PLAVI KAMEN

Odlomak iz mog novog romana PLAVI KAMEN

 

“Priroda nam daje sve moguća blaga I radosti, lepotom ispunjava naše živote pomažući nam I hraneći nas. Priroda ispunjava naše živote merom bezmernom, sve u skladu I savršenstvu. Rascvetan život, svetlost Duše, blagodar I blagoslov svega živog, nepregledna prostranstva lepote što daju polet našim mislima. Skladno zasejan naš prvonastali živi Svet Radosti. Samo srcem se može sagledati sva lepota I veličina ovog našeg Sveta Svetlosti. Volim prirodu… “

Uživala je u prirodi dok je sedela na svom omiljenom kamenu a misli su joj lutale.

Osetila je nečiju ruku na svom ramenu, nežan dodir, da se ne uplaši. Okrenula se I ugledala svog muža Lazara.

-Đed Ljubomir te zove…

Pružio mi je ruku, da mi pomogne da ustanem. Zagrljeni smo pošli ka đedovom stanu. Kod dveri me poljubio, okrenuo se I pošao ka središtu sela. Znao je da đed želi da budemo sami, znao je da između nas postoji posebna nit koja nas vezuje I on je to poštovao. Srce mi se steglo, znala sam, ušla sam kod đeda a on me dočekao rečima:

-Vreme mi je.

-Đede…

Pogledao me nežno I tihim glasom mi reče:

-Raduj se dete moje… Raduj se. Svaka Duša zna šta je greh ali ne želi svaka Duša da živi bez greha. Greh ima sladak ukus, lep je I privlačan. Život bez greha zahteva snagu da se prevaziđu iskušenja. Ja sam imao tu snagu, I ti imaš tu snagu, kao I svi iz našeg Roda. Slabost pred iskušenjima  je lenjost Volje. Slabić kroz život hoda I zabavlja se ne misleći na posledice. Na kraju kada dođe vreme prelaska, pojaviće se sve te nakupljene nečistoće I mnoga neprijatna osećanja. Svako ko je za života lišen saosećanja I pravednosti pada u ponor pakla.  Ja sam miran. I ti budi mirna I raduj se zbog mene.

-Dragi moj đede, svetlosti mog života.

-Zvezdo mog Roda, uzdanice moja siguran sam da znaš sve što treba da znaš ali želim da ti još jednom kažem ovo, dobro čuvaj tu svetlost u sebi. Čuvaj I svoj kamen, one je tu da te podseća ko si I odakle si došla.

Sela sam pored njega, poljubila ga I prislonila glavu na njegove grudi.  Đed je udahnuo a zatim kao da je ispustio dah olakšanja, više se nije čuo. Zagrlila sam ga jako, najjače. Ne znam koliko dugo sam tako ležala pored njega, Slava  me pokrenula svojim nožicama.   Poljubila sam đeda  još jednom I podigla pogled, znala sam da me on gleda odozgo. Vreme je da obavestim Rod, da  se đed pripremi za putovanje. Moraju ga okupati I obući mu čistu odeću.

 

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: