Zajedno

Možemo hodati zajedno ovim svetom… Možemo hodati zajedno svim svetovima… Možemo hodati zajedno između svetova… Možemo hodati zajedno, dok ne pronađemo svoj svemir, dok ne pronađemo zajedno mesto samo za nas. I ništa nije uzaludno… Naša tela će vibrirati zajedno. Mi smo jedinstvena kombinacija u ovom svetu. Obriši svo vreme, pre mene. Obriši sve tragove… Obriši sva sećanja… Samo glas moj, neka sada bude muzika za tebe. Zajedno, na granici horizonta, gde se naši univerzumi susreću… Na liniji sumraka i svitanja… Zajedno tamo gde sve počinje i gde se sve završava. Zajedno da pozdravimo zvezde i novo svitanje… Sa mnom svoju tugu pretoči u radost. Uzdahe pretvori u osmeh. Patnja nek postane vedrina života… Sa mnom… Neka svaki trenutak bude iznenađenje… Neka se naše hemisfere spoje zauvek. Moje srce je nezasito… Moje srce treba da se voli. Vatra u meni treba da se spali… Gorim… Izgoreću. Zagrli mene i zagrli moj san… Ne daj da ova noć odleti… Šapni mi tiho… Šapni da prećićemo sve granice… Preći ih zajedno. Šapni mi da više nećemo biti odvojeni sistemi. I milion svetlosnih godina da smo udaljeni, mi bićemo jedan sistem. Svaki izlazak i zalazak sunca neka te podseća na mene. Kad zatvoriš oči, ja da pulsiram u tebi. Večno prisustvo mene u tvojim danima… Moji šapati u tvojim snovima… Zaustavi sve drugo… Samo mi u našem svetu… Samo mi u našim rukama. Mi i naši bezvremenski dodiri… Otvori vrata za nas… Otvori sva vrata za naš svet. Neka se tvoj svet okreće sada oko mene. Ostavljam trag ljubavi za tebe… Prati put beskonačne nežnosti i glas srca… Neka sada svaki trenutak bude zauvek… Nahrani sa mnom pustinju u sebi… Nemoj me izgubiti…

Nisi naučio ništa

Ne shvataš moju tišinu… Ne razumeš ništa… Govorila sam previše… Pričala sam predugo… Zato sada dobijaš moju tišinu… Ništa nisi čuo. Moje reči su uludo bačene. Mnogo mojih emocija je nestalo… Mnoge se kriju sada u mojoj tišini. Nisi me slušao… Nisi ništa naučio iz svojih grešaka… A one su te mogle puno naučiti. Greške su naši učitelji, ne savršenstvo. Greške su pisci tvoje budućnosti ali samo ako si nešto iz njih naučio. Niko od nas nije savršen… Svi mi imamo još puno da učimo… Uvek imamo šta da učimo. Nisi naučio da učiš! Moraš znati da slušaš… Da čuješ i ono što se ne kaže… Da čuješ i moje srce… Da slušaš i svoje srce. Ne možeš uvek čekati… Čekati druge ljude… Treba se pokrenuti, usuditi…
Tu na teritoriji mog bola, više nema mesta… Ja sam nevina žrtva patnje… Ja sam nedužna osuđena… Ne mogu tek tako dati oprost… Ne… Ne posle svega… Na leđima ja imam krila… Zato odlazim… Odlazim sa terena gde se rasulo moje srce i gde vlada bol… Mene su greške nečemu naučile… Zato koristim svoja krila, da odletim… Neću da mi više iko krade vazduh… Neću da mi se vazduh dozira… Meni treba neko ko će me učiti da dišem… Treba znati dozirati… Treba znati stvoriti svet po svom liku… Treba živeti čisto zadovoljstvo… Rupe života ništa ne može zatvoriti… Samo rast… Naš rast… A ti nisi naučio da rasteš… Ništa nisi shvatio.
Trebalo je samo da budeš uporan i da jednostavno voliš!
Iskliznula sam iz tvojih ruku..

