Dosta je bilo!

Zašto ovaj sistem mora totalno da se menja? Pa mora! Vidite on je od nas napravio robove, radite za šta? Radite za njih, da bi im taj isti novac koji ste kao zaradili opet vratili, da bi platili sve više poreza i dažbina koje oni samo izmišljaju! Porez je čista pljačka! Sledeća stvar, vi radite i umrete! Vi živeli niste! 50 godina života je vreme da se ode u penziju, to je je maksimum da odužite svojim radom a, da bi ste bar 10-20 godina živeli! Čemu inače žiovot? Čemu? Porodica je uništena jer u toj jurnjavi da zaradite i platite dažbine vi ste izgubili svoju decu, bračnog partnera, živote! Izgubljen je kontakt sa prirodom, sa prijateljima… Na šta su se sveli životi? Razmislite o ovome! Pri tom nas truju sa svih strana i životni vek se skraćuje, mlade generacije su sve sterilnije… Izumiremo ljudi moji, nestajemo… Ovaj sistem pogrešnih vrednosti zato mora da se sruši! Moramo se vratiti tradicionalnim i pravim moralnim vrednostima! Moramo obnoviti sela i prozvodnju! Samo naša Srbijica je toliko bogata da možemo svi imati sve i živeti normalno! Shvatite da je Eu laž i zlo koje nestaje! Shvatite da sve što nam nameću nije dobro za nas, nije dobro ni za koga! Ovaj sistem je kancer koji nas sve jede ali znate, kancer će na kraju i sam sebe pojesti! Ovom sistemu mora doći kraj! Ovom sistemu dolazi kraj! Ja ne želim da budem više deo ovog sistema! Ovaj sistem me istrošio, hoću da živim u skladu sa prirodom i živim svetom oko sebe! Ovaj sistem mora da nestane! Budite se! Molim vas ne ponavljajte mi fraze koje su vam oni usadili u um da mora tako. Molim vas, jer oni crkavaju od smeha, baškare se i žive na vaš račun! Znači ne mora tako! Nikako ne mora! Oni žive u luksuzu, bahate se, dok sve više ljudi gladuje, ostaje bez krova nad glavom! Probudite se i pogledajte bistrim pogledom svoj život i svet oko sebe! Probudite se i sklonite tu mrenu što su vam stavili u umove da im verujete i ponavljate njihove fraze kojom vas čine svojim robovima! Vi ste dobrovoljno pristali da budete njihovi robovi! Probudite se! Izađite iz te apatije i malodušnosti! izađite iz tog podaničkog stanja ćutanja i pristajanja! Ovaj sistem mora da nestane! Dosta je bilo!

Dosta je bilo sa ovim robovlasničkim sistemom, gde svi radimo za njih i njihove guzice! Ne nasedajte više na njihove priče, kakvi dugovi i MMF, sve je to namerno izazvano da bi nas stavili u ovaj pogrbljen i ponižen položaj! Srbija je bogata zemlja i samim svojim rođenjem ovde mi smo stekli velika bogatstva! Oni su ta naša bogatstva stavili u ruke strancima? Uništili su svaku proizvodnju, privredu i poljoprivredu! Uništili i selo i grad! Srozali i degradirali sve… Od školstva, zdravstva do porodice! Porodica koja je osnov svega je uništena! Selo koje je život svake zemlje je uništeno! Da se sve to promeni! Vlast je narodna! Moć je u nama! Ne nasedajte više na njihove laži! Globalizam je sranje! Kada narod izgubi svoj identitet nestaje! Niko ali niko nema prava da odlučuje umesto nas! Niko ali niko nema prava da se odriče umesto nas! U ovom trenutku mi smo okupirana zemlja! Mi nemamo ni aerodrom, ni železničku stanicu… Mi smo siromašni! Na čelu Srbije nema SRBINA! Zato dosta je bilo!
Budi se Srbijo! Na noge Srbijo! Sve ove šetnje su naše narodno nezadovoljstvo, i ne dozvolimo da oni to iskoriste i protraće! Ne u njihovu korist više! Za spas naše zemlje i budućnosti naše dece! Nema više da manjina uživa dok većina gladuje! Nema više da većina trpi i ispašta zbog manjine! Dosta je bilo! Na noge narode moj! Nema više da nas ovi karaju! STOP!Bem mu zeca, dosta je bilo! Za sve što radite u životu mora da vas vodi jedna zdrava logika. Govoriti, to je tako, mora tako i slično a očigledno to ne mora tako, nije ispravno, nije dobro i protivi se razumu i logici stvari. Ljudi su se u svojoj zombiranosto prepustili i predali, i sasvim olako se mire i prihvataju razne gluposti. Volim da posmatram ljude i sve manje su njihovi postupci ljudski. Ljudi su prestali da misle. Podelila sam na dve glavne grupe ne razmišljajućih ljudi: Prvi su oni koji žive u svom sebičnom svetu i ne primećuju nikoga oko sebe već gledaju samo svoj interes, klimaju glavom, prihvataju sve tek tako, bez obzira i časti, i drugi koji su jednom rečju poslušni robovi, šta god da im kažete poslušno prihvataju i izvršavaju. I jedni i drugi su po meni robovi bez vidljivih okova ali ipak robovi. Što je najtragičnije zbog njih takvih ispaštaju i mnogi drugi, previše slabi da se suprostave i kažu svoje mišljenje pa se broj robova automatski povećava. Tu su i oni koji su izgubili svaku nadu u pravdu, poštenje, poštovanje zakona, pa se zavukli u mišje rupe i ćute. Mnogo je tu grupa ljudi koji u jurnjavi da prežive, plate račune, prihvataju ćutke sve… Na žalost svi postadoše robovi a niko izgleda svestan toga nije. Parazitima to stanje svesti odgovara, kao što im ćutanje odgovara, kao što im i nemoć odgovara, kao što im i mirenje odgovara… I oni ne staju, oni prave nove i nove nemoćne ljude. Umesto da ojačavaju svoj narod, da im daju sigurnost, perspektivu, oni proizvode nove beskućnike, očajnike, nesrećnike, nemoćnike… Koji ćutre i mire se! E, pa ja neću da ćutim! Ja ću da vam pišem, da vam pričam, da pokušavam da vas probudim! Možda ste ovog meseca uspeli da platite sve račune, možda ćete to uspeti i sledećeg ali pomislite da ima puno nih koji to neće uspeti, pomislite da možda vaše dete jednog dana to neće uspeti ako vi sada ćutite i prihvatate ovaj robovski sitem! Ništa ne mora! Ovako ne sme i nemora! Da li vam je to jasno? Nismo ovde da bi smo preživljavali već živeli! Neću da bahate budale kontrolišu moj život! Neću da bahate budale upravljaju mojim životom! Neću da naša deca nemaju budućnost! Hoću da živim ovde! Hoću da imam sve što je potrebno za normalan život! Hoiću da svako od nas ima normalan život! Hoću da buidemo slobodni da sami donosimo odluke o svojim životima i pravimo izbore šta hoćemo a šta nećemo! Niko ne sme da nas kontroliše, niko nema prava na to! Ni jedan umišljeni Bog nema prava da nam krade slobodu! Odbacite te nevidljive okove, skinite omče sa svojih vratova i pustite glas. Odagnajte strah. Probudite se, osvestite se! Ništa ne moramo!!!!Mirenje sa glupošću je najveća glupost. . Prvo dragi moji Srbi vratite samopoštovanje i setite se ko ste, i odakle ste! Nema više uništavanja i prodaje ničega što je srbsko! Kosovo je Srbija! Nema predaje i prodaje naše zemlje! Dosta je bilo uništavanja i gašenja srbskog ognjišta! Paraziti otimaju, ubijaju i kolonizuju, nas sataniziju i još da im damo ono za šta su naši preci ginuli! Dosta laži, dosta falsifikovanja, dosta manipulisanja i krađe! Da živimo dostojno, da svako ima krov nad glavom i osnovno za normalan život. Da se obnovi školstvo i zdravstvo! Da se svi građani leče o trošku države! Da oživimo sela! Da sačuvamo prirodu, naše reke, šume, vukove, ptice, nebo… Da svi ovi izdajnički i lopovski paraziti budu kažnjeni, i da im se oduzme sva imovina. Niko ko se bavio politikom zadnjih 30 godina, neka ne računa da će to moći opet! Narod vam ne veruje! Da se formira vlada narodnog spasa od stručnih i poštenih ljudi! Ko god hoće da se bavi politikom mora da se testira i proveri u svakom pogledu! NEMA VIŠE KRAĐE I UNIŠTAVANJA SOPSTVENOG NARODA I ZEMLJE! Ne trebaju nam sluge cionističko globalističkih reptila! Dosta je sa uništavanjem i ismejavanjem svega srbskog! Uništiše vojsku ali napraviše armiju beskućnika! Obespraviše većinu dajući prava manjinama! Uništiše porodicu, i sve morlne i časne vrednosti! Od roditelja oduzimaju decu i prodaju ih pedofilima! Hapse poštene dok kriminalci i lopovi šetaju slobodno! Truju nas i sterilišu, vakcinišu, prskau, istrebljuju na sve načine, iz vazduha, preko hrane, vakcina…. Reke nam guraju u cevi, uništavaju eko sistem, prodadoše sve izvore vode, da bi mi sutra kupovali vodu! Voda, šuma, nebo, zemlja to pripada svima nama! lažu i kradu, peru pare rušeći i uništavajući sve ono što nisu smeli da diraju, dok se deca i ljudi leče SMS-ovima! Radnici ginu, poslodavci ne odgovaraju… Penzionerima smanjuju penzije a sebi povećavaju plate! Uvode nove i nove dažbine, poreze, namete… Radite od jutra do sutra da bi ste njima plaćali da pune svoje džepove, dok smo svi mi kolektivno na ivici, na dnu dna! Dosta je više! Dosta bre!!!! Živite kao roblje, kao jeftina radna snaga,.. Na šta su se sveli naši životi? Dosta je! Budi se srbski naroda! Na noge SRBIJO!

Ko ih bre jebe!

Prodavali, krali, uništavali…

Samo nam zlo donosili,

ko roblje nas nudili,

svuda se guzili,

dok su nas kudili…

Umislili svašta,

jer im bogata mašta.

Obećavali,

pakete davali,

lagali i varali…

Mnogi im poverovali

i tom zlu se prodali…

Zbog guzice svoje,

izdali pretke moje, i tvoje.

Prodali budućnost dece naše,

zemlju Srbiju,

i spremni su da ubiju,

samo da oni dobiju.

Misle samo na sebe,

za nas baš im se jebe.

Prodaju, izdaju,

samo da oni dobiju,

u svoje džepove trpaju,

dok sa nama trguju.

Truju nas i ubijaju,

dok nam laži u celofan uvijaju.

A narod hipnotisan,

ne shvata da je otpisan,

da je njima sve sveto nebitno,

da je sve prokleto i nečasno.

Dovedeni do dna,

ostali smo bez sna,

ostali bez nade,

a oni nastavljaju

po svom da rade.

I suze ovaj pustio,

da bi naivne umilio,

da bi opet prevario…

Ne misli oni na vas sada,

ni na prošlost našega roda,

on misli samo na sebe

i zato, ko ih bre jebe.

Budi se narode moj,

sada se vodi odlučujući boj…

Da li će biti budućnosti za našu decu i nas…

Da li će biti propast ili spas..

