Sve to sam ja

Saznanje da nas neko voli, donosi mir i spokij našoj duši… Šta može biti važnije od toga? Meni ništa…

Muškost i ženskost u jednom svetu… Dah i uzdah… Lice koje klizi… Brada koja miluje… Svi snovi sadržani u jednom prisustvu… Želja… Znoj, mišići, obline, poljupci, dodiri… Suština… Ja sam to shvatila… Možda nam život daje samo Limun… Na nama je da krenemo u potragu za ljubavlju… Život je ponekad noćna mora. Ožiljci svuda u meni… Moja gorčina i snovi o boljoj budućnosti… Znam da ima smisla voleti… Ponekad se izgubim u lavirintu života… Ponekad skliznem kao niz tobogan a nekad se vrtiim… Vrtim se kao na ringišpilu… Gde se to krije radost? I budućnost nepovezana sa ovim sada… Usta puna reči… Reči koje postaju dželati za dušu… Reči koje su neshvaćene a izgovorene… Reči rečene a ne promišljene… Reči koje ne mogu da se zaborave… Reči koje ostavljaju pustoš iza sebe… Reči koje brišu budućnost… Plašim se sivila života… Plašim… Zato plačem… Suze lijem… Srce se odvojilo… Očajno želim da budem jaka… Isfrustrirane emocije… Uplašena da ljubav neću videti… Srećan život i nesrećna istina… Laži… Laži u plavetnilu neba… Malo brige bi donelo mnogo svetlosti… Pobeže mi još jedan dan… Mnogi ne vide duboko… Ne shvataju… Vreme teče… Sede i čekaju čudo… To je slepilo… To nije ljubav… Čuda stvaramo mi… Paralelni životi… Ego bez konkurencije… Veliki ego… Prevelik… Otvori oči… Otvori svoje oči i oči drugih ljudi… Zatim otvori srce… Laži su loše… Osmisliću novi dan… U njemu ću zaboraviti sve… Zaboraviću ko sam bila juče… Juče ne znam ko sam bila… Juče nisam znala ko je to u meni… Ne znam ni sada… Zato stvaram novi dan za sutra… Izbori su naši.. Svakog trenutka mi pravimo izbore… I sve je prolazno… Živimo sa onim što je u našem umu… Sa time i stvaramo svoje trenutke i sa time gradimo svoju prošlost… Sva naša očekivanja su došla iz našeg uma… Sve naše želje, nade, postupci, odluke… Sve smo to mi kreirali… Nemojte biti zlobni… Bol ćete osetiti i vi… To je tako… Vi ne znate šta je istina i stvarnost.. Vi ne znate šta je fikcija i izmišljotina… Moje reči su moje misli, moje muke, moje brige… Ja sam sve po malo.. Ja sam nula i boginja ljubavi… Ja sam žena i dete… Ja sam nepismeni pesnik… Ja sam prosjak i arhitekta svog života… Ja sam ništa i sve… Ja sam cvet bez svog mesta… Moj život je meni težak… Nisam živela život… Moje stablo krhko i jako… Sanjala sam da će me neko čuvati od vetrova… Zalivati… Da će me neke ruke negovati… Suzama sam se zalivala… A neke ruke pobraše sve moje mirise… Ostala sam sama, zarobljena u sebi… Sve se ponavlja… Sve je već viđeno… Život me osudio… Za svoje greške, vešto me ubedio da sam ja kriva… Njegovo poštovanje nikada nisam imala… A dama je uvek u pravu… Oči se otvore kad tad… I krenu suze… U trenutku poželite samo da plačete… Ponekad znamo razlog, ponekad mislimo da ga ne znamo… Suze znaju… One nas napadaju iz naših otvorenih očiju i kazuju sve… Oči otkrivaju istinu… Na kraju pokažu koja je tvoja prava vrednost… Pokažu istinu i otkriju sve što si skrivao… Pričala… Pitala… Pokušavala… Molila… Borila se… Očajnički pokušavajući da nadoknadim odsustvo… Duša je zalutala u svojim lutanjima… Duša se na kraju uspavala… Neke oči su samo pustinja… Neke duše ostaju nesvesne… Moje oči su se umorile od čežnje … Umorile od suza… Oslobodila sam se… Istovarila bol… Mnogo sam sanjala… Mnogo sam plakala… Zbog sujete, sve je palo na samo dno… Poricanje i negiranje ne brišu bol… Ne možeš da falsifikuješ osećanja… Svi imamo priliku da osetimo i poslušamo dušu… Kada ne slušaš, onda i gubiš… Gubiš život… Pohlepa na putu tvom, gura te u blato… Postaješ svedok haosa u svom životu… Muka mi je od lakih morala i lakih volja… Neću da se igram u blatu tvog očaja i nemoći… To je za mene bolesno… Dovoljno tragova mi je život ostavio… Možeš da negiraš koliko hoćeš… Moji ožiljci govore istinu veću od svih reči… Ja sam ovo što vidiš… Ja sam ono što ja vidim… Ja sam moj pogled… Moj pogled je moja duša … I ono što osećam je ono što mislim… I ono što mislim je ono što govorim… Sve to sam ja…