Lučonoša ili „budilnik“

Kažu mi da sam hrabra, da treba da budem lider jer svojom energijom pokrećem ljude! Sada ću vam reći nešto, nemam takve ambicije! U ovom trenutku kada je većina ljudi nesvesna dešavanja oko sebe i šta nam se radi, i šta se radi svetu oko nas ja sebe vidim kao nekoga kome je zadatak da budi ljude. Moja draga prijateljica Ninočka kaže da sam lučonoša, ja sebe zovem “ budilnik“.

Moje ambicije… ? Nikada nisam bila ambiciozna, oduvek sam imala skroz drugačiji pogled na svet i sebe. Moja ambicija je da živim negde podalje od gradske buke, u skladu sa prirodom! Ja sam slobodna živa žena i ne želim da budem deo nikakvog veštačkog sistema osim onog koji nam je prirodan! Znači moja ambicija je da živim negde na selu, da budem okružena životinjama, da imam svoju bašticu i puno začinskog bilja, da imam čoveka koji me voli, poštuje, podržava i razume. Da ustanem ujutru, protegnem se, izađem bosa napolje, popričam sa svojim životinjama, ležim na travi, gledam u nebo, dok me opijaju mirisi moje bašte a sunce greje moje telo. Da pišem kada me uhvati a vi da to ako želite čitate. Kada se zaželim ljudi da dođem u grad na par dana ili da pozovem prijatelje u goste na par dana.

Vidite nemam nikakvu ambiciju da gubim vreme sedeći negde na nekim sastancima, glumeći ozbiljnost, slušajući razne priče i da mi sve to oduzima dragoceno vreme za slobodu i mir koji mi daje priroda. Život u gradu mi sve teže pada i zato se sada borim da se oslobodimo parazita i da svako živi onako kako želi, slobodno! Zato sada pokušavam da vas osvestim probudim, podsetim šta je važno! Rođeni smo da budemo slobodni i da živimo onako kako mi želimo! Rođeni smo da budemo slobodni a ne sluge parazita! Svojim rođenjem ovde mi smo postali vlasnici ove zemlje, svaki njen deo pripada svakome od nas! Sva bogatstva ove zemlje pripadaju svima nama! Država je trebala nas da plaća jer ekspolatiše naša bogatstva! Shvatite to što pre! Svi mi imamo prava na normalan život i krov nad glavom i to je obaveza ove države da nam obezbedi. Svako bi na svoj način, svojim radom kako želi ili može doprinosio društvu. Ja bi na primer, pisala i tako vam prenosila neke poruke, zatim bi napravila utočište gde bi svako mogao da dođe i odmori se. Imala bi voćnjak, i tu bi svako mogao da dođe i nabere koliko mu treba, isto tako bi imala životinje koje bi svako mogao da zavoli i udomi. Neko drugi bi bio doktor kod koga bi ja otišla i odnela mu svoje darove iz prirode, njegova supruga bi napravila poslastice od tih darova i podelila svojim komšijama, oni bi pitale odakle im tako ukusno voće itd… Ne, nije utopija, život na zemlji može biti raj, samo ako se ljudi vrate sebi i postanu slobodni od parazita i moći novca! Novac će biti i dalje tu, kao platežno sredstvo ali ne smisao naših života. ne nešto za šta bi mi radili od jutra do sutra da plaćamo poreze i račune. Plaćanje poreza i računa je nepotrebno jer opet sve je to naše i pripada svima nama i svi imamo prava na sve! Ovaj parazitski sistem je obezvredio i obesmislio sve! Sve se svelo na lične interese, tj interese manjine a opet sve na štetu većine.

Zašto to dozvoljavamo? Zašto to dozvoljavate? Nas je više, samo se osvestite, ne treba vam gospodar, ne morate biti nečiji sluga. Svi mi vredimo mnogo više nego šačica njih! Zašto im dozvoljavate da vam kradu i uništavaju ovaj jedan život koji imate?

Znam da će zaista mali broj ljudi razumeti ovo o čemu sam pisala… jer mali je broj budnih i svesnih ljudi ali ipak vi razmislite o ovim mojim rečima! Za početak razmislite…

Ja sam Zoja, vaš lučonoša ili „budilnik“