Vama što volite život

Živimo li zaista svoj san? Ili obitavamo u svetu ugašenih ljudskih bića?

Jezici su postali gorki, tužni, puni kajanja, izgubljenih želja i neuspeha. Rođeni u začaranom krugu. Rođeni u svetu prepunom zareza… Svi rođeni savršeni a onda razbijeni… Slučajevi koji nisu slučajnosti prave nas i naš život. Svaki naš korak i susret je čekao nas a mi nismo to znali da vidimo. Strah od rizika je gubitak za srce. Zbog straha od samoće, svi stoje u gužvi, međ narodom… Obmanjuju sebe… Više volim da ostanem sama. Zadržavam svoj stav, uprkos svemu… Pravim kvadrat za sebe… Uvek se vraćam sebi i svom nebu. Moje nebo je ogromno i niko me ne može vezati. Srce daje beskonačnost. Srce voli večno… I sreća je tu, čeka nas i sutra. Život zna da bude komplikovan, zato sam ja jednostavna. Dajem vam svoje jednostavne reči, da shvatite jednostavnost svega. Ne jurite velike stvari, ono dobro i jednostavno je pored vas. Vaš osmeh, zagrljaj, lepa reč…. Samo bez velikih reči, reči bez pokrića… Smeh… Smejte se ljudi… Nismo ovde da služimo kaznu. Svi imamo svoje rezervacije u ovom životu… No neki biraju ambis… Retki nađu svoje retke i čuvaju ih… Za svakoga ima po zrak sunca, nemojte se kriti u hladu svog kukavičluka. Pogledajte u nebo… Vidite li sunce? Zašto ste prestali da gledate u nebo? Izazovi čine naš život zanimljivim… Ja vas izazivam da pogledate gore…

Svi možemo biti ono što želimo. Iskrenost ima svoju cenu ali ja plaćam račun za nju. Spremna sam za to, bolje je tako, nego nositi masku. Treba imati muda i biti svoj. Živeti za sebe i za ljude do kojih vam je stalo. Ne gubiti vreme na pogrešne ljude i one kojima nije važno šta mi želimo. Budite srećni. Sreća i naša želja ne ubijaju. Ljubav osvaja sve. Ljubav pobeđuje sve i vi ste pobednici. Ne gubim vreme na prezir… Ja volim… Volim život. Neću ljude koji šire tračeve, koji optužuju, ni one koji veruju u to. Hoću samo ljude istine, što život vole kao i ja. Ono što je bitno, vredi i treba biti ludo hrabar i boriti se za to. Naći saučesnike za istinu i poštenje. Biti dobar čovek, širiti dah dobrote i dati pogled ljubavi. Svi nalaze ono što traže i žele… Kad tad… Ljubav rađa ljubav. Ne treba nam ničije izvinjenje, da bi pronašli svoj mir. Biti svoj, u miru sa sobom…. Ima li šta lepše?

Jasne jednostavne reči, sa jasnim i bistrim pogledom na svet. Ološ sveta, što vam daje surove lekcije, svojim surovim jezicima i delima, uklonite iz svog života. Svako loše iskustvo neka vam bude lekcija za sutra, za novu ljubav. Novo jutro i spokoj nas čeka. Samo izbrišite strah. Izlečite se od bolesti koje vam je neko preneo. Skuvajte novu kafu i započnite novi život. Sloboda u mislima i srcu. Ne moramo se uvek složiti i to je deo slobode…

Čujte i razumite moje reči vi što život volite kao ja. Vi što sanjate, znajte da vas ne budim ja… Tiho šapućem svoje reči, da sanjate još lepši san. Neka počne nešto novo, nešto što nema kraj… Možda nisam zvezda ja ali ih vidim na nebu i osećam njihov sjaj. I vidim lepotu života, pokušavam i kada je teško a to je dovoljno. Pokušati i kad nam nije jasno i kad ne razumemo sve. Možda svojim stavom pravim budalu od sebe, zadržavam pravo na to. Shvatila sam šta je značajno i zato osvajam život svaki dan.

Svaka moja želja će postati i moja stvarnost jer tako želim ja. Otkrila sam svoje granice i guram sad sebe preko njih.

