Žena:
-Ratnici su se borili za goli život, muškarci nisu imali vere, i rečima su se samo branili. Neprijatelji nas udariše dok mi za borbu nismo bili spremni.
Muškarac:
-Mnogo je krvi iz otvorenih rana poteklo. Gladni i opustošeni bejasmo… Pokoriše nas tuđini i sve učiniše da naše živote unište.
Žena:
-Gde god je pala krv naša, tamo je zemlja naša. Gde god su grobovi predaka naših biće opet zemlja naša. Ovo znaju neprijatelji naši, i uzaludan je trud njihov, uzalud nam zemlju otimaju, pobedićemo. Budite sinovi bogova svojih i oni će biti uz vas! Naš Svebog Svarog od koga smo nastali svi mi i koji sa Svetovidom i Perunom čini sveto trojstvo, od nas očekuju da slavimo pesmom, igrom, smehom! Uz nas su naši stvoritelj, zaštitinik i razoritelj a mi nikada ne smemo zaboraviti ko smo i odakle smo došli u ovaj svet Jav! Svetovid je tu da nas prosvetli i osvesti. Svetovid naš Vidovdan i miris Lipe da nas probudi! Svetlost naša kroz koju vidimo svet. Perun nam pomaže da se pročistimo i porastemo, da budemo jaki kao njegovo drvo Hrast koje je za naš rod sveto i čuva zapis o tome ko smo mi, i vodi nas stazom Prava. Naši su preci prolivali krv za svaku travku i svaki cvet, mi sada ne smemo to zaboraviti. Sila Božija biće uz nas, a mi samo treba da budemo sinovi njihovi! Sa zlim narodima sada imamo posla, zato u mislima ponesimo slavnu prošlost naših predaka, jer naša snaga potiče od njih. Molimo se i klanjajmo se prvom Triglavu, i njemu veliku slavu pojmo, jer ono što je stvoreno, polovičnom umu nije vidljivo, jer od njega svi potičemo, i njemu se svi vraćamo. Slava svim našim bogovima što otvaraju srca naša i daju nam da svetlost koja nas čeka vidimo.
Muškarac:
-Odgovore smo tražili od naših predaka, pitajući ih kakva dela da budu naša, sudbina beše da greške svoje razumemo, na put predaka da se vratimo, da naše vreme sada bude drugačije.
Žena:
-Sviće svetla zora za nas, jer mi se slavnim imenom zovemo, i vreme je da naši muževi neprijatelju pokažu, da mi ne napadamo, već se od njihove pohlep branimo i od zatiranja našeg svetlog roda mi sada ustajemo da se borimo. Mi hlebom dočekujemo, mi ga ne otimamo, mi smo slavni, slobodni i silni da ustanemo u odbranu roda svoga. Radgost nas je naučio da svakoga dočekamo sa hlebom i solju. Nikada da ne zaboravimo čemu nas je Lada naučila, čuvarka porodičnih i moralnih vrednosti, čast, rodoljublje, ljubav… Stribog je uvek uza nas. Čislobog brine o kosmičkom redu i učiniće da se sve vrati na pravi broj i meru, on odbrojava dane naše i bogu brojanja saopštava. Neprijatelji nam prete a obitavaju na zemlji koja naša nekada beše. I svaki kamen naše otete zemlje za nama vapi, i mi se moramo boriti do smrti! Poštujte sinove naše koji su umrli za zemlju našu.
Muškarac:
-Vođe njihove su podmukle, ratovahu sa nama i podeliše nas! Ćutasmo i gledasmo zlo koje nam čine… Čekasmo dolazak nekog boljeg doba… I sada nam žene naše govore da smo kukavice koje su razum izgubile jer pred neprijateljem kao jaganjci pred klanjem stojimo.
Žena:
-Mi moramo snage udružiti, mi moramo poslušati reči koje nam naši preci uputiše i poći stopama njihovim. Mi se moramo boriti kao potomci slavnih predaka a ne kao stoka bez razuma. Mi drugi izlaz u životu nemamo! Niko neće moći da nas pobedi jer nas snaga božija u pobedu vodi! Dolazi vreme kada će mnogi pred nama pognutih glava stajati! Mušakarac i žena će se ujediniti, i od dvoje će postati jedno i ujedinjeno. Dvojnost. Plus i minus, dan i noć, nepregledno mnoštvo kreacija i kretanja, večno nadmetanje Beloboga i Crnoboga. Kad nastupe dani jeseni i kada neko skrene sa svoga puta to je od Crnoboga, a drugi neko ako postane radostan to je od Beloboga. Ništa nas neće zaustaviti da se jedno za drugo borimo. Pobedićemo i učvrstićemo se. Veles naš veliki otac, će ostati uz nas do kraja. Mi moramo biti vojska čistih duša i tela. Kupalo nam govori da ćemo doživeti vreme kada ćemo biti poštovani zbog slave svoje i opet se sresti sa precima svojim! Mi imamo neprijatelje ali mi imamo i prijatelje!
Muškarac:
-Slava bogovima našim za vek vekova!
Žena:
-Slava bogovima i blagoslovena zemlja predaka naših!
Muškarac:
-Neka se ispun volja božija!
Žena:
-Pomolimo se ocu našem Velesu, da pusti u nebo konje Surijine, da nas obasja njen zlatni krug, jer ona je sunce naše. Zaštitnk ognjišta naših i duhova predaka naših Smurgl, neka se pokaže i ustane na nebesima i zasija blistavom svetlošću. Istočnik naše krsne slave koju Srbi i danas svetkuju, naš Ognjenbog. Svakog dana da se molimo, da ustajemo, obedujemo, i da odlazimo da radimo, kako bogovi zapovedaju svakom muškarcu određenom za rad, jer muž je hranitelj ženi. Posle rada domovima svojim se vratimo, oganj naložimo, obedujmo hleb naš za koji smo radili, zatim velikoj dobroti božanskoj zahvalimo i na počinak idimo. Samo tako ponosno možemo živeti i slaviti bogove naše, telima umivenim čistom vodom. Imali smo mnogo dobra i živeli smo bogato, jer rodovima upravljahu očevi naši od roda a najstariji u rodu, a bogovi naši nas čuvaše, i mi ih slavismo. Mi smo njihovo primali a svoje gubili! Mi smo zaboravili da zemlja naša samo nama pripada. Neka nas ništa ne zaustavi, pod okriljem Svaroga, njegova ruka da nas vodi! Naši preci nikada nisu otimali tuđu zemlju, nećemo to ni mi činiti, mi samo vraćamo svoje gde je krv naših predaka zalivena.
Muškarac:
-Uskoro dolazi sunčeva prekretnica, Višnji naš Svevišnji da bude uz nas, i Krišen da proslavimo uz baklje, Koledo da slavimo, zahvalnost zbog zaštite da pokažemo. Tri puta da odajemo poštu u sećanje sinovima našim i niko to da ne zaboravi.
Žena:
– Slava svim našim bogovima što otvaraju srca naša i daju nam svetlost da vidimo svoje loše postupke, da se dobru okrenemo, i vidimo radost koja nas čeka. Pobedićemo voljom bogova naših, kao Svarožići koji slavu svojih očeva prenose i do dana našnjeg.
Inspirisano Velesovom knjigom
Opuštencija sa Zojom ! 
Постави коментар