.Budi se Srbijo,

dok nas nisu sve ubili,

do zadnjeg istrebili.

Budi se,

misli na sebe,

na narod svoj,

na zemlju, i nebo…

Misli na svetu prošlost

i svetlu budućnost…

Misli na dete svoje i moje,

na svu decu našu…

Ovo zlo je prelilo čašu

Dosta su nas varali,

lagali i karali…

Vratimo se korenim,

tradiciji i vrednostima časnim.

Srce i um u jedno spojimo,

probudimo spavajućeg sebe

a njih…

Njih ko bre jebe!

Advertisements

Nema loših učitelja, ima samo loših đaka

Postoje ljudi koji uđu u vaš život s razlogom… Da vam pomognu u teškoćama i pruže smernice… Da vam pomognu duhovno, emocionalno ili fizički! To trebamo doživeti kao veliki blagoslov i sreću! Ta osoba je sa razlogom ušla u naš život jer nam je potrebna. Ko može ostati slep na dobitak nečeg dobrog u svom životu? Ko će uporno testirati volju, dobrotu i strpljenje? Ko će se uporno igrati sa vašom posvećenošću, etikom, snagom želje i dobre volje? Oni koji ne shvataju ništa… Oni koji kad dođe do kraja tog odnosa, možda ali možda shvate šta su imali… Pitanje je da li će se i tada zamisliti i shvatiti šta su imali i šta su izgubili… Da li će izgraditi i zauzeti neki stav… Da li će razmisliti gde su pogrešili i šta bi mogli drugi put da urade bolje… Da li će naučiti šta je oprost a šta nastavak puta u miru… Postoje ljudi koji nisu spremni da slušaju, uče, rastu… Oni nisu spremni da steknu iskustvo mira, radosti, sreće… Oni u stvari uživaju da budu jadni… Da glume žrtve i mučenike.. To je njihov izbor. Ko bi inače pustio iz svog života osobu koja mu daje snagu da uradi ono što nikada pre nije. Ko pušta iz svog života osobu koja mu jača samopouzdanje? Umesto da prihvati i prigrli tu osobu… Razmislite… Nije svako speman niti ima vremena da sa nama podeli svoje životno iskutvo i nauči nas nečemu… Neke ljude i životne susrete, događaje treba zaista shvatiti kao blagoslov… Naravno, moramo biti spremni da naučimo lekciju… Moramo biti spremni da menjamo i izgrađujemo svoj karakter… Moramo naučiti da primenimo ono što smo naučili. Moramo naučiti da budemo zahvalni za sve u našem životu! Bilo da je neko ušao u naš život na jedan dan, jedan mesec, jednu godinu ili zauvek… Mi moramo biti zahvalni! Ljudi su naučili da sve gledaju samo iz svoje perspektive, samo kroz svoje naočare… Naučite da situacije, događeje, reči, život, svet, sve, gledate iz drugog ugla… Kroz tuđe oči i osećanja i doživljaje… Niko nije tu da mi samo njemu služimo ili da sam on nama služi… Sve je dvostrano… Sve je uzajamno… Svi učimo od svih… To je važno zapamtiti… Svako od nas je i đak i učitelj… Nema loših učitelja… Ima samo loših đaka! I od najlošijeg učitelja vi ćete nešto naučiti!

Plavi kamen -odlomak

Ležao je na postelji i gledao me onim svojim pogledom zbog kog sam se osećala kao da samo ja postojim na ovom svetu. Pogled na njega je uzburkao sve u meni. Njegovi dodiri su budili osećaje koje nisam mogla opisati rečima. Njegovi poljupci su otvarali vrata jednog novog sveta, sveta magije ljubavi. Sa njim sam gubila kontrolu, zaboravljala na sve, vreme se zaustavljalo i niko nije postojao osim njega. Sa njim sve nestaje, samo ti trenuci večnosti postoje. Udahnula sam dok sam se spuštala na postelju i svu svoju ljubav usmerila na njega. Postojali smo samo nas dvoje i naši mirisi, dodiri, pogledi, uzdasi, ukusi. Stavio je dlan na moj vrat i polako ga spuštao, srce mi je lupalo kao nikada do tada. Stavila sam svoj dlan na njegove grudi i osetila da i njegovo srce udara u istom ritmu kao moje. Prislonila sam svoje usne na njegove, njegov jezik je dodirivao moj. Poljupcem kao da su se naše duše spojile i uronile jedna u drugu. Ruke su igrale neku svoju igru po našim telima. Milovao je nežno prstima moje dojke, dok sam ja upijala naše mirise i puštala uzdahe zadovoljstva. Svaki dodir je potresao naša tela i stvarao energiju koja nas je obavijala i izazivala nove talase zadovoljstva. Krv je u meni gorela dok je on dodirivao moju ženskost. Želela sam ga u sebi, on je to osetio i nežno me svojim čvrstim udom dodirivao. Osećala sam kako gubim kontrolu, razum… Ceo svet je bio sada u nama i ništa drugo nije bilo važno. Smisao i cilj života bilo je samo naše spajanje. Spajanje dve polovine u jedno. Sve je nestalo, samo taj osećaj večnosti, ta svetlost, ta božanska radost. Osećaj slobode i lakoće, koji me podigao do najudaljenijih zvezda, do kraja kosmosa… Ništa nije važno, ništa ne postoji. Trenutak večnosti. Trenutak spajanja i sjedinjavanja sa svim božanskim, sa rajem, sa samim sobom. Sve vidljivo i nevidljivo, sve što se moglo osetiti, sva ljubav, svi životi, sve je bilo u tom vrhuncu našeg spajanja. Trenutak kada bih i plakala, i smejala se, i vrisnula, svi ti osećaji su u tom trenutku živeli u meni. Ispuštala sam krike zadovoljstva kao da sam celom Univerzumu želela da prenesem te stvarno nestvarne osećaje, tu ljubav, to što je treslo naša tela i na trenutak nas spojilo sa čitavim svetom. Ta radost, ta sloboda, taj mir koji je obuzeo obadvoje, spojio muškarca i ženu u ljubavi.

