Pravilo3 x P

-Poštovanje je osećanje koje imamo prema nekome ili nečemu… To jest uvažavanja, prihvatanja, podrška itd
-Poverenje… Hm… Pa, to je jedna od najvažnijih stvari u životu. Gubitak istog znači razočarenje u određenu osobu. Toliko da u nekim slučajevima dolazi do padanja u apatiju a ne retko može i doći do teške depresije ako se radi o nekome bliskom…
-Prijateljstvo je pozitivan odnos između dvoje ili više ljudi, koji osećaju međusobnu simpatiju i poverenje. Osobe u prijateljskom odnosu se nazivaju “ prijatelj “ ili “ prijateljica „. Pojam se uobičajeno odnosi na osobe koje nisu u porodičnoj vezi.
Prijateljstvo se temelji na ljubavi, poverenju i međusobnom uvažavanju.
DEFINICIJA LJUBAVI ( možda..)FORMULA:
Atom jedne duše + atom druge duše + mešavina atoma sreće i želje – ikakvih katalizatora = ljubav. DEFINICIJA: Iskrenost, poverenje, ulaganje, verovanje, razumevanje. Bez iskrenosti i sa najmanjom trunkom laži ne može se ostvariti poverenje. Ko god pomislio „“Pa ok, slagao sam malo pa šta? Slagao malo??? Svi mi težimo tome da ljubav mora da bude iskrena, da postoji razumevanje. Da svakog od nas manje zaboli najveća istina, nego li najmanja laž. LAŽ JE NAJGORA STVAR U VEZI.
Značiii………. DEFINICIJA LJUBAVI – BUDI UVEK ISKREN. Sve ostalo dolazi samo po sebi. Ove tri stvarčice na slovo „P“ su jako važne za svaki odnos… Jer ako nas neko ne poštuje, ne poštuje naše izbore, želje, misli, osećaje… Ako ne možemo imati poverenja u tu osobu da će biti uz nas u svakom trenu i u dobru i u zlu i da će nam pružiti ruku kada tonemo… Ako nam taj neko neće biti prijatelj kada nam je teško i razumeti nas, pružiti podršku , saosećanje… Čemu sve? Šta je to? Čemu sve ako nema poverenja i nema emotivne podrške (naravno bez straha od osude) Stvar je u tome što ljudi olako sve doživljavaju i lako gube sve to. Na svakom odnosu treba raditi i negovati ga… Ali bez ove tri stvarčice… Sve je ništa!
postovanje-poverenje-prijateljstvo-zoja-zivot

Morate

Život se ne može proživeti tako što će te samo stajati i gledati… Stajati i čekati nešto… Mora se hodati… Mora se zakucati na nečija vrata… Mora duša zauzeti mesto uma… Morate goreti strašću… Morate imati neopisive, lude misli i želje… Morate osećati… Morate se probuditi i pokrenuti… I zašto ne volite ovu reč ”morate”? To je samo reč, koja vas gura napred, pokreće… Reč koja treba da vas motiviše… Kod vas previše radi sujeta, zato vam smeta “morate”… Vaš ego tada govori: ”E , ne moram!”. Znam… Pročitala sam vas. I sada ću vm reći… Baš morate! Jer ako ne uradite sve ovo što vam kaže, vi će te samo gledati kako ljudi odlaze… Vi će te samo stajati i gledaćete u njihova leđa… Ostaćete sami sa svojom samoćom…

sami-samoca-zoja-zivot

Zavukla sam se u svoje srce

Zavukla sam se u svoje srce i sedim… Dišem iz svoje duše, hvatam uzdahe duboke… Bol cepa sve delove mene… Raspadam se… Pokazujem ti svoje slabosti, nadajući se da me toliko voliš i da to nećeš iskoristiti da pokažeš svoju moć… Zabadaš mi nož u srce, težinom svojih reči… Hladnoća i ravnodušnost me ubijaju… Pokušavam da te demontiram iz sebe… Treba mi vremena da uništim sva svoja sećanja, da ispraznim sve arhive. Svesno sam sebi dozvolila, da moja duša pokaže strast i trenutke ludila. Verovala sam da to nećeš iskoristiti… Verovala da će tvoje misli razumeti, moje misli… Verovala da imamo isti san… A kada san ima puno prepreka, znači da je to onaj pravi… Verovala sam da ćeš i ti to znati…