Tišina mojih misli, sada mi daje spokoj i mir. Mudrost sam možda stekla… Opraštam životu sve. Zaboraviti neću ono što znam. Znam svoju vrednost i ne brinem o prihvatanju drugih. Moja dubina je moj bunar. One koje volim ništa izbrisati neće. Publika što ne razume moje reči i cenzuriše moje misli, nek ide svojim putem. Ja ovo pišem za one što život vole kao ja. Slomljena duša kao i slomljeno ogledalo, daje mnogo više sjaja i pogleda na svet. Duša koja je prošla i osetila svet ima više priča da ispriča. Od toliko ljudi na svetu ja mogu tolerisati mali broj vas i vama pišem… Vama što volite život kao ja…

Advertisements

Šta nam to rade

Nema hlada do hlada ispod krošnje drveta!

Imam noćne more i ne spavam noćima jer sanjam šta nam ovi rade. Ljudi oni prave pustinju od Srbije. Po glavi mi se vrti slika Trga Republike, skloniše fontanu, zelenilo, nigde ni jednog drveta, ostade samo beton.

Trg Republike nekad, fotografije preuzete sa interneta.

Trg republike sada

Kalemegdan uništiše, 27 Marta osakatiše drveće, Ušće posekoše, Zvezdarska šuma nestade, Košutnjak… Dok hodate ulicama više nema nigde drvoreda, po parkovima mrtvo drveće, tuga… Nestaju šume…

Terazije nekada…

Moj otac je još EX YU vozio mašinu za presađivanje drveća sa sve korenom, tako da znam da ni jedno drvo nije moralo biti posečeno, a seku i ne prestaju.

Beograd je nekada bio najzelenija prestonica i umesto da se ponosimo time i nastavimo u tom smeru, mi postadosmo najbetonskiji.

Zeleni Beograd nekada, a pogledajte sada, ni trava više nije zelena!

Kako ćemo disatii šta ćemo disati, razmišlja li iko o tome?

Kemtrejls sa kojim nas svakodnevno posipaju iz vazduha nas uništava sve, kompletnu prirodu. Ne nije ovo nikakva teorija zavere kako vole da se izgovaraju i kriju ono što nam rade, ovo je naša stvarnost.

Pogledajte oko sebe, pogledajte koliko mrtvog-crnog drveća, bez lišća, cveta… Pogledajte sve manje zelenila i trave, nestaje živi svet, ubijaju sve. Reke se guraju u cevi, iništava se kompletan eko sistem. Menjaju nam klimu, prave pustinju od divne zemlje Srbije a većina ćuti i prihvata sve. Pomisli li iko šta ostavljamo budućim generacijama? Ah, da ne pomišlja se jer je cilj da nas ovde više i ne bude, priprema se teren za neke druge koji nisu navikli na zelenilo, kojima odgovara pustinjska klima. Tuga… Kod mene ni jedan Bagrem nije procvetao, na drveću još uvek stoji lišće od prošle godine. Drveće je dobilo neku crnu boju, mrtvo je, ubili su ga… Svako drvo su naša pluća, mislite li o tome? Duša me boli. Ne mogu da ćutim i da budem ravnodušna a vi?

Kalemegdan sada

Sve fotografije preuzete sa interneta

Lažna nada

Verujete, borite se i na kraju shvatite da ste prevareni!

Za svaki trenutni problem u zemlji postoji po neka grupa, udruženje, stranka, neko ko se bori kao za to, dok ovi nastavljaju da rade po svom, izvršavaju sve što im je naređeno!

Znači jedni nam daju lažnu nadu i zamajavaju nas dok ovi drugi teraju po svom, tj po nečijem, to jest po nama.

Meni je sve to postalo toliko providno i jasno da se čudim kako to svi ne vide!

Kvazi patriote, lažna opozicija, nevladine organizacije, glasni pojedinci…

Znači, pozicija, opozicija, kvazipatriote i šačica ljudi ispred Katanićeve 15 o kojoj niko ne priča!

Zašto niko ne priča o ljudima koji svakodnevno stoje ispred Katanićeve 15 i zašto niko ne poziva ljude tamo? A? Šta mislite? Ajde još malo razmišljajte…

Znači o svima se priča samo smo mi ispred Katanićeve u blokadi jer… Jer su podnete krivične prijave protiv svih veleizdajnika Srbije, protiv svih bivših i sadašnjih… Jer ako se čuje za nas i ako se skupi kritična masa kao podrška tužiocu svi oni će biti procesuirani i uhapšeni!!!