Jedan dan u Srbiji- Bajkopriča

Živeli jednom davno jedan čovek po imenu Svarog i njegova žena Vida. Živeli oni jednom davno u zemlji Srbiji. Imali su četvoro dece, dve ćerke i dva sina. Najstariji je bio sin Perun, zatim ćerka Lada, pa Zora i najmlađi sin Jarilo. Svarog je bio šumar, i uvek je imao sekiru pored sebe, i gde god da je išao nosio je sa sobom. Verovao je da ga ona štiti od svakog zla i zlih sila. Mama Vida je svakog jutra ustajala i mesila hleb za svoju decu i svog muža. Njih je svako jutro budio miris tek ispečenog hleba, koji im je ulazio u male nosić i terao da se probude. Brže bolje bi ustali, mama bi im namazala kajmak na vruć hleb i oni bi doručkovali. Jutros ih je baš rano probudio miris hleba, napolju je još bio mrak. Znali su da postoji razlog za to i svi su ustali. Pošto su bili još mali, nisu imali puno obaveza i najveći deo vremena su provodili u avliji igrajući se. I čim bi završili doručak izašli bi napolje da se igraju. U komšiluku su živeli čovek po imenu Dubravko i njegova žena Ljubljenica, imali su ćerke Živu i Vesnu, i sinove Stribora i Davora. Oni su im bili kao rod rođeni. Sada su svi sedeli kod njih u sobi. Obično dok bi mame i tate pile kafu, i pravile planove za dan, deca bi se igrala navlačenja konopa, Šugice, Janjine-banjine, bacanje kamena sa ramena, žmurke. Veći deo dana deca su provodila u igri, danas su im mame i tate rekle da je poseban dan i da svi idu u prirodu. Danas je Biljni Petak, mame i ćerke će da beru lekovito bilje za čaj a dečaci će sa tatama da naseku svojim sekirama malo drva za ogrev. Uz put će svratiti do reke, da se pre sunca svi okupaju, da budu zdravi i jaki. Spremili su nešto hrane, voća i vode, da ručaju u prirodi i krenuli su u avanturu. Uz put mame su se dogovarale šta će sve da beru:
-Obavezno moramo ubrati Koprivu, Nanu i Kamilicu, njih najviše trošimo. Reče mama Vida.
-Moramo nabrati i Odolen, Podbel, Kukurek i Beli slez. Dodaje mama Ljubljenica.
-Mama a hoćemo li nabrati Dren, da budemo svi zdravi kao Dren? Upita Lada.
-O, da, hoćemo i grančice Leske i Graba. Od leske će tata da napravi male krstiće da vas čuvaju a sa grančicama Graba možemo okititi kapiju. Odgovara mama Vida.
-Mama a hoćemo li da pletemo venčiće? Upita sada mala Vesna.
-Hoćemo, ubraćemo Đurđevak, Maslačak, Mlečiku, Selen i sve što nađemo i isplešćemo venčiće da nam cele godine ukrašavaju vrata. Reče mama Ljubljenica.
Tako je išlo veselo društvo ka šumi, čavrljajući i smejući se, kad sretoše komšiju Jabučila i njegovu ženu Moru. Nisu ih baš puno voleli jer su oni bili abronoše i samo su širili neke abrove. Mnogo su voleli svojim pričama da ljudima a posebno deci zagorčavaju dan. Hteli su samo da im se jave i nastave brzo svojim putem, kad Jabučilo progovori:
-Niste valjda pošli u šumu? Pa jeste li čuli da tamo šeta Omaja, ima da vas omađija? Niste čuli za njega, eeeeeeeee… Ona vam svakoga omađija i natera da radi ono što on želi. Najčešće natera ljude da skoče u veliku rupu ili neki ponor. Mnogo je on opasan. I ne ostajte do kasno jer ima Bauka. Jel čujete deco, ako niste dobri ima da vas pojede Bauk. Ako budete čuli “Bauuu, bauuuuuu, bauuuuuu…!” Da znate da je to Bauk! U šumi ima raznih Karakondžula, Beda i Bukavaca, naročito danas, čuvajte se!
-A, jok komšija Jabučilo ne plaši nam decu. Ajd ti svojim putem a mi ćemo svojim! Mufljuzu jedan! Podviknu na njega tata Svarog.
-Ne bojte se deco, šuma je puna dobrih vila koje će nas čuvati, ne slušajte ovog starog čoveka, samo vas plaši! Uteši tata Dubravko decu.
-Ti si jedna alamunja, koji ti je andrak da nam plašiš decu? Idi sa tom tvojom aspidom kud ste pošli. Ljutito će tata Svarog njemu.
Jabučilo i Mora samo mrko pogledaše decu i u isti glas viknuše:
-Bauuuuuuuuuuuuu! I odoše smejući se zlobno.
Deca se skupila na gomilicu i u strahu gledaju za njima. Tada im tata Dubravko reče:
-Ma ne bojte se deco u aps će on! Zaludni su oni, samo tako bazaju i baljezgaju. On je obična šuša. To on samo izmišlja, to je sve kobajagi. Nećemo se više bakćati sa njima, idemo mi u našu avanturu. Šta ste se tu šćućurili šušumige male? Idemo!
-Deco vidite leptire! Reče mama Ljubljenica.
-E u to ime mogli bi smo zapevati onu pesmicu Dete i leptir. Dodade mama Vida.
I svi u glas zapevaše.
-Leptiriću, šareniću, hodi k meni amo! Evo imam lepu ružu, omiriši samo. Ja bih došo, al se bojim kakve igle klete. Stisnućeš me, probošćeš me, onda, zbogom svete! Neću, lepko, neću, lepko, života mi moga.Samo hoću da izbrojim kolko imaš noga. E, pa to ti mogu kazat i izdalje malko, leptir ima šest nožica, a sad zbogom, ranko!
