I poklanjam vam moje misli… Poklanjam vam i svoje vreme… Možda je to nekome malo…Možda to jeste malo… Možda nikome ništa ne vredi…. Ali,ja to radim od srca… I javiću vam se uvek od srca… Sa željom , sa nadom da će nekome ovo nešto značiti.. Da će nekome moje reči…

Priznajte sebi da morate da se promenite ! Mi smo plodovi naših misli , odluka i postupaka… Samo mi možemo promeniti svoje živote! Krenite sa promenama!!!

Juhuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu…Probudite seeeeeeeeeeeee… Ustajte na noge lagane…Ko rano rani ,uživa u jutarnjem miru ,cvrkutu ptica… Skuvajte kaficu,napravite plan za radostan dan… Sačuvajte svoje prioritete i zdravu pamet. Obucite nešto udobno.Krenite u ovaj dan. Danas radite naporno… Radite ono što volite ,volite ono što radite!  Ustajanjeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee…!!! Vreme je da počnete da živiteeeeeee!! Dobro jutroooooo!!!

Neznam za vas ali ja duboko verujem da smo svi ovde sa razlogom…Da smo ponovo rođena da bi nešto naučili… Da smo ponovo ovde da bi ispravili greške iz svoje daleke prošlosti… Da  bi se iskupili za sve ono što smo nekada u nekom životu pogrešili… Akcenat stavljam na  -„Nešto naučili“  Mislim da smo svi…

Problemi postoje u životima svih nas..Uvek nam na put odlaze novi izazovi i nove teškoće…  Važno je da se suočimo sa njima… Da krenemo da rešavamo…Da započnemo promene… Za sve to je potrebna hrabrost i snaga… A svako od nas je jak…Kažu da je čovek jači od kamena… I svi mi imamo unutrašnju snagu ..Hrabrost…

Svaki osmeh je mala stvar… Ali puno malih osmeha razbacanih na našem ,, putu čine nešto velikooooooooooooooo.. Razbacajte i vi danas osemehe na vaš put ❤ ❤ Svako po malo ,eto nama puno osmeha ❤ ❤

Ljudi more… Ne shvatajte život preozbiljno… Malo se igrajte… Vratite se ponekad u detinjstvo…Budite bezbrižni i nasmejani… Mante se statistike i birokratije … Jer postaćete i vi tek jedna brojka… Izgubljena i zaboravljena među mnogim… Živite,radujte se…  Batalite i pravila…Ona su tu da ih kršimo… Ja ni torte i kolače ne pravim po receptima… Ništa…

Previše istih… Uvek sam bila svoja… Nisam jedna od mnogih… Sada sam tvoja… Hoću da i ti napraviš razliku… Da ti budem drugačija… Da me voliš slabu i jaku… Izvini ,molim te… To mora tako… Znam ,da ponekad nije lako… Kod mene srce  od uma je jače… Duša moja zna da  plače… No često se…

O greško moja.. Greško mojih ruku… Što me tvoje ruke , grešno dodiruju… I željo mojih očiju… Što želju vidim u očima tvojim… I svakom mišlju te želim… Tvoji snovi u dosluhu sa mojim snovima… Što sanjaju naše snove… I srce tvoje , što pravi put, za srce moje… I srce moje , što živi…

Znate kad osetite da vas neko voli ? Da ste važni…? Da ste deo njihovog života? Da se plaši da vas ne izgubi? Kada  vas poljubi u čelo… Kada vas gleda pogledom punim ljubavi … Kada je ljubomoran zbog sitnice… Kada vas čvrsto drži za ruku… Kada tišinu pretvori u nežne reči… Kada vas zagrli…

Pogledaj me… I potraži me… Pogledom… Pogledaj me… Nedostajem ti… Volim da se mazimo…. Pogledima… Gledam te…. Pogledaj me… Ja sam ogledalo , tvoje ljubavi… Ovde sam… Skloni ruke… Očima te vodim ka srcu… Nisu potrebne ni reči… Ovo je ljubav u tišini… Neka oči govori… Srce moje svetli… I osvetljava ti put ljubavi… Pogledaj…

Okružena sam sa tobom… I dodiruješ mi kožu… Ti si u meni… Moja ljubav je sebična… Ne mogu da dišem bez tebe… Ti si u meni… Ispričaj mi svoje snove… Daću im realnost… Ti si u meni… Ogledalo moje duše … Čežnja mog srca… Ti si u meni… Zatvori oči.. Udahni život… Ti si u…

Ja sam srećna žena… Velika je umetnost , srećno živeti , sa svojim nesavršenostima… Ja sam srećna žena…. I zato širim svetlost oko sebe, onako , kako bi svi trebalo da je šire… Ja sam srećna žena… Sklonila sam sve zidove, koji su delili mene i ljubav… Ja sam srećna žena… Jer ja sam kuća…

Ja sam tvoj najrazorniji tornado… Nosim te gore visoko.. Do najviših oblaka. Moje oči su na tebi… Moje oči su tamo , gde želim da živim… Ja gledam i vidim strast … Namigujem ti… Dok čekam na našim putevima, koji idu jedan drugome u susret… Budućnost još uvek nije naša… Putevi nas čekaju… Krećem se…

Ma slušaj ti… Dozvolila sam ti da budeš , moj najlepši poklon… Otvorila ti oči… I naučila da budeš slobodan… Uhvati sada ovaj dan koji prolazi… Znaš da mi je žao da kradem danas… Nećemo se oslanjati na sutra… Neka reči ne budu , jedini način komunikacije… Znam da ti ne moram, to objašnjavaiti.. Nama…

Svi traže nekoga , pored koga bi se izgubili… Ja sam se već izgubila , pored tebe… I našla se… Tvoj dah na mojim usnama.. Tvoj ukus u svakom delu mene… Imam želju , za svakim milimetrom tvog tela… Ja ću eksplodirati u tebi… Oh ,kako žudim za tobom… I zaboravljam svoje ime… Skinula sam…

Ja sam ona , koja je dala suštinu tvom životu… Ja sam ona , koja ti daje strast bez granica… Ja sam ona , oko čijeg struka se tresu tvoje ruke… Ja sam ona , koja oseća tvoju ljubav… Ja sam ona , sa kojom si prevazišao realnost… Ja sam ona, koja je otkrila tvoju…

Naši osmesi kuju zaveru… Osećam dah želje za tobom… Pogledaj u moje oči.. I u mraku se vidi naša strast… Noćas budimo tihi… Bez priče ,molim… Želim da slušam , samo zvuke naše ljubavi… Budimo mirni… Bar na tren , dok ne počne , naš ples ljubavi… Neka sve zaboravim…. Neka čujem samo tvoj zagrljaj……