Al, eto… Svako od nas ima svoju predstavu, kako život treba živeti. Naša viđenja se nisu poklopila. Nisi primetio moju tugu i moj bol… Nisi video moje suze… Samo si primećivao moje greške… I nisi mi praštao. Moje greške si pravio ti. Ti si bio najveći krivac, ti si bio njihov tvorac. Postala sam ti… Primila sam dosta udaraca… I posle svega, ja ipak znam, da postoje ljudi kojima mogu verovati… Nije sve samo cvetanje… Mora se doći do toga… Razgovori smiruju i umiruju… I kada sam najumornij, razgovor me budi… Sada su moje misli umorne… Zavukla sam se u svoje srce i sedim… Živim dah, za dahom… Svi udišemo isti vazduh… Moram ugasiti žeđ…

dah-zivot-srce-zoja

Gde god da krenem, čekaj me

Jedna jedina misao koju nosim u sebi… Stavila sam je na dlan… Ne smem da ga otvorim, bojim se da će nestati… Da će odlepršati… Da će mi neko tu misao u letu ukrasti i pokvariti… Zato ćutim… Čuvam je u svom carstvu nemira… I žudnjom prekrivam obraze, jer i oni me često odaju… Pocrvene od mojih misli. Puštam te da mi budeš ljubav, da mi budeš ljubavnik, prijatelj… Da me vodiš kroz tamu…Kroz sve oluje da bi stigli zajedno do svetlosti… Sve ti puštam… Puštam te jer si moje mrvice života koje sam pokupila, ulepšao svojom stvarnošću… I svet se pored tebe brzo okrenuo… Ne bojim se više ničega, jer osmeh je sada moja borba… Oprostila sam sve izdaje, sve prevare i sve one zakrpljene rane… I verujem da pored tebe mogu da podnesem sve… Zato dopusti da budeš moja istina… Da li puno tražim? Da budem tvoja sreća, onaj užareni pogled koji plamti dodirima ljubavi… Da budem tvoja pririča, tvoj život… Zato nikada ne dozvoli da ponovo budem onaj izbrušeni stub bola… Prolazna sudbina… Ptica koja peva tužne pesme… Nemoj da budem ona, čije su usne drugi kleli a voleli…. Ne dozvoli….I ne obećavaj mi ništa… Samo ćuti… Jer i u ovoj tišini znam da možeš da me osetiš… I gde god da krenem, čekaj me…

samo-treba-znati-ziveti-sa-sobom-zoja-zivot

Recept za dobar život

Pravi recept za dobar život ne postoji… I kad kuvam, kuvam bez recepta, od onoga što imam, sa puno ljubavi. Zato vam, mogu vam dati samo predlog. Uzmite svoj život u svoje ruke, sa ljubavlju u njemu čuvajte svoje drage ljude… Dodajte tu i sreću, i tugu. Pažljivo promešajte zaborav i pamćenje. Mudro iskoristite sva životna iskustva i lekcije koje ste dobili. Sve loše, izbacite a dodajte prstohvat ludila i optimizma po želji. Moj savet vera, nada, snovi i želje su obavezni. Empatija i saosećanje su vrlo poželjni. Probleme i brige dobro ispasirati, iscediti sve iz njih i baciti. Izmiksajte žute i svetle minute, dok ne dobijete finu ružičastu boju. Sve to začiniti neograničenim količinama osmeha i ljubavi. Svi sastojci moraju biti iz vašeg srca i duše. U tuđe živote se ne petljajte, tuđe brige nemojte voditi. Budite skoncentrisani na svoj život i život vama dragih ljudi. Znate ako petljate po tuđem životu, vaš može da se prekuva, zagori, ispari, istopi, nestane… Nema ga… Svako mora da vodi brigu o svom životu. Pažljivo da ga živite i redovno mučkate, mešajte sve sastojke, miksujte, podgrevajte i zaslađujte. Važna napomena, pratite svoju intuiciju pri svakom dodavanjuu sastojaka. Neka vas vodi vaš osećaj istine i ispravnosti. I svaki dan pokušajte da prevaziđete sami sebe. Čarolija neće izostati ako svakodnevno budete radili sve ovo. Vrlo malo truda treba a rezultati neviđeni. Podelite ovaj recept sa svojim prijateljima, ne košta ništa a lekovit je! recept-za-dobar-zivot-zoja

