Jad i beda

Magla svuda oko nas, nisu nam je prodali, uzeli smo je za dž. Grad okićen, sve šljašti, pomislite da ste u Las Vegasu, hiljade i hiljade evra potrošeno… Nisu to lampioni, od magle mi ne vidimo da su to muda od labuda da napune prazne stomake i qurac od ovce da sa njim izbijemo oči, da još manje vidimo. Magla… Dok se oni igraju pranja para i pune svoje džepove, sve više gladnog naroda, sve više jada i bede, sve više samoubistava i ubistava, smrt… Smrt jednog naroda, jedne zemlje… Smrt morala, ljudskosti… Smrt svega što je valjalo. Samo dno dna, kraj…

Ne prepoznajem svoj grad, ne prepoznajem svoj narod… Kukavice koje obitavaju kao zombiji u zemlji nemorala i strahovlade. Uništava se sve što smo mi, što je naša istorija i tradicija. Brišu se sve vrednosti i valjanosti. Ubijamo se a naš broj, tj natalitet povećavaju izbeglicama, gde to ima? Roditeljima se oduzimaju deca a hraniteljskim porodicama se daju ta ista deca i još ih plaćaju. Nisu mogli roditeljima, porodicama da daju novac kao pomoć, podršku… Ne, jer se sve čini da se uništi tradicionalna porodica. nećemo mi umreti od gladi, umrećemo od njihovih sendviča i onih koji se prodaju zarad sopstvenog interesa. Prodadoše i sahraniše kaldrmu zbog nekog kamena. Uništiše Skadarliju, Kosančićev venac, idu dalje, Kalemgdan… Sve što je ovaj grad bio su uništili… Sve što je ovaj narod bio su obrisali… Da li je ovo neka kolektivna hipnoza, mađija možda? Ne prihvatljivo mi je da toliko ljudi ćuti, zadovoljni, zastrašeni… Šta je u pitanju?

Možda je problem u meni, ja ne vidim pink svet oko sebe, nemam ružičaste naočare kada je naša stvarnost u pitanju… A ono što znam i bez tih naočara je da mi plaćamo sve to. Struja je već slabija a računi očekujem da će svima biti veći.

Danas u zlatu, sa jelkom najskupljom na svetu, sutra u blatu… Da završićete svi u blatu! Zlo je… Ali kao što je došlo tako će i proći… Doaka će vama neko… Doaka će… Jer ko visoko let, nisko pada. Pašće i ova vlada.

I umesto te jelke na trgu u Beogradu mogli su da pomognu u lečenju ko zna koliko dece. Mogli su da nahrane ko zna koliko siromašni stanovnika ove naše jadne zemlje. Mogli su da naprave prihvatlište za beskućnike… Mogli su svašta… Jer se svima nama jebe za njihovu jelku.

Da su bar tu veličanstvenu jelku okitili pravim testisima od bika, ovce, čega god, pa da se narod počasti specijalitetom, e to bi bilo veličanstveno… Ovako će samo odabrani dobiti sendviče.

Može li sve ovo, ovaj veštački sjaj i luksuz da izbrišu jad i bedu?

2 thoughts on “Jad i beda

  1. Одавно ја људима причам да живимо у матриксу као робови… Гледам људе у градском превозу као стока за клање нагурани, по 10 минута на свакој станици јер не могу од гужве дса с езатворе врата али сви ћуте… Као у оним вагонима из филмова возе се у конц логоре… Живимо у конц логору док нас шака стражара држи под контролом… Успавана маса… Мука ми је вишеееее… Мислим мене не држе под јебеном контролом, ја лајем, нарочито на фејсу… искрено блогове више и не обилазим, ем немам времена, ем изгледа да живимо у неким различитим световима, као што ти рече… Хвала ти и поздрав 🙂

    Свиђа ми се

  2. Potpuno si u pravu.
    Samo se prošetaj i ovde blogovima.
    Ne smeš da ukažeš na nešto što iskače iz opšteprihvaćenog i opštenametnutog „pozitivizma“ da ne ispadneš hejter i negativac, a realnost je strava i užas!!!
    Kakv film – Matrix je stvarnost i živimo u njemu…:(

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s