Volim život

Čemu sve? Čemu odupiranje, i čemu kajanje? Čemu sve ono što nas ubija? Čemu snovi ako ih ne živimo? Čemu disanje ako ne udahnemo život? Zašto gledamo kada ne znamo da vidimo? Kako da osećamo, kad ne osećamo srca ritam? Zašto slušamo, kada ne znamo da čujemo? Koji je smisao života, ako ne vidimo i ne shvatimo svoj put? Čemu vreme, kad ne znamo da uživamo u trenutku? Koga i kako voleti, kad ne volimo sebe? Zašto dozvoljavamo da nas život ismejava i da nas vode naše strahovi i nesigurnosti ? Zašto sve samo na pola? Zašto i čemu sve ako nema ljubavi?
A možemo samo jednostavno živeti i voleti… Biti ono što želimo, bez obzira na sve ostalo… Biti slobodni… Svaki dan birati radost i ljubav živeti.

Kada pogledam iza, na sebe, na tragove svog života ja vidim bol. I vidim sebe nasmejanu… Svi mi se rodimo i umiremo sa bolom a ponekad najveća bol nam donosi najveća otrežnjenja, i najveće radosti. Bol bi trebao da nam otvori oči, da cenimo sve ono između, sve trenutke radosti. Sa bolom se rodimo, živimo i umiremo. Najveći osmeh, krije i najveći bol. Mudar čovek je naučio, šta je važno, ne prepustiti se, ne predati se. Davno su mi lekari rekli: „Nauči da živiš sa bolom.“ Naučila sam. Radujem se svakom trenutku svog života. Uveče se zahvalim na divnom danu, ujutru se budim sa osmehom i verom u divan dan. I srećna sam, i smejem se… I imam radosti oko sebe, i imam u sebi radosti i ljubavi da grlim sve oko sebe. A to je ono što je važno! Grlim život a on grli mene. I napravi se tu selekcija, odu svi oni koji ne mogu da podnesu tu radost što je bol nosi sa sobom. Odu svi oni što nisu naučili šta je i ko je važan. U nama je i bol, i sreća, a šta će pobediti, mi biramo. Ja izabrala da budem zahvalna i srećna a život me nagradio ljudima prepunim ljubavi. Znaju oni ko su, volim vas. Sami ne možemo.
Živeti sa bolom i doživljavati da vam nepoznati ljudi kažu: “Vi ste sunce, vi ste uneli radost u ovaj prostor.” , pa gde ćeš veće radosti?

Volim život! Zato sam neprilagođena… Zato mi je ponekad teško.. Zato me ponekad niko ne razume… Volim život i zato posle svakog pada ustanem… Zato se smejem… Zato znam da se radujem… Zato sam zadovoljna sitnicama… I zato sam svoja… Niko me ne može kontrolisati.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: