Buđenje

Mi smo robovi parazitske manjine koja živi na naš račun! Dok nama nameću nove i nove dažbine i poreze, oni na svojim računima imaju milione! Radite od jutra do sutra za njih, da bi im platili da vas i dalje izrabljuju! Dobrovoljno pristajete da nosite okove koje su vam oni stavili! Pod velom liberalizma i demokratije dali su prava manjinama i sebi ali su nama oduzeli slobode i pravo na izbor, pravo na život! Zbog tih manjina smo ugroženi svi mi! Oni nas ubijaju! Ubijaju nas na sve moguće, vidljive i nevidljive načine. Napravili su sistem koji odgovara samo njihovim ličnim parazitskim interesima! Za nas izmišljaju nove i nove poreze, svi ćute i tako pristaju! Porez ne sme da postoji za osnovne životne potrebe! Siguran krov nad glavom, hrana, odeća, odmor, penzija, život… Porez se plaća na luksuz! Hoćeš da imaš kuću od 1000 kvadrata i tri stana, na to plati porez! A šta oni rade? Ljudi žive od 14-15 hiljada i nemaju da plate porez za svoj mali stančić, oni im oduzimaju dom! Dug od par hiljada im je uzgovor da vas izbace na ulicu i načine beskućnicima. Plaćaju li oni poreze, zapitajte se???? Sebe su oslobodili toga. Na sav taj luksuz oni ne plaćaju porez ali će zato nama uvesti i porez na vazduh!

Ponašaju se kao da su oni vlasnici i gospodari zemlje i naših života. Načiniše armiju beskućnika i sirotinje, pričaju kako smo lenji, i teraju nas da napustimo svoja ognjišta. Ako si siromašan idi tamo gde ti je bolje! Cilj im je jasan! Raseliti nas a nasliti neke druge! Ne smemo im to sve više dozvoljavati! Bogatstva naše zemlje pripadaju svima nama! Sa svim tim bogatstvima, svi mi bi trebalo da živimo bezbrižno, sigurno i slobodno! Šta su oni uradili? Oni su naša bogatstva dali u ruke strancima! Ko im je to dozvolio? Ponavljam svojim rođenjem ovde, mi smo postali vlasnici svoje zemlje i mi smo ti koji smo trebali uživati u svemu tome! Baš kako je i Gadafi radio u svojoj zemlji, pa su ga sklonili i proglasili tiraninom, diktatorom! Nije Gadafi bio tiranin, mi živimo sada pod tiranijom!

„Danas znamo da nije baš sve bilo onako kako je to prikazivala zapadno evropska i američka medijska mašina i da su neka dostignuća Gadafijeve vladavine sve vreme prećutkivana.
Prema sistemu koji je Gadafi razvio dolaskom na vlast obrazovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni u Libiji. Prije dolaska Gadafija na vlast, samo 25 odsto stanovništva bilo je pismeno. Danas 83 odsto Libijaca čita i piše, a 25 odsto ima fakultetsku diplomu.
Ukoliko bi neki građanin odabrao da se bavi zemljoradnjom, od države bi dobio kuću sa zemljom, poljoprivrednu opremu, sjeme i goveda, kako bi započeo biznis i sve to bespovratno.
Malo je poznato da u Libiji nisu postojali računi za struju, a nisu postojale ni kamate na kredite u bankama koje su sve bile državne.
Gadafiju je najviše zamjerano da krši ljudska prava u Libiji, a malo je poznato da je naredio da dok god svaki Libijac ne dobije kuću neće ni njegova porodica. Tako je Gadafijev otac preminuo, a da je još uvek živio u šatoru.
Gadafi je izlazio u susret mladencima. Tako je svaki mladi bračni par dobijao od države po 50.000 američkih dolara kako bi kupio stan i zasnovao porodicu.
Ukoliko bi Libijac poželo da se školuje u inostranstvu ili bi mu bilo neophodno liječenje van granica zemlje, imao bi novčanu pomoć države koja bi plaćala sve troškove i još bi davala po 2.300 američkih dolara za smještaj i prevoz.
Država je čak participirala i u kupovini kola, inače jeftinijih nego u Evropi, pa je subvencionisla kupovinu sa 50 odsto učešća.
A kad se već kupe kola, sa benzinom nema problema jer je gorivo u Libiji koštalo 0,14 dolara za litar, što je bilo jeftinije od vode. I hljeb je bio praktično besplatan sa cijenom od 0,15 dolara za 40 vekni.
Gadafi je znao da je za pustinjsku zemlju voda najbitnija pa je napravio veliki vodovod kroz Saharu koji je spojio Tripoli, Bengazi i Sirt i tako omogućio nesmetano snabdijevanje, ali i porast gradske populacije. Na žalost, tokom bombardovanja NATO je dobrim dijelom ovaj vodovod uništio.
Libiju je ostavio bez ikakvog spoljnog duga sa deviznim rezervama od 150 milijardi dolara, koje su, istina, sa početkom revolucije zamrznute širom svijeta.
Svaki Libijac koji nije mogao da nađe zaposlenje po završetku školovanja dobijao je novčanu pomoć u visini plate predviđene za tu vrstu zanimanja. Dok su za svako rođeno dijete žene dobijale po 5.000 američkih dolara
Dio novca zarađen prodajom nafte, glavnog izvoznog artikla zemlje, slivao se na račune svih građana Libije.
Kada je Gadafi došao na vlast, istina prevratom, 1969. godine, Libija je bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svijetu. Prije nego je zapao u probleme sa ustanicima Libijci su spadali u narode sa najvišim standardom u Africi.
Za vreme Gadafija svaki Libijac je imao sve!“

Da li vam je jasno šta radi Novi Svetski Poredak? Da li vam je jasno kako manipulišu našim umom i razumom? Kada za nekoga kažu da je diktator, znajte da taj radi najbolje za svoj narod i zemlju! Osvestite se! Sistem se mora promeniti a svi zločinci kazniti! Direktna Demokratija, moć i vlast narodu! Moramo biti složni za spas svih nas! Dođite u Katanićevu 15, svaki dan od 15 h, jer tu je naš spas i rešenje za sve nas! Podnete su krivične prijave protiv svih zločinaca i izdajnika! Samo zakonskim putem se možemo osloboditi ovog zla! Katanićeva 15, kod hrama Svetog Save!