Drvo -PRIČE IZ MOJE GLAVE i sveta oko mene

Drvo
Tragala sam za istinom, hodala raznim stazama. Putevi me vodili gde su oni hteli. Često se vrtela u krug. Vraćala na početak i počinjala svoju potragu iznova. Iznova, i iznova… Dok jednog dana nisam sela i ugledala drvo. Sedela sam i sedela… Mislim da sam satima sedela i samo gledala u to drvo. Ono je za mene postalo magično. Dozivalo me svojom čarolijom i lepotom a ja sam samo sedela. Ono mi je slalo neku poruku, pokušavala sam da razumem, osetila sam da to još uvek ne mogu. Otišla sam ali znala sam da ću sutra opet doći tu i gledati svoje magično drvo.
Te noći sam sanjala, da sam ja drvo. Veliko drvo, sa jakim, razgranatim korenom. Padala je kiša i duvao je vetar, sve jače i jače… Počele su da mi se lome grane, kako sam krhka bila tad, no ja sam i dalje stajala hrabro i odlučno pred tom olujom. Ona je prošla a ja sam i dalje stajala i širila svoje grane. Kiša mi je pomogla da svetu podarim slatke plodove. Koliko samo slatkih plodova mogućnosti svuda oko mene. Bila sam neustrašiva. Ništa me nije moglo pomeriti, moji koreni su jaki, ja sam čvrsto stajala na zemlji, sa krošnjom koja je gledala visoko u plavo nebo. Bila sam zahvalna nebu za ovu oluju, ona mi je pokazala moju snagu, moje mogućnosti i dala mi je jedno novo životno iskustvo. Probudila sam se srećna, sa smislom i verom u čaroliju života.
Moje čarobno drvo me pozivalo sebi, požurila sam ka njemu. Njegovo lišće je pevalo pesmu samo za mene i dozivalo me. Sela sam dovoljno blizu da ga osećam i dovoljno daleko da ga mogu obuhvatiti pogledom. Moje magično drvo mi je slalo svoj šapat, pun mira i spokoja. Pročistilo je moje misli i očistilo moj um. Pokazalo da mogu naći smisao u bilo čemu. Gledala sam ga, stajalo je ponosno u svoj svojoj jednostavnosti i lepoti. Nije pokušavalo da postane neko drugo drvo. Jednostavno je bilo svoje. Bilo je srećno samo sa sobom. Jednostavno drvo, koje je odisalo hrabrošću i poverenjem a opet tako magično i čarobno. Raslo ka visinama i šaputalo mi da ne postoji granica za rast. Dostojanstveno i snažno drvo koje je živelo svoj život u harmoniji sa svetom oko sebe. Zadivljeno sam ga gledala. Ono je postalo moja učiteljica. Odjednom je drvetu pritrčala jedna mala devojčica i zagrlila ga. Grlila je drvo sa puno ljubavi i nešto mu šaputala. Dok je odlazila mahala mu je i rekla glasno:
“Vidimo se sutra, sada idem da uživam u igri!”
Bez razmišljanja, ja sam skočila i pritrčala drvetu. Jednostavno i iskreno kao mala devojčica, prišla sam i zagrlila ga. Iz mene su počele da izlaze reči:
“ Hvala ti moje čarobno drvo! Hvala, tako puno si me naučilo. Sve je jednostavno i čisto, samo ne treba puno da razmišljamo. Živeti jednostavnošću i poverenjem. Prigrliti život i biti u harmoniji sa sobom i svetom oko sebe. Naći ravnotežu između uzimanja i davanja. Primati ali i dati. Prigrliti život i pratiti svoje srce. Život je prekratak da bi smo ga propuštali. Ne treba se bojati ničega, osim svog straha. Tajna života je sreća sa samim sobom. Ne želim biti neko drugi i nije bitno šta drugi misle i žele. Moram ostati svoja, baš kao i ti, uprkos olujama, uprkos svemu, ja deliću svoje plodove osvom svetu. Hvala ti moje čarobno drvo! Dobila sam poruku života od tebe, dalo si mi jednostavnu istinu. Život je prekratak, samo svoje srce sada pratim, idem iznad svog uma. Moja maštanja, moje vizije i moja intuicija su sada moje vodilje.”
Osećajte, budite, živite… Uprkos svemu!

