Putovanja

Ima ljudi koji su uvek svoji, uvek isti. Oni idu svojim putem, žive, zabavljaju se. Ima tih ljudi koji znaju da naprave razliku šta je važno, a šta nevažno. Kad vide prepreku na svom putu ili je reše ili je obiđu. Ne zaustavlja ih ništa. Oni idu dalje. Oni putuju. Oni samo rastu. Oni žive svoj san. Oni ne pronalaze izgovore. Oni pronalaze rešenja. Oni uče! Dovoljno pametni da ništa ne uzimaju zdravo za gotovo. Dovoljno inteligentni da iz svega izvuku neku pouku, da cene sve što sretnu na svom putu. Oni voze svoju vožnju. Oni znaju da smo mi samo gosti na ovoj planeti, jedno kratko vreme. Zato oni voze srećni, sa osmehom na licu i grabe sve što im život pruža. I nisu oni sebični. Oni misle i na tuđa osećanja i potrebe. Samo pre svega i iznad svega čuvaju sebe u ovoj životnoj vožnji. Oni putuju svoje putovanje. Oni su svoji. Oni su zgrabili život i ne puštaju i ne prepuštaju ga nikome. Sa osmehom. S radošću. Blagosloveni su i srećni ti ljudi!