Pronašao si kombinaciju… Za sef mog srca… Otvorio si i svoje srce… Promenio si se… Shvatio si da je ključ , osmeh i lepa reč… Ljubaznost koja otvara , sva vrata… Spontanost i nežnost… Shvatio si… Ljubav pobeđuje sve… Vidiš.. Samo mala promena ugla gledanja.. Samo mala , promena perspektive i sve je lakše… Lakše…

Svako jutro ,dok se vozim autobusom broj 79 iz Mirijeva kažem sebi :“ Moram da napišem nešto o ovoj vožnji ! “ Kako objasniti nekome ko ne živi u Beogradu i ne vozi se gradskim autobusom u špicu,kako objasniti tu avanturu? Prvo,uvek postoji rizik da autobus neće doći na vreme ,jer se pokvario ,što znači…

Mnogo priča.. Mnogo praznih priča… Ljudi pokušavaju , da osvoje lažima… Ljudi vas osvajaju, lažnim obećanjima… Ljudi sve obećavaju , da vam se umile… Ljudi vam se umiljavaju, da bi im verovali… A sve to , ne znači ništa… Jer , sve su to laži… Mnogo priča.. Priča,priča… Praznih priča… A postoje tišine… Tišine koje…

Nemojte čekati sutra da nekome kažete da ga volite… Iako mislite da ta osoba zna da je volite , vi joj to recite pozovite i recite ..Volim teeeeeeeeeee..!!!!! Trebaš mi ! Nikome nije dosadno da sluša izjave ljubavi… Pozovite osobu koju volite i recite…Volim teeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee !!!!!

Danas recite : Jupiiiiiiiiiiiiii….!!!!  I pustite sve muke od sebe…Odlučite da živite ! Nema vremena za gubljenje! Slušajte zvukove oko sebe!.Čujete ptičice ? Igrajte ! Osećajte sve te emocije oko sebe!  Pevajte! Skačite ,vrištite.. Živiteeeeee…! Zgrabite život za m… I ne puštajte ga! Živite onako kako vi želite. Stavite svoj pečat na svoj život! Vaš…

Ja sam radoznala… Puna života… Pohlepna za srećom… Gladna ljubavi… Željna zagrlljaja… Volim lepotu… I gadim se licemerja… Gadim se smrada sveta, koji je izgubio ljubav… Gadim se lažnih ljudi… Gadim se onih , što su zaboravili na lepotu… Ovaj svet se gubi… Između mitova i lažnih modela… Ovaj svet se gubi u igrama… Igrama…

Nije kraj zato što sam besna… Bes je  emocija… Bes je sada moja emocija… Nije kraj zato što sam besna… Jer dok sam besna , ti si tu… Kada sam besna, znači , stalo mi je… Dok besnim , ja te i volim… Ako postoji bes, postojiš i ti u meni… Ali dušo… Ako se…

Sve će proći.. Svaki težak put i ispiti, koji su na njemu ,vi  ćete proći… Samo se nemojte obeshrabriti…Imajte vere.. Točak sreće se okreće… Sve će to biti iza vas… Samo red u srcu u glavi ,mirno i rešenje će doći… Verujte…  Sunce izlazi svaki dan.. Jedna vrata se zatvore,druga se otvore… Verujte i videćete…

Ribala sam kućuuuuuuuuuuu…Sve podove,klečeći na kolenimaaaa… I razmišljala… Ljudi često kažu ništa nije večno… Što sam ja ribala ove podove kad ću morati opet ? Što se smeškamo i činimo dobra dela ? A ja opet nešto mislim i mislim… Ma večno je sve… Sve ostaje urezano u nama u našem srcu… Svaki trenutak ostaje…

Ljubav se čuva… Čuva se tako što je hranimo nežnošću ,pažnjom i prisustvom… Kad je neko dobrovoljno pored nas.. Ne ,da ga jurimo i molimo… I dijalogom… Ljubav se čuva dijalogom… Nikako monologom! Kada neko ode od nas… Mi nismo izgubili…Oni su otišli ,jer nisu želeli da budu pored nas ..Jer nas nisu voleli… A…

Srce…Ponekad tako veliko kao svemir…Puno emocija ,kao najveći okean…A onda eksplodir sa samo jednom suzom…Suzom koja izbaci sve…Suzom koja  donese olakšanje… Na kraju ostajem srećna…Srećna jer je mir u meni…Shvatam da se ništa ne poklanja…Svaki zagrljaj je posledica mojih dela…Svaka lepa reč koju dobijem,je odgovor na moju lepu reč…Važno je samo želeti dobro…U srcu postoji…

Često mi misli odlutaju.. Za mnoge one bi bile velika glupost…Sada razmišljam o proprcionalnoj jačini duše i tela… Shvatam da mi je nekada telo bilo mnogo jače a duša mnogo ranjivija… Sada je telo slabije ali je duša očvrsnula… Moja duša je jaka… Jeste ona i dalje krhka,nežna ,osetljiva ali je i jaka. Ona sad…

Neki ljudi nikada neće videti nas… Nas prave ,istinite… Nikada neće videti ko smo mi… Nemojte život provesti čekajući i pitajući se zašto… Čuvajte samo one koji vas vide i koji vide vašu dušu… Čuvajte samo one koji čuvaju vas !

Dobro jutro , lopoviiiiiii…. Svi vi koji ćete ukrasti još jedan dan… Dobro jutro , istraživači…. Istraživači ponora života…. Dobro jutro , dezerteri… Svi vi koji bežite od očiglednog ,od istine… Dobro jutro , građevinci…. Svi vi koji gradite na živom pesku… Dobro jutro , kontrolori… Vi što bi ste da sve kontrolišete… Dobro jutro…

Imate li vi ponekad onaj osećaj da vam nedostaje ono što imate? Da.. Uvek taj osećaj da nešto nedostaje… Uvek nešto što nas muči… Ostaje samo da čekamo .. Čekamo naša očekivanja… I da hodamo samo svojim tragovima… Tragovima koje pravi naše srce… Da naučimo da pripadamo sebi… Da priipadamo dušom… Da ne ubijamo sebe…

Život je pun izazova… No , život je pun i nagrada… Život je pun slika… A neke slike ostanu , samo u našem sećanju… U životu ti želiš nešto.. Ali neznaš to i da zadržiš… Život je pun iluzija… Neispunjenih iluzija… Život je pun praznog prostora… Prostora bez istine… Život je pun ograničenja.. Za one…

