Grlim ono što imam

Neki vole ono što su izgubili… A neki znaju da grle ono što imaju…

Ono što si probudio, to si i dobio… Umesto savršenstva, tvoj mentalni haos, pravio je osrednjost… Rukama si pipao u mraku ravnodušnosti, umesto da si moje ruke uhvatio. Okom si trebao da mi daješ osmeh sreće. Umesto toga u mom oku suze su živele. Davao si mi nepotrebne zvukove i stvarao haos…

Da si slušao tišinu… Da si činio neočekivano… Da si budio moja uspavana čula… Da si živeo sa mnom u snovima… Da si se prepustio nepoznatoj sudbini… Da si shvatio da je sreća u jednostavnosti… Da si… A ti… Pravio si nove rane, na moj bol… Nisi naučio da je sve moguće. Uzimao zdravo za gotovo… Važno ti je bilo, ono što je nebitno. Materijalne stvari su samo za pokazivanje budalama… Nisi znao da se raduješ radosti sitnica. Gušio si svoje postojanje otrovima prošlosti… Nisi znao da pratiš impulse života… Ostao si zarobljen u svojoj istini.

Ja ću živeti… Ja sam najsrećnija žena na svetu… Ja imam ljubav u sebi.

Važna je lepa reč… Još važnije je pokazati, tu reč sprovesti u delo… Pričala sam ti svojim pogledima i uzdasima… Trebao si mi svojim dahom reći, da trebam ti ja i moja priča… Ja sam žena koja voli da voli. Ni najbolja, ni najgora… U meni žive moje greške i moje vrline. Nisi me ti trebao kažnjavati… Ja ovakva, sam svoja najveća kazna. I opet, ne bih u svom životu ništa menjala… Jer ja sam i moja bol, i moj osmeh. Ja ovakva sam sebe vodila u greške ali nikada ne bih poželela da budem drugačija… Da budem savršena… Ja sam ja… Ja divna grešnica…

Neki vole ono što su izgubili… A neki znaju da grle ono što imaju…

Ja grlim ono što imam…