Advertisements

Saću vam ja sve objasnim

Naravno da niste očekivali ovo od mene a možda i jeste… Mmmm… Naravno da ja moram sada da vam objasnim kako stoje stvari i koliko vi mesta zauzimate dok hodate ili stojite. Mmmm… I naravno da vam moram objasniti zašto nam je natalitet opao pa moramo da naselimo naša sela strancima a vi lepo didete u… Znate gde treba da idete?  Znate… Naravno da znate, vi na neke visočije spratove po mogućstvu negde u nemačkama…. Naravno… Sada ću vam sve lepo objasniti…  Znači vako, naravno ako stojimo zauzimamo metar kvadratni ali ako hodamo mi zauzimamo 5, 6, 7 metara…  Naravno,  što bi značilo da oni što žive od prvog do četvrtog sprata imaju bolji seks, to jest plodniji su i rodniji… Mislim naravno imaće više dece, a onima iznad 4 sprata teže spermić nalazi jajnu ćeliju… To bi bilo ovako ako je x=y, onda je 1m = 6m, tj, ista sila koja deluje na spermić koji traži jajnu ćeliju nije ista sili koja deluje na zemlju koja se okreće oko sunca… Naravno… Ako je spermić gojazan, on je i spor, a možda i umoran jer se treba popeti na sprat iznad četvrtog. Naravno sve zavisi da li ste mirni ili se bijete kišobranima dok se seksate, tj.. hodate. Naravno… Mislim eeee… Ovaj beeee… To vam je isto kad hodate vi se širite i postajete sve veći iako toga niste svesni pa zauzimate do 7  kvadratnih metara…. Hm… Naravno, vas u stvari privlači telo koje je u vašoj blizini i dok vi hodate oćete da se bre spojite sa svim telima u vašoj blizini i širite se, širite… Širite se 1m, 2m… 6m, 7m a neki i više. Naravno… Navodno naravno sve zavisi i ko stoji iza vas dok to radite, to je vrlo bitno u ovakvim situacijama. Neki se doduše šire i manje od očekivanog broja. Naravno sve to zavisi i da li imate daleko manji broj od očekivanog ili daleko veći broj od očekivanog šetača ili spermića. Naravno to zavisi i od vektorske veličine. Naravno ako stavite kišobran između vas zauzećete još i više mesta jer je sada u igri i ono što niste očekivali a i ono što ste očekivali… Naravno… I naravno da je bitno ko vas finansira u svemu tome jer od toga i zavisi kakvi će vam biti krajnji rezultati… Mislim od toga zavisi da li vi sami zauzimate 7 kvadratnih metara ili vas 17 stoji u jednom kvadratnom metru… Naravno… Eee… Mmmm.. Beeee… Naravno da sve to zavisi i od vaše organizovanosti… Organizovanost može biti i daleko veća i daleko manja, može biti i daleko bliža. Naravno… Aaaa… naravno morate voditi računa i kako se seksate, kao i dok hodate da ne budete previše bučni da se ne bi žalili penzioneri, naročito oni sa Starog grada… Znate oni su najgrđi i najviše se žale… Naravno… Naravno da nikako ne šaljete pisma penzionerima kada ćete vi da šetate ili da se seksate, a tek nikako da ih ne zovete… Naravno možete ih neprijatno iznenaditi pa da vam seks traje kraće nego što su oni očekivali, pa posle moraju naravno da se žale… Naravno da vas i molim da ne budete licemerni i da ih ne pozivate da vam se pridruže u tim vašim nasilnim delima. 

Pozvala sam Njutna u pomoć: Između svaka dva tela (materijalne tačke) deluje privlačna, gravitaciona sila , koja je srazmerna proizvodu njihovih masa, a obrnuto srazmerna kvadratu njihovog međusobnog rastojanja.