Tako pevajući stigoše do reke. Tu se podeliše na dve grupe mušku i žensku, i odoše svako na svoju stranu da se okupaju, da bi bili zdravi i jaki. Brzo su to obavili jer je voda bila baš hladna i nastaviše put uz brdo, kroz šumu, ka najlepšoj livadi na svetu.
Jedno vreme su išli stazom kroz šumu a onda se pred njima pojavio najlepši prizor koji nisu mogli ni da zamisle. Livada sa bezbroj šarenog cveća i isto toliko leptirića koji su leteli na sve strane. Otišli su do ogromnog starog Hrasta koji se nalazio na sred livade i tu spustili svoje stvari. Tu će im biti sklonište od sunca i mesto za trpezu. Prvo su svi legli na travu, da se odmore i oslušnu šta im zemlja poručuje. Kada su se odmorili, deca su ustala i rastrčala se. Devojčice su se uhvatile za ruke i vrtele se u krug, podižući ruke u vis, ka nebu. Mame su predložile da se odmah krene u branje biljkica dok sunce ne bude jako i visoko na nebu. Tate su rešile da odu i pronađu neko staro i osušeno drvo, i da naseku za vatru koju će uveče zapaliti. Deca su rekla da su ogladnela i iskaše nešto za jelo. Mame im dadoše po jednu prženicu da grickaju a one uzeše zembilje u koje će brati bilje i pođoše u berbu.
Deca su landrala po livadi. Ič, im nije smetala trava i trnje po njoj. Izgustiraše livadu i zaludni nisu više znali šta će, dečaci se osmeliše i krenuše ka šumi. Penjali su se po drveću i izvodili razne kerefeke. Devojčice su im prišle i smejale se, pa im se u one pridružile u penjanju i glupiranju. Svi su bar po jednom ljoljnuli ali im to nije smetalo. Đipali su, trčali, i kerebečili se bez prestanka. Kad odjednom začuše neki čudan zvuk. Zvučalo je baš kao, “Bauuuu, bauuu, bauuu…” Dadoše se u vrisku i ciku i pojuriše kod mama, vičući svi u glas:
-Bauuuuuuuuk, upomoć, bauk!
Tate su čule neku galamu i brzo potrčaše iz šume ka livadi da vide šta se to dešava. Kad su stigli deca su sva u glas opet povikala:
-Bauuuuuuuuuuuk! Bauk!
-Kakava je to larma?Gde ste čuli bauka? Upita tata Svarog.
-U šumi, vikao je bau, bau, bauuu…! Progovori Perun kao najstariji.
-Jeste, jeste, svi smo ga čuli! Dodade Zora.
-Dečice, nije to Bauk, to su samo ptičice Sove, uznemirili smo ih i probudili dok smo sekli drva. Da niste čuli ovako,”Huu, huuu…”? Upita ih tata Dubravko.
-Jeste baš tako! U jedan glas odgovoriše Stribor i Davor.
-Eto to vas samo onaj neovejan, obešenjak i šalabajzer uplašio. On je običan džudža i ona njegova džaftara! Umiri ih sve tata Dubravko.
-Gde nema reda, tu nevolja vlada! Reče tata Svarog i nastavi:
-Sada će Perun, Jarilo, Stribor i Davor sa nama u šumu, da nam pomognu da donesemo drva a devojčice da dvore mame. A mogu i da leškare u hladu i vežbaju ovu brzalicu, “Odosmo u kotlokrpa, kad kotlokrp kotle krpi sa svojih devet kotlokrpića a stara im kotlokrpovka kotlokrpavim kotlovima vodu nosi.” E tako, žutokljunci polazite u šumu!
I odoše muški, čim su zamakli mama Vida reče:
-Hajde da se našalimo sa njima, da se maskiramo i da ih iznenadimo, šta mislite devojke?
-Haha, može.
Reče mama Ljubljenica a i devojčice rado prihvatiše tu ideju. Odmah se dadoše u maskiranje. Ispletoše sve venčiće od cveća, raspustiše svoje duge kose i staviše ih na glavu. Sve su postale prave vile. Uputiše se tiho ka šumi, kad su im se približile zapevaše pesmicu koju su smislile:
-Gde ste momci, gde ste lepotani? Odbrojani su vam dani. Što nam šumu sečete, što nam ptice plašite? Došle vile momke da vide. Došle da vide šta oni to rade. Došle sa sobom da ih vode.
Odjednom utihnu sve. Muški se ućutaše, vile prestadoše da pevaju. Samo se začu kako jedan tata kaže:
-Deco hvatajte štur!
I još se začu:
-Huuuuuuuuuu, huuuuu, huuu…!
Bila je to sovica, koju je uznemirila ova buka.
Pored vila protrčaše uplašene tate sa dečacima, one pojuriše za njima. Al su brzi! Kad tate i dečaci stigoše na livadu, videše da nema mama i devojčica, i još se više uplašiše. Okrenuše se i ugledaše kako vile trče ka njima. I onda u trenu shvatiše da su to mama Vida i Ljubljenica sa devojčicama. Svi počeše da se smeju a zatim polegaše po travi da im se duše odmore od trčanja. Dok su tako leškarili ugledaše jednu srnu i jelena kako bezbrižno šetaju po obodu šume. Kakav divan prizor, pomisliše. Od svih ovih uzbuđenja, ogladneli su, pa rešiše da ručaju. Uz jelo i razgovor, svi su se opustili i uživali. Bio je ovo divan i čaroban dan, negde i nekada u Srbiji. Može i vama biti ovako uzbudljivo i zabavno samo ako želite. Može, samo se vratite sebi i prirodi.
*
Za priču sam iskoristila pojmove iz Starosrpske mitologije, stare srpske i pravoslavne običaje. Poštuju se stara božanstva i kultove predaka, vegetacije, vatre, vode i svetih životinja.
