Plavi kamen- odlomak

– Stvarno si budala… Ti živiš u svetu laži i želiš da ti se laže. Ne slušaš mene, koja te upozoravam i učim. Veruješ u pogrešne ideale. Civilizacija se raspada baš zbog te ovisnosti o tehnologiji. Ponavljam ti: budućnost je na selu, u maloj proizvodnji, u skladnom životu sa prirodom. I ja priznajem da sam ovisnik, ali ne želim to da budem. Postali smo društvo takvih umišljenih i egocentričnih ljudi kao ti. Ljudi koji su izgubili pojam o časti, vernosti, poštenju… Ljudska reč i obećanje više ne vrede. Sve se svelo na puko preživljavanje… Platiti račune i jesti. Poremećen svet sa poremećenim ljudima. Muka mi je od toga… Muka mi je kako si glup i ne shvataš sve ovo što ti pričam, već me smatraš ludom. Možda i jesam luda, kada se ovoliko trudim da te osvestim.

– Nemoj tako, Zoro…

– Ne budi tako snishodljiv, i od toga mi je muka. Ti si obična lenština… Za tebe je život da se doteraš, odeš u knacelariju i kupiš vodu, pivo, upališ TV… Koliko puta sam ti rekla da ovde imate divnu izvorsku vodu i da to treba da pijete, a ti kupuješ flaširanu. Ja te upozoravam, pripremam. Vratimo se prirodi. Ovo je društvo dvoličnosti i laži. Ljudi su postali hibridi, koji su zaboravili ko su, gde su, kuda idu… Svet poremećenog morala, izgubljenih vrednosti. Nastranost se smatra vrlinom, a tradicija glupošću. Licemerni svet dvostrukih aršina.

– Smiri se, šta ti je odjednom?

– Nemoj ti meni da se smirim! I nije odjednom… Godinama ti sve ovo pričam! Sve se svelo na novac i kupovati, kupovati… Novac je laž! Ovo je svet sazdan na lažima i lažnim vrednostima. Sve će se ubrzo srušiti kao kula od karata. Zar ne vidiš da je sve već uništeno? Okreni se oko sebe, pogledaj, nema više fabrika, seljaka gledaju da unište totalno, sela da nam zatru. Truju nas sa svih strana, prskaju sa neba, nude nam GMO hranu, sterilišu, vakcinišu, guraju reke u cevi, uništavaju prirodu… Rekla sam ti, čuvaj seme, daj da posadimo bašticu da znamo šta jedemo. Ništa me ne slušaš.

– Ma daj, ti si teoretičarka zavere.

– Ne, budalo… Ja sam tvoj spas… Ja sam svetlost koja je ušla u tvoj život da te probudi. Znaš, žao mi je jer si uspavan, kao i većina, ja pokušavam da te probudim, ali ti to uporno odbijaš. Ti, kao i masa, ne želiš da čuješ upozorenje, vi ne vidite realnost. Hipnotisani ste onim što vam serviraju na televiziji. A mediji kriju istinu, manipulišu vašim umovima… Omamljen si, kao i mnogi. Razmažen si, a to nije dobro. I površan si… Nije ti jasno da smo ovde svi robovi parazita. Dobrovoljni robovi koji žive u iluziji slobode. Licemerno društvo koje brani prava svih i svakoga, a sa druge strane sve uništava. Ljudi su izgubili zdrav razum i savest. Svi samo rade i gledaju svoja posla. To nije dobro, to vodi ka propasti. Svi treba da preuzmemo odgovornost za svoje postupke, da stojimo iza svojih postupaka, izbora i reči. Čista savest, čast, poštenje, istina, pravda, to su vrline kojima se moramo vratiti. Čist obraz, bre! Čist obraz je danas retkost, jer svi se prodaju za malo slave, novca, titule, moć… Ovakvi kao ja nisu dobri za ovo društvo izgubljenih vrednosti jer imaju svoje mišljenje, uverenja… Jer nama nije lako manipulisati.

– Jebô te Bog, gde se ti zaustavljaš?

– Zamolila sam te da ne psuješ preda mnom, naročito ne Boga. Uostalom, ispade da si ti mnogo veći vernik od mene jer znaš sve praznike, sabore, slave, a psuješ Boga. Kako to?

– Ja to onako… Ne mislim tako.

– Zašto onda govoriš ono što ne misliš?

– Eto, onako…

– Izgubio si sebe. Nemaš svoje mišljenje. Naučen si šta da misliš i šta da govoriš. Ti više nisi svoj, ti si kopija čoveka koja je podobna za manipulaciju u ovom sistemu izgubljenih vrednosti. Ti si kliše od čoveka koji je naseo na manipulaciju reptilskih parazita. Ti nisi svoj… I to je tužno. Olupina od čoveka koju ja uporno pokušavam da osvestim da se vrati sebi i pravim vrednostima.