Gravitaciona sila deluje duž prave koja prolazi kroz centre dva tela.
F=\gamma\frac{m_{1}\cdot m_{2}}{r^{2}}
gde:
 
F je intenzitet (jačina) gravitacione sile između dva tela, (pravac i smer gravitacione sile kao vektorske fizičke veličine nije određen ovom jednačinom, pogledati Njutnov zakon gravitacije u vektorskom obliku)
γ je gravitaciona konstanta, čest i simbol G
m1 je masa prvog tela
m2 je masa drugog tela
r je međusobno rastojanje dva tela (u idealnom rastojanje između centara dve masivne sfere)
Pošto je rastojanje vektorska veličina, to je i sila vektor, odnosno zakon u vektorsko obliku izgleda ovako
 
 
\mathbf{F}_{12} = – \gamma {m_1 \cdot m_2 \over {\vert \mathbf{r}_{12} \vert}^2} \, \mathbf{\hat{r}}_{12}
gde je \mathbf{\hat{r}}_{12} \ \stackrel{\mathrm{def}}{=}\ \frac{\mathbf{r}_2 – \mathbf{r}_1}{\vert\mathbf{r}_2 – \mathbf{r}_1\vert} jedinični vektor pravca. Odavde je jasno da je sila obrnutog smera u odnosu na rastojawe, zato stoji znak minus, a to istovremeno označava da je sila uvek privlačna.
 
U Međunarodnom sistemu jedinica (SI jedinice), F se meri u njutnima (N), m1 i m2 u kilogramima (kg), r u metrima (m), a vrednost konstante γ je približno jednaka 6.67 × 10−11 N m2 kg−2 (njutn puta metar kvadratni po kilogramu kvadratnom).

Što objašnjava nešto… Hm… Jel vam sada sve jasno? Naravno da vam je sve sada daleko više i dalje jasnije nego pre. Naravno kada sam vam ja sve objasnila! Jel da da vam je sada sve jako, jako, jako, jako, jako, jako, jako jasnije? Priznajte, ne dozvolite da vas smatram jako, jako, jako, jako, jako, jako, jako licemernima. Sve ovo je mnogo važno zbog situacije na Kosovu…

6826637

Tri praseta- Pričam vam bajku :D

Bila jednom tri praseta, dva su bila raspevana i razigrana, ovo treće bilo mnogo mudro i vredno prase. Dok su sve ova dva igrala i zabavljala ceo komšiluk, ovo treće im samo nešto zvocalo:”Bolje bi vam bilo da napravite neku kućicu. U njoj će te biti sigurni kada dođe vuk. Umesto da se samo igrate po ceo dan ja vam kažem, napravite kućicu!” Tako im to treće mudro prase zvocalo i zvocalo. Oni oguglali, ma ne čuju ga. Ovo treće prase, lepo podiglo kredit, zasukalo rukave i sagradilo sebi kućicu od cigle. prvo prase to vidi i reče sebi: “Pa dobro, napraviću kućicu od slame, dovoljno mi je!” Drugo prase gleda to i kaže sebi” Pa šta sam ja gori od njih, oni da imaju kućice a ja ne. Sagradiću i ja sebi kućicu!” I sagradi drugo prase sebi kućicu od drveta. Kad eto ti zlog glupog vuka. Ona mora da je u svakoj bajci mirođija. Krenu vuk ka prvom prasetu, ono se dade u trk i ulete u svoju slamnatu kućicu. Međutim vuk dunuuuuuuuuu i sruši mu kuću… Aaaaa… Opasan vuk , opasno duva, kuće ruši. Jeste vidli to? Ono prvo prase se dade u trk, inače je trčalo na takmičenjima za svoju osnovnu školu i pobeže kod drugog praseta. Međutim vuk stiže al sa malim zakašnjenjem. Ovo već utrčalu u drvenu kućicu kod svog brata ili drugara, ne znam tačno u kom su svojstvu bili. Vuk sada mnogo ljut što mu ovo uteklo, poče da duva još jače i sruši i ovu kućicu. Ova dvojica, šta će sad? Brže bolje počeše da trče kod onog pametnjakovića što je sagradio kuću od cigle. Jebga, digo kredit, sad je u g…. do guše. Počeše da kucaju na njegova vrata i da se deru iz sveg glasa. “ Pusti nas unutra, pusti nas…Vuka nam je za petama!” Zakukali oni, zapevali i ovo treće prase šta će, pusti ih. Kad eto ti vuka, sad i on zakuca na vrata. Opšte je poznato da su vukovi vrlo kulturni i da uvek kucaju. To smo zaključili i u bajci o Crvenkapici. Elem, kuca vuk i ljutito se dere: “ Pusti me unutra, inače ću i tvoju kućicu da oduvam!” Prasići su mu se rugali: Tralalalaaaaaaaaaa…. Utataaa… Čik probaj!” Probo on al neće, kuća se ne ruši. Doseti se vuk, da može i kroz dimnjak da uđe. Dosetljivi vukovi nema šta! Ono treće prase, mudro, provali šta je vuku na umu i brzo zapali veliku vatru. Razmišlja vuk, kako da im doaka, neće njega prasići da zajebavaju i ode on… Prasići se raduju: „Uraaaaaaaaaa… Pobedili smo vuka!“

