– Nemoj živeti u tišini… Pomiluj svoj um. Pusti misli na drum. Više volim kaldrmu što me trese, no puteve popločane. I tuga i sreća mora-ju da krase naše dane. Samo nemoj živeti u tišini… Kaži, reci, iz sebe izbaci… Vikni, drekni, smej se glasno… Grli, ljubi, voli strasno… Život je malo svetlosti, malo bola, malo radosti… Sve se završava u mraku, prođe svetlost, a mi odosmo u raku. Zato nemoj živeti u tišini. Tišina je mračna. Tišina je ružna. Tišina je tužna. Voli budalu u sebi, glupiraj se, nema razloga zašto ne bi. Dogod se osećaš živo, ima nade. Pusti šta drugi rade. Neka drugi svoje živote vode, ti idi do svoje slobode. Nemoj živeti u tišini… U njoj živi ništa. Ti idi, vidi šta ima tamo gde sebe ljubiš, gde pamet gubiš. Gde radost leti, gde ti osmeh sleti. Gde ti srce peva, ti idi. Idi, srećan život vidi. Živi svoju mladost, vežbaj radost… Slušaj žamor života. Nacrtaj liniju pa je preskoči. Izvan te crte ti iskoči. Razbistri svoje poglede, promeni svoje izglede… Okreni leđa prošlosti, nasmeši se budućnosti. Pa neka si bez novca i neka si uvek crna ovca. Izroni iz problema, izađi iz kutije straha i srama. Nemoj da te obavije tama. Samo reci sebi: „Nije me briga!“ Tu leži tvoja snaga, u tebi sve se krije, sve što vredi, samo svoje misli sredi. Tako se to radi, samo od budala o‘ladi. Ne živi u tišini… Pređi nametnute granice, okreni nove stranice. Ja prešla sam sve linije, i sada živim mnogo finije. Na sebe ja sam ponosna. Radosna i nasmejana… Sve može biti dobro, samo… Nemoj živeti u tišini…
– Volim te.
Opuštencija sa Zojom ! 
Постави коментар