Neko živi sa dušom i svaki uzdah mu je kao san… Neko živi za svoj san i  leti na svom oblaku , svaki dan… Neko svaki dan , živi srećan i slobodan… Neko je slobodan , pa radi ono što srce hoće… Neko.. Neko nije ni tamo , ni ovde… Jer sve je trud i…

Ono što znam.. U šta sam sigurna… Neću dozvoliti , da iko guši moju strast… Neću dozvoliti , da iko guši mene… Neću dozvoliti, da mi reči ostaju u grlu… Neću dozvoliti, da mi osećaji ostanu u grudima… Neću dozvoliti, da upadnem u zamku žrtve… Neću dozvoliti, izdaju moje duše… Neću dozvoliti , da surovost…

Tanka je linija između jave i sna… Imeđu osećanja i realnosti… Između onoga što jesam i što ću biti… Kao talas razbijen o stenu… Koji se opet  vratio u more… Tako se svi mi vratimo sebi… i onom okeanu u nama… Ako prisloniš uvo , na moje srce.. Čućeš sve moje snove i sva moja…

Eeeeeeeeeeeeeeeeeee.. Kada bi naučili da slušamo sebe…. Kakva bi to revolucija bilaaa….. Kako bi bilo dobro da se odvažimo i poslušamo sebe…Kako bi dobro bilo izaći iz poznatog i otići u nepoznato… Hodati napred ali ne dozvoliti da strah upravlja našim koracima… Otiću dalje od svih udaljenosti koje smo videli… Ponekad je dovoljno i shvatiti,razumeti…

U svakom trenutku svog života ,mi možemo odlučiti da budemo ponovo rođeni… Možemo izabrati umreti živi ili se ponovo roditi… Život je pun šansi…Pun prilika… Možemo ih videti i iskoristiti a možemo ih propustiti… Možemo se držati prošlosti ili je pustiti .. Možemo prihvatiti novi život i verovati.. Sve je do nas… Život koji živimo…

Tužno je kakave živote sve ljudi vode… Meni bi najteže bilo da vodim život koji nije moj…Mislim da je jako naporno graditi život koji nije naš… Koji gradimo zbog drugih,okoline .. Da ih fasciniramo ili ne znam šta već… Taj život nismo mi… Nije naša suština,nije naša sreća… Mi ga samo trpimo… Mi smo primorani…

Jutros sam se probudila gladna… To mi se dešava dvomesečno na svake dve nedelje..Rešila sam da se teleprontujem novim vazduplohovom ,koji je inače bespilotni vazduplohov,do  Đorđa da mi nasecka malo Mortadele 😉 😛 Ostalo mi samo žao ,što nisam otišla da mi Mocart i Betoven zasviraju na uvce.. To mi bila želja.. Al nema veze..…

Kada volite,nema izdaje… Nema prevare .. Nema laži… Kada postoji razgovor , nesporazumi se reše… Kada volite, svaka prepreka vas samo jača… Svaki problem ,koji rešite je rast… Kada volite , ništa i niko ne staje između vas.. Kada volite , vi ste brižni i nežni… Grubost tu ne živi… Kada volite , vi rizikujete…

Mnogo toga mi izgubimo svojom nepažnjom… Ključeve,novac,upaljače,trenutke,prilike,ljude… A onda ,kada je već kasno , mi pokušavamo da ih nađemo , da ih vratimo… Eeeeeeeeeeeeee… Zato budite pažljivi.. Čuvajte ono što vam je važno… Moramo biti brižni… Kad izgubimo.. Kad je već kasno… Ostajemo tužni…

Znaš li šta radiš? Zaustavljaš moje disanje… Ne čini to… Ja mogu da stojim sama… To mogu samo oni , koji su sposobni da vole, koji su sposobni da dele… Ne gubi nam vreme… Ja znam da ne mogu izgubiti , nekoga kome nije važno , dal ću ga izgubiti… Ja znam da ne mogu…

Tvrdoglava…. Ja sam tvrdoglavo tvrdoglava… Za svoj san… Spremna sam da jurim… Ako vredi… I spremna da ga pustim.. Ako on više ne pripada meni… Prokleto jaka i prokleto osetljiva… Ne menjam se , da zadovoljim druge… Možeš me voleti i možeš milovati , moju nesigurnost… Ako me voliš, bićeš pored mene… A ja idealista,…

Ljubav je jaka… Pitanje je šta želimo…? Na nama je da odlučimo.. Hoćemo ljubav , pravu ili pogrešnu… Hoćemo li ljubav , osrednju ili zabranjenu… Zatvori oči i pogledaj kroz moje oči , pogledaj kroz moje ruke, kroz moje reči… Otvori srce i poslušaj kroz moje srce, kroz moja usta , kroz moj dah… Pronađi…

Pitaš me ,kako sam… Pogledaj boju mojih očiju… Šarene su… Znači , nije sve crno… I melanholično je lepo… Na svoj način… I odaje počast samoći… Samoća u mislima… Uronjena u sebe… Ne,nisam tužna… Samo se sećam… Svako ima neki svoj način… Poštujem to… Polako se i ja budim… Mogućnosti postoje… Samo treba biti strpljiv……

Mnogo smo sigurni u sebe… Mnogo pretpostavki imamo… Zato mnogo i gubimo… Svetlost dolazi svakoga dana.. Sunce izlazi i zalazi… Potrebna je svetlost u nama… Svetlost koja će stalno sijati… Pogrešno tumačimo značenje stvari… Koliko ljubavi damo , toliko smo je i primili.. Sve se to vrti u krug… Sve se obnavlja… Sve se rađa…

Ja sam osetljiva… Moja duša čuje i tvoje  misli… Ja sam osetljiva… Osećam izvan čula… Vidim iza svih horizonta… I letim na svojim krilima… Ja sam osetljiva… Preživela sam svoju prošlost.. Preživeću i svoju budućnost… Ja sam osetljiva… Moja duša je natopljena mnogim kišama.. Moja duša je ohlađena mnogim vetrovima… U mojoj duši  sija moje…

Šta je to u ljudima ? Šta je to što ih tera da budu tako bahati i bezosećajni ? Šta je to što im dozvoljava da tako olako povređuju nekoga? Šta je to što im dopušta da se igraju sa nečijim osećanjima ? Zašto ljudi ne cene ono što imaju? Zašto tek kad (ili skoro)…

Kada bi mogao da uđeš u moje misli… Ooooo… Da možeš… Pa ti bi se lepo postideo. Kada bi mogao da živiš u mojim mislima…. Oooooooooooo…. Da možeš… Verujem da bi baš uživao. Kada bi mogao da žiivš sa mojim mislima… Ooooooooooooooo… Da možeš…. Verujem da bi brzo odustao . Kada bi morao da živiš…

I opet da vas podsetim, dragi muški moji… Čuvajte  svoje žene.. Ne dozvolite da pored vas , kao cvet vene… Dok bi je ti maltretirao, postoji neko  , ko bi je nežno dirao… Dok bi je ti ignorisao, neko bi njenu kožu mirisao… Dok bi je ti samu ostavljao , neko bi je milovao.. Dok…

Ljubav ne dolazi kada vi želite… Morate je čekati… Ona će doći, kada se najmanje budete nadali… I to je tako… Možda mi sada ne verujete… Reći će te da je već dugo nema… Da je negde zaspala, drema.. Da je zaboravila na vas… Ali nije tako… Veujte mi… Verujte u nju i čekajte… Ona…

Svi jure nešto veliko .. Jure uzbuđenja… Traže nešto posebno… A život su male , svakodnevne jednostavnosti … Lepota je u nama, u našoj hrabrosti , da živimo male živote… Sa osmeho u očima.. Sa pogledom punim ljubavi.. Sa ispruženim rukama… Sa željom u srcu… I ne za ceo svet… Samo za one oko nas..…

Naš osmeh je , naša vizit karta … Naš osmeh , po kom nas prepoznaju… I koji nam dobri ljudi uzvraćaju.. Svi imaju osmeh… Samo ga neki daju a neki su zaboravili pa ga sakrivaju… Pogledajte , tu ispod nosa.. Vaš osmeh se krije… Nemojte reći da tu nije… Pomerite malo usne levo ,desno… Osmehu…

Pokrenuli smo vihor pokreta i zvukova… Zapalili smo svoju vatru… Samo verujmo u sebe… Buđenje… Navikavamo se na naše male rituale… Kafa ,doručak,šetnja,duge vožnje,sladoled,razgovori,moje čarape,tvoje bose noge…Samo to…Te male stvari,koje mi znače puno… Te sitnice ,koje izazivaju požar u mojoj duši… Te stvari koje bude strast za životom…Znaš da nisam luda ? Samo živim drugačije…Volim…

Ja živim jednostavan život i u svom životu želim samo jednostavne stvari… Potrebna je i meni udobnost i komfor,ne toliko materijalna ,koliko mi je potrebna u srcu… Koliko mi je potrebna udobnost u tvojoj duši…I ne treba niko da vodi moje bitke…Meni samo treba neko ,za koga ću znati da će uvek biti na mojoj…

Divno je kad vidite sebe u nekome i kad neko vidi sebe u vama… Divno je kad u isto vreme kažete istu reč ili kad završavate jedno drugom rečenice… Divno je kada imate sličan humor i kada se zajedno stalno smejete… Divno je kada sve kažete jednim pogledom i kada vam reči nisu potrebne… Divno…

Mi nismo ni debeli ,ni mršavi… Mi nismo ono što vidimo u ogledalu i što možda neko vidi i okarakteriše nas… Mi retko  zaista vidimo sebe… Mi ne vidimo sebe  kad nešto čitamo i dok nas obuzimaju emocije i ocrtavaju se na našem licu… Mi ne vidimo sebe , kad se sklupčamo u krevet i…

Dobro jutrooooooooo… Danas je Nedelja…. Danas pevajte… Danas se osmehujte… Danas recite nekome da ga volite… Danas oprostite nepravde koje su vam nanete… Danas…. Pozdravite svakoga koga sretenete na ulici… Našalite se na svoj račun… Dozvolitee sebi greške … Odvojte vreme za sebe ,da ćutite i ne mislite ni o čemu ( bar 10 minuta)……

Postoje ljudi koji stalno sumnjaju… Ljudi koji imaju hiljadu i jednu sumnju za izbor koji moraju napraviti… Svi traže sigurno rešenje…Ne znaju kako da izaberu..Oni misle ..Svaki izbor je pravi mali rat misli… Dal je ovako dobro..? Šta ako.. ? Ili je bolje ovako…? A šta ako pogrešim ,pokajem se…? Itd.. Itd… Previše pitanja,previše sumnji…..…

Osmeh na lice…. Nabacite ga odmah ! Život je jedan, puno toga pred vama… Samo nebo iznad vas… Sreća je u vama.. Zato nabacite osmeh ! Svi vole nasmejane ljude… Ljude čistog srca. Zato osmeh… Osmeh u očima … Osmen u srcu… Jer sreća je najveći znak mudrosti!!!!

Ja bi da sam stalno u tvom oku…. Gde god da pogledaš , tvoje oko mene da vidi. Ja bi da sam stalno u tvom oku… I kad zažmuriš , mene da vidiš… Ja bi da sam stalno u tvom oku… Kad ti neka trunčica upadne, ti mene da se setiš. Ja bi da sam…

Sve ono što raste u meni.. Sve ono što se skupilo… Ja stavljam ovde… Oslobađam sebe… Nisu to stihovi, već sloboda za moju dušu… Nisu to reči što pišem, već poruka za tebe… Poruka za vas… Sa nadom da će do nekoga , nešto doći… Da će nekome , nešto pomoći… Oslobađam sebe… Puštam svoj…

Ja zarobljena sam… Zarobljena u životu ne proživljenom.. Zarobljena u svojim željama i čežnjama… Zarobljena u svojim snovima i nadanjima.. Možda sam propustila nešto… Možda sam propustila nečije kucanje, na vrata mog srca… Možda je to zato, što sam uvek išla protiv vetra… A možda i zato što je bilo lako, sakriti se od onih…

Postoji dan .. Dan koji je ogledalo svih drugih dana… Dan u kom se sve dešava… Dan koji probudi sve u nama… Dan kada je ceo svet naš… Dan kada se ostvari sve ono što smo crtali.. Dan koji oboji sav naš život… Dan kada shvatimo… Da smo se zaljubili…

Svi smo mi različiti… I svi smo različito isti… Svi smo mi drugačiji… I svi smo drugačije isti… Svi mi imamo isti cilj… Život… Dobar život… Svi imamo svoja iskustva, svoje snove, svoja nadanja, svoje želje…. Svi imamo svoje srce i svi smo obojeni svojim bojama.. I svi imamo svoje nesavršenosti , koje nas čine…