Prođoše dan dva, vide oni ide vuk ali nije sam. Otrčaše oni u kuću i zaključaše se. Kad eto neko kuca na vrata i nepoznat glas im kaže:

„Otvarajte, ja sam privatni izvršitelj, došao sam da vas iselim jer niste platili ratu kredita!“

I tako… Nisu ni bajke više što su bile!

Ja nisam Pepeljuga!

Ženeeeeeeeeeee… Priznajte mi sad nešto, osetite li se ponekad i vi kao pepeljuga? Moderna Pepeljuga 21 veka?
Svi očekuju da ispunjavamo neke standarde i norme. Da ispinjavamo tuđa očekivanja i želje. Da budemo tihe, dobre, povučene i poslušne žene za našeg princa. I to je to… Tu bi se završilo sve. Naše želje i naše potrebe nisu važne. Samo naći princa i biti srećna, tiha, dobra i poslušna do kraja života. Mislim, ako oćete da živite srećno do kraja života morate biti takve. Morate da naučite da ćutite, trpite, ne očekujete ništa. Jer vi imate svog princa. Pa šta bi htele još? Da vam titra jajca? Da vas poštuje? Da su mu bitne vaše želje i vaše potrebe? Vi drage moje samo obucite kratke haljinice, nabodite se na štiklice, da vas prošeta i pokaže a onda nazad u svoj ćošak. Nastavite da budete dobre, tihe i poslušne. I nastavite da budete samo lepo lice, ukras koji fino ide uz vašeg jedva nađenog princa. Sad mi priznajte. Osećate li se ponekad tako?
U ovo moderno vreme se očekuje od žene da bude jaka tj. svemoguća. Da ustaje u pet, juri na posao, bude poslovna žena. Vraća se kući, kućne obaveze i bude savršena domaćica. A kada padne mrak i pogase se svetla da bude savršena ljubavnica. Bez vremena za nju samu, njene potrebe, bez da je neko pita kako si? To nije život, to je drage moje ropstvo. To je samo nametnuto da zadovoljimo tuđe standarde i potrebe. Jer sve što radimo, treba da radimo zato što mi to volimo, želimo i zato što to nas ispunjava i čini srećniima. Ja volim da kuvam. I to činim jer to mene opušta i usrećuje. Ja ne kuvam zato što to moram! Ja kuvam jer to mene čini zadovoljnom!
Danas su žene opterećene nametnutim stereotipima i tuđim projekcijama njih samih. Treba imati hrabrosti i biti ono što jesi. Ući u sebe i svoje biće i reći glasno svoje mišljenje i svoje želje. Otkriti i upoznati sebe bez ograničavanja koja nameće ovo savremeno društvo. I dalje muško društvo. I dalje društvo prinčeva koji traže savršeno poslušnu princezu a ne ženu. Moderni prinčevi nisu prinčevi. Oni su sebične sirovine koji samo ispunjavaju svoje potrebe i želje. Zato drage moje naučite da same napišete svoja pravila. Budite čupave, vrištite, ostavite princa bez ručka. Radite ono što vi želite, bar ponekad. Budite kreativne!
Možda vas neće pozvati na bal ali bićete slobodne! Slobodne da budete svoje. Da plačete kada vam se plače. Da vrištite kada vam se vrišti. Da se smejete kada vam se smeje. Sve to da činite, ne razmišljajući šta će drugi reći. Da jedete kada ste gladne, bez razmišljanja o debljini. Da kažete šta mislite. Da pratite svoja osećanja. Da budete svoje, bez opterećenja od osude okoline ili princa. Jer ako je princ pravi, vi ćete biti njemu prva i prava princeza a ne pepeljuga sakrivena iza skupe odeće i šminke. Vaš princ će voleti vas, onakve kakve jeste. Sa vašim borama i viškom kilograma. Voleće vas i čupave i u trenerci. Sa svim vašim manama i vrlinama. Voleće vas sa svim vašim željama i prohtevima. Voleće vas i poštovati baš takve kakve ste. Voleće vas jer ste dobar čovek i jer je on dobar čovek!
Da zaključim. Jedan od problema je što je danas najteže i najhrabrije biti dobar i pošten čovek! Čovek je za mene svako ko ima dušu i srce, bilo da je muškog ili ženskog pola. Ljudi više ne gledaju čoveka! Gledaju titulu, pol, materijalno stanje… Položaj, pol i debljina novčanika određuje kakvim tonom ćemo pričati sa nekim! Divimo se ljudima na osnovu pogrešnih stvari. Osmehujemo se i ljubazno pozdravljamo hladne, prazne, ohole, nadobudne jer su na položaju, jer su mudo bez muda… Jer su “NEKO” . Najteže je bit svoj, hrabar i pošten čovek. I to je sasvim dovoljno za sreću! Ne moramo biti ničije ni pepeljuge, ni princeze. Ne moramo imati princa. Dovoljno je samo da nađemo dobrog muškarca koji će biti čovek i koji će voleti nas samo kao ženu. Običnu ženu, obično ljudsko biće koje je svoje!
Neću da budem Pepeljuga!!!

