PLAVI KAMEN – odlomak

Iz daljine su se videli bedemi koji su okruživali gotovo ceo grad  Sard, i njegove građevine su se neobično belile na suncu. Ta neobična bela boja je bila od mermera od kog su bile sagrađene. Kako smo se približavali kapijama grada, sve se više čuo život koji je tamo vladao.

– Braćo, bakrenjake smo poneli, što je najvažnije, sad da napravimo plan šta ćemo i kako ćemo.

Polako smo ulazili u unutrašnjost grada, gledajući život koji se odvijao i živeo i pre nas, a živeće i posle nas.

– Brate Ninuse, predlažem da odmah trgujemo jer nas još uvek nije stigao umor.

– Brate Vaso, slažem se sa tobom, a kada obavimo trgovinu, možemo da odmorimo i sutra zorom odmorni krenemo nazad rodu svom.

– Braćo, sada idemo da se ponašamo kao krezovi.

– Ha-ha… Brate Velimire, može. Moj je predlog da prvo odemo u oružarske trgovine i kupimo štitove i sve što nam treba, to nam je ipak najvažnije.

– Vladimire, znam da ti ne voliš vrevu i trgovinu, pa predlažem da ti ostaneš sa marvom i paziš je.

– Vaso brate moj, poznaješ me dobro i ja se slažem.

– Dogovorili smo se sve, svi se slažete? Idemo onda ka štalama.

– Ninuse, izgleda da jesmo. Idemo.

– Braćo, zaboravili ste nešto… Zaboravili ste, more, najvažnije.

– Šta to, Mioljube, momče naše mlado?

– Nismo, braćo, ovde došli samo zbog trgovine!

– Vidi ti njega, on bi hteo nešto drugo!

– Aman, braćo, vi to mene zafrkavate?

Svi smo počeli grohotom da se smejemo, a kad nas je navala smeha prošla, Ninus reče:

– Mioljube, nismo zaboravili, samo smo se malo našalili sa tobom. Najvažnije zbog čega smo ovde došli je da isprosimo devojku za tebe od mog brata Radoslava.

– I u volji i u nevolji mi smo, brate, uz tebe, vraćamo se kući sa tvojom mladom. Zato ne brini, sve smo dogovorili, idemo prvo u trgovinu, taman i darove za mladu da kupimo. Dogovorili smo već da tamo i konačimo.

– Uf, prepali ste me – uz osmeh reče Mioljub i krenu redom da nas grli i ljubi. 

– Ajde, ajde… Sve će biti dobro, mlada se tebi obećala. Ti voliš nju, ona voli tebe, i to je to. Bog vas je spojio, vi ste se prepoznali i stvar gotova. Ljubav je to.

– Sama Boginja Karma nas je spojila. Kada sam video njene oči, kao da sam video sve svetove prirode i sve svetove u sebi. Jedan pogled na nju mi je bio dovoljan da upoznam drugog sebe, da na drugi način gledam i razumem život, svetove i realnosti.

– Eh, to je ta magija ljubavi i magija koju žene imaju u sebi. Tako sam se i ja osećao kada sam prvi put ugledao moju Vidu.

Najstariji među nama, Ninus, zagrli opijenog ljubavlju Mioljuba i reče:

– Žene zaista poseduju tu veštinu da podignu muškarca do neviđenih visina, naročito ako je čista i razumna.

– Moja Rada je baš takva.

– Žena može preobraziti bilo kog glupaka u mudraca, a mudraca u glupaka – ubaci se Vladimir i dodade uz šeretski osmeh: – Ako hoćemo sve da stignemo na vreme, da krenemo sada u trgovinu, da što pre stignemo u svojtu. Može neko mladu i da nam ukrade ako odocnimo.

Opet se svi nasmejasmo. U to vreme stigosmo do štala i ostavismo Vladimira sa marvom a mi užurbanim korakom krenusmo do dela grada u kom su trgovine.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: