Polu ljudi

Mnogi žive poluživote jer nemaju hrabrosti da gledaju u sunce i da sanjaju… Puze kroz život kao beskičmenjaci… Vuku repove iz prošlosti, drže se slepo prošlih dana, prošlih iskustava, ne naučivši ništa. Žive češkajući svoja muda (koja su sve manja i manja) i kukajući obmotani svojim samosažaljenjem, praveći tako sami sebi nove rane, kopajući nove provalije u koje upadaju… Ljudi koji ne vole Istinski sebe, i koji ne znaju da vole ni druge ljude… Ljudi koji žive u strahu, koji brinu da drugi ne otkriju ko su oni zaista i šta će ko o njima reći… Ljudi koji ponavljaju tuđe naučene šablone ponašanja, samo da bi se stopili i tako upadaju u nove greške i nove probleme… Ljudi koji žive ni tamo ni ovde, razapeti između sebe i sveta… Pokušavajući da ugode svima, a najviše onima koji su im najviše bola naneli… Ljudi pogrešnih odluka… Ljudi kukavice, koji se plaše ljubavi i života… Ljudi koji hodaju linijom manjeg otpora, ljudi koji guraju glavu u pesak, bez smelosti da poglesdaju u budućnost, da se prepuste i budu srećni. Polu ljudi, polu čoveci… Površni i nedovršeni, neostvareni ljudi, bez hrabrosti da žive, da budu srećni sada, da vole…. Mnogo je takvih ljudi… I previše…

A ja sam kompletna žena… I ne želim da gubim vreme čekajući i noseći nečije breme… Ja želim da živim sa osmehom na licu, da volim skroz na skroz, čista i otvorena srca, jer samo tako i mogu da živim, samo tako mogu da budem srećna, i da volim sebe!

Advertisements

PLAVI KAMEN- odlomak

– Bog je prvo bio žena…

– Stvarno tako misliš?

– Da… Zar ti ne misliš tako?

– Ne znam… Nisam razmišljao o tome…

– Pa pogledaj žene… Sve su kao boginje… Većina ima tu neku intuiciju, ponekad imam osećaj da mi čitaju misli… Najčešće znaju kako da reaguju u teškim situacijama, imaju to neko urođeno znanje. Kao da su veštice, ali ne u lošem smislu. Sposobne su… Mnogo su sposobnije od nas muškaraca.

– U pravu si… Kao da si opisao moju ženu. Nikada ne paniči, umiruje me, kaže da za sve postoji rešenje… Ponekad me upozori da nešto ne činim i svaki put kada je nisam poslušao, pogrešio sam.

– O tome ti pričam… Svaki put kada nisam poslušao moju slatku vešticu, ja sam pogrešio. Znaš, mi ne bismo mogli da opstanemo bez žena, iako imamo fizičku snagu, mi nemamo te osećaje. Tu mudrost, tu snagu srca koje one imaju. Mi smo ratnici snage, a one su ratnice Duše.

– Da… Da… Mi bez njih ne bismo opstali, a one bi mogle bez nas… I to što kažeš za fizičku snagu, često pomislim da je moja žena snažnija od mene, naročito kada se naljuti.

– O, da… One imaju tu snagu duha koja kada im je potrebno, daje i ogromnu fizičku snagu. One su vilinski lepe, a mogu biti hrabrije i od lava, i od najhrabrijeg muškarca.

– Pa šta se desilo?

– Ne znam… Mislim da su muškarci krivi za sve.

– Misliš?

– Da… Muškarci su pokazivali ono jedino što imaju, fizičku snagu. Otuda želja za vladanjem. Moć… Dokazivanje… Dokazivanje ženama, jedni drugima… I sve su zaboravili. Fizička snaga je pobedila snagu duha. Snaga duha je ostala samo kod retkih. Retke su sklanjali, spaljivali, ubijali…

– Misliš da je to tako bilo?

– Uf… Moguće… Verovatno je tako bilo. Zaboravili smo. Mi smo krivi za sve.

– Da…

– Da…

– Bog je definitivno prvo bio žena.