Odlučite … Da sa oniima koji neznaju šta je dijalog ,ne razgovarate… Onima koji ne znaju da slušaju ,ne pričajte… Da onima koji ne cene vašu vrednost, nećete davati svoje emocije… I nikada se ne mojte vi promeniti i prestati da budete to što jeste ,zbog nekoga ko nije video vašu vrednost… I nikada nemojte…

Prave žene su one koje su sigurne u sebe… One koje znaju ko su i koliko vrede… One koje sa nehajno vezanom kosom odu do prodavnice… One koje znaju da žive sa sobom ali žive i sa drugima… One koje i u svojim manama vide vrline.. One koje ne sude ni sebi ni drugima… One…

Glasovi svuda oko nas… Čujemo reči… Reči koje zvuče veselo i reči koje su tužne… Reči tople i duboke… Reči surove i hladne… Reči neprijatne… Naučimo da čujemo svoje reči… Da ih čujemo ušima drugih ljudi… Neka nam naše reči budu dokaz nas samih… Neka nam naše reči budu dokaz ko smo postali… Postanimo svesni…

Između mene i tebe… Između trenutka i večnosti… Između jave i sna… Između reči i tišine… Između poraza i pobede… Između misli i praznine… Pročitaj sve što se krije… Pronađi ukus sreće… Nema kontrole… I đavo bi se postideo…

Misli mi se tope… Emocije u grču… Sklupčane u srcu… Zbunjena sam , mislima koje imaju , samo tvoj miris! Pakao i raj su jedno… Ono što pokušavam, možda i ne postoji… Moje prisustvo u tvojim mislima, troši me… Uznemiravajuća jeza , na mojoj koži… Ono što ne znam , probaću… Kada ostanemo sami.. Ti…

Čekala sam te… Palo je mnogo kiša… I snegova… Prošlo je i mnogo sunčanih dana… Ja sam te čekala… Dok nisi bio u mom životu , ja  sam te čekala… Ti si već imao mesto u mojoj duši.. Dok sam te čekala…

Gde tražiti odgovore? U knjigama,fejsbuku ,ljudima…? Ne…. Odgovore tražite u životu… Međ onima koji vas vole… Odgovore tražite u srcu… Ja ih tražim u jednim usnama… Usnama koje me dodiruju…. Usnama slađim od čokolade.. (alergična sam na med ) Usnama sa kojima razmenjujem dušu… Usnama koje su moja uteha… Usnama koje su moja pitanja i…

Sve je u našem umu… On stvara intimnost između nas… On me zavodi i tera da vodim ljubav sa tobom.. Misli koje imam me pokreću… Misli me stimulišu.. Sve je u našem umu!

Ćutimo ti i ja… Ležimo bez reči… Moji ostaci u tebi… Tvoji tragovi u meni… Stiže me nostalgija… Putujem u tebi… Tvoja sam neprospavana noć… Prsti su sada mirni… Dodirujemo se srcem… Grlimo se mislima… Naše duše pričaju.. Dok ti i ja ćutimo… Magija i ludilo… Svuda oko nas, lepršaju emocije…. Emocije bez glasa… Vreme…

Ispreplitani snovi i stvarnost… Moja senka na ulici i ja… Hodamo… Sivo i šareno… Neodlučno i nevino… Hladno i strastveno… Senka i žena sa svim svojim bojama… Sve i suprotnost… Moj selfi na asfaltu i moje muke na betonu… Svetlost i nada u meni… Gledam svoju senku… I ne vidim sebe… Ja sam zarobljena gore……

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Nije ljubav tuga… Nije ljubav kukavičluk… Nije ljubav nemoć… Nije ljubav suza… Nije ljubav patnja… NIje ljubav matematika…. Nije ljubav ni fizika… Nije ljubav kada nekoga voliš zato što ti treba!Nije ljubav sebičnost.. Nije ljubav ne briga… Nije ljubav ružna reč! Nije ljubav činiti ono što svet očekuje…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Neću ja da ti trebam pa da me zato voliš! Neću da me voliš zato što se plašiš samoće! Neću da si sam i da me zbog straha držiš! Neću usamljenosti tvojoj zamena da budem! Neću da sam slamka davljeniku! Neću da se daviš a ja ruka koja…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Krug… Ovaj svet je okrugao… Okrugle su prazne glave u krug što se vrte… Okrugle su reči lažne ,što se prave važne.. Okrugle su misli moje ,što se stalno roje… Okruglo je sada sve! Okrugli krugovi naši verni drugovi. Krug do kruga, stiže mene tuga…. Okrugle reči mogu…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Želja Od želje smo stvoreni… Sa željama živimo… Od želja satkani.. U željama izgubljeni… Želimo želje… Živimo želje.. Sanjamo želje.. Želja nas vodi.. Kad želiš nešto, ti imaš i snagu da tu želju ispuniš… Kad želiš nešto, ti činiš sve da ostvariš želju.. Kad izistinski i jako nešto…

