Ljubav i magija

Ovaj svet postaje sve siromašniji… Sve više ljudi koji nisu srećni ni u čemu… Sve više ljudi koji ne cene ništa… Sve više ljudi koji su ravnodušni, bez osmeha i bez emocija… Sve više ljudi koji ne mogu dati ništa ni sebi, ni drugima… Sve više ljudi siromašnih, jer nemaju ljubav u sebi… Sve više ljudi slabića i životnih kukavica… Sve više sebičnih ljudi koji misle samo na sebe…
Mislite da sam ja jaka? Jesam… Mislite da mi ništa i niko ne treba? Treba mi. Ja sam jaka žena, nisam kukavica pred životom. I ne ćutim. I neću da ćutim. Moja slabost je moja snaga i ono što me izdiže iznad kukavica. Možda sam ja svetionik u magli… Možda me mnogi uzimaju zdravo za gotovo… Možda mogu sve sama… Možda… Ali koliko god da ste jaki i vama treba neko da vas pita, kako ste? I meni treba neko da se zabrine za mene, da me pazi. Neko da me pita da li sam umorna, neko da me čuje i zagrli… Treba mi neko da mi pomogne da nosim svoj krst. Znate, mnogo snage treba, da bi ste bili jaki. A svima nama treba neko da ga volimo i neko da voli nas. Da budemo srećni, mirni, spokojni. Svima nama treba neko da brine za nas. Kada imamo sve to, mi postajemo jedan veliki osmeh.
Malo je takvih ljudi… Jakih ljudi… Ljudi koji znaju da kažu “Hvala” i “Izvini “. Ljudi koji priznaju kada pogreše… Malo je ljudi koji znaju da vas vole i da vam daju krila, da nastavite sa letom. Malo je ljudi koji će vas pustiti da letite… A kad vi letite, možete i njih naučiti da lete. I možete se zajedno naučiti da ostanete… Da se zajedno smejete i da zajedno plačete… Da pričate, raspravljate, razgovarate, dogovarate… Da zajedno podelite svoje slabosti i brige… Malo je ljudi koji su spremni da podele i raj i pakao… Malo je hrabrih ljudi spremno za ljubav…
Ja opet nekako verujem da kad su i naši najcrnji dani, može da se desi čudo… Može sve da procveta, da život na nas prospe čarobni prah ljubavi… Može da se desi magija… Baš kad nismo očekivali… Kad nismo ni pomislili da će se desiti… Ljubav i magija… Nagrada za sve hrabre ljude.