Ona

Kažu da je lepa… Ona je samo naučila da živi sa sobom… Nije nikakva posebna pojava na ovom svetu… Obična… Neobično obična… Teško ju je razumeti… Ona je svesna toga… Htela je samo poštovanje… I da je neko voli… Onakvu kakva jeste… Njena krhkost i lakoća življenja su joj bile i prednost i mana. Ponekad spas a ponekad kamen koji je vukao duboko… Sve zarad života… Ona je nasmejana…. Smejala se ali ne kao svi… Retko ko je to primetio… Jer nisu pogledali u njene oči… Ona se smeši ali živi u svom svetu… Ona nije sa vama… Ona je sama u svom svetu… Sakrivena od vas i zaštićena… Ona je slobodna žena… Slobodna od ovog sveta i njegovog licemerja i laži… Žonglira sa problemima… Sa njima se suočava sa osmehom… Oko nje leti svetlost kao perje…  Smeje se sebi pred drugima… Ironična prema životu i lažnim ljudima… Ponekad i surova…. Ona živi sa odgovornom lakoćom… Ponekad umorna ,tužna i usamljena ali nikada ne opterećuje druge sa time… Živeti sa lakoćom je njen hrabar izbor… Ona je tako odlučila… Samo tako zna… Svi čekaju nekoga ili nešto… Kada im to dođe oni ne znaju da prepoznaju… Oni ne znaju da prigrle radosti života… Ona je to shvatila… Raduje se svakom danu… Lep sunčan da, telefon, jedno „volim te“, jedno „nedostaješ mi“, jedan pogled… To je nada u njenom srcu, želja za osmehom života.. Malo nečega… Uprkos problemima… Uprkos svemu… Nije očekivala nagrade… Samo malo radosti i malo ljubavi… Bila je tako lepa… Kada joj pogledate u oči…