Kosovski ne boj

Ovako bi to bilo 1389, da je postojao fejsbuk:

-Braćo Knez Lazar priprema vojsku za odlučujuću borbu protiv Turaka, poziva sve Srbe da idu na Kosovo da brane svoju državu I srpsko ime od Turaka. Prokleo je svakoga ko ne dođe u boj na Kosovo ovom rečima,  citiram vam njegov status sa fejsa:  “Ko je Srbin I srpskog roda I od srpske krvi I kolena a ne pođe na na Kosovo, od ruke mu ništa ne rodilo, ni u polju belica pšenica, ni u brdu vinova lozica, ni imao od srca poroda, ni muškoga ni devojačkoga…”  Šta nam je činiti braćo? Molim napišite vaš komentar. Ljubim, ljubim…

Komentari:

Vuk Branković: – Ne znam meni to bezveze, ionako neće niko doći… Ovi se nakrali, pa nakrali… Šta sad da sklonimo ove da dođu drugi I nastave gde su oni stali?

Miloš Obilić: -Jeste, sjaši Murta da uzjaše Kurta. I sigurno će doći oni bosanci na čelu sa vojvodom Vlatkom Vukovićem.

Lazar Hrebeljanović: -Ako će oni da idu ja neću… On mi se nikako ne sviđa.

Vuk Branković: -Deder mala, podloži taj oganj. Da… Meni se sve to uopšte ne sviđa.

Lazar Hrebeljanović: -Pa to ti kažem brate. Ja se više ne borim ni protiv koga.

Miloš Obilić: -Tako je braćo! Dosta smo se mi organizovali I borili! Šta ima mi da se borimo za Kosovo.

Vuk Branković: -I neznam šta da obučem. Znate malčice sam se ugojio…

Miloš Obilić: -Joj I mene to muči, baš sam juče gledao ormare sve mi démodé.

Lazar Hrebeljanović: – Mislim meni Murat ič ne smeta, baš mi drag čovek… Nije on ništa kriv… Jel tako?

Miloš I Vuk u isti glas: -Tako je! (ili kucnuli komentar u isto vreme)

Kosovka devojka: -Aman junac slušam vas, nije tako red. Postali ste prave kukavice!

Vuk Branković: -Šta se ti mešaš u muške razgovore, varjaču u ruke I kuvaj ručak.

Lazar Hrebeljanović: -Ako ti se ide u boj ti idi… Ionako ste htele da budete ravnopravne!

Miloš Obilić: – Nemo da laješ, moš da dobiješ po pičci.

Vuk Branković: -Ahahaaaaaaa… Lud si… E ako si joj reko.