Avantura

Idem u avanturu, da napunim svoju dušu. Idem da me voliš i srećnu i tužnu. Da me ne mrziš, da me razumeš… Da ubedim sebe, da si ti ubedio sebe. Da zajedno počistimo nered. Da pređemo kilometre i kilometre, zajedno… Da ostavimo sve kilomtere iza sebe. I da se zagrlimo najjače. I da volimo i zagrlimo svoje misli. To što smo blizu, jedno drugom, ne sme nas sprečiti da vidimo kakvi smo. Moraš videti, ko sam zaista. Kreni u avanturu i napuni svoju dušu sa mnom. Zaslužili smo sve. Zaslužili smo iskrenost i slobodu da budemo slobodni. Zaslužili smo zagrljaj i poljubac svaki čas. Zaslužili smo da se naše ruke čvrsto drže i pomažu. Zaslužili smo ljubav. Zaslužili smo da jedno drugom kažem, koliko smo posebni. Idemo u avanturu, u naš novi početak… Odmah tu iza ugla sve nas čeka, nasmešimo se i prigrlimo našu sreću. Uradimo sve ono što smo mislili da ne možemo. Intuicija i spontanost su naši prijatelji. Strah je najveća prepreka i naš najveći neprijatelj. Sve reči uputimo prvo sebi, jer sve što kažemo je naš odraz i upućeno pre svega nama samima. Sva naša iskustva, su trebala biti naši učitelji, od kojih smo sve trebali naučiti. Samoća i padovi su najbolje učitelji. Posle svega, mi smo spremni za avanturu. Vreme teče bez pauze. Vreme je naš najveći neprijatelj i naš najveći prijatelj. Idemo u avanturu, gde ćemo jedno drugom biti najveći prioriteti. idemo u vanaturu gde ćemo živeti naše mali trenutke, koji će postati sve veći i veći… Trenuci koji će postati naš život. Samo zajedno možemo uspeti. Korak, po korak do našeg čuda. Postoji način… Polako… Malo po malo… I sve će dobiti svoj smisao.

vreme-zoja-zivot

Ja

Ja sam ona koja pada ali i ustaje…
Ja sam ona koja dolazi i odlazi…
Ona koja kroz vaše živote prolazi…
Koja gubi ali i nalazi…
I nemir, i mir znaju mene…
U meni živi i sunce, i mesečeve sene…
Ja sam osmeh,
i ona suza koju lijem…
Ponekad živim u tami,
ali bez sunca ne prolaze moji dani…
U srcu mom sve se krije
i nikada ono bez ljubavi nije.
I kada sam nesrećna, tužna,
ja znam da se radost negde oko mene krije.
Da, ja sam u tami, ponekad…
Ja padam ali i ustajem,
baš kao i sunce posle kiše,
posle noći duge…
Ja padnem ali i ustanem…
Ja izgubim ali i dobijem…
I radost u sebi imam,
zato vam i dajem…
Bez svetlosti nikada nisam.
ja-zoja-zivot