Ne čejkajte da bude kasno

Ljubav je sve… Mudrost je ništa bez ljubavi… Život teče… Mi pravimo izbore. Život nam je davao lekcije, da nešto naučimo. Nismo oh tražili, samo smo ih dobili od života. I opet neki ništa ne shvate i ništa ne nauče. Sudbina nam je dala sastanke i prilike… Mnogi su bili “slepi” da ih vide… Život nam servirao priče… Mnogi su bili “gluvi” da čuju… Mi pravimo izbore. “Nemi” za dobrotu i dobre ljude… I dobrim ljudima treba dobra reč, treba im reći ponekad da su dobri. Treba pokazati poštovanje i ljubav… Prazne reči bez pokrića nestaju u vremenu i prostoru. Izgovori i izvinjenja nemaju smisao ako nisu potvrđeni delima. Ljubav je sve. Mudrost gubi smisao ako nema ljubavi. Ostaje samo tišina. Ostaje samo praznina… Ostaje vakum sa zarobljenim dušama. Opsednuti sami sobom, ne vidimo ljubav i dobrotu koja nam je servirana. Hladimo sve što je iz srca i duše a kad ohladimo, mi bi da nas opet greje ta toplina. Ne čekajte da bude kasno… Ne dozvolite da živite sa kajanjem. Ne čekajte da bude kasno… Zgrabite ono što vam život daje… Ljubav je sve!

ljubav je sve zoja život

Ako

Život od nas napravi “male” ili “velike” ljude. Mi biramo šta ćemo postati. Ako pratimo srce i glas duše, ako pratimo talase ljubavi , mi ćemo postati veliki ljudi. Ako znamo razliku između dobra i zla, ako nas iskušenja, razočarenja, bol i rane ne promene, već učine boljima, mi smo veliki ljudi. Ako uvek i samo biramo ljubav iz srca a ne iz interesa, ako su naša dela dobra bez obzira što nas koštaju, mi smo veliki ljudi. Ako pomažemo i dajemo onima kojima je pomoć potrebna, ako pružamo ruku prijateljstva, ne očekujući ništa zauzvrat, mi smo veliki ljudi. Ako su naše odluke mudre i ako ne gazimo i ne ponižavamo druge ljude, mi smo veliki ljudi. Ako živimo mirne i čiste savesti, ako smo berbrižni i nasmejani , uprkos svega, mi smo veliki ljudi. Ako znamo ko smo i koliko vredimo, ako smo svesni prolaznosti života i trudimo se da živimo mirno i pošteno sa svetom oko sebe, mi smo veliki ljudi. Ako naše ruke nisu stisnute u pesnicu i sakrivene u našem džepu, već ih širimo i radujemo se, pružamo i dajemo, mi smo veliki ljudi. Ako smo jednostavni, skromni, dobrodušni, velokog srca, znamo da oprostimo, mi smo veliki ljudi. Sve drugo je postalo malo.

mali veliki ljudi život zoja

Večeras podignite pogled

Pogledajte večeras u nebo… Pogledajte zvezde i vidite njihov sjaj… Svako od nas je jedna zvezda u ovom beskonačnom svemiru i svako od nas krije beskonačne svetove u sebi. Zato pogledajte večeras gore, u nebo… Mi smo deo tog prostranstva… Mali ali beskonačni deo… Naše duše lutaju tim prostorom i naša energija leti svuda… Beskonačni univerzum je naš dom. Pogledajte gore, možda još neko gleda i možda se vaši pogledi sretnu u toj beskonačnosti. Otvorite prozor svoje duše i pustite neka ta beskonačnost uđe u vaše tišine… Možda neko čuje vašu tišinu. Možda neko vidi vaše ožiljke i dune svoj dah ljubavi na vas. Pogledajte gore, možda vas vidi neko mali ali dovoljno hrabar da promeni vaš svet. Učinite taj maleni korak i podignite glavu i pogledajte sve te svetove oko vas. Pogledajte sve te izgubljene duše što lebde i lutaju ovim beskonačnim svemirom. Budite prvi, budite onaj koji pokreće i menja poglede. Budite dovoljno hrabri da načinite prvi korak. Budite večeras i svaki dan hrabri da nekoga pogledate i poklonite osmeh. Mi menjamo svetove u sebi… Malim gestovima, malim sitnim delima i malim čarobnim rečima. To je početak… Promenivši sebe, mi menjamo i svet oko sebe. Zato pogledajte gore i pošaljite osmeh bar jednoj zvezdi na ovom ogromnom prostranstvu oko nas.

zvezda svet svemir čobek promena zoja život

Mi

Ljudi uglavnom imaju kratko pamćenje. Vrlo brzo zaboravljaju juče i brišu svoje sećanje… To je veliki nemar prema svetu i sebi. Ako zaboraviš svoju prošlost, zaboravljaš i sebe i zaboravljaš ko si. Ljudi umišljaju svoju veličinu… Naša dela i reči su napisala našu istoriju i ostavila trag o nama. Mi moramo da pamtimo… Ako zaboravimo, mi gubimo sebe i gubimo ono što smo mogli postati… Naša iskustva su trebala da nas poduče da postanemo bolji ljudi. Naša iskustva su lekcije koje nam je život dao, da ne pravimo iste greške… Naša prošlost je trebala da nas nauči šta je dobro a šta loše za nas… Naša prošlost je odredila ko smo mi.