Trenutak ….Dodir ljubavi na usnama…Ti u menii ja u tebi…Dodir ljubavi na usnama….I ostaje misao…I ostaje sećanje…I ostaje osećaj…Dali sam ja tvoj cvet…?Osećaš li moj miris koji lebdi oko tebe?Dodir ljubavi na usnama…Budi nežan…Lagano klizi mojim usnama…Udahni moj dah….Oseti naše ukuse…Dodir ljubavi na usnama…Rećiću ti gde gledam…A ti meni reci šta vidiš.Kad ustanem da nas…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Ljubav je držanje za ruke! Ljubav je kada se razumemo! Ljubav je kada se osećamo! Ljubav je kada priznamo svoje greške i krenemo dalje. Ljubav je držanje za ruke! Ljubav je kad jedno drugo činimo srećnim. Ljubav je osmeh na našem licu. Ljubav je sjaj u našem oku.…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Neću ja da ti trebam pa da me zato voliš! Neću da me voliš zato što se plašiš samoće! Neću da si sam i da me zbog straha držiš! Neću usamljenosti tvojoj zamena  da budem! Neću da sam slamka davljeniku! Neću da se daviš  a ja ruka koja…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Ljudi sanjari su za mnoge komplikovani ljudi. Oni su osetljivi i snažni.Oni su umorni i uvek puni entuzijazma.Oni su puni modrica i ožiljaka a uvek tako živi. Povređeni ,razočarani a nikada ne gube želju da sanjaju. Ljudi sanjari su poklon onima koji žele ljubav. Ljudi sanjari znaju da…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Poljubi me…. Već sam ti rekla,kad počnem da pričam ,poljubi me ! Poljubi me opet i opet… Kada se suza sprema ,ti me brzo poljubi! Ljubi me…. Stalno me ljubi… Kad mi nešto nije po volji ,ti me poljubi. Samo me ljubi… Ostavljaj me bez daha i bez…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Pogledaj u moje oči… Znam šta vidiš… Vidiš ljubav ,zar ne? Pogledaj u moje oči… U njima je sve… U mojim očima su skrivene sve tajne i sve istine… Pogledaj u moje oči… Dobro pogledaj…. Vidiš li sebe u njima? Ne moraš ništa reći… Samo pogledaj… Kad ugledaš…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Volim reči.. Volim da pričam.. Međutim sa godinama sam naučila i da ćutim… Nekada je ćutanje najbolji odgovor. Nekada tišina da odgovr za sve reči ovog sveta! Nekada tišina da odgovore za sve tišine ovog sveta. Volim reči….Volim da pričam….Međutim sa godinama sam shvatila da su reči izgubile…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Nisam ja poeta. Ja sam samo žena.. Žena koja plače. Vidite li moje suze? Nisam ja poeta. Ja sam samo žena… Žena koja se smeje. Čujete li moj smeh? Nisam ja poeta. Ja sam samo žena.. I ja sam samo lahor i mogu biti oluja. I ja sam…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Ima nešto u meni .. U mojoj glavi… I to me jako zabavlja… A nekada me i zbunjuje… Ima nešto u meni .. U mojoj glavi.. Dal su to moji snovi? Dal moja bujna mašta? Dal moje lude misli o budućnosti? Dal nada koja mi donosi sutra? Ima…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Znaš…. Znaš li ti kako je kad tišina eksplodira ? Kako je kad u tebi eksplodira ćutanje…? Znaš li to? Kad praznina zavlada…. I nemiri se probude… Znaš li kako je to? Ne mogu da živim… Ne mogu više da živim bez tebe… Ti si deo mene… Moja…

Originally posted on Opuštencija sa Zojom !: Ona…. Nežna…. Kao pahuljica…. Ona … Iskrena… Kao devojčica… Ona …. Osmehom pozdravlja ljude. Ona… Samo želi srećna da bude. Ona… Skakuće dok hoda… Ona… Gleda u nebo i čeka čuda. Ona… Nekome je možda luda. Luda što gleda u nebesa… Što dokaz nema … Da veruje… Da…

Samo da znaš, mesec je kriv… Sišao je previše blizu.. Spava na našem jastuku… Zato sam ja luda.. I nisam ništa kriva… On me vezao za tebe… On mi daje sve ove ideje… On mi budi maštu… On je kriv što se topiš , u mojim mislima… On je kriv što te dodirujem usnama… On…

Pogledaj me… Priznajem ti… Sanjar sam… Pogledaj me … Šta vidiš u mojim očima? Vidiš li sebe? Pogledaj me… Zaboravi sve drugo… Bolje je biti ovo… Bolje je živeti ovako… Bolje je u svetu iluzije voleti… Mnogo bolje… Mnogo bolje nego biti slep i živeti u svetu bez ljubavi… Zato pogledaj me..

Ne dozvolite da ljubav postane navika… Ako to dozvolite nestaće magija… Kad nestane magija… Nestalo je sve… Od navike nema ponovo iste emocije…

Želim da… Ljubim te…. Ljubim svaki deo tvog tela… Dodirujem nežno… Prelazim prstima… Milujem te i pogledom… Želim da u mom pogledu , vidiš sve zvezde… Dok mesec blago osvetljava noćno nebo i baca svetlost u našu sobu… Da nas njegovi zraci greju.. Dok vodimo ljubav. Želim da vodimo ljubav… Da me tvoje usne miluju…

Veruj u sebe… Prestani da veruješ u lažne reči drugih… Imaj poverenja u sebe… Prestani da očekuješ od drugih… Pokreni se…. Nedaj da ti ruše snove… Nastavi da sanjaš… Nemoj da ti kradu delove duše… Sakupi sve svoje komade… Veruj u sebe.. Uspećeš… Bićeš slobodan…

Žene i mačke  su tako slične… One žele  da budu voljene i slobodne. To i treba da bude tako… Treba da ih upoznate ,poštujete ,volite ali nikako da mislite da ih posedujete!

Ne treba meni puno… Ja od malo pravim sve… Pošalji mi samo jedan zrak.. Meni biće leto… Daj mi jednu kap rose… Ja kupaću se u moru… Nacrtaj mi cvet i sve bašte sveta biće moje… Ne treba meni sve to… Nije do poklona… Meni je to znak da mislio si na mene… Ne bojim…

Ja mogu da ti budem prijatelj… I mogu da ti pružim ruku… Mogu i da te saslušam… Mogu i da plačem sa tobom… Mogu i da ti pričam… Mogu da ti ponudim sve od sebe… Mogu da se radujem sa tobom… Mogu da ti budem prijatelj… Ali ja nemam odgovor na tvoje sumnje… Nemam lek…

Izabrali ste…. Sami ste izabrali… Da ignorišete svoju intuiciju… Izabrali ste da okrećete glavu na drugu stranu…. Izabrali ste da ne slušate i da ne čujete savete… Izabrali ste da živite u prošlosti… Izabralli ste slomljeno srce… Izabrali ste da se predate… Izabrali ste da ne reagujete… Izabrali ste da budete ljuti… Izabrali ste osećaj…

Dok stojim i ćutim… Šetam i gledam…. Prolazim ulicama nekim… Možda tebe čekam… Ili samo sanjam… Sanjam da neko dođe… Ima tih nekih dana… Dana kada samoća je sloboda… Ima tih nekih dana… Dugih dana, kada trenutak je večnost… Dok sanjam da neko dođe… Dok trenutak je večnost… Treba mi samo mali gest… Gest tih…

Jeres dolazi iz grčkog i znači izbor.Tražeći u rečniku tu reč nađoh ovo… Jeretik (gr.)onaj koji odstupa od pravog učenja (naročito verskog), krivoverac,otpadnik. U srednjem veku je inkvizicija naročito ganjala jeretike… E sad ..Ja lično mislim da je jeretik onaj koji voli istinu,onaj koji traga za istinom i misli svojom glavom.Mislim da je hrabrost biti proglašen…

