Plavi kamen

Deo iz mog tek napisanog Četvrtog romana PLAVI KAMEN

 

 

215 710 leta pre sada, vreme Svaga

 

“Drevna Mudrost se poznaje po tome, ne da bi vladala I komandovala nad nekim, već da bi izgradila nove ponosne druge rodove. Drevnu  Mudrost  su uvek poznavali, da bi razumeli svoj  Životni  Put, I za to da bi je preneli potomcima”

                                                                                                   Mudrost Rodova Rase Velike

 

 

 

Sedela sam prekrštenih nogu na podu, pored postelje oca mog oca. Razmišljala sam, plašili se nepoznatog? Da li je spreman?  Pogledala sam ga a on mi je odgovorio:

-Spreman sam…  Imam iskustvo smrti… Učio sam te da je smrt samo jedna epizoda večne spirale postojanja.

Pogledao me. “Znaš da prelazim na sledeći nivo svesti samog sebe?”

Uhvatila sam ga za ruku.  “Znam sve, I verujem da si I duševno, I duhovno napredovao.”

-Nadam se da sam ispunio plan koji je Boginja Makoš sastavila za mene.

-Verujem da te tvoj Leg čuvar  dobro vodio kroz život.

-Preci su me učili da Zvezda kroz koju je prošla  duša  prilikom rođenja određuje Rok (Urok ili sudbina).  Mislim da sam svoj Urok ispunio… Vreme mi je da promenim meru sveta I da se izdignem iznad ovog položaja.

“Oh, znam đede moja ali… “

“ Dete mog deteta, rode moj, raduj se… Istinski Čovek je duh- vanvremenski I besmrtan.”

-Pričaj mi o našem rodu…

-Pričaću ali neću ti puno govoriti jer sam umoran, zato mi čitaj misli.

“Rode moj, za nas je najvažnije da prevaziđemo stanje nesvesnosti svesti, tj da ne upadnemo u njega”

“Pričaj mi o tome.”

“Svojstvo Nebeskog Čoveka je da bude svestan sebe. Nebeski čovek prodire sobom u sve, I sve grli I stvara nove oblike svojom svešću. Naš duh je sličan duhu našeg tvorca ali zaostaje po moći. Kada naša iskra svetlosti, pada u materiju, naš duh pada u san. Što je duh dublje u materiji naše stanje je nesvesnije. Kada naše iskre duha zahvate čestice tame, počinje stanje nesvesnosti svesti. Zbog svoje otvorenosti duh je “prozračen” I ispunjen je dimom, strašću, željama.”

“ To je stanje nesvesnosti svesti koje moramo da prevaziđemo?”

“Tako je.”

“Srce I um đede.”

“Da, zapamtila si. Svest mozga misli odvojeno od Boga. I dok srce ne privuče um sebi, ne može ga naučiti tajnoj mudrosti ljubavi. Koliko god da je čovek pametan on će ostati slep jer srce je mesto boravka naše duhovne svesti.”

“Kada um siđe u srce, probudićeš spavajućeg sebe!”

-Đede, volim ove naše telepatske razgovore.

Pogledao me I trepnu.

“Znam I ja ih volim”