– Da…

– Da…

Možda… Ili sasvim sigurno

Možda si nekad voleo i neko te razočarao, izdao… Možda si nekada rekao da nikada više nećeš voleti, da nećeš dozvoliti da te opet izdaju, prevare…

Ali ćeš jednom ipak oprostiti i sebi, i drugima i početi ponovo da veruješ…

I možda se pojavi neko, ko je prošao isti taj put kao i ti… Neko ko je takođe bio izdan, prevaren i razočaran… I možda je taj neko kao i ti oprostio, i počeo da veruje… Možda je taj neko shvatio da je ljubav ipak najvažnija… Možda si i ti to shvatio…

Možda ste obadvoje shvatili da ljubav zna za oproštaj, da nam pruža nove prilike, da nam otvara mnoga vrata, da nas toleriše… Možda ste obadvoje shvatili da ljubav ne postavlja granice i uslove, da ne gradi zidove između vas, već vas spaja…

Možda ste shvatili da je taj put ponekad trnovit, pun prepreka, izazova, da se strahovi i aveti prošlosti povremeno vraćaju da bi vas pokolebali i skrenuli sa tog puta… Možda…

Možda su ti izazovi tu da bi vas iskušali… Možda su tu da bi vašu ljubav ojačali i učvrstili… Možda…

Možda se pokolebate, uplašite i poželite da pobegnete… Možda se prepustite, predate i počnete da verujete bezrezervno… Možda…

Možda jednostavno shvatite i prihvatite da ste voljeni, i da volite, i da vam je taj jedan osmeh važniji i potrebniji od svega ostalog… Možda vam taj jedan zagrljaj i topla reč daju snagu da izgurate i pobedite sve aveti… Možda…

Možda…

Ali sasvim sigurno svima nam je potreban neko naš i ljubav.

Promena sistema

Potpuna promena sistema, to je ono za šta se ja borim! Mi sada živimo u jednom parazitskom sistemu ili bolje reći robujemo! Mi smo robovi u svojim domovima i svojoj zemlji! Vidite kada se rodite negde sva bogatstva te zemlje pripadaju svima nama, nisu one vlasništvo pojedinaca! Rodili ste se da budete slobodni i da živite, svako sa svojim zadatkom! Parazitski sistem je od nas napravio robove gde mi radimo dok ne lipšemo! Radimo i robujemo za njih! Sve je to pogrešno…


NIkola Tesla je bio ispred svog vremena ali je on i sada ispred našeg vremena jer malo ljudi razmišlja onako kako je on razmišljao! Pokušaću da vam objasnim.

Rodili smo se ovde i svaka mrvica ove zemlje pripada svima nama! MI ne treba da plaćamo ni poreze ni račune za struju, vodu, grejanje, internet…. Mi ne treba da plaćamo ništa, baš naprotiv država treba da plaća nas! Mnogi će sada reći ono što su im paraziti usadili u glavu, da je to nemoguće, da je to utopija a od čega da živi država i kako da funkcioniše, itd?! Pa vidite na primer LIBIJA je tako funkcionisala, Gadafi je prodavao ono što je NJIHOVA zemlja a ne NJEGOVA zemlja imala a to je nafta, to su prodavali i svaki stanovnik je dobijao mesečnu apanažu! Zato su ga paraziti i sklonili jer su bili slobodni od parazitskog bankaraskog svetskog sistema! Naši paraziti su se potrudili da unište ama baš sve, i da prodaju, tj predaju u ruke svetskim parazitima koji će sutra na primer nama prodavati našu vodu, našu struju, naše rude itd… Dok ćemo se mi hraniti otrovima iz njihovih supermarketa umesto sa naše plodne zemlje!

Ljudi SISTEM mora da se promeni! Mi nismo rođeni kao robovi… Mi treba i da živimo i uživamo u ovom životu!!!! Ja sam mišljenja da sa 50 godina svi treba da idemo u penziju i da živimo za sebe, naravno ko želi da radi još, može to, neka izvoli! Sa svojih 50 godina ja sam istrošena u svakom smislu, i psihički i fizički…. Ja želim da živim slobodno u skladu sa prirodom i živim svetom oko sebe, i da pišem! Ljudi moji osvestite se, robovi ste… Radite da bi njima platili ono što je vaše! Dobrovoljno pristajete na ropstvo!