Svakome od nas se desilo da ponekad ostanemo bez teksta kada je neko grub,arogantan,prost ili jednom rečju budala.Kroz život sam naučila da je tada najbolje ostati smiren… U takvim situacijama smo obično povređeni,iznenađeni,besni itd… A moj savet je ostanite mirni… Iznenadite ih osmehom ,humorom,inteligencijom…. Zbinite protivnika… Njihov cilj jeste da vas povredi a vi ih…

Dobro jutroooooo.. Neznam odakle ova radost u meni … Neznam, odakle dolazi… Ali dobro znam ,da je sada u meni… Radost koja sija i osvetljava moju dušu… Radost koja zrači moj um… Radost koja obuzima moje srce… Kako da vam objasnim šta osećam? Kako da razumete moju radost? Kako ja nenormalna, da objasnim vama normalnima?…

A sličica je za Vučicu.. 😉 🙂 ❤ ❤ ❤ Za sve tamo neke…Poručujemo.. 😉 🙂 ❤

Živite danas,živite sada.. Jer ovo danas ,ovo sada je naša večnost! Ne brinite zbog sutra… Jer sutra je laž koja će postati juče…. Ovo što sada imamo , je sve što imamo! Budite srećni zbog danas, to nam je nagrada ! Danas je bonus koji smo dobili ,da bi postali bolji ljudi! Cenite svaki trenutak…

Zaljubite se u sebe ! To će biti divno , novo iskustvo. To će biti jedna , divna nova ljubav. Zaljubite se u sebe i svoj osmeh. Naučite da se smejete , svojim trapavim postupcima… Naučite da se osmehujete, svojim navikama… Naučite da budete srećni , zbog svega onoga što imate… Naučite da budete, zahvalni…

NIkada… Ali nikada… Nikada ne dozvolite da vam neko kaže , da niste dovoljno dobri. Jer to ste vi! Nikada ne odustajte od svojih snova. Jer su vam potrebni! Nikada ni zbog koga, ne ugrožavajte svoj moral. On govori o tome ko ste vi! Nikada nemojte kriti svoja osećanja. Uvek postoji neko ko želi da…

Sve ima svoje vreme ili ti sve u svoje vreme! Ne žurite ..Uživajte u ovom danu ,uživajte u životu! Ja sad žurim na posaooooo..hahaaaa.. 😉 🙂

Stvarno ste dosadniiiiiiii..I ja odlazim…Ipak vam želim divan ,nasmejan dan ❤

Sunce polako odlazi… Svetlost sećanja polako dolazi… Nežno šuštanje u našim srcima , budi svetlost u našim očima i vodi nas u još jednu noć… Noć, što našim telima daje moć… Noć, što budi strast u nama… Noć, kada je sve dozvoljeno … Noć, kada je sve ogoljeno… Noć, kada nas svetlost želje vodi.. Noć,…

Reči su najopasnije oružje… Mogu biti hladnije i ubojitije od svega… Reči su velika moćna sila… Rečima možemo ubiti dušu…. Rečima možemo dotaći nečije srce… Rečima možemo zalediti i paralisati telo… Rečima možemo dobiti ili izgubiti… Rečima možemo zaintrigirati ili šarmirati… Rečima možemo dovesti do ludila… Reči nas mogu napraviti mudracima ili budalama… Reči su…

Mi znamo nečije ime… Ali mi ne znamo nečiju priču … I ne znamo šta je morao da radi…. I ne znamo šta je morao da preživi… Mi znamo gde neko živi… Ali ne znamo odakle dolazi… Ne znamo kakav je put putovao… Ne znamo kave je prepreke imao… Mi vidimo osmeh na nečijem licu……

Daljine… Daljine što u meni žive… Daljine bliske… Daljine bliže od svih blizina… Daljine koje nas spajaju… Daljine u našim životima… Daljine mi ne mogu ništa… Ja sam zaljubljena u tebe… Sada smo daleko… No , nema to veze… Ti me voliš… To je važno… Za sada sam dovoljno jaka , da te volim čak…

Ne prihavtajte da živite osrednje živote jer je tako lakše. Izazovi duše uvek postoje ali prihvatanjem tih izazova mi rastemo. Nema potrebe da idemo do velikih visina i velikih daljina… Dovoljno je da samo malo pređemo svoje sadašnje granice… Malo po malo.. Nekada u širinu ,nekada u visinu… Malo ,po malo mi širimo svoje granice……

Život je put… Svi pratimo svoj put ali nam je kraj svima isti… Kakav god da je vaš put..Krivudav ,ravan sa usponima ili nizbridicama,preprekama,kamenit,gladak… Putujte u miru ,strpljivo i sa osmehom na licu ❤ Lep dan !

Hodaj sa mnom… Ali zaboravi kako si pre hodao… Drži korak pored mene… Drži ga kako nikada ranije nisi držao… Hodaj tačno pored mene… Da vidiš radost na mom licu, ili da vidiš trenutak kada mi suza pada… Hodajmo jedno pored drugog… Ne daj da nas bilo šta zaustavi.. Ne daj da neka prepreka ili…

Najveća greška je samo prihvati nečije prisustvo… A ne osećati dušu…Ne osećati dah te osobe… Svima nam je potrebno da neko deli sa nama naše raspoloženje, da nas oseća,poštuje… Da naše emocije ne budu izolovane,zapostavljene… Najveća greška je samo se navići na nečije prisustvo… Prihvatiti nekoga zdravo za gotovo… Bez truda i želje da usrećimo…

Nije najgora usamljenost kada smo sami… Ja kad sam sama nisam nikada usamljena… Meni sa mnom baš dobro….Ja uvek sebi nađem zabavu… Najgora usamljenost je kada ste sa nekim… I kada vas taj neko pogleda i ne vidi vas… Kada vi pričate i možda vas sluša  ali nečuje vas… Kada vam neko sudi a ne…

Život je jedan ! Zato ,kršite pravila,opraštajte,volite iskreno,smejte se nekontrolisano i nikada ne žalite zbog onoga što vam stavlja osmeh na lice.. Lep dan društvo!

Ja samo želim da budem srećna! Mnogo sujete u ovom svetu..Ljudi jure materijalno a gube dušu… Ljudi žele avione ,kamione…Liposukcije,plastične hirurgije,štavljenje kože… Fizička lepota…. Ego,aplauzi ,pohvale,tapšanje po ramenu,laži,manjak istine…Svi su zarobljeni u svetu laži i samo retki pokušavaju da pobegnu… Novac,slava,laži,prevare…. Niko ne gleda u sebe.. Ljudi su sebični… Ljudi samo gledaju svoj interes… Ne…

Možete sve! Možete sve što hoćete ! Samo recite sebi : Ja to mogu! Ja ću uspeti! Svi možemo sve!