Imena pozajmila iz mitologije:
Vesna- Boginja proleća.
Davor- Bog rata.
Živa- Boginja života.
Zora- Boginja jutra i lepote.
Jarilo- Bog vegetcije i plodnosti.
Lada-Boginja leta.
Mora- Noćni duh koji napada muškarce i uzima im snagu.
Svarog- Bog stvoritelj sveta.
Stribor- Bog vetra.
Iz srpske mitologije:
Svarogova supruga Vida je zamolila Višnjeg da stvori čoveka po svom obličju. Svarog je poslušao i udahnuo je svoj dah jednom hrastu, od kojeg je postao prvi čovek – Dubravko. Drugom hrastu je podarila svoj dah Vida i od njega je postala prva žena – Llubljenica.
Triglav je bog sa izrazitim odlikama ratnika. Ima tri glave i zaštitnik je Nema, Zemlje i Hada. Mora da je bio izuzetno poštovan kad su mu prvi hrišćani zamenjivali ime pogrdnijim nazivima: Troglav Jabučilo, Trojan i Trajan. Dani Triglava padali su između zime i proleća, a kultna mesta, pored hramova, bila su mu na trebištima i u planinama.
Pesmicu “Dete i leptir” je napisao Čika Jova Jovanović Zmaj.
Rečnik:
Aber, vest, glas. Abronoša osoba koja širi vesti, obično laažne. neko ko svojom pričom drugima zagorčava život.
Alamunja, neko ko je neozbiljan.
Andrak, đavo,nečastiv. Koji ti je andrak? Šta ti je?
Aps, zatvor
Aspida, zla žena. Zmija.
Bazati, hodati bez cilja.
Bakćati, baviti se ili imati posla sa nekim, uzaludno se zanimati.
Bajagi, kobajagi, tobože, umišljeno, pričam ti priču.
Baljezgati, pričati gluposti.
BEDA je takođe biće iz srpskog narodnog predanja. Ona putuje po svetu, posećuje ljude, napada ih i muči. Beda je zapravo gadno, slinavo, koščato biće koje je, izgledom i svojim karakteristima dostojno prezira. Bede se brzo množe. Vole da kradu ljudima stvari i zakopavaju ih u zemlju. Jezik beda liči na šištanje i krkljanje.
BUKAVAC je demonsko biće iz stare srpske mitologije. Verovanje u njega je zabeleženo u nekim delovima Srema. Neki su ga zamišljali kao stvorenje sa šest nogu i kvrgavim rogovima. Ono živi u jezerima i močvarama. Noću kada izlazi iz vode stvara strašnu buku (po tome mu je i naziv), skače na ljude i životinje i davi ih. Sličan je drekavcu.
Bauk je mitska životinja u srpskoj mitologiji. Bauk je opisan kao stvorenje koje se krije na tamnim mestima, rupama ili napuštenim kućama, čekajući da zgrabi, odnese i proždere svoju žrtvu; ali može se oterati svetlom i bukom. Ima nespretan korak (baulja), a njegova onomatopeja je bau.
Duriti, ljutiti.
Đipati, naglo ustati, skočiti.
Zablenuti, zagledati.
Zaludni, nemaju posla i obaveza.
Zembilj, pletena, poveća torba.
Izgustirati, izgubiti inetresovanje.
Iskati, tražiti.
Ič, ni malo, ništa.
Jok, ne.
Karakondžula je naziv za noćnog demona u narodnom verovanju u Bugarskoj, Makedoniji i Srbiji. Karakondžule su isključivo ženski demoni sa likom starice sa velikim noktima i gvozdenim zubima i (veoma često) sa rogovima.
Kerebečiti se, smejati se, praviti grimase.
Kerefeke, šale kojima se svi smeju.
Landrati, lutati, ići bez cilja.
Ljoljnuti, ljosnuti, pasti.
Mufljuz, neodgovoran, netaktičan čovek.
Neovejan, prva budala, prvak u glupostima.
Obešenjak, prepreden, lukav.
Vila U južnoslovenskoj mitologiji predstavlja žensko natprirodno biće naklonjeno ljudima. To je izuzetno lepa devojka zlatne kose i sa krilima, odevena u duge prozračne haljine i naoružana strelama. Prema verovanjima izvor njene moći je u njenoj kosi. Večno je mlada. Živi daleko od ljudi, po planinama, šumama, pored vode i u oblacima. Verovalo se da se rađa iz rose nekog cveća, kada pada kiša i greje sunce, i kada se na nebu pojavi duga. Svoje dvorce izuzetne lepote i raskoši gradi na oblacima.
Omaja je biće iz srpskog folklora čijom se osnovnom karakteristikom smatrala sposobnost da omađija (omaja). Omajavanje je u ovom smislu bilo shvaćeno kao moć promene nečije percepcije, odnosno, stvaranje iluzije. Bića koja su nazivana omajama obično su se pojavljivala noću ili za vreme magle, kada je bilo najlakše zavarati čoveka. Tada bi se omaje pojavljivale u obliku neke životinje, najčešće koze,ovce, psa ili bivola. Čoveku kome se ukazala neka od ovih životinja javila bi se potreba da je uhvati, što bi rezultovao besomučnom trkom za omajom. Onaj koji je jurio ovo biće skrenuo bi se putu kojim je krenuo i bivao naveden da skoči u neku jamu ili ponor. Dešavalo se i da seljaci uhvate nepoznatu životinju ne znajući da je to omaja, i da je odvedu u obor.
Džaftara, žena svađalica, nezgodne naravi.
Džudža, prostak, nekulturan čovek.
Šalabajzer, neozbiljan.
Šuš, ništak, podlac, gad.
Šušumige, luckasta osoba, neozbiljna ali dobra.
Šćućurili, skupiti se, smanjiti se.
Štur, bekstvo, beži.