Šapućem sebi

Šapućem sebi… Jednostavno, čovek ne može promeniti svoje lice… Isti osmeh imaju sve varalice. Ili poštuješ osećanja ili ne… Nema treće. Nema ni sreće… Ostaće samo ono što više ne postoji… Ostaće samo ono što se više ne broji… Tragovi u pesku, što ih vreme briše… Biće sve samo jedan običan kliše… Priča kao i sve druge… Priča koja krije svoje tuge. Nije bilo istrajnosti, samo večite tajnosti… Gledanje u oči i ne prepoznavanje… Uzimanje i davanje…
Šapućem sebi… A dan me čeka kao večnost… Hvalim sebe pred ogledalom… Gledam svoj osmeh sa tugom. Kad se ljubav oskrnavi, ništa to ne može da popravi… Samo tišina… Ne mogu više da pričam sama sa sobom. Odlazim od sebe… Prihvatam samo male doze, svoje proklete neuroze. Život me udario bez mog znanja… Bez moje dozvole… Slao mi one što ne znaju da vole.
Otvaraju se novi putevi… Mora dalje da se plovi… Slušati srce svoje… Izbegavati one što se boje… Ustani i kreni dalje… Daleko… Što dalje… Šapućem sebi… Ustani i kreni… Odlazi od onih što imaju glave ali ne znaju gde su im… Odlazi i ne prosvetljuj one, što prosvetljeni nisu. Odlazi od onih što te ne razumeju. Odlazi od onih, što za ljubav ne rizikuju.
Izlažem sebe… Pokazujem svoje ludilo… Zavaravam se… Čekam ono što doći neće… Strast u meni, mi neda da mislim. Sve to je rizik ljubavi… Plamen koji se pali i rasplamsava… Plamen koji će sve u meni da spali… Ne mislim… Ne mislim… Ja samo osećam… Sve iz sebe reflektujem. I dajem… Dajem… Buka od koje ne čujem sebe i ne mogu da mislim… Ne mogu više da tresem svoje snove kroz sito… Ne želim da budem deo ovog meteža… Šapućem sebi, dok lagano ispijam prvi gutljaj kafe i ulazim u novi dan.

Vreme prolazi

Vreme prolazi. Osećajte život! Samo tako može da se živi. Pored vremena koje prolazi, prolazimo i mi… Da bi razumeli život i vreme što nam ga krade, potrebno je imati malu dozu ludila. Našem razumu, treba ludilo. Umetnost življenja otkrićemo svojim očima… Očima koje su prošle kroz mnogo toga. Naš osmeh poručuje svetu, ja sam prevazišao mnogo toga. Verovati u sebe i svoje sposobnosti, to nam donosi uspeh. Biti u miru sa samim sobom, tada sve postaje moguće… U tišini preuzeti kontrolu nad svojim mislima, doneti odluku da nam niko više ne krade vreme. Razumeti sebe… U tišini razumeti… Isključiti razum i isključiti svetla. Zatvorite oči, pogledajte u sebe, uzeti svoju dozu ludila i prepustiti se osećanjima. Osećanjima razumeti… Samo tako može. Obeležite svoje vreme, zaustavite ga samo za sebe i osećajte. Spustite zavesu na prošlost… Zatvorite je u najdalje odaje svog uma. Poželite mir i spokoj za sebe. U svojoj tišini uživati, ona će nam pomoći da izdržimo sutrašnju buku. Ne pretvarajte se da ste ono što niste… Ne pretvarajte se zbog sveta. Preživećete i bez toga. Živite svoje ludilo… Živite svoj san. Nemojte sebi pruštiti jednog dana kajanje… Nemojte sebi jednog dana reći: “Eh, da sam znao…” Postoji mnogo toga što bi smo drugačije uradili da smo znali… Iskoristili bi bolje svoje vreme. Pričali sa dragim ljudima i govorili im da ih volimo. Delili bi poljupce i zagrljaje. Činili da se svi smejemo. Čuvali svoj svet i živeli svoj život… Svašta bi drugačije uradili da smo imali svest da vreme prolazi, da smo to znali… Svi mi učimo u ovom životu… Svi smo početnici. Zato vam ja sada to pišem. Učite… Menjajte se. Nema kraja učenju, niko nije toliko mudar. Nemojte falsifikovati druge ljude. Ne pokrivajte se tuđim rečima i delima. Čuvajte sebe. Živite svoj život, svoje ludilo.

Drhtite od nečijeg dodira, ljubite, volite… Družite se… Pokažite svoja osećanja. Uživajte u svakoj sekundi… Prepustite se danima da vas nose… Prepustite se životu. Život su i greške. Svi grešimo, nismo savršeni. Samo se uklapamo. Nikada ne odustajte od sebe i svog dostojanstva, ni po koju cenu.