Život nam nekad izgleda kao kratak a nekad kao dug… Istina je da malo ljudi živi život…. Život je sada! Ovaj trenutak,ovi mali trenuci sreće… Možemo biti putnicu a možemo biti i piloti u svom životu…. Možemo biti samo pejzaž a možemo da budemo ptice… Možemo planirati život al planovi propadaju…Možemo trošiti vreme al vreme…

Optimizam…. Šta nam drugo danas ostaje osim biti optimista ili otići u totalni aut… Pokušavam da budem pametna , pa biram optimizam ,uvek ,u svakoj prilici… Dođu i meni teški dani… Ohohohoooooo…Al šta da radim… ? Da se predam,stopim,nestanem…? Jok! Prepereke doživljavam kao lekcije,kao mogućnost za rast… Mislim optimizam može samo da nam bude na…

Dobro jutro ,ljudiiiii….. Normalni i ludiiiii….(Ja luda) Dobro jutro ,moji miliiiii.. Ma gde sad biliiiiiiii…. Dobro jutro ,sveteeeeeee.. Što u duši ostade dete… Dobor jutro , svimaaaa… Koliko vas imaaaaaaaaa… Dobro jutro,dobar dan, najlepši je onaj dan kad se budiš nasmejan!

Ako pogledom tražiš moje oči…. To znači da su one u tebi… To znači da sam ja u tebi… To znači da me voliš… To znači da nema daljina…. To znači da nas ništa razdvojiti neće… To znači da smo mi… To znači da nema ništa treće…

Opet me jutros ufatila kontrola busu… Rekla sam nema…Nemam ništaaaaaaa !

Ja razgovaram sa sobom… I šaljem ljubazne reči tebi… Znam da mi veruješ…. Moje misli su duboke… Gledam te u oči… I čitam tvoje misli… Moje lice gleda u tebe… A oči moje te vezuju…. Poverenje raste… I pričamo pogledima… Gubimo se u ukusu usana… Slušamo otkucaje srca… A duše naše pevaju… I ljubav raste…

Ljubav… Ah ,  ta ljubav… Zbog nje činimo , sve ono što nikada nebismo… Zbog ljubavi mi bacamo sve maske… Zbog ljubavi mi ulazimo u sebe… Otkrivamo neka nova prostranstva u nama… Upoznajemo neko novo ja… I tada naše ja.. I naše sebe … I naše mene… I naš um… I naše srce… I naša…

Ne volim tuđa pravila… Ja imam svoja… Ne volim uobičajeno… Ja hodam svojim stazama… Imam svoj ritam… Mogu biti ljubazna.. Mogu biti fina… Mogu biti kulturna… Ali svoj ritam ,ne menjam… Ja hodam… Idem svojim putem… Ja imam svoj pogled… Pogled na svet… Pogled na ljude… Pogled na život…. To niko ne može promeniti… Mogu…

Sa mnom zaboravi sve… Licemerje ne priznajem… I neznam šta je to… Moj život ne zavisi od njih… Njihovi životi ne zavise od mene… Ja živim po svojim pravilima…. Ja živim sa sobom…. Ja živim za one koje volim… Ja živim za tebe… Zato licemerje zaboravi… Malograđanske manire izbriši… Hoću sa tobom da se igram……

Moje čudovište koje sam rodila ❤ ❤ ❤ ❤ ❤

Ne živi se od uspomena… Ne živi se u prošlosti… Prošlost je bila… I kao da nije… Prošlost je prošla… Prošlost je zamka , koja vas drži i guši… Prošlost vam steže grlo ,srce i dušu… Krade vam energiju… A energije sve manje i manje… Struja sve skuplja… 😉 Štedite… Ono što je bilo više…

Sedim i pitam se… U kom trenutku ti počinješ da misliš na mene ! Kada te uhvati seta ili kad ogladniš? Kada si sam i ugledaš nešto što te podseti na mene ? Uveče kad pođeš na spavanje ,možda? Kada biraš da misliš na mene ? Ako se pitaš ,kada ja mislim na tebe… Ne…

Opaaaaaaaaaaaaa… ! Upsssss…. ! Izvinite na uznemiravanju! Ja samo u prolazu… Došla sam da vidim kako ste… Da vidim da li ste dobro… Da vam pošaljem poljubac … Da vam poželim puno ljubavi i smeha danas… Sad odoh u nove kućne radne pobede.. . Lep dan vam želim!

Verujem da postoje ljudi anđeli… Oni se pojave u naš životu tiho,nečujno… Iznenada… Ljudi anđeli koji seju ljubav… Ljudi anđeli koji nam stavljaju osmeh na lice…. Ljudi anđeli koji nas uče optimizmu… Ljudi anđeli koji nas uče da verujemo i idemo napred. Mnogi ih ne vide,ne prepoznaju .. I oteraju ih… Uplaše se valjda… Nenavikli…

Divim se onim ljudima …Za mene velikim ljudima ,mudrim a jednostavnog srca. Snažni ali nikako arogantni. Uvek iskreni ali nikada uvredljivi.Hrabri ali ne i nesmotreni. Ljudi koji jasno vide i pričaju razumno.Pravi ljudi ,čistog oblika. Osetljivi ali ne i blesavi. Ljudi koji daju  osmehom iz srca. Ljudi koji nas gledaju pogledom ljubavi. Ljudi koji daju…

Hoću… Želim… Da se sa tobom gubim u banalnosti dana… Da se topim u tvojim zagrljajima… Da me raduje tvoj osmeh… Da kuvam ručak za tebe… Da ti kažem trbato moje… I ono drugo moje ,što je sad sram napisati ovde  😉 Da te mazim i grlim dok spavaš… I da te probudim , da…

Ti znaš… Da čujem te i kad ćutiš… Ti znaš… Da vidim te i kada si daleko…. Ti znaš…. Da osećam te u svakom trenu… Sa mnom si uvek… Čitam ti misli… Jer ti si u mojoj glavi,mojoj  duši, mom srcu…. Ti si u meni… Ti si moje najdraže prokletstvo, kog ne želim da se…

Nisam savršena…Priznajem to… Često se moj ponos budi… No razmislim i pokušam da budem realna… Često menjam raspoloženja… Znam da budem i agresivna… Osetljiva sam… Ponekad sam toliko krhka da se plašim i sebi to da priznam… Shvatila sam… Mislim da mi samo treba sigurnost… A nje danas najmanje…