Uživaće neko drugi…

Uživaće neko drugi u onome što smo mogli imati mi. Bilo je lepše ono što nije bilo naše. Nisi zalivao svoju baštu… Tuđe cveće je lepše mirisalo… Pokrivala sam se svojim rečima, jer ih nisi razumeo i nisi nas mogao naći u njima. Nisi razumeo ni moju tišinu… Zavodile su te velike stvari… Nisi primećivao svetlost koju su davale sitnice, male stvari oko nas. Moji prsti su ti slali osećaje za koje ne postoje reči. Moja suština i moj sadržaj su uvek bili isti… Nisam se menjala… Hodala sam uzbrdo i gurala tebe ispred sebe a ti me gurao stalno nazad… Idem sada da spavam… Želim ti slatke snove… Uživaće neko drugi u onome što smo mogli imati mi…

Otvori vrata svog srca

Ono što osećam, vi možete samo da pretpostavite… Ono što vi osećate, ja mogu samo da pretpostavim. Samo naše duše znaju. Mi možemo samo da pretpostavljamo. Mi možemo da uzmemo ili ostavimo. Ako te volim, ja te volim. Volim potpuno i iskreno. Čuvam te sa svim tvojim manama i nedostacima. Čuvam te kao najvredniji poklon. Ne pretvaram se i ne obmanjujem. Ne zavaravam ni sebe, ni tebe. Suočavam se sa istinom i čudovištem u sebi. Suoči se i ti i prihvati sebe. Bez laži, bez obmana. Zadovoljstvo se ne nalazi bilo gde i sa bilo kime. Barem je kod mene tako… Mi možemo da imamo pretpostavke ali mi moramo da se trudimo. Ljubav se ne kupuje u supermarketu i ne nalazi se na svakom ćošku. Ne pristajem da živim u paklu života… Ja živim sa iskrenim osmehom… Pogledaj u moje lice… To je lice ljubavi. Ja sam tvoj najvredniji poklon i tako me čuvaj. U ljudskoj prirodi je da nikada nije zadovoljna životom, naše je da naučimo da budemo zadovoljni. Da naučimo da budemo srećni i da se radujemo svemu, svakom trenutku. Jer život ide vrlo brzo mimo nas… Prolazi a da mi to i ne ostimo… Vreme leti, prolazi… Život je prevrtljiv… Čas si gore, čas padaš na dno… Zato nauči da uživaš i da čuvaš ono što vredi. Nauči da živiš sa pretpostavkama i nauči da pustiš dušu da te vodi i da prepozna ono što je važno. Život počinje kada pobediš pakao u sebi. Život počinje, kada pustiš da te ljubav vodi. Otvori vrata svog srca, samo tako ljubav može da uđe… Kroz zatvorena vrata ništa ne izlazi i ništa ne ulazi. Otvori vrata svog srca i pređi sve granice koje te zaustavljaju na putu do tvojih snova. Malo dalje od tebe samog, postoji neko ko te voli… Otvori vrata svog srca i voli i ti.

vrata srca zoja život ljubav

Klik

Ništa se ne može dobiti bez truda, bez neke žrtve i muke… Stvar je samo u nama kako gledamo na sve to. Da li smo spremni zbog nekoga da sve to podnesemo… Ako činimo nešto iz ljubavi, to nam više nije ni žrtva, ni muka. To je samo deo procesa i prihvatanja. Osetiš nekoga, namirišeš, desi se ”klik”… To je tek početak… Klik u glavi, u srcu, u duši… Bliskost, povezanost, sloboda koju osetimo sa određenom osobom. I onda otvaramo sebe i stvaramo poverenje da i druga strana otvari sebe. To je dug proces… Proces stvaranja ljubavi. Svi mi imamo različita iskustva, različito osećamo, razmišljamo, živimo… Treba se uklopiti, spojiti, izboriti, sačuvati… Treba prihvatiti nekoga drugačijeg od nas i treba taj neko da prihvati nas. Nije to tek obično prihvatanje… To je prihvatanje iz ljubavi i za ljubav. Prevazići sve razlike, nesporazume, loša iskustva, rane na srcu, bol u duši. To je dug proces… Proces kojim dolazimo do iskrene istine. Do istine bez laži, glume, licemerja… Proces koji jedno “klik” pretvara u nešto pravo i veliko. Varaju se svi oni koji misle da je ljubav tek obično”KLIK!” Nijeeeeee… Verovati, nadati se, želeti, voleti, uprkos lažima, izdajama, gubitku, bolu.. Preživeti i voleti. Voleti i biti voljen. Pogaziti svoj ponos, zaboraviti sve što je bilo pre toga, naučiti oprostiti, naučiti verovati… Pokazati i dati pravog sebe i prihvatiti i poštovati pravog onog drugog. Pomiriti se sa sobom. Prihvatiti ludilo druge strane i pokazati svoje ludilo. Razumeti ta ludila, razumeti sve i prihvatiti sve e to je onda “KLIK!”. Onda se zagrlite i zaboravite sve… I onda ne postoji ništa ono od pre… I nema više tih prepreka koje vas mogu zaustaviti, jer ste razumeli, prihvatili, naučili da volite i da dozvolite da budete voljeni. Važna je želja i vera u sebe i svog partnera. Prihvatanje, poštovanje, prijateljstvo, poverenje… Na istoj smo strani… Dug je put do pravog “Klika”

klik zagrljaj poverenje poštvanje zoja život