I sada mi objasnite zašto volite NIKOLU TESLU, zašto vam je on ideal, zašto ga veličate i svojatate, kada su vam njegove ideje toliko strane????

Da li ste spremni da izađete iz ovog matriksa u koju su vas paraziti ubacili? Da li ste spremni da budete slobodni ljudi koji imaju pravo da žive svoje živote onako kako žele? Da li možete da me razumete?

Ja nisam genije kao Nikola ali moja duša putuje istim talasima kao i njegova, kao i mnoge druge slobodne duše… Duše oslobođene nametnutih pravila, naučenih fraza, oslobođeni uticaja parazitskog sistema!!!!!!

Oslobodite se…..Da svi budemo slobodni i živimo dostojno čoveka! Ne budite dobrovoljni robovi u 21 veku! Ništa nije onako kako su vas učili i kako vam pričaju! Odbacite sve što su vas naučili i nametnuli vam da tako MORA, ne mora bre!!!!!!!!

Rođeni ste da budete SLOBODNI ljudi!

Ne beži od sebe

Živim u prostoru emocija i ljubavi. Plačem sada, plačem za večnost. Laži ne mogu da traju zauvek. Onaj kog najviše voliš, ti najdublje zabada nož u srce. Došao je trenutak, kada stajem sa borbom… Predajem se… Dosta je. Ne mogu da vodim život koji nije moj. To donosi mrzovolju i stres. Ovo sam ja ovakva, svakakva… Srećna i besna, tužna i nasmejana… Ne nosim masku. Maske padaju. Nisam ja tip za njih. Pratim svoj instikt… Pratim svoje emocije. Razum se kod mene kasno pali. Zato se saplićem i padam… Zato imam modrice i ožiljke… Ali to sam ja… To je moj život. Ne plašim se da putujem. Mnogo je gore stajati u mestu, opasnije je. Tvoj ponos je podigao zidove… Šta imaš od toga? Sam si i tužan. Izolovan od sveta. Ne živiš… Sediš i čekaš… Šta čekaš? Čudo? Čudo ne može da dođe do tebe, jer si okružen zidovima, predrasudama, ograničenjima… Ti moraš da stvaraš čuda. Čudo je u tebi… Ludo muška… Ništa nisi naučio… Sve je u tebi. A ti vodiš tuđe živote, svoj si izdao. Život nam uvek daje nešto vredno… Ti si slep da vidiš to… Naravno da ne vidiš, učauren, zarobljen međ svojim zidinama. Misliš da si bezbedan? Ne… Tu te opasnost vreba… Od sebe ne možeš pobeći.

Ponekad samo treba ići… Hodati napred, pa gde te put odnese. Na tom putu za mnoge mi ostajemo nevidljivi, samo retki vide ono što smo zaista mi… Samo retki a oni su važni. Oni koji ti vraćaju osmeh na lice, koji razgovaraju i rešavaju probleme… Oni što ti daju poljubac i zagrljaj… Oni što te za ruku drže. Treba ostati imun na pohvale, lažne reči i osmehe. Osećati se onako kako se osećaš. Ne udovoljavati drugima i ne činiti ono što drugi očekuju od tebe. Ne može niko odrediti šta je za tebe ”normalno”. Ne biti nečija žrtva. Niko nije savršen, niko nije bez mane… To nisu ljudi… Dozvoliti sebi, da se osećaš dobro sa sobom. Svako ljudsko biće je vredno i njegovo postojanje je vredno i ima smisla. Samo biti svoj. Hodati svojim putem, bez da udovoljavaš svim slučajnim prolaznicima. Napred, hodaj napred. Ne zadržavaj se više po hodnicima prošlosti. I nemoj bežati od sebe.

Ја сам сада угрожена

Не мрзим никога!

Значи НЕ мрзим никога!