Lazar Hrebeljanović: – Jeste pustila jezičinu… Haha…

Miloš Obilić: -Raskokodakala se ko kokoške bez mozga.

Vuk Branković: -Vala baš… Nego oćemo li do kladionice?

 

Plavi kamen -odlomak

– Danas je teško biti i muškarac i žena.
– Da, pogubili smo se svi… Izgubili sebe i svoje suštine.
– Muškarci žele da imaju kontrolu, oni su naučeni da se plaše ženske snage. Oni ne žele da se predaju ženi jer misle da će tada izgubiti svoj identitet i da neće biti muškarci.
– Da… I onda se žene ne mogu izraziti, tj. izražavaju se na pogrešan način. Jer žena i njena moć intuicije ne mogu doći do izražaja bez podrške muškarca.
– Žene tada kreću sa manipulacijom, emotivnim izlivima, čak i nasiljem… Muškarci isto jer osećaju strah i nemoć, i oni pribegavaju manipulaciji i svemu ostalom čemu su naučeni i, naravno, nasiljem… Postali su agresivni zbog nemoći.
– Da, oni su naučeni „tradicionalnim“ ulogama. Naučeni su da budu bezosećajni, da kontrolu drže u svojim rukama, da ne pokazuju emocije…
– A u svima nama postoji i muški i ženski aspekt. Naš ženski deo je intuitivan deo, mudrost i dubina… Muški deo je da mislimo, govorimo, delamo… I nije bitno da li smo muškarac ili žena. Ženski aspekt prima kreativnu energiju Univerzuma, Boga, a muški je izražava u svetu putem akcije.

Odlomak iz romana PLAVI KAMEN Zorica Zoja Mladenović

Doteralo do duvara

Pravi razlog zašto su francuzi izašli na ulice nije cena goriva,to su samo mediji tako izneli. Pravi razlog je što su počeli da im rade što i nama, samo su im dodavali nove i nove poreze a vrhunac je bio kada su im uveli taksu ili šta već za pomoć Izraelskoj vojsci! A onda saznam da i mi plaćamo slično samo pod drugim imenom kod nas se to izdvajanje iz budžeta izgleda zove nadoknade jevrejskim žrtvama fašizma. Pa jebo vam ja mater više. Ko je bre ovde žrtva?

Moram sad da zapalim cigaru…

Nastavljam… Pa ko je bre ovde žrtva? Do dna ste nas doveli… Meni evo baš stigla opomena za porez, pa sam se dodatno iznervirala. Jebali vas više porezi… Zašto mi da plaćamo poreze za nešto što je naše? Zašto da mi plaćamo poreze i za nešto što nije naše. Ko će bre meni da plati moje traume, stresove i sve ostalo što proživljavam ovde od 90-ih? Ko će meni da nadoknadi ono što sam izgubila od života 99-te, kada mi je dete imalo 7 meseci?

Ma jebala vas više vaša demokratija, leberalizam, tolerancija i kako se sve zove to čime vi nas ugnjetavate i čivite robovima. Jebala vas korektnost zbog koje ukidate slobode i prava većine zbog manjine. More muka mi je od svega! Ja sam bre srBkinja i časna sam, i poštena, i imam srce, i dušu, i nedam da me govna više gaze i muzu.

Znači ljiga mora da ode a naša Srbija da se vrati sebi i narodu. Selo da oživimo, domaćini da postanete svi a ne kukavice koje sede ispred ekrana. EU nek ide u k… Jebe mi se za njih i njihove vrednosti…

Ako živiš ovde, ako si u mojoj kući ima bre da poštuješ moja pravila…. Zna se ko je gost a ko domaćin. Neće meni više niko da servira nove vrednosti, imam ja svoje.

Čast bre! Čast, poštenje, istina, pravda, poštovanje, dobrota… Ova bagra lopovska da se izbriše sa lica zemlje. Novi bre otok za sva govna da se tamo smeste. U „Beograd na vodi“ svi da se zazidaju i nek se izjedu između sebe.

I čik da mi neko kaže zašto ovoliko psujem… Pa kako drugačije da vam pokažem koliko sam besna, ljuta, kivna… Doteralo do duvara more! Na ulicu Srbi!