Ne dozvolite više da budete marionete u rukama političkih parazita! Osvesti se narode moj, ne dozvoli da manipulišu i da vam daju lažnu nadu! A njima jeste cilj da se malo izduvate i na kraju odustanete i izgubite nadu!

Dođite u Katanićevu 15 svaki dan od 15h, kod hrama Svetog save!

24.03.2019 u 14h, veliki skup ispred Katanićeve 15. Hvala!

Dišem


Pokušavam da dišem… Tražim tragove… Oko mene je bela tišina… Ćutim sama sa sobom… Dolaze misli, dok pokušavam da dišem… Na traganju svom, ja nalazim poeziju. Pišem… Pokušavam da dokučim, šta znači sve ovo? Oči i mimika lica mi više kažu nego reči. I opet, ja slušam reči… Misli mi nestaju u bujici, gubim tok… Nestaju u mraku, ovog dana… Gaziti nekoga, nije moj stil. Ja putujem samo putevima srca… A srce moje kuca na vratima snova… Život me vodi i tamo gde ne želim. Upadam u stanje, koje me ne napušta. Svaki moj dah, je moj otkucaj srca, deo mog života. U meni varnice spremne da se zapale. Dok mesec spava, u vazduhu osećam život. Spremna da želje pretvorim u realnost. Tu, u vremenu ovom, ja sam živa… I grejem kao sunce, osećate li u vazduhu? I hodam svojim putevima… Hodam i gledam… Gledam bez daha… Život me stavlja na probu. Moramo pustiti one koji gledaju samo sebe i svoj izbor. Ljubav prevazilazi ljubav prema sebi.

Ponekad tako stojim… Posmatram ljude… Razmišljam o njima. Zatim zažmurim i samo pokušavam da ih osetim. Kakvi su? Da li su iskreno voleli? Da li su bili povređeni ili koliko su srca slomili? Razmišljam koliko sličnosti ima između nas ili koliko nas razlika deli? Pokušavam da osetim, da uhvatim njihove emocije. Ljudi su zaboravili da osećaju… A ja osećam… Ja sam životinja. Glupa životinjica, sa glupavim karakterom za ovo vreme. Zato sam i mnogo puta ranjena… Zato sam i uspela da preživim loše ljude. I ostavljam iza sebe sve neizlečive bolesti prošlosti. Mora tako… Palim svoj fenjer, da mi osvetljava mrak koji me okružio i idem dalje. Moja duša uvek pronalazi snagu za dalje, za novi osmeh. Vremenom sve se iskristališe i dođe na svoje. Svaka se tajna otkrije i svako lice pokaže. Jeste sve u životu kompromis. No kompromis ima granicu, to je ona stranica na kojoj počnete da gubite dostojanstvo. Stranice koje vas razočaraju… Nemam više snage da postavljam ista pitanja, ni drugima, ni sebi. Ne želim više odgovore bez pokrića. Spoticala sam se, padala, gubila se… Ne mogu više…. Vraćam se sebi… Ljudi su crno-beli a ja sve vidim u boji. Ne želim da se takmičim, Hoću da cvetam samo za sebe. Pravim pauzu da dišem… Na kraju dana, dok sunce nestaje, peglam svoje bore na srcu i pokušavam da dišem. Hodam na vrhovima prstiju u ovu noć preda mnom. Suze su moje svanuće, moja pobeda nad svetom i radost koja će doći sa novim jutrom. Dišem.

Lučonoša ili „budilnik“

Kažu mi da sam hrabra, da treba da budem lider jer svojom energijom pokrećem ljude! Sada ću vam reći nešto, nemam takve ambicije! U ovom trenutku kada je većina ljudi nesvesna dešavanja oko sebe i šta nam se radi, i šta se radi svetu oko nas ja sebe vidim kao nekoga kome je zadatak da budi ljude. Moja draga prijateljica Ninočka kaže da sam lučonoša, ja sebe zovem “ budilnik“.