У мом животу има гејева које баш волим и који живе своје животе не угрожавајући никога, већ баш напротив обогаћујући. Гејеви које ја познајем а верујем и већина вас се не размећу тиме и не иду на параду да би то некоме набијали на нос. Гејеви које ја познајем воле Србију, своју породицу, славе славу, друже се, живе као и сви ми. Постоје и они други, који су део прљавог плана новог светског поретка тј. новог либерално-ционистичког поретка који угрожава све традиционалне и породичне вредности, е те не волим.

Зашто их ја не волим?

Па овако, прљаво је све то, много прљаво… Прво тражиш права за себе а угрожаваш моја права. Дајући њима, ми као већина остадосмо без права и слобода. Затим, боре се за своја права а исмејавају нас који смо другачији од њих и као врхунац они су агресивни у свом безобразлуку наметањем неморала као нешто нормално и морално. Овај нови светски поредак који пропагира ЛГБ популацију је за мене нео или криптофашизам или назовите то како год хоћете али насиље мањине над већином, и над здравим разумом.

Ипак они су изазвали супротан ефекат од оног који су желели и можда им зато дугујемо захвалност јер се пробудила код људи национална свест и све више се враћају традиционалним породичним вредностима! Погледајте ове фотографије у прилогу, за мене то није нормално!

Није бре нормално да деци која откривају живот, немају никаква сазнања о свету који их окружује, ти намећеш да се оно одлучи које је сексуалне орјентације, да оно бира да ли ће бити сека или бата невезано за пол дат му по рођењу! Не можеш ти детету од три године рећи да је нормално да га одрасла особа пипка и сескуално искоришћава. Не можеш ти мени одраслој особи рећи да је бити педофил нормално и да они имају права на то, јебо вам пас матер сад!

Значи зајебте ту радњу, јер сте изазвали контра ефекат, јебите се између себе, и нек се јебе ко са ким хоће и јебите јадне козе и кокошке али ми не намећите то као нормално!!!!!

Постоји нешто што је прихватљиво и нешто што здравом уму са савешћу никако није прихватљиво!

Пустите децу да живе своје животе и да са пунолетством одлуче сами.

Исто за све, без обзира на боју коже, веру, нацију, сексуалну опредељеност…

А педофиле кастрирати и одсећи им руке до лаката, и силоватеље, и свакога ко угрожава друге људе и њихова права, изборе и слободе!

Значи јебте се, ја сам сада угрожена врста!!!!

Parazit je parazit

Sad nešto razmišljam, i dođem do zaključka pa nema nešto razlike između pristalica Vučića, i pristalice bilo kog drugog političara! I jedni i drugi su zaneseni „lepotom“ svog idola, veruju bezrezervno, misle da su samo oni u pravu, izaslanici samo svevišnjeg ovde kod nas na zemlju! I jedni i drugi su ubeđeni da su baš oni u pravu, da je njihov idol najpametniji, najbolji, najlepši itd… Iste metode manipulacije kod njihovih vođa čopora a ista zablentanost, zombiranost kod stada!

Ni jedni ni drugi ne misle svojom glavom, veruju sve što im ovi kažu, uprkos brojnim delima, tj, nedelima u prošlosti… Uprkos ogromnog broja izrečenih laži, brojnim neispunjenim obećanima, brojnim dokazima da su svi parazitske barabe koje čine sve na našu štetu! I jedni i drugi su kratke pameti i kratkog sećanja, oslobođeni dara razmišljanja!

Pa bem mu zeca da li ste normalni ljudi? Da li ste normalni, koji će vam andrak idoli i vođe? Napravite razliku između zaposlenika koji časno i pošteno rade svoj posao, za opšte dobro svih nas i zemlje, i baraba koje vas izrabljuju, uništavaju, prodaju, truju…!

Pa svi ti paraziti su naši zaposlenici a ne gospodari zemlje, neba, naših života i svega ostalog živog i ne živog!

Oni nas vešto podeliše dok nas urnišu a vi se igrate moja je lutkica lepša, vrati mi moje igračke, videćeš ti kod učiteljice… Bem mu sve, zajebavaju nas sve!


Toliko…


Naravno opet očekujem salvu „časnih i dobronamernih“ komentara na svoj račun a sve u cilju odbrane svog idola!

Parazit je parazit