Nikola Tesla

Stalno razmišljam kako se danas veličaju ljudi koji više nisu živi a kako ih njihovi savremenici najčešće nisu razumeli i smatrali su ih čudacima. I onda pomislim, Nikola Tesla, da je danas živ, verovatno bi bio ismejan, prozivan, proglašen budalom i sl. Njegov cilj u životu je bio da podigne tehnološka znanja čovečanstva da bi se i globalna svest uzdigla na viši nivo i samim ti ubrzao napredak svesti. Kao što nam je jasno (meni je bar jasno) svest se uzdigla samo kod malog broja ljudi.

Danas mnogi veličaju Teslu i zato vas ja sada molim da zamislite da je on naš savremenik i da je sada ovde među nama, kakav bi bio vaš doživljaj njega? Kako bi ste vi gledali na jednog čudaka, koji živi u svom svetu, priča kako komunicira sa bićima iz drugih svetova itd? Moje lično mišljenje je da bi danas prošao mnogo gore, sasvim sigurno bi bio i etiketiran raznim imenima.

Tesla je bio i ostao čovek budućnosti, i onda i sada! On je želeo dobro čovečanstvu ali na žalost puno toga šta je on hteo nije videlo svetlost dana, mada i to što je uspeo je od ogromnog značaja za čovečanstvo. Tesla je imao svest i savest za svet oko sebe, koliko ljudi danas to može reći za sebe? Razmislite o tome svi vi koji ga citirate i svojatate? Razmislite kako bi ste ga doživeli i kako bi ste se ophodili prema njemu da je danas među nama?

Tih „čudnih“, posebnih ljudi vizionara ima i sada među nama ali su najčešće neshvaćeni i ismejani od onih drugih, bezobraznih i bahatih! Takve ljude će te retko videti na TV-u, prijemima i gala večerama, oni su skromni i žive svoje živote u svojim svetovima, pokušavajući da učine sve što mogu na svoj način da ovaj svet učine boljim mestom za život! Zato kada sledeći put sretnete osobu koja vam deluje kao čudak, priča nešto što vam izgleda kao utopija ili fantazija, setite se Tesle i zamislite se prvo nad sobom i kakav ste vi čovek! Sledeći put kada čujete ljude koji vam iznose neke nove ideje, nemojte na njih gledati kao na ludake ili neozbiljne šaljivdžije, setite se samo Nikole Tesle.

I setite se da je možda vreme da počnete da mislite svojom glavom i da možda osvestite svoju nesvest, neka vam u tome eto bude uzor ovaj naš veliki čovek jer to je bio jedan od njegovih ciljeva!

О пању оПАЊкавање

У хладу пања! Пањеви поред пута! Пањоред! Пањ живота! И Бог створи пањ! Магија и мудрост пања! Пањом под облаке! Нађемо се код нашег пања! Пањ се на пањ ослања а будала на будалу! Пањ без гране и човек без мане не могу бити! Један пањ не чини пањоред! Један пањ више вреди него читава шума! Пањ се пањом избија! Када је добар пањ свима нам је боље! Стоји поносно као пањ! Ко високо лети на пањ пада! Ко уме један пањ њему два! Код комшије пањ лепши! Пањ није вода! Лако је дрвету пањ саветовати ( или обрнуто)! Лако је поред пања јунак бити! лети од пања до пања а зими од јада до јада! Људи се највише муче због пања и љубави! Млади се пањ савија! На пању свет остаје! Не бојим се пања него злог дрвета! Није пањ све што сија! Његов пањ вреди више него нечија шума! Обилази као киша око пања! Од пања глава не боли! Пањ па на ћоше! Њега се ни пањеви не боје! Од малог пања велика ватра! Поред сувог пања и сиров изгори! Пањ пању пањка пањић! Причам пању! Пањ је пањ иако га слепац не види! На вр пања пањ пањовито стоји! Старији је пањ од дрвета! Тешко земљи која пањеве нема! Туп ко пањ! Ћути ко пањ! Пањ ко ради, пањ ко не ради! фали му пањ у глави! Хвала вам до пања! И над пањем има пањ! Чист пањ дуга љубав! Ко рано рани на пању седи! Чувај се усамљеног пања и пса који ћути! Шта ме гледаш као да сам пањ! Ако будеш пањ свако ће те газити! Пањ има два краја! Пањеви се пред свиње не просипају! Джаба ти пањ! Благо оном ко пањ има! Боље поштен пањ него зло дрво! Пањ на ком седиш немој из корена чупати! Ето оПАЊих се и ја мало!Наставите низ!