Vreme prolazi. Ne plačite za prošlošću. Ne dozvolite da se jednog dana vratite u svoju prošlost, na mesto gde ste ostajali bez daha i da slušate svoje uzdahe čežnje, sami… Sami, obmanuti od svog ega i zarobljeni u svojoj tišini. Ne dozvolite da sutra sedite u hladnoj sobi i grizete svoje usne zbog kajanja… Vreme se ne vraća. Aktivirajte ludilo u sebi i živite, volite, dišite… Osećajte život! Samo tako može da se živi. Životna sila je najjača sila. Sila koja osvetljava sve oko sebe i kad je najgušći mrak… Život…

Sanjam

Sanjam… Sanjam jer snovi brišu i dodaju ono što ne valja u stvarnosti. Snovi ispravljaju sve nedostatke našeg malog sveta. Ja sam žena osetljiva. Mene pogađa svaka vaša gruba reč. Mene pogađa svaka prepirka i ne razumevanje… Ja sam osetljiva žena, zato mi trebaju snovi.
Mislite da ste slobodne, jer ste zarobljeni u svom svetu zabluda, u koji ne puštate da vam se približi niko sa iskrenom emocijom. Vi ste uplašeni…. Vi samo imate strah da vam se neko kao ja približi. Okruženi svojim hladnim zidovima i još hladnijim stavovima, vi ste sami… Usamljeni u svom svetu bez snova. Ni da se usudite ne smete… Ni da pokušate, nemate hrabrost… Uplašeni da sanjaju…
Ja pokušavam… Pokušavam… Neke želje i snovi će se ispuniti, neki neće… Ali ja pokušavam. I radujem se svakom trenutku ispunjenja… I živim za te trenutke radosti. Te trenutke što me obasjaju svojom blagošću. Trenuci sreće koji opravdavaju moje postojanje na ovom svetu.
Ja sam osetljiva žena. Naučila sam da se borim sama. Zato sam ja žena od snova. Snovi me drže… Snovi me vode… Sanjam.

Dajem vam svoje horizonte

Neprospavane noći na mom krevetu… Sakriveni snovi u mom jastuku. Nemirno telo željno beskrajne ljubavi. Ispreplitane laži i istine… Zaboravljene želje u mraku sobe. Tračak nade što proviruje kroz prozor… Suze sakrivene iza osmeha… Tajne prećutane i oćutane u samoći. Tragovi na duši i tragovi na koži… Hrabrost za život ubilačke samoće. Preživljene izdaje. Izgrađene kule od mrvica slomljenih ljubavi. Verovanje u život i slobodu života… Moja soba, je odaja puna nade… Moje srce svake noći, budi svojim lupanjem, moje snove. Iznenadne radosti, zbog mesečevog svetla što me obasjava… Zvezde što mi ulepšavaju pogled u beskonačnost. Pesma vetra i ples senki, što mi otkrivaju budućnost… Euforija od vremena koje me čeka i horizonti koji su ispred mene. Sve to mi vraća veru u život i kida lance kojima sam vezana… Sve to mi vraća veru u slobodu… Moram da živim svoj put… Moram sama da pokidam sve lance koji me sputavaju… Moram da živim sve ovo što gori u meni. Moram da živim sa sjajem u očima. Beskonačnost živi u meni… Beskonačnost je moja sloboda. Dajem vam svoje horizonte… Stavljam vam dušu na put… Letite i vi sa mnom… Letite na krilima leptira. Neka vas nose emocije. Ovom svetu nedostaju primeri čoveka sa dušom.

Dišite ljubav

Zaljubljena u ljubav… I ljubav zaljubljena u mene. U zagrljaju ljubavi živim ja. Ljubim ljubav. Sa poljupcem ljubav počinje…. Volim poljupce sa ukusom ljubavi… Volim život sa ukusom ljubavi. Ljubav nikada ne propada… Ljubav je večna. Sve na ovom svetu treba ljubav. I duša i telo, ljubav trebaju. Možemo svemu odoleti ali ljubavi ne smemo odolevati.
Ljubav stvara i otvara sve puteve i vrata. Život je napravljen da živimo ljubav, da je ne propustimo. Da srce kuca jako i sve brže i brže… Da poludimo od ljubavi. Sve što činimo je posledica ljubavi… Magija koju širimo i draž koju dobijamo. Ne očekuj… Samo daj ljubav… Samo je uzimaj.
Ta besramna ljubav… Ta tajna ljubav… Ta istinita ljubav… Ta večna ljubav… Posmatra nas… Posmatra i kad mi nju ne vidimo… Okružuje nas… Obuzima… Zauzima. Dva tela… Dve misli… Spaja u jedno srce… Ljubav.
Slušaj reči svog srca… Slušaj tu strast i te muke… Diši sa optužbama srca… Diši uzdahe ljubavi. Diši te večne trenutke života. Diši to slatko ludilo prirode. Diši tu agoniju želja. Svesno diši ljubav.
Dišite ljubav!