Moje ambicije… ? Nikada nisam bila ambiciozna, oduvek sam imala skroz drugačiji pogled na svet i sebe. Moja ambicija je da živim negde podalje od gradske buke, u skladu sa prirodom! Ja sam slobodna živa žena i ne želim da budem deo nikakvog veštačkog sistema osim onog koji nam je prirodan! Znači moja ambicija je da živim negde na selu, da budem okružena životinjama, da imam svoju bašticu i puno začinskog bilja, da imam čoveka koji me voli, poštuje, podržava i razume. Da ustanem ujutru, protegnem se, izađem bosa napolje, popričam sa svojim životinjama, ležim na travi, gledam u nebo, dok me opijaju mirisi moje bašte a sunce greje moje telo. Da pišem kada me uhvati a vi da to ako želite čitate. Kada se zaželim ljudi da dođem u grad na par dana ili da pozovem prijatelje u goste na par dana.

Vidite nemam nikakvu ambiciju da gubim vreme sedeći negde na nekim sastancima, glumeći ozbiljnost, slušajući razne priče i da mi sve to oduzima dragoceno vreme za slobodu i mir koji mi daje priroda. Život u gradu mi sve teže pada i zato se sada borim da se oslobodimo parazita i da svako živi onako kako želi, slobodno! Zato sada pokušavam da vas osvestim probudim, podsetim šta je važno! Rođeni smo da budemo slobodni i da živimo onako kako mi želimo! Rođeni smo da budemo slobodni a ne sluge parazita! Svojim rođenjem ovde mi smo postali vlasnici ove zemlje, svaki njen deo pripada svakome od nas! Sva bogatstva ove zemlje pripadaju svima nama! Država je trebala nas da plaća jer ekspolatiše naša bogatstva! Shvatite to što pre! Svi mi imamo prava na normalan život i krov nad glavom i to je obaveza ove države da nam obezbedi. Svako bi na svoj način, svojim radom kako želi ili može doprinosio društvu. Ja bi na primer, pisala i tako vam prenosila neke poruke, zatim bi napravila utočište gde bi svako mogao da dođe i odmori se. Imala bi voćnjak, i tu bi svako mogao da dođe i nabere koliko mu treba, isto tako bi imala životinje koje bi svako mogao da zavoli i udomi. Neko drugi bi bio doktor kod koga bi ja otišla i odnela mu svoje darove iz prirode, njegova supruga bi napravila poslastice od tih darova i podelila svojim komšijama, oni bi pitale odakle im tako ukusno voće itd… Ne, nije utopija, život na zemlji može biti raj, samo ako se ljudi vrate sebi i postanu slobodni od parazita i moći novca! Novac će biti i dalje tu, kao platežno sredstvo ali ne smisao naših života. ne nešto za šta bi mi radili od jutra do sutra da plaćamo poreze i račune. Plaćanje poreza i računa je nepotrebno jer opet sve je to naše i pripada svima nama i svi imamo prava na sve! Ovaj parazitski sistem je obezvredio i obesmislio sve! Sve se svelo na lične interese, tj interese manjine a opet sve na štetu većine.

Zašto to dozvoljavamo? Zašto to dozvoljavate? Nas je više, samo se osvestite, ne treba vam gospodar, ne morate biti nečiji sluga. Svi mi vredimo mnogo više nego šačica njih! Zašto im dozvoljavate da vam kradu i uništavaju ovaj jedan život koji imate?

Znam da će zaista mali broj ljudi razumeti ovo o čemu sam pisala… jer mali je broj budnih i svesnih ljudi ali ipak vi razmislite o ovim mojim rečima! Za početak razmislite…

Ja sam Zoja, vaš lučonoša ili „budilnik“

Budite

Zahvalna sam za sve ono što sam… Radosna sam jer svaki dan dobijem neku novu radost… I prepoznajem to. Uvek sam spremna da pomognem onima koje volim i onima kojima je pomoć potrebna. I dozvoljavam onima koji me vole da mi pomognu. Jer ko te voli, brine za tebe. Ko te voli, želi da zna za tvoje probleme i želi da ti pomogne. Vaši problemi neće biti teret onima koji vas zaista vole. Ne sprečavajte i ne zaustavljajte one koji vas vole. Uzmite sve to sa zahvalnošću. Uzmite svaki trenutak sa zahvalnošću, bilo da on baca sjaj ili senku. Jer svaki trenutak boji naš život i pravi spektar u našem životu. Svaki trenutak je važan…

Svaki propušten trenutak je izgubljen zauvek…

Prosvetlite se… Prosvetlite svoj život optimizmom… Budite zahvalni za blagoslove koje ste dobili… Budite zahvalni za sve i učinite sve što je potrebno da bi ste ispunili svrhu svog života i postojanja.
Ljudska priroda je takva da ne vidi sve i ne oseća, i ne pokazuje zahvalnost… No ja vam sad kažem .”Naučite da budete zahvalni!” Pokažite zahvalnost. Pokažite zahvalnost za sve ono što imate. Za sve dobre stvari, makar to bila i jedna mala sitnica, vi budite zahvalni.