Nešto je trulo u zdravstvu Srbije

Koliko nas ili ljudi oko nas ima koje su upropastili loši lekari? Sigurno svako zna bar jednu osobu ali sigurno! Pri tom živimo u vremenu u kom se diplome kupuju i zaista nećemo znati ko nas leči. Sve ovo što pišem je u želji da skrenem pažnju na svet u kom živimo i da probudim i osvestim ljude. Mislim da svako naše lično iskustvo stvara realnu sliku ovog sveta! Naš svet ne ide dobrim putem i sistem u kom živimo nije human. Na nama je da ga menjamo. Mi nesmemo da ćutimo! Izreka kojom se mnogi vode „strpljen spašen “ je laž, ćutati i trpeti je pogrešno! E zato ja neću da ćutim i neću da trpim i neću da budem tolerantna na glupost, bahatost i bezobrazluk! Ovaj sistem je nehuman! Najnehumaniji je prema najosetljivijim kategorijama drušva prema kojima treba da bude najhumaniji! Stari, nemoćni, bolesni, osobe sa invaliditetom su najčešće prepušteni sami sebi i to je nedopustivo!!!Neki lekari su narušili moje zdravlje jer me nisu slušali i jer su bili toliko nadobudni da veruju kako su oni mnogo pametni a ja glupa i ne znam šta mi je! Zbog takvih lekara ja živim u bolovima i onesposobljena za normalno funkcionisanje! Ja sam kažnjena oni nisu! Zbog takvih lekara i zbog slova zakona, tj nehumanog sistema moji roditelji koji su stari i koji su rešili da se vrate i žive tamo gde su rođeni su nagrabusili! Ako neko godinama ima visok pritisak i ne pada a ti mu ne menjaš terapiju i ne činiš sve što možeš da mu pomogneš ti nisi trebao biti lekar i položiti Hipokratovu zakletvu! Visok krvni pritisak – tihi ubica koji je oštetio srce i napravio takve promene na mozgu kao da je čovek 15 godina stariji je znak velike nebrige lekara! Uz to ako se pacijent trese, uz veliki napor napravi par koraka, ne može čak ni samostalno da sedi a ti kao lekar to ignorišeš i ne daješ mu adekvatnu dijagnozu i terapiju. Morala sam oca da dovedem u Beograd da bi dobio pravu dijagnozu i terapiju koja će mu pomoći! Pored visokog pritiska, problema sa srcem moj otac ima i Parkinsonovu bolest. Majka dijabetičarka na insulinu, angina p. i takođe visok pritisak. Ja bez snage i novca da mogu da im pomognem na pravi način, zašto je to tako?

Zašto ova država ne brine o onima čije je penzije otela (u našem slučaju majka nema penziju) i koji su zaslužili dostojanstvenu starost? Kako oni misle da ti stari ljudi žive i leče se sa 30 hiljada dinara? Kako oni misle da ja mogu da im pomognem kao nezaposlena i oštećenog zdravlja? Koliko je ovakvih slučajeva? Mnogo, rekla bih ja, i svi ćute! Zašto se ćuti? Novac se baca na raznorazne beskorisne, nepotrebne i bahate projekte dok se narod smišljeno zapostavlja i sa namerom ubija! Zašto svi ćutimo? Zar ta nehumanost koja nas okružuje nije razlog da menjamo ovaj parazitski sistem?

Želim humani sistem kom je zdravlje i život svakog čoveka bitan! Na žalost mi sada živimo u parazitskom lopovskom sistemu gde se mogu kvalitetno lečiti samo oni koji imaju novca! Ovaj sistem je sranje! Ovaj sistem ne misli više na čoveka. Ovi paraziti samo gledaju kako da napune svoje džepove, kako da nas još više urnišu, kako da nas ubiju! Mi moramo da se osvestimo i da menjamo ovaj sistem! Nama trebaju promene, treba nam nov humani sistem, koji čini sve da bude dobro svima nama i da svi imamo život dostojan čoveka! Svi imamo pravo na život a ovi paraziti imaju samo jedan cilj a to je da nam skrate ŽIVOT!
Zato vas opet molim, probudite se! Jedino rešenje za sve nas je KATANIĆEVA 15, samo tu na legalan način možemo da se svi oslobodimo i sve rešimo, da svima nama bude dobro! REŠENJE je u Katanićevoj 15, gde su podnete krivične prijave protiv veleizdajnika, sa dokazima. Dokazuje se da su svi oni nelegitimno bili na vlasti, što automatski poništava sve dogovore i ugovore koje su potpisali! I oni to znaju zato preko svojih poslušnika obesmišljavaju Katanićevu 15 i narod koji tamo stoji ispod “ šljive“ već više od 130 dana! Potrebno je da se skupi kritična masa, samo par dana… Samo par dana stajanja ispred Katanićeve umesto svih šetnji koje su bile samo zamajavanje, krađa narodne energije, kupovanje vremena da pozavršavaju rasprodaju, uništavanje, krađu i izdaju!Katanićeva 15, svaki dan od 15h! Samo par dana kritična masa i svi smo spašeni! Za humani sistem… Za sistem gde svako ima život dostojan čoveka!!!Sistem se mora promeniti! Političari nam nisu potrebni! Moće je u nama! Da sačuvamo uspomenu na ognjišta naših predaka… Da sačuvamo budućnost svoje dece… Da sačuvamo svoj rod i zemlju!Probudi se narode moj! Uništili su sve prave vrednosti namećući nam neke svoje! Ukrali nam SLOBODU u ime nekih i nečijih prava i sloboda. Stavili nam okove, pod izgovorom za „naše dobro“… Uništavaju nam zemlju… Uništavaju nas!Svako od nas ima prava na život dostojan čoveka a oni su napravili od nas svoje robove!

Za kraj ću dodati da verujem da su loši i bahati lekari u manjini. Da nije bilo savesnih lekara koji su se istinski školovali i koji sa ljubavlju i profesionalno rade svoj posao ne bi bilo ni mene! Dobrim lekarima se ruke sve više i više „vezuju“! Problem je što ovaj sistem i ova država takve stručne ljude odbacuje i tera van dok ove druge neguje! Svi znamo istinsko stanje u našem zdravstvu a za to nisu krivi lekari već pojedinci koji su pripadnici bahate sekte! Ja neću da sedim i ćutim!