Recite danas nekome “Hvala” a kada vama neko kaže hvala vi odgovorite sa „Molim“.


Budite zahvalni i ljubazni. Srce reaguje ljubavlju a ego strahom… Naučite da vas srce vodi, samo tako možete istinski živeti… Upoznajte sebe… Jer sve nemire vam donosi ne poznavanje, i ne prihvatanje sebe. Oni koji su prihvatili sebe, sijaju iznutra i nije im potrebno priznanje drugih ljudi. Oni sijaju i svojim sjajem nagone i ljude oko sebe da sijaju… Oni su inspiracija… Sreća je u nama… Svi beže od negativnih ljudi… Od ljudi kojima vlada ego… Svi beže od ljudi koji samo traže pažnju za sebe. Zadovljnim ljudima ne treba tapšanje po ramenu… Oni su svesni da su sami izabrali svoj put i hrabro podnose posledice svojih izbora. Oni su zadovoljni svojim delima i sa osmehom nose svoj život i sijaju… A to je naša svrha, da sijamo… Zato, sijajte ljudi!


Sijajte i delite ljubav i osmehe!Jedan je život breeeeee…!

Nuni nani, narode moj!

Sve vređa ove i one ali zato što svi oni vređaju nas kao VEĆINU, jebeš zeca, nije bitno! Nije važno što smo mi kao većina ugroženi i nemamo više nikakva prava i slobode! Nema veze što manipulišu nad svima nama, što uništavaju tradiciju i porodicu, manjina je važna! Nek svi mi nestanemo ali da nam naša manjina bude srećna i zadovoljna i nek oni imaju prava!

Ako, ako… Neka bude tako, kada ste skloni njihovim manipulacijama, kada im verujete! Neka oni slobodno uništavaju porodice, vakcinišu i sterilišu, neka oduzimaju decu… Neka nas prskaju i truju, neka oduzimaju domove ljudima… Neka nam uništavaju prirodu, neka seku šume i guraju reke u cevi… Neka oni pune svoje džepove i guzice dok stvaraju nove i nove armije beskućnika! Neka se naša ognjišta i domoci gase i rasturaju dok oni žive u velelepnim vilama… Neka… Dali ste im dozvolu i verujete im! Neka… Ja tu ne mogu ništa, pored vas zombiranih i hipnotisanih njihovim lažima…

Zato neka im bude, dali ste im svoj pristanak i dozvolu, ćutite… Zato neka manjina živi i uživa a vi savijajte svoje kičme od ujutru do uveče… Ponizno se savijajte i naguzite dobro da vas još više iskaraju! Sa osmehom na licu nosite te okove na koje ste pristali, nemojte mi se žaliti i kukati… Nemojte po gradu hodati namrgođeni, smeškajte se bre kad pristajete! Oni su bitni, nek je njima dobro…

Ko šiša vašu decu i njihovu budućnost, otići će negde u beli svet, daleko od doma da tamo robuju nekim drugim parazitima. Otići će naša deca tamo negde, mi ih nećemo videti, oni će nam reći da im je dobro, da rade od jutra do sutra ali imaju para… Otići će tamo negde i biće nečiji robovi ali mi to nećemo znati, mislićemo da im je dobro, imaju para. Otići će, svi… Domovi će nestati, ognjišta se ugasiti… Repe bez korena će biti rasute svuda… Nestaćemo…

Bem ti zeca, nestaćemo jer ste uspavani i zombirani… Nestaćemo jer ste kukavice i slepi poslušnici! Nestaćemo jer većina dozvoljava manjini da je vodi i odlučuje umesto njih! Neka je njima dobro… Neka oni imaju prava… Neka su oni slobodni da nas gaze i uništavaju! Samo vi spavajte…Nuni nani, buji paji, moj narode… Dobro vam je… Neće vas… Nuni nani… Lepo vam je i zadovoljni ste… Nuni nani, narode moj!

Katanićeva 15, svaki dan od 15 h, tu je rešenje za sve nas!